Procenat ljudi u Beogradu koji "voli" Starbucks kafu je mizeran jer su beogradjani tu kafu mogli samo da probaju u inostranstvu. Paljenje na Starbucks i sl. je uglavnom klasicno pomodarstvo (naravno izostavljam ljude kao sto je praguc gore koji je zaista pio starbucks kafu svaki dan), zelja da se bude "svetski", "u trendu" itd. Cesto je to kod nas i predimenzionirano, pa nesto sto je na Zapadu uobicajeno i vrednovano veoma nisko kod nas nesto ekstra i fensi, sto potvrdjuje onaj skup pacenika koji sa dzipcinama i fensi meckama i bembarama dolazi u McDrive na NBG kao da ide u restoran sa 5 zvezdica (naravno ne kazem da je svako ko jede u Meku pacenik, naprotiv naravno, pojedem i ja ponekad nesto u Meku mada uglavnom izbegavam, ali ko je vise od 5 puta prosao kroz McDrive znace na sta mislim). To je uostalom ista ona ekipa koja osrednju americku robnu marku (Hilfiger) smatra za nesto ekstra fensi pa placa preko 100 evra dzemper (radnja u centru). No, ne krivim ja njih skroz - ne znaju ljudi. No, meni ne smeta Starbucks (ili BK) u Uscu, DC ili na aerodromu (npr. najlogicnija sledeca lokacija za Mek je na aerodromu, zar ne? ali to je verovatno vec prica monopola nad usluznom delatnoscu tamo), nego mi smeta da Starbucks u nekom trenutku bude na svakom cosku (kao npr. u Torontu, gde su me apsolutno izludjivali), da svi kafici u gradu budu Starbucks, Costa, Speakeasy ili kako vec, i da izumru jedinstveni kafici i mesta za izlazak po kojima je Beograd poznat. Ko je ziveo u Sev. Americi npr. primetio je da je tamo tesko naci neki autenticni, jedinstveni usluzni objekat - sve su lanci ili fransize. Kafici, restorani (ne samo oni brze hrane) cak i pub-ovi! Postoji gomila fransiza i lanaca pub-ova u kojima se gaji neka fejk autenticnost...naravno nisam protiv lanaca i fransiza u potpunosti, ali sve mora imati svoju meru. Medjutim iskustvo mi govori da Starbucks npr. nema neku narocitu meru. Razmnozavaju se ko nenormalni.
No, sve je ovo gore digresija i nema toliko veze sa pitanjem da li su potrebni mega trzni centri, tj. jos njih. Postoje dva koncepta komercijalnih objekata, jedan su mega TC i koncentracija a drugi su nezavisni objetki i manji TC i decentralizacija po gradu. Naravno ova dva koncepta mogu da zive jedan pored drugog pitanje je koji treba favorizovati. Mislim da bi bila napravljena velika greska kada bi se favorizovali veliki TC. Ono sto se meni svidja u Beogradu je to sto mogu masu stvari da kupim tako sto cu da se prosetam 15-20 minuta od kuce, a ne da moram za sve da idem u kola pa u neki veliki TC (kao npr. u Torontu). Inace fenomem zamiranja glavnih ulica manjih americkih gradova (i gradica, sela) izgradnjom velikih TC pokraj autoputa je dobro poznat. A zamiranje aktivnosti na ulicama dovodi do nesigurnijih ulica u globalu, i to je dobro poznat fenomen, kao i to da kada postoji ekstremno zoniranje (komercijalni objekti u jednom kvartu, poslovni u drugom, stambeni u trecem) imamo isti efekat.
A price o apsolutnoj slobodi izbora su naivne, a to je vec druga tema. Inace nemam nista protiv ni multipleks bioskopa, ni H&Ma, ni IKEA-e. Samo sto bi jedan H&M lagano mogao da bude u Knezu, a mulitpleks bioskop ne mora da bude u trznom centru vec objekat za sebe. Sto ne znaci da mora tako da bude nuzno, ali opet ne znaci ni da je mega TC nuzan za tako nesto.
