Мањак шопинг молова у метрополи
Београду недостаје најмање 200.000 квадратних метара модерног малопродајног простора. – Европски просек је од 300 до 400 квадрата на 1000 становника
Београду недостаје најмање 200.000 квадратних метара модерног малопродајног простора упркос утиску да шопинг молови последњих година ничу као гљиве после кише. За разлику од Новог Београда који је засићен трговинским центрима, старо језгро града, као и општине удаљене десетак километара од центра, кажу упућени, кубури са „потрошачким царством”.
Према речима Небојше Нешовановића, руководиоца одељења процене некретнина у „Кинг стрџу”, престоници је потребно до пола милиона квадрата продајне површине, а досад је никло мање од половине.
– Европски просек је 300–400 квадрата на 1.000 становника. Шопинг молови који су већ саграђени не задовољавају наше потребе, јер када се каже да „Ушће” има 150.000 квадрата или „Делта” 85.000, мисли се на бруто површину, а у ствари користан продајни простор је око 40.000 у „Ушћу” и око 30.000 у „Делти” – објашњава Нешовановић.
Зашто нам је потребно толико квадрата модерног трговинског простора Нешовановић поткрепљује чињеницом да је тражња већа од понуде и да се мењају не само захтеви потрошача, већ и светских трговинских ланаца који не желе да уђу на тржиште уколико не могу своје брендове да пласирају у десет модерних шопинг молова.
– Осим тога, већи избор повећао би конкурентност која би се одразила и на садашњу просечну цену закупа од 30 евра по квадратном метру, што у крајњој линији плаћају и грађани. У развијеним земљама цена закупа је до 20 евра. Трговци у „Меркатору” три године нису морали да се боре са конкуренцијом јер је нису ни имали – истиче Нешовановић.
У двоструко мањем Загребу ради пет шопинг молова, у Букурешту, приближно сличном по величини, отворено је 14, у Будимпешти 15.
Од бројних тржних центара који су у последње две године најављивани питање је колико инвеститора ће имати петљу да се услед финансијске кризе упусти у пројекте вредне бар 50, 60 милиона евра колико је потребно за један потрошачки храм у 21. веку. Зарада код ове врсте некретнина враћа се тек после десетак година.
– Не верујем да ћемо у наредне три године добити још један тржни центар типа „Ушћа” или „Делте” – сматра Нешовановић.
Његово мишљење дели Слободан Михајловић, саветник за некретнине.
– Засад нема страних инвеститора који би подржали такве пројекте, а мислим да домаћем тржишту треба понудити другачији концепт, мешавину стамбеног, канцеларијског и продајног простора на једном месту – наглашава Михајловић.
Без обзира на нимало оптимистичне процене, на недавно одржаним сајмовима некретнина у Београду најављено је да би до краја године могла да почне градња шопинг мола „Трошарина”, као и тржног центра на Ади Хуји. Осим хипермаркета, брендираних продавница, ресторана, посетиоци ће у њима моћи да се забаве и опусте. Између улица Кумодрашке и Беранске око пет хектара земљишта резервисано је за будући шопинг мол „Трошарина”. Пројектом је предвиђено да градитељска рука обликује 73.000 квадрата, у које ће компанија „Верано група” да уложи око 50 милиона евра.
– Добили смо одобрење за градњу, завршен је главни пројекат и формира се захтев за пријаву радова. „Трошарина” ће бити спремна за изградњу од јесени, а почетак радова ће делом зависити од стања на тржишту капитала – каже Крста Сандић, потпредседник „Верано групе”.
Исти инвеститор планира да подигне шопинг град „Брдо” поред Ибарске магистрале. Према идејном пројекту, будући комплекс простираће се на 80 хектара, а Сандић очекује да ће за 18 месеци бити завршена планска документа за ту локацију.
Упркос бројним потешкоћама око прибављања дозвола за градњу тржног центра на Ади Хуји, Горан Павловић, директор „Брифа” за Србију, инвеститора, каже да би радови требало да почну на јесен. Ова гринфилд инвестиција, вредна око 86 милиона евра, запослиће 800 људи, а нови тржни центар имаће близу 60.000 квадрата.
– Отклонили смо примедбе техничке комисије за студију о процени утицаја тржног центра на животну средину, што је био последњи захтев Секретаријата за урбанизам, и сада чекамо то решење, као и потврду о пријему документације – истиче Павловић.
Њихова додатна потешкоћа која би могла још да успори почетак посла јесте то што не могу да се укњиже као корисници парцела све док се град и „Лука Београд” споре око права коришћења 200 хектара земљишта, укључујући и плацеве које је пре пет година закупила „Монтмонтажа” – фирма која је од 2007. у власништву „Брифа”.
Д. Мучибабић
[објављено: 06/07/2009]
Najnoviji renderi:
