Dobro je što se za ovakve stvari ne pitaju samo saobraćajci već i druge struke! 1) Za vozače autobusa na liniji 16 i 95, kao i putnike u njemu odličan projekat, a za Beograd i ostale nisam baš sigurna. 2) Jasno je meni da je sa aspekta saobraćajne struke, kao i budzeta, najlakše proširiti ulicu i privremeno rešiti pitanje saobraćaja, sa akcentom na privremeno.
1) Koliki nedostatak osećaja za saživot sa ljudima na ograničenom prostoru, što je definicija grada, meni nije jasno da se do sada niste preselili u neko selo na vrh planine, gde konflikta prostora, i potrebe za dogovor oko korišćenja istog nema. Koridor kretanja od Trga republike do Pančevačkog mosta, ili ti Despota Stefana je treći najkorišćeniji pravac/snop/koridor kretanja u Beogradu, i celoj Srbiji. A vi se zalažete da se to preseče ili obiđe?
2) Svako unapređenje rešenja drumskog saobraćaja u velikom gradu stvarno postaje privremeno i nedovoljno sve dok se ne uloži u ono što se tamo efikasno kreće: bicikl i javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici.
Ako se od Hajata do Pančevačkog mosta omogući neprekidna žuta traka ili tramvajska baštica, uz određeno prilagođavanje signalnog plana i centar dispečerskog upravljanja, moguće je relativno jeftino i dugoročno, sa akcentom na dugoročno obezbediti brzinu kretanja u najgorem špicu 20km/s, ili 10km za pola sata, što je u sadašnjim uslovima u Beogradu naučna fantastika. Vezano za prilaz kolima, dakle, ne maksimalni kapacitet već prilaz kolima glavnim ulicama, čak i Amsterdam, poznat po restrikcijama za kolski saobraćaj u centru, ima
sledeće rešenje, sa javnim prevozom u sredini, i mešanom automobilsko-biciklističkom trakom sa ograničenjem 30km/h. Da napomenem da u Holandiji taksi ima plave tablice, i da se zato kreće šinama.
Kao laik, mogu samo da konstujem da su sva proširenja u Beogradu vremenom pokazala kao težak PROMAŠAJ. Od Brankovog mosta , Brankove ulice, Kneza Miloša pa nadalje, i tu su gužve u saobraćaju. samo nema gde da se proširi, pa se razmatraju drugi planovi.
Tih nekih 1960-tih i 1970-tih je ne samo u SFRJ nego i na Zapadu postojala automobilska euforija, sa tek po nekim slučajima otpora većim drumskim projektima. Istina je da su neke od tada pravljenih drumskih pravaca sada zagušeni automobilima, ali zahvaljujući tadašnjem širenju ulica, kao i nekim ulicama široke regulacije koje smo imali još iz doba kraljevine, sada imamo gde da napravimo 1+1 za javni prevoz i 1+1 za kolski saobraćaj, pa i da napravimo biciklističke staze. Jedino, što Ustanička, Kneza Miloša, Despota Stefana (sa izuzetkom suženja kod tri zgrade), Brankova to nemaju, iako imaju širinu.
Po Vašoj priči, Brankova ulica je super projekat, možete biciklom do reke, šetate Brankovom ulicom, kupili bi stan u toj ulici ili je dehumanizovana količnom saobraćaja koji je naguran u tu ulicu?
Ulice su proširene tik ispod prozora stanara, Beograd je naružen, umesto da je ulepšan! Ti koji su radili na proširenju po meni trebalo bi da vrate licencu, jer je vreme pokazalo kako ne znaju svoj posao.
Sve ulice u centru grada zasluzuju puno više paznje kod planiranja, jer svet ne počinje od nas i ne završava se sa nama!
...sa naglaskom u centru grada. Mnogo bogatije, i po boljem i humanijem planiranju poznate države teže da drum odalje od prozora kod novogradnje i novih naselja (gde mi i na periferiji imamo haos), dok bliže centru, gde je konflikt prostora izraženiji, tri puta mere pre nego što jednom preseku. Recimo, Beč i Prag imaju dobar metro, prigradske železnice, i jako gustu mrežu tramvaja, svetski poznato kulturno nasleđe, pa opet imaju u centru po neku usku zbijenu istorijski nasleđenu ulicu gde dominiraju automobili. I jedan od forumaša govori o produženje Terazijskoj tunela kroz Brankovu, ja o pretvaranju sa 2+2 + jedna žuta traka na 1+1 za kola, 1+1 žute trake sa dvosmernom biciklističkom stazom širine 3 metra, a vi opet drvlje i kamenje. Uzgred, Amsterdamski sistem grada bez automobila je stvorio iseljavanje samih Holanđana iz Ringa (zona unutar kružnog autoputa) u manja mesta, doseljavanje stranaca kojima je baš kul da žive u Amsterdamu, a van tog stranačko-turističkog diznilenda unutar Ringa se drumovi i dalje šire.
Ono što mene zanima, kod ovog plana je da se objavi procena uticaja proširenja ulice na životnu sredinu, pa tek onda možemo dalje da komentarišemo.
Čak i da ostanu dizel autobusi, ako proširenje na ovom delu prate i projekti koji se tiču upravljanja saobraćajem, to je isti transport sa 40% manje autobusa. A sugerisana su i električna vozila, koja još više smanjuju lokalno zagađenje. Trenutno se 70-75% električne energije u Srbiji dobija iz fosilnih goriva, ali elektromotori efikasnije troše kilovate od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Razlika broja automobila i zagađivanja od istih ostaje podjednaka.
Što se tiče biciklističke staze od 1metra širine, pitam se samo ko će da vozim bicikl pored 4 trake i da udiše auspuh motora?
Tamo gde su ulice uske, po celoj Evropi uključujući i Holandiju sam video uske biciklističke koridore "do samih auspuha" kako vi kažete. Već od Brankovog mosta na zapadu i Botaničke bašte na istoku ima uslova da biciklistička staza ne bude uz sam auspuh.
U konkretnom slučaju do zgrada sa jedne i druge strane BDS imate manje od tri metra, tačnije 2,8!!! To ne može da bude pravi Bulevar, a da se ne sruši veći deo zgrada u tom delu, ne samo ove što štrče iz linije?!
Iskreno, ne svidja mi se u kom pravcu se Beograd širi, pa i ova ulica. Ja biram vazduh, a Vi?
Osim što su mnogo ulagali u neautomobilska kretanja decenijama, Danci i Holanđani imaju jako povoljnu situaciju sa vetrovima. Porezi na lična drumska vozila su jako visoki, mnogo su ulagali u šinski prevoz, ali sa svim tim za kretanja preko 10km, automobil je i dalje 70-80% prevoza (statistika se razlikuje po godinama). U Srbiji i dalje prevoz na tim rastojanjima ne prelazi 50%, ali većina prevoza je dizel autobus. Naravno da uz dobru politiku imamo šanse da budemo bolji od Danaca i Holanđana. Za deo projekata su potrebne decenije, ali za projekat širenja Despota Stefana, efikasnog i celovitog koridora za bicikle i javni prevoz od Hajata do Pančevačkog mosta nam treba svega par godina, sa sve nabavkom sredstava za električni javni prevoz.
