Budući projekti - planovi, investicije i potrebe
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Mislim da je odgovornost pre svega na investitoru, tj InterEx-u. E sad, zbog cega, Bog sveti zna.
Elem, uredno su dobili odobrenje za izgradnju i tu nije nistaq sporno. Grubi gradjevinski radovi su takodje gotovi, sve je stalo tek na fasadi. Sta je iskrslo verovatno znaju samo izvodjac i investitor.
Elem, uredno su dobili odobrenje za izgradnju i tu nije nistaq sporno. Grubi gradjevinski radovi su takodje gotovi, sve je stalo tek na fasadi. Sta je iskrslo verovatno znaju samo izvodjac i investitor.
U svakom slucaju, nesto je vezano za tu lokaciju. Ostali Interexovi objekti se grade bez problema (sto znaci da i finansije ne predstavljaju problem). Na toj lokaciji se dugi niz godina gradio trzni centar (pre nego sto ga je IE kupio), a verovatno je delom vec bio rasprodan, pa je moguce da su se pojavili vlasnici ili nesto slicno.
Skoro je objavljena evst da se Stara Pazova sprema za velike investicije, a ono sto je jako interesantno je sledeca informacija:
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/202217
O ovome je vec bilo reci, ali se pominjala lokacija u Krnjaci. Oslobadjanje lokacije BIP-a kod Mostara bi uveliko doprinela Beogradu, a BIP-ovim vlasnicima vrlo lepu prodajnu cenu.
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/202217
O ovome je vec bilo reci, ali se pominjala lokacija u Krnjaci. Oslobadjanje lokacije BIP-a kod Mostara bi uveliko doprinela Beogradu, a BIP-ovim vlasnicima vrlo lepu prodajnu cenu.
A koji su zapravo planovi za BIGZ i BIP,koje su sada trenutno retko ruzne zgrade btw.
Inache ziveo sam oko godinu dana u Sarajevskoj,i boze kolika mi je muka bila svaki put kad samo morao na mostar,to je toliko zapushten i prljav deo grada da ja molim boga da ne dune vetar kad prolazim onde
Inache ziveo sam oko godinu dana u Sarajevskoj,i boze kolika mi je muka bila svaki put kad samo morao na mostar,to je toliko zapushten i prljav deo grada da ja molim boga da ne dune vetar kad prolazim onde
Vlada Kalif
Intermediate
Nemoj BIGZ u isti koš sa BIP-om, to što su jedno pored drugog nije BIGZ-ova greška. BIGZ je remek-delo Dragiše Brašovana, fascinantna zgrada u svakom pogledu. Samo da se malko umije sirotica, mada je i ovako po meni jedno od najboljih zdanja u Beogradu.
BIGZ je remek-delo Dragiše Brašovana, fascinantna zgrada u svakom pogledu. Samo da se malko umije sirotica, mada je i ovako po meni jedno od najboljih zdanja u Beogradu.BIGZ ce biti pretvoren u hotelsko-kongresni centar, a po izmestanju BIP-a ce oslobodjena lokacija ili biti prodata (verovatno u slicne poslovno-kongresno-hotelske svrhe) ili ce je sam vlasnik privesti nameni (ukoliko bude imao para, posto trenutno ne stoji nesto najbolje).
Дискусија о Бигзу је премештена у посебну тему http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=36213#p36213
Zgrada Fiat u Bulevaru oslobodjenja se temeljno renovira. Fasada je ociscena, postavljeni su novi prozori i to vrlo pristojni, kao i interesantne roletne.
Trenutno se sredjuje prizemlje, a lucni deo jos nije dosao na red i nadam se da nece da ga useru staklima a la novi Dom omladine.
Inace nasao sam jedan kul pdf o moderni u beogradu, dosta fotki ima, so feast your eyes http://www.arh.bg.ac.yu/upload/doku...ture_i_urbanizma/IMAiU_10_Beograd_10maj07.pdf
Ko posle ovoga kaze da je BIGZ ruzan, taj bolje da si iskopa oci
Trenutno se sredjuje prizemlje, a lucni deo jos nije dosao na red i nadam se da nece da ga useru staklima a la novi Dom omladine.
Inace nasao sam jedan kul pdf o moderni u beogradu, dosta fotki ima, so feast your eyes http://www.arh.bg.ac.yu/upload/doku...ture_i_urbanizma/IMAiU_10_Beograd_10maj07.pdf
Ko posle ovoga kaze da je BIGZ ruzan, taj bolje da si iskopa oci
Najveći šoping mol Balkana u Beogradu - italijanska "Barletta Group" spremna za velika ulaganja u Srbij
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/210788
Izvor: Blic
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/210788
Политика је јуче (петак 26.12.08.) објавила да су чланови Удружења акционара ИКЛ-а протестовали испред Вишег трговинског суда због одбијања тог суда да донесе одлуку по њиховој жалби на решење Трговинског суда по ком им је онемогућено да побијају одлуку Скупштине предузећа о продаји плаца у Кнез Даниловој.
Стана Рондовић, заступник акционара, је изјавила да им је председник Вишег трговинског суда Радомир Лазаревић рекао да ће одлука бити донета за десет дана.
Ево слике тог плаца, мало је мутна али нисам ја крив што не перу прозоре на Инексовој згради
Стана Рондовић, заступник акционара, је изјавила да им је председник Вишег трговинског суда Радомир Лазаревић рекао да ће одлука бити донета за десет дана.
Ево слике тог плаца, мало је мутна али нисам ја крив што не перу прозоре на Инексовој згради
BEOGRAD – GRAD BUDUĆNOSTI:
Pravci razvoja grada vezani su za reke
Investicije za ceo vek
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=75737
Pravci razvoja grada vezani su za reke
Investicije za ceo vek
извор БлицAutor: Nataša Korlat | Foto:Zoran Radovanov | 24.01.2009. - 10:24
Beograd ima ogroman potencijal da se razvija unutar svog centralnog jezgra i ne mora da osvaja poljoprivredno zemljište po obodima grada. Najatraktivniji je Savski amfiteatar, a veliki potencijal ima i dunavska obala, čiji su neki delovi već spremni za investiranje. Za zemljište uz autoput i obilaznicu, takođe, postoji ogromno interesovanje investitora.
Područje Savskog amfiteatra od 80 hektara je najatraktivnije investitorima, a u planu je da se na njemu izgradi oko 800.000 kvadrata ekskluzivnog poslovnog, stambenog i javnog prostora. Po nekim procenama, vrednost ovog prestižnog zemljišta iznosi oko pet milijardi evra. Interesovanje investitora za ovaj deo grada nikad ne prolazi. Ni svetska ekonomska kriza nije ga umanjila.
- Savski amfiteatar je velika priča, ali mora da sačeka. Još najmanje pet godina mora da prođe, pre nego što počne njegovo uređenje. Zahteva velika investiranja, kao što je izgradnja Železničke stanice “Prokop”, kao i železničkog koridora – kaže Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta.
Osim savske, dragocena je i dunavska obala. Zemljiše veličine 400 hekatara od Luke “Beograd” do marine “Dorćol” i od Pančevačkog mosta do Ade Huje veoma je privlačno za investitore. Na ovom prostoru je, kažu stručnjaci, moguće izgraditi preko pola miliona kvadrata. Luka Beograd već ima planove da pravi „grad u gradu“ na sto hektara uz obalu dužine 6,5 kilometara, a atraktivan projekat marine na Dorćolu imaju i izraelski investitori.
- Sad su tamo magacini i stare fabrike. Međutim, to izvesno neće biti skladištena zona. Veliki deo zemljišta je privatizovan. Namera novih vlasnika svakako nije privredni razvoj, već izgradnja komercijalnog i stambenog prostora. Deo zemljišta već je opremljen infrastrukturom i spreman za investitore, dok za ostatak moramo da završimo još neke studije – kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Vizija razvoja Beograda prelazi Dunav, na levu obalu, ali stručnjaci smatraju da je za razvoj tog dela grada za sada rano.
- Da bi se Beograd širio preko reke morali bi da otkupimo mnogo kuća i objekata. Za to i javne radove potrebna su ogromna sredstva, kojih nema. Zbog toga, mislim da je priča o “Trećem Beogradu” utopija – smatra Žaklina Gligorijević.
„Privredni parkovi” na 800 hektara
Sledeći svetski trend, grad će zemljište od ukupno 800 hektara uz autoput i obilaznicu pretvoriti u privredne parkove, na kojima će velike domaće i strane kompanije graditi fabrike, hotele, šoping molove... Zbog velikog pritiska investitora za ovo područje, menja se Generalni urbanistički plan i može se očekivati da će ova tema uskoro da se nađe na dnevnom redu Skupštine grada.
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=75737
jovanovm
Advanced
Ova izjava Žakline Gligorijević ide rame-uz-rame sa onom izjavom o metrou kada su rekli da su eto mislili da Beograd neće rasti... :bash: :bash:
BEOGRAD – GRAD BUDUĆNOSTI: Beogradske obale nedovoljno iskorišćene
Skriveno bogatstvo
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=76789
Skriveno bogatstvo
извор БлицAutor: Nataša Korlat | Foto:M.Perić | 31.01.2009. - 08:47
Beograd ima ukupno 153 kilometra rečne obale, ali se nekim njenim delovima uopšte ne može prići. Iskorišćene su samo u dunavskom delu Zemuna i Novog Beograda, manjem savskom delu oko blokova i kod Kalemegdana. Ostatak služi industriji.
Ono što stranci gledaju sa čuđenjem, mi ravnodušno posmatramo decenijama. Bogatstvo beogradskih obala sakrile su fabrike, magacini, tone otpada, olupina i smeća. Tako je Ada Huja postala najzagađeniji kanal u Evropi, u koji se bez ikakvih prečišćavanja i korektora ispuštaju vode iz kanalizacionih cevi. U njenoj blizini su i dva ostrva, sa kojih su zbog zagađenja pobegle i ptice. Odmah ispod Pančevačkog mosta je baza JP „Beograd puta“. Tu su smešteni materijali za posipanje ulica, mašine i vozni park. Nedaleko je fabrika kartona i šljunkare, a sa druge strane Luka „Beograd“ i Marina „Dorćol“. Za njih, doduše, postoje obećavajući projekti, ali je njihova realizacija pod velikim znakom pitanja.
- Video sam nekoliko projekata za Luku „Beograd“. Radile su ih najpoznatije svetske arhitekte. Međutim, tu nije problem interesovanje i želja, već nesređeni imovinski odnosi. Fabriku kartona su kupili investitori iz Hrvatske, koji su imali nameru da na tom zemljištu grade stambeno-poslovne komplekse. I tu je došlo do problema, jer im se sada osporava privatizacija - kaže Antonije Antić, bivši direktor Urbanističkog zavoda.
U Zemunu, kod naselja Pregrevica, prošle godine napravljen je kej, kojim nisu zadovoljni stanovnici ovog dela grada. Kako su govorili, onemogućen im je direktan kontakt sa Dunavom. Uz drugi deo Zemunskog keja i u produžetku Novobeogradskog, Savskog kod blokova i Dorćolskog, to je sve što Beograđani imaju od 153 kilometra rečne obale i ukupno 16.950 hektara beogradskog priobalja.
- Priobalje jeste deo budućnosti. Zato je Strategijom razvoja grada revitalizacija i uređenje beogradskih obala prioritet. Interesovanje i domaćih i stranih investitora je veliko - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Međutim, evropski gradovi se već decenijama spuštaju na reke, a mi toliko samo pričamo o tome. Održavaju konferencije, na kojima se raspravlja o daljim ulganjima u priobalja. Na njih odlaze i naši stručnjaci, ali su rezultat samo studije i planovi za budućnost.
Planovi za priobalje
Pregravica (Zemun) - 100 hektara; marine, sidrišta, pristani, sportski klubovi, kampovi, sportski tereni, šetne i biciklističke staze
Ada Ciganlija - 835 hektara, novi sportski i komercijalni sadržaji, takmičenja, prisistvo kulture, razonode i ugostiteljstva
Brodogradilište „Beograd“ - 40 hektara, saobraćajnice, zelenilo, škola, komercijalne delatnosti, stanovanje, garaže, marina, pešački prodori kroz blokove
Marina Dorćol - 7,5 hektara, marina kapaciteta oko 150 plovila, uređenje saobraćajnog pristupa, parkinzi, izgradnja pokretnog mosta, stanovanje, sportski objekti i sadržaji nautičkog centra, uređene slobodne i zelene površine
Ada Huja - oko 500 hektara; transformacija privrednih delatnosti u komercijalne, saobraćajne površine, zelenilo i sportsko-rekreativna zona
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=76789
Vise mi se smucilo da citam od Srba kako nije prob.ovo ono ...deder da ti kazem, to su j....nesredjeni imov.odnosi...verujem da se svima smucio ovaj izgovor..da, shvatam da je tesko i da fali ono ovo..ali ako nemas i ne mozes, uradi kao zapad jbt! show me the man, and i ll show you the rule... Mislim, nisu postavljena pravila pa da bi ih srbi slepo kao neke ovce sada iz straha pratili, posto su ih u proslosti zloostavljali..ako je za dobrobit necega, itekako mogu se pravila zaobici i to je nesto najnormalnije na svetu. Naravno, pravila i prava moraju postojati, bez toga se ne moze..ali kad se nesto pravi, gradi, ispravlja, sastavlja, itd onda se mora gledati logika. Mislim, dokle cemo da slusamo ovaj izgovor...da, da sredili smo ali znate kako..uspeli smo da prodamo ko zna kako i sta..e pa onda se taj vlasnik odlucio za ovo ono..e sad, taj isti vlasnik sedi i ladi j...a mi eto cekamo da zapad nesto sredi..ali eto ima zelje..volje..a kad to ima, znate kako onda sve ide..samo cekamo te imov.odnose da se srede za 78godina a onda..eto caskom gradimo ne onaj projekat iz 1974 vec ovaj sada najlepse najbolji na svetu iz 2049.
bolje i da ne citam ove clanke....
Jadne ti su nase reke sa nama! imamo vise srece nego pameti...e da je BG dat nekom Nemcu, napravio bi raj na zemlji...a mi krpimo sto nam je dato..a da pritom skoro nista nismo doprineli...Jos mnogo mora da se radi na Bg-om izgledu...
bolje i da ne citam ove clanke....
Jadne ti su nase reke sa nama! imamo vise srece nego pameti...e da je BG dat nekom Nemcu, napravio bi raj na zemlji...a mi krpimo sto nam je dato..a da pritom skoro nista nismo doprineli...Jos mnogo mora da se radi na Bg-om izgledu...
Veliki investitori zainteresovani za zemljište uz autoput i obilaznicu
Privredni park na deset hektara
26.01.2009.
Veliki investitori, poput kompanija „Ikea“, „Koka kola“, „Knauf“ i „Delta“, žele da grade fabrike i šoping molove na zemljištu uz autoput. Uprkos aktuelnoj finansijskoj krizi, oni vrše pritisak na Grad da promeni Generalni urbanistički plan i dozvoli im poslovanje na prilazima Beogradu. Ovim izmenama, koje bi do leta trebalo da budu usvojene u Skupštini grada, predviđena je gradnja privrednih parkova na ukupno 800 hektara zemljišta.
Urbanistički zavod mesecima trpi pritisak velikih kompanija, ali i Grada, da požuri sa izmenama Generalnog urbanističkog plana, kojima će na sada poljoprivrednom zemljištu biti omogućena gradnja fabrika, hotela i šoping molova. Osim pomenutih kompanija, za ove izmene zainteresovana su i preduzeća koja već sada imaju svoje objekte u centru grada, odnosno u Luci „Beograd“.
Šoping centri uz autoput
- Treba im prostrano zemljište, dobro povezano sa Aerodromom „Nikola Tesla“ i Železničkom stanicom, a za to su idealne lokacije uz autoput. To je i svetski trend. Oni koji već sada imaju svoje objekte u Luci „Beograd“, žele veće površine i lokacije do kojih će njihovi kamioni lako stizati, bez zastoja u saobraćajnim gužvama - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Investitori su zainteresovani za parcele uz beogradsku obilaznicu, autoput Beograd-Novi Sad, Novosadski i Batajnički drum, što će i obuhvatiti izmene Urbanističkog plana.
Kako saznajemo, švedska“Ikea“, veliki proizvođač nameštaja, zainteresovana je za nekoliko lokacija, u blizini aerodroma ili uz autoput kod Bubanj Potoka.
- U narednih par godina želimo da sagradimo robnu kuću i otvorimo prodajni centar po uzoru na svetske trgovinske lance. Do sada nismo uspeli da pronađemo adekvatnu lokaciju, ali verujemo u pozitivan ishod. Urbanistički zavod je već nekoliko godina u kompleksnom procesu promene namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ali nam nije poznato koliko bi još dugo taj proces mogao da traje. Sigurno da je bi okončanje tog procesa u najkraćem vremenu imalo pozitivnog efekta na privlačenje direktnih stranih investicija u narednom periodu – kaže za „Blic” Dragan Skalušević, regionalni direktor kompanije „Ikea”.
I „Knauf”, koji sada ima objekat u Zemunu, bi takođe parcelu uz autoput. Na obod grada hoće i „Delta”, koja bi da gradi još jedan šoping mol. U ovoj kopmaniji je potvrđeno “Blicu” da su zainteresovani za zemljište uz autoput. Slično želi i ”Verano”. On već ima završen projekat za šopin grad pored Ibarske magistrale, 200 metara od beogradske obilaznice. Prema tom projektu, ceo kompleks bi zauzimao oko 100 hektara, a bilo bi izgrađeno čak pola miliona kvadrata.
Svi oni, međutim, pre nego što započnu gradnju, moraju da kupe zemljište od ”malih vlasnika”. Pre deceniju ili dve te parcele bile su jeftino zemljište za koje niko nije bio zainteresovan, a danas će na njihovoj prodaji da zarade stotine hiljada evra.
Strogi uslovi
Budući privredni parkovi obuhvataće površinu od najmanje 10 hektara. Svega 30 odsto zemljišta moći će da zauzmu sagrađeni objekti, a namanje 50 odsto zemljišta moraće da bude pokrivenom zelenilom, vodenim i sportskim površinama. Najviše deset odsto zauzimaće saobraćajne površine unutar parka, a isto toliko mora biti odvojeno za parking mesta.
- Ovakve uslove teško će moći da ispune mala preduzeća. Naša namera je da samo najozibiljniji investitori kupe zemljišta uz autoput i onda nema sumnje da će obaveze prema Gradu biti i ispunjene - objašanjava Gligorijević.
U privrednim parkovima nema stanovanja, osim za potrebe službe.
- Moraće da zadovoljavaju i visoke ekološke standarde. Važno je da zapošljavaju ljude, ali i da ne budu zagađivači - kaže direktorka UZ.
Nakon usvajanja izmena Generalnog urbanističkog plana, biće donet i program uređenja zemljišta, posle čega će se angažovati i Direkcija za građevinsko zemljište. Oni će biti zaduženi za izgradnju infrastrukture.
Industrijske zone i privredni parkovi
Beograd ima više od 20 industrijskih zona i samo jedan privredni park i to „Erport siti”. Privredni parkovi su korak više u odnosu na industrijske zone, mogu da se nalaze i u centru grada i u njima su uslovi za poslovanje investitora daleko strožiji.
- Privredni parkovi moraju da budu kompletno infrastrukturno opremljeni, dok sa industrijskim zonama to ne mora da bude slučaj. Investitori u industrijskim zonama često kupuju njive, a onda ih sami opremaju - kaže Miroslav Čučković, član gradskog veća zadužen za privredu.
Uslovi koje treba ispuniti
-Minimalna veličina zemljišta 10 hektara
-Minimalna površina pod zaštitnim zelenilom, vodenim, parkovskim i sportsko-rekreativnim površinama 50 odsto
-Maksimalna zauzetost zemljišta objektima 30 odsto
-Maksimalna pokrivenost saobraćajnim površinama 10 odsto
-Maksimalna pokrivenost zemljišta parkinzima 10 odsto
Izmene se mogu pogledati ovde - http://mapa.urbel.com/silverlight/GP/Izmene/Izmene/
Privredni park na deset hektara
26.01.2009.
Veliki investitori, poput kompanija „Ikea“, „Koka kola“, „Knauf“ i „Delta“, žele da grade fabrike i šoping molove na zemljištu uz autoput. Uprkos aktuelnoj finansijskoj krizi, oni vrše pritisak na Grad da promeni Generalni urbanistički plan i dozvoli im poslovanje na prilazima Beogradu. Ovim izmenama, koje bi do leta trebalo da budu usvojene u Skupštini grada, predviđena je gradnja privrednih parkova na ukupno 800 hektara zemljišta.
Urbanistički zavod mesecima trpi pritisak velikih kompanija, ali i Grada, da požuri sa izmenama Generalnog urbanističkog plana, kojima će na sada poljoprivrednom zemljištu biti omogućena gradnja fabrika, hotela i šoping molova. Osim pomenutih kompanija, za ove izmene zainteresovana su i preduzeća koja već sada imaju svoje objekte u centru grada, odnosno u Luci „Beograd“.
Šoping centri uz autoput
- Treba im prostrano zemljište, dobro povezano sa Aerodromom „Nikola Tesla“ i Železničkom stanicom, a za to su idealne lokacije uz autoput. To je i svetski trend. Oni koji već sada imaju svoje objekte u Luci „Beograd“, žele veće površine i lokacije do kojih će njihovi kamioni lako stizati, bez zastoja u saobraćajnim gužvama - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Investitori su zainteresovani za parcele uz beogradsku obilaznicu, autoput Beograd-Novi Sad, Novosadski i Batajnički drum, što će i obuhvatiti izmene Urbanističkog plana.
Kako saznajemo, švedska“Ikea“, veliki proizvođač nameštaja, zainteresovana je za nekoliko lokacija, u blizini aerodroma ili uz autoput kod Bubanj Potoka.
- U narednih par godina želimo da sagradimo robnu kuću i otvorimo prodajni centar po uzoru na svetske trgovinske lance. Do sada nismo uspeli da pronađemo adekvatnu lokaciju, ali verujemo u pozitivan ishod. Urbanistički zavod je već nekoliko godina u kompleksnom procesu promene namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ali nam nije poznato koliko bi još dugo taj proces mogao da traje. Sigurno da je bi okončanje tog procesa u najkraćem vremenu imalo pozitivnog efekta na privlačenje direktnih stranih investicija u narednom periodu – kaže za „Blic” Dragan Skalušević, regionalni direktor kompanije „Ikea”.
I „Knauf”, koji sada ima objekat u Zemunu, bi takođe parcelu uz autoput. Na obod grada hoće i „Delta”, koja bi da gradi još jedan šoping mol. U ovoj kopmaniji je potvrđeno “Blicu” da su zainteresovani za zemljište uz autoput. Slično želi i ”Verano”. On već ima završen projekat za šopin grad pored Ibarske magistrale, 200 metara od beogradske obilaznice. Prema tom projektu, ceo kompleks bi zauzimao oko 100 hektara, a bilo bi izgrađeno čak pola miliona kvadrata.
Svi oni, međutim, pre nego što započnu gradnju, moraju da kupe zemljište od ”malih vlasnika”. Pre deceniju ili dve te parcele bile su jeftino zemljište za koje niko nije bio zainteresovan, a danas će na njihovoj prodaji da zarade stotine hiljada evra.
Strogi uslovi
Budući privredni parkovi obuhvataće površinu od najmanje 10 hektara. Svega 30 odsto zemljišta moći će da zauzmu sagrađeni objekti, a namanje 50 odsto zemljišta moraće da bude pokrivenom zelenilom, vodenim i sportskim površinama. Najviše deset odsto zauzimaće saobraćajne površine unutar parka, a isto toliko mora biti odvojeno za parking mesta.
- Ovakve uslove teško će moći da ispune mala preduzeća. Naša namera je da samo najozibiljniji investitori kupe zemljišta uz autoput i onda nema sumnje da će obaveze prema Gradu biti i ispunjene - objašanjava Gligorijević.
U privrednim parkovima nema stanovanja, osim za potrebe službe.
- Moraće da zadovoljavaju i visoke ekološke standarde. Važno je da zapošljavaju ljude, ali i da ne budu zagađivači - kaže direktorka UZ.
Nakon usvajanja izmena Generalnog urbanističkog plana, biće donet i program uređenja zemljišta, posle čega će se angažovati i Direkcija za građevinsko zemljište. Oni će biti zaduženi za izgradnju infrastrukture.
Industrijske zone i privredni parkovi
Beograd ima više od 20 industrijskih zona i samo jedan privredni park i to „Erport siti”. Privredni parkovi su korak više u odnosu na industrijske zone, mogu da se nalaze i u centru grada i u njima su uslovi za poslovanje investitora daleko strožiji.
- Privredni parkovi moraju da budu kompletno infrastrukturno opremljeni, dok sa industrijskim zonama to ne mora da bude slučaj. Investitori u industrijskim zonama često kupuju njive, a onda ih sami opremaju - kaže Miroslav Čučković, član gradskog veća zadužen za privredu.
Uslovi koje treba ispuniti
-Minimalna veličina zemljišta 10 hektara
-Minimalna površina pod zaštitnim zelenilom, vodenim, parkovskim i sportsko-rekreativnim površinama 50 odsto
-Maksimalna zauzetost zemljišta objektima 30 odsto
-Maksimalna pokrivenost saobraćajnim površinama 10 odsto
-Maksimalna pokrivenost zemljišta parkinzima 10 odsto
Izmene se mogu pogledati ovde - http://mapa.urbel.com/silverlight/GP/Izmene/Izmene/
Citiracu svoje pitanje, sa jedne druge teme, na koje niko nije odgovorio:
Jel to ta privredna zona?Nikola":2r090mse je napisao(la):
Industrija nije za obalu
R. Bulatović - 02.02.2009. - 00:44
Prema Generalnom urbanističkom planu za Beograd, do 2021. godine priobalje će postati najelitnije zone...
Obale Save i Dunava mogle bi postati najelitniji delovi Beograda koji će po arhitektonskim rešenjima i sadržajima parirati evropskim metropolama koje su odavno sišle na reke. Uslov za to je da se industrijske zone uz obale izmeste.
POTENCIJAL - Zahvaljujući Studiji beogradskog priobalja, čiji je naručilac Grad Beograd istražuju se mogućnosti i proveravaju potencijali velike zone reka i priobalja na teritoriji grada.
Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, smatra da je zadatak Grada da podrži stambenu i komercijalnu izgrad-nju koja će revitalizovati i unaprediti posebno centralnu gradsku zonu. Ona ističe da postoje projekti čiju realizaciju i efekte treba očekivati u nekoliko sledećih godina.
- Ti projekti su davno započeti kroz studijsku i plansku dokumentaciju. Jedna novija je studija priobalja Save i Dunava, za kojom treba da slede planovi i veliki građevinski poduhvati, kakvi su uređenje priobalja Save i Dunava u užoj zoni grada i veliki projekti na obalama, kao što su Savski amfiteatar, Ada Huja i Brodogradilište - kaže Gligorijevićeva.
I Danijel Libeskind, vodeći arhitekta današnjice koji je nekoliko puta bio gost Beograda, smatra da je spuštanje života na reke nešto o čemu Beograd mora da razmišlja.
- Beograd je jedan od lepih gradova sa bogatom istorijom. Moje razmišljanje o tome šta treba uraditi u Beogradu je kako iskoristiti tradicionalni Beograd i napraviti grad za život u 21. veku. Dosta je evropskih gradova na vodi, ali tu nije samo reč o vodi već i o bujici istorije i sećanja koje ona simbolizuje - smatra on.
Libeskind je predstavio projekat oživljavanja priobalnog pojasa Beograda koji podrazumeva i izgrad-nju kanala na mestu gde se sada nalazi zapuštena marina.
- Treba napraviti novi deo Beograda tako što bi se uredio priobalni pojas, projektovao park sa sportskim, kulturnim centrima, napravio kanal, kojim ćemo proširiti deo sa vodom. To bi učinilo estetsku promenu i na kraju priobalni deo treba povezati javnim saobraćajem sa ostatkom grada - objasnio je Libeskind.
Luksuzni kompleksi na mestu skladišta
Posebnu grupu projekata čine delovi grada gde bi mogle da se održavaju velike manifestacije. „To su projekti za koje postoje opšti odnosno javni i jasni privatni interes. Reč je o iskorišćavanju nedovoljno ili neadekvatno korišćenog gradskog zemljišta, o rehabilitaciji i urbanizaciji posebno industrijskih zona priobalja: Savski amfiteatar, šira zona Luke Beograd, Ada Huja, kaže Gligorijevićeva.
OAZA
Gradski park, koji obuhvata prostor od hotela „Jugoslavija” do Brankovog mosta planiranio je da ostane zelena površina, ali taj prostor treba urediti. Idejni konkurs za uređenje te zelene gradske površine (140 hektara) održan je prošle godine. Žiri je učesnicima dodelio devet jednako vrednih nagrada i dve umanjene. Radovi su na različite načine tretirali ovaj prostor, ali nijedno rešenje nije usvojeno kao konačno. Osnovne preporuke za taj prostor su proširenje Muzeja savremene umetnosti, uslovna pozicija buduće zgrade Opere na temeljima neizgrađenog Muzeja revolucije ili pokraj Brankovog mosta i eventualno, jedan broj pokretnih i privremenih konstrukcija u funkciji određenih događaja u parku.
Siti marina
Ideja privatnog sektora je da se na mestu brodogradilišta „Beograd” izgradi takozvana Siti marina. Predviđeno je da to bude rezidencijalni deo, sa stanovima ili kućama, ali i s „garažama” za čamce i brodove stanara tog luksuznog kvarta. To bi bilo potpuno privatno vlasništvo. Kompleks bi trebalo da se prostire na 20 hektara gde bi se nalazio i sportski bezen uz Savu. U blizini bi bile izgrađene dečje ustanove, osnovna škola i parkovi. Urbanistički zavod Beograda je u fazi pripreme Programa za plan tog područja.
Žičara
Žičara koja bi povezala Kalemagdan i Veliko ratno ostrvo (dugačka 650 metara i visoka 20 metara) predlog je privatnog sektora koji se našao u Strategiji razvoja turizma u Beogradu koju je uradio Institut ekonomskih nauka. Zamišljeno je da žičara predstavlja posebnu turističku atrakciju i da bude nezaobilazni način za razgledanje Beograda iz ptičje perspektive. Na Velikom ratnom ostrvu najpre bi trebalo da bude revitalizovan veliki kanal Golijaš, a potom da bude izgrađen i Vizitorski centar zamišljen kao jedna velika sojenica čiji je prvi nivo tri metra iznad zemlje. Na prvom nivou biće smešten prostor na kome će se organizovati različiti seminari, a biće napravljene i priručne laboratorije i spavaonice za istraživače. Iznad sojenice nalaziće se drvena kula visoka 14,4 metara i platforma na kojoj će biti smešteni teleskopi. To će biti pravi raj za ljubitelje prirode.
Veštačko OSTRVO ČAPLJA
Preko puta Velikog ratnog ostrva koje se prostire na 211 hektara, predloženo je da do 2018. godine bude napravljeno ostrvo „Čaplja” . Njegova površina treba da bude 582 hektara i na njemu treba da bude izgrađen sportsko-rekreativni centar. Izgradnja turističko-rekreativne-ekološke zone i ostrva je ideja beogradskih i firentinskih urbanista.
Savski amfiteatar i staro sajmište
Celina pod kojom se podrazumeva prostor između Savske i Karađorđeve ulice, na desnoj obali Save do ulice Milentija Popovića na levoj obali dobiće nov izgled izmeštanjem autobuske i železničke stanice i u njemu će biti izgrađen poslovno-stambeno-trgovinski centar. Celina Staro Sajmište, za koju postoji urbanistički plan, trebalo bi da se uredi posebnim projektom i da sadrži memorijalni centar jer je u II sv. ratu tu bio logor.
Luka beograd
Prostorno urbanističko rešenje za transformaciju ovog područja na kome su radili različiti beogradski i američki i danski arhitektonski timovi prostire se na 107 hektara i obuhvata područje luke Beograd od Marine Dorćol, do Pančevačkog mosta. U master planu koji je predložio investitorima arhitekta Libeskind predviđeno je da se izgrade stambene i poslovne zgrade, tržni centri, sportski tereni, šetališta, parkovi, hoteli. Vrednost investicije dostiže milijardu evra. Luka Beograd će biti sastavljena od 10 kvartova sa deset različitih karaktera. Biće tu kompleksa mešovite namene, od maloprodaje, restorana, bioskopa, hotela, do urbanih blokova od pet do šest spratova, kao i manjih blokova namenjenih mladim porodicama.
ADA huja
Prema prošlogodišnjim izjavama Đorđa Bobića, tadašnjeg gradskog arhitekte, predviđeno je da zona koja se obrađuje programom za plan „Ada Huja” postane rekreativna zona poput Ade Ciganlije. Da bi se to dogodilo, potrebno je najpre pripremiti teren, sanirati zagađene slojeve tla i rešiti problem kanalizacije. Akcenat je na tome da se dobije ekološki čist prostor. Planirano je da u Rukavcu Ade Huje bude izgrađena marina za čamce i nautički program Beograda. U jednom delu Ade Huje već postoji prostor gde se održava moto-karting, dok je ostatak potpuno neuređen. Investiraće se u sportske terene i druge objekte. U toku su ekološke analize i tehnički predlozi za sanaciju, a tadašnje procene su bile da bi Ada Huja mogla biti uređena do kraja 2010. godine.
Marina dorćol
Izgradnja „Marine Dorćol”, ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta na desnoj obali Dunava počeće ove godine, a trebalo bi da bude završena do 2012., preneo je Studio B. Investitor je izraelska kompanija „Engel marina Dorćol”. Trebalo bi da bude izgrađena marina za oko 150 čamaca, jahti i brodova i sređeni šetalište i obaloutvrda. Predviđeno je podizanje pet stambenih kula sa pogledom na Dunav, jedna poslovna zgrada i hotel visoke kategorije.
Evropa na rekama
Eurovea - Bratislava
Bratislava je najveći i glavni grad Slovačke koji leži na Dunavu. Na obalama reke u toku je izgradnja poslovnog centra na površini od 23 hektara. Namena je mešovita, pa će uz nacionalni teatar, kao i najveći javni trg u Evropi, biće sagrađen i hotel Šeraton, a našlo se mnogo prostora za velnes, fitnes i centre za rekreaciju. „Eurovea” će imati 23.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, koji će omogućiti otvaranje 5.000 novih radnih mesta, a očekuje se i priliv stranih investicija. Građani će imati bolji i lepši prilaz reci i zelenim površinama. Izgradnja traje od 1997. godine kada je urađen master plan. Razvojni partneri su gradska vlada i irska kompanija „Ballymore”.
Clyde Waterfront - Glazgov
Komplaks Clyde Waterfront (Klajd votrfront) na površini od 40 hektara treba da revitalizuje obale reke Klajd u Glazgovu (Škotska). Privatni i javni sektor zajedno su uključeni u taj projekat čija se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde funti. U kompleksu će biti izgrađeno više od 700.000 kvadrata prostora. U njemu će se nalaziti kancelarije, stanovi, obrazovni centri, prodavnice, mesta za zabavu...U kompleksu će raditi 10.200 ljudi.
Cardiff Bay - Kardif
Kardif je najveći grad u Velsu i njegova prestonica. Urbanizacija luke koja se nalazi na ušću reka Taf i Eli počela je 1987. godine na površini od oko 1.100 hektara. Investicija je vredna 2,5 milijardi dolara, a učešće javnog i privatnog kapitala je u odnosu 1 prema 4. Očekuje se da će u kompleksu biti zaposleno 17.000 ljudi.
Moj grad budućnosti
U mom gradu budućnosti zgrade će biti velike i imaće više od 150 spratova. Biće okrečene u zeleno i ljubičasto i imaće velike, čiste prozore. Liftovi u njima će se kretati brzinom svetlosti.
Na zgradama će biti velike reklame za banke, fabrike robota i časopise.
Ipak, većina Beograđana će živeti u velikim lepim kućama sa dvorištima.
Ljudi će imati robote i kućne ljubimce. Svet će biti čist i sve fabrike će imati filtere. Ozonski omotač će biti mnogo jači. Roditelji će sve deci dopuštati. Učitelji će biti vanzemaljci koji daju samo petice.
Da li ste arhitekta, prostorni planer, urbanista, talentovani student? Imate li viziju BeoGrada budućnosti? Javite nam se da je zajedno podelimo građanima! Pošaljite nam mejl na redakcija@24sata.rs, sa naznakom „za BeoGrad budućnosti”. Očekujemo Vas!
Izvor: 24 sata
Link: http://www.24sata.co.yu/specijal.php?id=44303
R. Bulatović - 02.02.2009. - 00:44
Prema Generalnom urbanističkom planu za Beograd, do 2021. godine priobalje će postati najelitnije zone...
Obale Save i Dunava mogle bi postati najelitniji delovi Beograda koji će po arhitektonskim rešenjima i sadržajima parirati evropskim metropolama koje su odavno sišle na reke. Uslov za to je da se industrijske zone uz obale izmeste.
POTENCIJAL - Zahvaljujući Studiji beogradskog priobalja, čiji je naručilac Grad Beograd istražuju se mogućnosti i proveravaju potencijali velike zone reka i priobalja na teritoriji grada.
Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, smatra da je zadatak Grada da podrži stambenu i komercijalnu izgrad-nju koja će revitalizovati i unaprediti posebno centralnu gradsku zonu. Ona ističe da postoje projekti čiju realizaciju i efekte treba očekivati u nekoliko sledećih godina.
- Ti projekti su davno započeti kroz studijsku i plansku dokumentaciju. Jedna novija je studija priobalja Save i Dunava, za kojom treba da slede planovi i veliki građevinski poduhvati, kakvi su uređenje priobalja Save i Dunava u užoj zoni grada i veliki projekti na obalama, kao što su Savski amfiteatar, Ada Huja i Brodogradilište - kaže Gligorijevićeva.
I Danijel Libeskind, vodeći arhitekta današnjice koji je nekoliko puta bio gost Beograda, smatra da je spuštanje života na reke nešto o čemu Beograd mora da razmišlja.
- Beograd je jedan od lepih gradova sa bogatom istorijom. Moje razmišljanje o tome šta treba uraditi u Beogradu je kako iskoristiti tradicionalni Beograd i napraviti grad za život u 21. veku. Dosta je evropskih gradova na vodi, ali tu nije samo reč o vodi već i o bujici istorije i sećanja koje ona simbolizuje - smatra on.
Libeskind je predstavio projekat oživljavanja priobalnog pojasa Beograda koji podrazumeva i izgrad-nju kanala na mestu gde se sada nalazi zapuštena marina.
- Treba napraviti novi deo Beograda tako što bi se uredio priobalni pojas, projektovao park sa sportskim, kulturnim centrima, napravio kanal, kojim ćemo proširiti deo sa vodom. To bi učinilo estetsku promenu i na kraju priobalni deo treba povezati javnim saobraćajem sa ostatkom grada - objasnio je Libeskind.
Luksuzni kompleksi na mestu skladišta
Posebnu grupu projekata čine delovi grada gde bi mogle da se održavaju velike manifestacije. „To su projekti za koje postoje opšti odnosno javni i jasni privatni interes. Reč je o iskorišćavanju nedovoljno ili neadekvatno korišćenog gradskog zemljišta, o rehabilitaciji i urbanizaciji posebno industrijskih zona priobalja: Savski amfiteatar, šira zona Luke Beograd, Ada Huja, kaže Gligorijevićeva.
OAZA
Gradski park, koji obuhvata prostor od hotela „Jugoslavija” do Brankovog mosta planiranio je da ostane zelena površina, ali taj prostor treba urediti. Idejni konkurs za uređenje te zelene gradske površine (140 hektara) održan je prošle godine. Žiri je učesnicima dodelio devet jednako vrednih nagrada i dve umanjene. Radovi su na različite načine tretirali ovaj prostor, ali nijedno rešenje nije usvojeno kao konačno. Osnovne preporuke za taj prostor su proširenje Muzeja savremene umetnosti, uslovna pozicija buduće zgrade Opere na temeljima neizgrađenog Muzeja revolucije ili pokraj Brankovog mosta i eventualno, jedan broj pokretnih i privremenih konstrukcija u funkciji određenih događaja u parku.
Siti marina
Ideja privatnog sektora je da se na mestu brodogradilišta „Beograd” izgradi takozvana Siti marina. Predviđeno je da to bude rezidencijalni deo, sa stanovima ili kućama, ali i s „garažama” za čamce i brodove stanara tog luksuznog kvarta. To bi bilo potpuno privatno vlasništvo. Kompleks bi trebalo da se prostire na 20 hektara gde bi se nalazio i sportski bezen uz Savu. U blizini bi bile izgrađene dečje ustanove, osnovna škola i parkovi. Urbanistički zavod Beograda je u fazi pripreme Programa za plan tog područja.
Žičara
Žičara koja bi povezala Kalemagdan i Veliko ratno ostrvo (dugačka 650 metara i visoka 20 metara) predlog je privatnog sektora koji se našao u Strategiji razvoja turizma u Beogradu koju je uradio Institut ekonomskih nauka. Zamišljeno je da žičara predstavlja posebnu turističku atrakciju i da bude nezaobilazni način za razgledanje Beograda iz ptičje perspektive. Na Velikom ratnom ostrvu najpre bi trebalo da bude revitalizovan veliki kanal Golijaš, a potom da bude izgrađen i Vizitorski centar zamišljen kao jedna velika sojenica čiji je prvi nivo tri metra iznad zemlje. Na prvom nivou biće smešten prostor na kome će se organizovati različiti seminari, a biće napravljene i priručne laboratorije i spavaonice za istraživače. Iznad sojenice nalaziće se drvena kula visoka 14,4 metara i platforma na kojoj će biti smešteni teleskopi. To će biti pravi raj za ljubitelje prirode.
Veštačko OSTRVO ČAPLJA
Preko puta Velikog ratnog ostrva koje se prostire na 211 hektara, predloženo je da do 2018. godine bude napravljeno ostrvo „Čaplja” . Njegova površina treba da bude 582 hektara i na njemu treba da bude izgrađen sportsko-rekreativni centar. Izgradnja turističko-rekreativne-ekološke zone i ostrva je ideja beogradskih i firentinskih urbanista.
Savski amfiteatar i staro sajmište
Celina pod kojom se podrazumeva prostor između Savske i Karađorđeve ulice, na desnoj obali Save do ulice Milentija Popovića na levoj obali dobiće nov izgled izmeštanjem autobuske i železničke stanice i u njemu će biti izgrađen poslovno-stambeno-trgovinski centar. Celina Staro Sajmište, za koju postoji urbanistički plan, trebalo bi da se uredi posebnim projektom i da sadrži memorijalni centar jer je u II sv. ratu tu bio logor.
Luka beograd
Prostorno urbanističko rešenje za transformaciju ovog područja na kome su radili različiti beogradski i američki i danski arhitektonski timovi prostire se na 107 hektara i obuhvata područje luke Beograd od Marine Dorćol, do Pančevačkog mosta. U master planu koji je predložio investitorima arhitekta Libeskind predviđeno je da se izgrade stambene i poslovne zgrade, tržni centri, sportski tereni, šetališta, parkovi, hoteli. Vrednost investicije dostiže milijardu evra. Luka Beograd će biti sastavljena od 10 kvartova sa deset različitih karaktera. Biće tu kompleksa mešovite namene, od maloprodaje, restorana, bioskopa, hotela, do urbanih blokova od pet do šest spratova, kao i manjih blokova namenjenih mladim porodicama.
ADA huja
Prema prošlogodišnjim izjavama Đorđa Bobića, tadašnjeg gradskog arhitekte, predviđeno je da zona koja se obrađuje programom za plan „Ada Huja” postane rekreativna zona poput Ade Ciganlije. Da bi se to dogodilo, potrebno je najpre pripremiti teren, sanirati zagađene slojeve tla i rešiti problem kanalizacije. Akcenat je na tome da se dobije ekološki čist prostor. Planirano je da u Rukavcu Ade Huje bude izgrađena marina za čamce i nautički program Beograda. U jednom delu Ade Huje već postoji prostor gde se održava moto-karting, dok je ostatak potpuno neuređen. Investiraće se u sportske terene i druge objekte. U toku su ekološke analize i tehnički predlozi za sanaciju, a tadašnje procene su bile da bi Ada Huja mogla biti uređena do kraja 2010. godine.
Marina dorćol
Izgradnja „Marine Dorćol”, ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta na desnoj obali Dunava počeće ove godine, a trebalo bi da bude završena do 2012., preneo je Studio B. Investitor je izraelska kompanija „Engel marina Dorćol”. Trebalo bi da bude izgrađena marina za oko 150 čamaca, jahti i brodova i sređeni šetalište i obaloutvrda. Predviđeno je podizanje pet stambenih kula sa pogledom na Dunav, jedna poslovna zgrada i hotel visoke kategorije.
Evropa na rekama
Eurovea - Bratislava
Bratislava je najveći i glavni grad Slovačke koji leži na Dunavu. Na obalama reke u toku je izgradnja poslovnog centra na površini od 23 hektara. Namena je mešovita, pa će uz nacionalni teatar, kao i najveći javni trg u Evropi, biće sagrađen i hotel Šeraton, a našlo se mnogo prostora za velnes, fitnes i centre za rekreaciju. „Eurovea” će imati 23.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, koji će omogućiti otvaranje 5.000 novih radnih mesta, a očekuje se i priliv stranih investicija. Građani će imati bolji i lepši prilaz reci i zelenim površinama. Izgradnja traje od 1997. godine kada je urađen master plan. Razvojni partneri su gradska vlada i irska kompanija „Ballymore”.
Clyde Waterfront - Glazgov
Komplaks Clyde Waterfront (Klajd votrfront) na površini od 40 hektara treba da revitalizuje obale reke Klajd u Glazgovu (Škotska). Privatni i javni sektor zajedno su uključeni u taj projekat čija se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde funti. U kompleksu će biti izgrađeno više od 700.000 kvadrata prostora. U njemu će se nalaziti kancelarije, stanovi, obrazovni centri, prodavnice, mesta za zabavu...U kompleksu će raditi 10.200 ljudi.
Cardiff Bay - Kardif
Kardif je najveći grad u Velsu i njegova prestonica. Urbanizacija luke koja se nalazi na ušću reka Taf i Eli počela je 1987. godine na površini od oko 1.100 hektara. Investicija je vredna 2,5 milijardi dolara, a učešće javnog i privatnog kapitala je u odnosu 1 prema 4. Očekuje se da će u kompleksu biti zaposleno 17.000 ljudi.
Moj grad budućnosti
U mom gradu budućnosti zgrade će biti velike i imaće više od 150 spratova. Biće okrečene u zeleno i ljubičasto i imaće velike, čiste prozore. Liftovi u njima će se kretati brzinom svetlosti.
Na zgradama će biti velike reklame za banke, fabrike robota i časopise.
Ipak, većina Beograđana će živeti u velikim lepim kućama sa dvorištima.
Ljudi će imati robote i kućne ljubimce. Svet će biti čist i sve fabrike će imati filtere. Ozonski omotač će biti mnogo jači. Roditelji će sve deci dopuštati. Učitelji će biti vanzemaljci koji daju samo petice.
Da li ste arhitekta, prostorni planer, urbanista, talentovani student? Imate li viziju BeoGrada budućnosti? Javite nam se da je zajedno podelimo građanima! Pošaljite nam mejl na redakcija@24sata.rs, sa naznakom „za BeoGrad budućnosti”. Očekujemo Vas!
Izvor: 24 sata
Link: http://www.24sata.co.yu/specijal.php?id=44303