Šta je novo?

Budući projekti - planovi, investicije i potrebe

Kada sam procitao vest, buduci da se radi o tenderskoj ponudi, palo mi je na pamet - sta ako domaci tajkuni ponude vecu cenu od IKEA-e, racunajuci da ce kasnije preprodati zemljiste po mnogo vecoj ceni. A onda mi sevnu da je SEKA gadno pogodila domace biznismene, te da nisu bas voljni da reskiraju u ovoj godini, tako da nece biti iznenadjenje ako IKEA (ako je doista zainteresovana, a upuceni kazu da jeste) bude jedini prijavljeni ponudjac.

Da i jedno pitanje - da li ce po novom zakonu o planiranju i izgradnji IKEA postati vlasnik, a ne zakupac zemljista?
 
Meni je mnogo vece pitanje namena zemljista i prenamena i placanje razlike ;)
 
Jel to aluzija na neki identičan slučaj? :)
 
Igor":vv292dj3 je napisao(la):
Meni je mnogo vece pitanje namena zemljista i prenamena i placanje razlike ;)
Mene je oduvek zanimalo da li naknada za uređenje građevinskog zemljišta obuhvata i tu stavku plaćanja razlike (bilo industrijsko, a sada komercijalno) ili je to neka posebna nadoknada.
 
To sve znači da je tržišna cena zemljišta 52,5 miliona Eura. I na to treba dodati eventualnu prenamenu. Odnosno i svih 105 miliona Eura za svih 70 hektara.
 
Neznam gdje da napisem raspisan tender za rekonstrukciju bulevara Kralja Ace
 
Ako Grad prodaje zemljiste firmi koja ocito na tom zemljistu zeli da gradi, onda Grad mora da obavi prenamenu zemljista (naravno papirologiju dele investitor i vlasti). Ne mogu da prodaju to zemljiste IKEA-i i onda da kazu "e, ali to u stvari u opste nije gradjevinsko zemljiste".

Harac zvani naknada za gradjevinsko zemljiste ne obuhvata tu prenamenu, a ne verujem da bi se prenamena placala, jer prenamenu inicira Grad (u ovom slucaju), a ne investitor.
 
Nenad":1mxhhydp je napisao(la):
Harac zvani naknada za gradjevinsko zemljiste ne obuhvata tu prenamenu, a ne verujem da bi se prenamena placala, jer prenamenu inicira Grad (u ovom slucaju), a ne investitor.
Zašto harač?
 
Zasto harac?
Pa, meni recimo nije bas najjasnije zasto se ta naknada za "uredjenje" gradskog zemljista placa. Recimo, u slucaju zemljista za IKEA-u je takva naknada logicna jer je zemljiste poljoprivredno, neurbanizovano, infrastrukturno nepovezano itd.
Ali recimo, ako imas zemljiste u centru grada, gde svi preduslovi za gradnju vec postoje, a pre toga je na zemljistu vec postojao neki objekat, sta se onda placa kroz tu naknadu?
Zbog toga harac :)
 
Ok, kontam na šta misliš, ali da se nadovežem. Recimo na mestu bivše jednospratnice koja je imala sve priključke treba da se izgradi šestospratnica, e sada to pomnožimo sa nekoliko takvih slučajeva u ulici i šta dobijemo kao rezultat? Dobijemo to, da moraju da se proširuju svi sistemi koji već postoje u toj okolini kako bi se održao normalan život u tim novim zgradama.

Svakako da je ta oblast malo čudno uređena, jer dosta toga bi trebalo direkt da ide raznoraznim službama (što investitor posebno plaća), te se neki troškovi i dupliraju, ali ima stvari u tim stavkama koje imaju neku svoju svrhu.
 
Ja sam za princip: Za svakoga isto. U svakom suprotnom slučaju, bili bismo podložni tumačenjima, malverzacijama i slično. Sa druge strane, svaka taksa koja ide u infrastrukturne investicije, je dobrodošla. Samo naravno treba voditi računa da se sredstva troše namenski.
 
Nisam imao pojma gde da stavim ceo intervju u temu o mostu na Adi, ili na Dunavu, ili Gazeli, ili Brankovom.... Tako da je na kraju zavrsio ovde, jer se najvise uklapa u naziv teme:

Intervju: Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti
Beogradu potrebna još dva mosta preko Save
Autor: SONJA ŠULOVIĆ | Foto:z. raš | 12.10.2009. - 09:45

„Pored mosta na Adi Ciganliji koji se gradi, Beogradu su potrebna još dva mosta preko Save - jedan za metro i drugi za drumski saobraćaj. Na Dunavu nam treba čak tri nova mosta, kod Borče, drugi nizvodno od Pančevačkog mosta i jedan most u Vinči“ - kaže u razgovoru za „Blic“ akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU i naš najveći mostograditelj, dodajući da su nam postojeći mostovi u tako žalosnom stanju da popravka pojedinih košta koliko i nov most.

nikola-hajdin-x.jpg


Prema rečima akademika Hajdina, za svaki grad mostovi su od posebne važnosti i zahvaljujući njima grad se oseća kao jedinstvena celina.
- Za Beograd oni imaju posebnu važnost, a opet su njegov osnovni problem. Dva drumska mosta, uz onaj kod Železničke stanice sa malim kapacitetom, nedovoljna su za grad od preko milion i po stanovnika. Grad u kom nema dovoljno mostova ili su oni izvan saobraćaja, pretvara se u dva odvojena grada i to ima posledice za razvoj gradskog tkiva. Beogradu su na Savi potrebna još dva mosta, ne računajući most preko Ade Ciganlije jer smatram da će on na vreme biti i završen. Jedan bi bio most za metro koji će se u bliskoj budućnosti sigurno izgraditi, dok bi drugi smanjio problem gužvi u gradskom saobraćaju.

A na Dunavu?
- Pančevački most je jedini koji povezuje Beograd sa jednom velikom teritorijom- Banatom. Problem izgradnje mostova na Dunavu je veoma aktuelan. Postoje tri idejna projekta: jedan je kod Borče, drugi most koji bi bio na 500 ili 600 metara od postojećeg Pančevačkog mosta, bio bi izuzetno važan za unutrašnji prsten. Treći, u narodu poznat kao most kod Vinče, bio bi spoljni prsten Beograda i njegova veza sa Banatom i Rumunijom.

Kakva je Vaša ocena kineskih rešenja za most preko Dunava kod Borče?
- Svaki most predstavlja nešto specifično i malo je istih mostova. Postoji niz parametara i sve zavisi od talenta projektanta i njegovog smisla za rešenje u estetskom, saobraćajnom i ekonomskom smislu. Možda nije do kraja uočeno da je Dunav vrlo široka i, na mnogim mestima, duboka i brza reka i da građenje stubova nije tako jeftino kao građenje stubova na Savi. Zbog toga, ali i zbog slobodnog saobraćaja na reci, danas se u svetu sve više grade mostovi sa velikim rasponima i razmahom stubova u glavnom rečnom koritu. Takođe, postoje problemi prilaza i sa jedne i sa druge strane, a prilazi mogu biti skuplji od mosta. Na osnovu iskustva mogu da kažem da između najskupljeg i najjeftinije varijante dobro isprojektovanog mosta ne može biti razlika veća od 15 odsto. Ono što izlazi iz tih okvira greška je u projektu.

U kakvom su stanju postojeći mostovi u Beogradu i koliko je važno da se oni održavaju?
- Žalosno stanje u kom se nalaze naši mostovi posledica je duge nebrige, a drastične oblike neodržavanje mostova dobilo je za vreme sankcija kada smo rđavo stajali u svakom pogledu. Mada i po našem mentalitetu ono što se uradi dobro, o tome se posle ne vodi briga. Postoje i mišljenja da mostove ne treba opravljati jer kad se dobro urade, oni mogu da traju večno. Ali, to nije tačno i svi mostovi, pa i oni kameni, traže održavanje. Postavlja se samo pitanje, u kojim fazama most treba obnavljati. Ako ga češće opravljamo i ako se radi o relativno malim štetama, onda su i ti izdaci mali. U razvijenom svetu mostovi se redovno održavaju tako da su troškovi opravki manji. Naši mostovi su građeni dobro i oni su trajali preko svakog očekivanja iako su preko mere opterećeni. Ali, sada smo došli do te faze da smo dočekali da most toliko propadne da njegova opravka košta koliko i jedan novi most. Na žalost, to je činjenica koja se obično dešava siromašnim narodima koji sve duplo plaćaju.

Koliko je hitna popravka „Gazele“?
- „Gazela“ je uveliko dotrajao most. To ne znači da će da se sruši, ali je njegova oprvaka hitna, jer može da dođe do toga da se ne može popraviti već da se ponovo gradi. Postoji mnogo elemenata koji su u tom mostu dotrajali i moraju da se zamene. Zato je i rekonstrukcija skupa. Most „Gazela“ traži veliki trud i što je najvažnije predstavlja ogroman problem za saobraćaj tokom opravke. Jedan od glavnih delova opravke mostova kao što je „Gazela“ sastoji se u opravci gornje površine što znači da kada se krene sa radovima, saobraćaj se u bar jednoj traci na mostu mora zaustaviti. Svi se pribojavaju toga, čak i veliki stručnjaci. Do izvesnih manjih ili većih teškoća sigurno će doći, ali prema sadašnjem raspoloženju ide se na radove koji će najmanje ometati saobraćaj, a da se kasnije rade opravke koje će tražiti veće angažovanje.

Kakva je situacija sa Pančevačkim i Brankovim mostom?
- Pančevački most je izuzetno osetljiv. On je jedina veza Beograda preko Dunava sa Banatom. Donji pojas mosta, kao tunel kroz koji može da se prolazi, od kiše i rđe je propao tako da je lim mekan kao tepih. Sve to mora da se skloni i ojača, kao i kolovozne betonske table. Međutim, situacija kod opravke možda je nešto lakša jer u sredini postoji prostor koji može da se iskoristi za privremeno korišćenje prilikom opravke kolovoznih traka. Brankov most je intresantan i u doba kada je građen mnogi elementi su rađeni prvi put u svetu, kao što je savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče. Dobro se drži i hitnost njegove rekonstrukcije nije kao kod „Gazele“.

Kad možemo očekivati da Vaš Novi železnički most bude više iskorišćen?
- Železnički nije dovoljno iskorišćen i potrebno je da se Prokop završi. Postoji volja i perspektiva da se, ukoliko Grad bude imao mogućnosti, čitav taj saobraćaj obnovi i rekonstruiše. Tako bi se od lokalnog izgradio jedan moćan saobraćaj koji bi pomogao gradu da funkcioniše i bio od važnosti ljudima koji u njemu žive.

Gde se Beograd nalazi u poređenju sa evropskim gradovima koji se nalaze na rekama?
- Beograd ima tako malo mostova, da poređenje gubi svaki smisao. Evropski gradovi su dobro snabdeveni mostovima, primer Budimpešte, Beča ili Dizeldorfa pokazuje da smo mi u takvom deficitu da ne vredi pričati. Problem u gotovim izgrađenim celinama kao što je Beograd, posebno sa takvom konfiguracijom, ima malo prostora za postavljanje mosta. U gotovom gradskom tkivu nije nimalo lako naći mesto i prilaz za jedan most.
Izvor: Blic

PS Antrfile o Mostu preko Ade Ciganlije sam stavio u temu o izgradnji tog objekta kako bismo se nadovezali na vrlo zivu temu :)
 
Zanima me gde bi on smestio još dva mosta preko Save, ajde jedan u produžetku Nemanjine je kao vizija, ali za još jedan stvarno ne znam gde. I zanima me zašto bi se pravila dva posebna mosta, jedan za metro, a drugi za drumski saobraćaj. Da li je takav problem napraviti most u nekoliko nivoa gde bi se u jednom obavljao drumsko-pešački saobraćaj, a u drugom bi prolazio metro.
 
Posto bi metro trebao da ide B. Z. Djindjica, trebalo bi nekako nastaviti tu ulicu i zajedno sa metro podzemno progurati ispod Save.
Mislim da to ne bi uopste bilo skuplje a po meni bi bilo mnogo lepse. Nikako mi izmedju dve obale savskog amfiteatra ne ide nekakav masivan most koji bi ne samo kvario pogled, sekao jednu celinu vec i zauzimao ispod i oko sebe ogroman deo veoma skupog i atraktivnog gradjevinskog zemljista.
Mozda bi mogao eventualno da se napravi nekakav zanimljiv i elegantan pesacki most.
 
I ja sam za tu megalomansku viziju tunela :D ali je to skuplje + imamo veliku visinsku razliku izmedju dva dela obale ako mislimo na metro.

Eto, ja sanjam 2 tunela - jedan kod Usca za metro, drugi da povezuje obe strane SA umesto tog mosta iz Nemanjine...pusti snovi.
 
Evo shmeksi, cvek je u intervjuu sam sebi postavio to isto pitanje:

Gde se Beograd nalazi u poređenju sa evropskim gradovima koji se nalaze na rekama?

- Beograd ima tako malo mostova, da poređenje gubi svaki smisao. Evropski gradovi su dobro snabdeveni mostovima, primer Budimpešte, Beča ili Dizeldorfa pokazuje da smo mi u takvom deficitu da ne vredi pričati. Problem u gotovim izgrađenim celinama kao što je Beograd, posebno sa takvom konfiguracijom, ima malo prostora za postavljanje mosta. U gotovom gradskom tkivu nije nimalo lako naći mesto i prilaz za jedan most.
Mislim da nema sumnje da ce drumski most jednog dana spajati Bulevar Zorana Djindjica i Nemanjinu ulicu. E sad, da li ce metro most biti u kombinaciji sa istim ili odvojen, zavisi prvenstveno do toga kojom ce trasom ici metro.
 
hazard":3d58j33w je napisao(la):
I ja sam za tu megalomansku viziju tunela :D ali je to skuplje + imamo veliku visinsku razliku izmedju dva dela obale ako mislimo na metro.

Eto, ja sanjam 2 tunela - jedan kod Usca za metro, drugi da povezuje obe strane SA umesto tog mosta iz Nemanjine...pusti snovi.
Prvo ja mislim da to nije uopste megalomanski projekat tj. da ne kosta mnogo vise ako uopste i kosta vise. Neka je busenje tunela 25mil eura po km i neka se buse 3 tunela(2 za drumski saobracaj a jedan za metro) to ne bi kostalo vise od 150 miliona sa svim prilazima i opremanjem tunela. Kada se uzme u obzir da bi se na taj nacin ustedelo u gradjevinskom prostoru 7 do 8 hektara koje na trzistu vredi bar 100 miliona eura racunica je jasna.

Homer Jay":3d58j33w je napisao(la):
Mislim da nema sumnje da ce drumski most jednog dana spajati Bulevar Zorana Djindjica i Nemanjinu ulicu. E sad, da li ce metro most biti u kombinaciji sa istim ili odvojen, zavisi prvenstveno do toga kojom ce trasom ici metro.
Ne vidim kako je te dve ulice moguce spojiti mostom a da to ne izgleda ruzno. Pogledaj na mapi koliko se razlikuje pravac jedne ulice od druge. Da bi se spojile ove dve ulice, pri prelasku Save treba skrenuti ka Nemanjinoj ukoso kroz amfiteatar a to ne bi licilo ni na sta. Jedino da most nastavi u pravcu Zorana Dindjica pa izbije na Savsku gde bi bila neka raskrsnica ili kruzni tok.

S druge strane ako se pravi tunel on moze od Zoran Djindica da ide ukoso do Zeleznicke stanice i tu izbije izmedju nje i Poste ili da se ukljuci na neki veliki kruzni tok koji bi isao oko zel. stanice.
 
shmeksi":2zf7fr2w je napisao(la):
Zanima me gde bi on smestio još dva mosta preko Save, ajde jedan u produžetku Nemanjine je kao vizija, ali za još jedan stvarno ne znam gde. I zanima me zašto bi se pravila dva posebna mosta, jedan za metro, a drugi za drumski saobraćaj. Da li je takav problem napraviti most u nekoliko nivoa gde bi se u jednom obavljao drumsko-pešački saobraćaj, a u drugom bi prolazio metro.
ideja iz BeLaM-a, pored Brankovog mosta?
 
Ne mogu se bukvalno mostom povezati Nemanjina i Dr Zorana Djindjica, ali je to pravac koji se forsira premoscavanjem, tj. najbrza veza Slavije i Novog Beograda - da se spustis niz Nemanjinu, na kruzni tok sa kojeg bi presao na neki novi bulevar u Savskom amfiteatru odakle bi isao most na NBG cija bi pristupna saobracajnica vodila na raskrsnicu Bulevara Zorana Djindjica i Vladimira Popovica.

Jednostavno Bulevar Zorana Djindjica jedini je od tri centralna novobegradska bulevara koji ne prelazi na drugu stranu grada (Bulevar Arsenija Carnojevica - Gazela i Bulevar Mihajla Pupina - Brankov most). Dakle, to je jedina logicna novobeogradska saobracajnica na koju bi se nadovezao most.

Cilj mosta, s druge strane nije Savska, koja je da kazemo "servisna saobracajnica" koja ide uz obalu, vec upravo Nemanjina koja je jedina velika saobracajnica koja iz centra ide ka Savi i nailazi na "dead end", odnosno na stari savski most koji je za toliki promet, jednostavno, usko grlo.
 
Pravac sa kraja novobeogradskih blokova preko ili na kraju Ade prema Cukarici je logican drugi pravac za most, a ako se jednog dana produzi sve sto treba i provuce put pored bezanijskog groblja pravo do blokova i tim pravcem preko Save (to je ujedno pravac koji bi spajao ceo taj kraj jednim pravcem sve do novog mosta Zemun-Borca i oba auto-puta BG-ZG i BG-NS; T6 bese? i deo SMP?)...

Naravno posto iz ociglednih razloga starih vise decenija nije moguce tek tako premostiti samu Adu (ekologija i drustva sa Cukarice kojima se to nikada nije svidjalo pa su jedva i samo pravljenje jezera preziveli), verovatno je logicnije da tu u narednim decenijama Sava bude 'premoscena' tunelom ... Vec je pisano o tome i ranije ovde (http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=32500#p32500), ali eto da podsetimo za jos jedan pravac koji deluje kao logican, pored povezivanja ulica Nemanjine i bulevara Zorana Djindjica ...

I dobismo dva nova 'mosta' na Savi o kojima bi trebalo misliti... :)


Edit: typos ...
 
Kad se kaze MOST NEMANJINA moze li neko da stavi taj most na kartu kako se penju vozila na most sta sa zeleznickom stanicom ima li kakav render ja nikako ne mogu to da zamislim a da mi ne izgleda ruzno :kafa:
 
Око железничке станице би ишао кружни ток. Али у праву си - не би било лоше да неко поново постави карту са овим решењем.
 
shmeksi":1v4js2jb je napisao(la):
Zanima me gde bi on smestio još dva mosta preko Save, ajde jedan u produžetku Nemanjine je kao vizija, ali za još jedan stvarno ne znam gde. I zanima me zašto bi se pravila dva posebna mosta, jedan za metro, a drugi za drumski saobraćaj. Da li je takav problem napraviti most u nekoliko nivoa gde bi se u jednom obavljao drumsko-pešački saobraćaj, a u drugom bi prolazio metro.
Ovako nesto:

icon.jpg

x_c1c7aab4.jpg

x_f8b69cc0.jpg

x_192c8bea.jpg
 
Vrh