Izvor BlicBEOGRAD GRAD BUDUĆNOSTI: Investitori za sada bez većih ulaganja
Za velike projekte čekaju bolje vreme
Autor: N. Korlat | Foto: Z. Ras | 21.08.2009. - 10:51
Najave investitora u Beogradu da će se gradnjom boriti protiv ekonomske krize do sada nisu dale očekivani rezultat. Veliki projekti stoje u fiokama, a privrednici čekaju bolji trenutak za ulaganje u građevinu. Najveći problem je, tvrde oni, kreditiranje, ali i nepostojanje planova u određenim delovima grada.
Ove godine nije počela realizacija nijednog velikog projekta. Za razliku od prethodnih, kad je na svakom koraku bilo neko gradilište, u 2009. godini čak se i postojeća zatvaraju.
Izgradnja „Erport sitija“ nije nastavljena nakon otvaranja sedme poslovne zgrade i još se ne zna kada će biti završena realizacija jednog od najvećih projekata u Beogradu. Pred investitorima iz „Erport sitija“ sada se nalazi i najzahtevniji deo posla - izgradnja tehniče zgrade i još dve kule. Oni kažu da je najveći problem novac i nepovoljni uslovi kreditiranja.
- Kad se budu stekli uslovi za nova ulaganja nastavićemo realizaciju našeg projekta. I mi se kao i drugi investitori suočavamo sa problemom kreditiranja. Preostalo nam je da uradimo najveći deo posla i to tempom kojim finansije i druge okolnosti to budu dozvoljavale - kažu za „Blic“ u „Erport sitiju“.
Na mestu starog napuštenog aerodroma sazidano je ukupno 72.000 kvadrata od predviđenih 180.000. Osim izgradnje još dve kule i tehničke zgrade, preostalo je da se sazidaju i još četiri ekskluzivna stambena objekta.
Nije poznato ni kad će početi izgradnja kule bliznakinje u okviru poslovnog centra „Ušće“. Nakon otvaranja šoping centra, najavljeno je da bi realizacija započetog projekta trebalo da krene krajem ove ili početkom sledeće godine.
- Mi trenutno radimo na izradi studije izvodljivosti i kad ona bude završena, tražićemo građevinske dozvole. Tek tada ćemo moći da kažemo kad će gradnja nove kule da počne. Što se tiče finansiranja ovog projekta, još se nismo dotakli te teme - kaže Danijela Jovanović iz kompanije „MPC“.
U drugoj kuli PC „Ušće“ trebalo bi da bude otvoren hotel, poslovni prostor i parking, površine od ukupno 25.000 kvadrata, a vrednost ove investicije iznosiće oko 40 miliona dinara. I dok mnogi investitori čekaju na novac, kompanija „CEE“ čeka na plan detaljne regulacije za Blok 26. Preko puta „Beogradske arene“ trebalo bi da niknu četiri najveće kule na Balkanu, a osim ekskluzivnih stanova, u njima će biti otvorene banke, hoteli i tržni centar.
- Mi već neko vreme čekamo na plan detaljne regulacije za ovaj prostor. Ne možemo ni da podnesemo zahtev za izdavanje dozvola, ako nemamo urbanističke uslove. Takođe, izvesne promene doneće i novi zakon o izgradnji. Ništa ne zavisi od nas - kaže Miodrag Zečević, izvršni direktor u kompaniji „Energoprojekt“, koja će biti izvođač radova.
Investitori procenju da bi gradnja mogla da krene dve godine od donošenja planova, a zidanje ovog kompleksa ne bi trebalo da traje duže od pet godina. Vrednost investicije iznosi oko pola milijarde evra. Najava kompanije „Engel“ da će radovi na izgradnji ekskluzivno poslovno-stambenog kvarta u Marini „Dorćol“ krenuti do kraja godine takođe je neizvesna, jer se i dalje čeka na odobrenje za gradnju. Investitori još ne mogu da procene da li će zidanje ovog kompleksa, vrednog oko 200 miliona evra, moći da počne do kraja godine.
Pripremni radovi u Rajićevoj
Izgradnja ekskluzivnog hotela od pet zvezdica u Rajićevoj ulici samo je naizgled zaustavljena. Kako je „Blicu“ rečeno u kompaniji „A.B.D.“, koja je investitor ovog projekta, u toku su pripremni radovi i treća faza arheološkog istraživanja na ovom placu, a Zavod za zaštitu spomenika kulure nadzire šta se dešava na terenu .
- Sve napreduje u skladu sa planovima. Gradnja ovog modernog kompleksa biće realizovana u dve faze. U prvoj ćemo sagraditi tržni centar, a gradnja hotela će se odvijati u drugoj fazi. Otvaranje šoping mola planirano je krajem 2011. godine. U ovaj projekat biće uloženo oko 100 miliona evra - kažu u kompaniji „A.B.D.“.
Izvor: BlicIzraelska kompanija investira u Beograd 100 miliona evra
Luksuzne zgrade na mestu fabrike
Autor: NATAŠA KORLAT | 26.08.2009. - 09:32
Za oko pola godine na placu Industrije kotrljajućih ležajeva u Knez Danilovoj ulici trebalo bi da počne gradnja ekskluzivnog stambeno – poslovnog kompleksa površine od ukupno 90.000 kvadrata. Iza ovog projekta, vrednog 100 miliona evra, stoji izraelska kompanija „Dajrekt kapital S“.
Na placu u Knez Danilovoj ulici u prvoj fazi počeće gradnja stambenog kompleksa. U njemu će biti sagrađene četiri zgrade sa oko 300 stanova, a u svakoj će postojati tri lifta i spa centar. Osim toga, u ovom stambenom kompleksu postojaće i sportski sadržaji, teretana, prodavnice, kao i posebna zdravstvena ustanova, a za buduće stanare biće angažovano i danonoćno obezbeđenje.
- Realizacija projekta trebalo bi da počne za oko pola godine, najkasnije za godinu dana. Mi smo predali idejni projekat i čekamo dozvole. Očekujemo da ćemo ih uskoro dobiti, pogotovo što je u Sekretarijatu za urbanizam formirano posebno Odeljenje za velike investitore i verujem da će to ubrzati kompletnu proceduru. Prema našim predviđanjima, realizacija projekta trebalo bi da bude završena u roku od tri do pet godina – kaže za „Blic“ Sami Gal (Sammy Gal), generalni direktor kompanije „Dajrekt kapital S“.
Kad bude gotov stambeni kompleks, počeće radovi na izgradnji komercijalno - poslovnog prostora. Kancelarijski prostor trebalo bi da zauzme oko 15.000 kvadrata, poslovni apartmani će biti sagrađeni na oko 10.000 kvadratnih metara, dok će hotel zauzimati površinu od oko 5.000 kvadrata. Ispod celog kompleksa biće sagrađeno oko 30.000 kvadrata podzemnih garaža, kojim će moći da se služe i stanari i korisnici poslovnog prostora.
- Taj deo kompleksa gradiće se u poslednjoj fazi. Može doći i do nekih izmena na uštrb kancelarijskog prostora, jer je trenutno slabo interesovanje za njih. Na Zapadu je kriza prestala ili jenjava, a čini se da ovde tek počinje. Videćemo kakva će situacija biti u trenutku kada budemo počeli gradnju komercijalnog prostora i tada ćemo odlučiti da li će, na primer, hotel imati veću površinu, a manju kancelarije. Što se tiče stambenog kompleksa, tu ne verujem da može biti problema, smatra Gal.
Ovo će biti prvi projekat koji će „Dajrekt kapital S“ realizovati u Beogradu. Ova firma uspešno posluje u Nemačkoj, Kazahstanu, Ukrajini, Indiji i Litvaniji. Ipak, o trenutnom stanju na srpskom tržištu dobro su informisani i to preko svojih novih vlasnika u sedištu kompanije u Izraelu, koji su već gradili u Beogradu.
„Upadi“ na plac
Kako kaže Sami Gal, u poslednjih nekoliko dana raseljeni Romi iz nehigijenskih naselja učestalo „upadaju“ na plac u Knez Danilovoj ulici.
- Trošimo velike sume novca na obezbeđenje našeg zemljišta zbog nelegalnog naseljavanja Roma. Policija nam pomaže, ali ni oni nemaju velika ovlašćenja. Mogu samo da ih spreče u njihovim namerama, ali ne i da ih izbace. Sa druge strane, Grad ne reaguje – kaže Gal.
Po kom to zakonu neko moze samo da se useta na necije privatno vlasnistvo (da li u privatnom vlasnistvu zaista, ili samo zakupljeno kao sto je ovde slucaj, nebitno), a da policija onda nema ovlascenje da ih izbaci? Je l' mogu i meni tako da upadnu u garazu, pa da ja zovem pandure, a ovi da ne mogu da ih izbace? Neverovatno...Trošimo velike sume novca na obezbeđenje našeg zemljišta zbog nelegalnog naseljavanja Roma. Policija nam pomaže, ali ni oni nemaju velika ovlašćenja. Mogu samo da ih spreče u njihovim namerama, ali ne i da ih izbace.
Ma OK, znam da postoji tu za drustveno zemljiste koje nije primenjeno nameni ili zvrji prazno. Ali ovo zemljiste je zakupljeno, i radi se nesto na njemu. I ja kad iznajmim automobil ne moze bilo ko da mi ulazi u njega, i ako nije moje vlasnistvo. Stvarno imamo debilne zakone...jovanovm":3vfkjjsi je napisao(la):Poenta je valjda sto je zemljiste drustveno, i zato policija ne moze da izbaci nikog jer su i oni deo tog drustva, valjda...
Eto kakve gluposti se stvore kad drzava se petlja u vlasnicku strukturu (sto ne treba)...
Dobro sad, porediti aparate i stanove nije bas tako lakoArchangel":3vj10s1q je napisao(la):To ti je kao Practica i Hasselblad. Zašto bi neko uzimao fotoaprat Hasselblad od 3,5 miliona dinara, a ne Practicu od 3000 dinara? Jer može jer mu treba, za što bolje rezultate i reklamu ili bog zna sam šta.
Pa tako je cesto i u Knezu npr.Tako u jednoj pešačkoj ulici u Londonu, zaboravih naziv, firme zakupljuju tu lokale iako imaju gubitke, samo zato što je prestiž imati tu lokal što je samo po sebi reklama za firmu
To je tek prica za sebeedit:
Što se tiče daljih investicija, po mom mišljenju ne trebaju nam trenutno više tržnih centara, osim možda po neki manji na perferiji. Ljudi računaju, uuuu u Tempu je jeftinije 20 dinara, a žive pod Avalom i idu tamo, a što roknu benzin nikom ništa
Izvor: Baron FoodPlanovi za budućnost
Baron-Food nastavlja sa izgradnjom svojih objekata u beogradskim velikim shopping molovima, gde sa uspehom može da ponudi svoju jedinstvenu i široku ponudu hrane, pića i usluga. Već su potpisani ugovori za tri nova shopping centra čija je izgradnja planirana za 2010/2011. godinu:
* Shopping mall Delta Planet Autokomanda, Beograd
* Shopping Center Plaza Višnjička 84 (Palilula), Beograd
* Shopping Center Plaza 2 Kneza Miloša 90-92 (stari savezni MUP), Beograd
Izvor: BlicVlada pronašla zemljište za „Ikeu“
Autor: T. N. Đaković - N. Vlačo | Foto:Reuters | 06.10.2009. - 20:00
Država će narednih dana raspisati tender za prodaju 70 hektara zemljišta koje pripada Institutu za stočarstvo i tako omogućiti najpoznatijem švedskom proizvođaču nameštaja “Ikei”, zainteresovanom za ovu parcelu kod Aerodroma “Nikola Tesla”, da konačno uđe na srpsko tržište, potvrđeno je “Blicu” u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza.
Ovo je odgovor Vlade Srbije na dopis koji joj je nedavno uputio najpoznatiji švedski proizvođač nameštaja, u kojem navodi da je zainteresovan za kupovinu 35 hektara državnog zemljišta koje pripada Institutu za stočarstvo. Parcela se nalazi na desnoj strani autoputa Beograd - Zagreb, kad se ide iz pravca Beograda (posle “Grmeča”), neposredno pre skretanja za aerodrom. Zemljište je pogodno za švedskog investitora, jer ima odgovarajući prilaz sa autoputa, što je jedan od njihovih osnovnih uslova. Cena je za sada nepoznata, a biće definisana na tenderu. Spekuliše se da su cene kvadratnog metra na ovoj teritoriji oko 150 evra.
- Na ovom potezu za sada nema prodavaca zemljišta, i zato je nezgodno odrediti cenu. Država upravo raspisuje tender kako bi se postigla najviša moguća cena - kaže naš izvor blizak državnom pregovaraču.