Ma sigurno ce Kinezi da vam grade u Borci Kinesku cetvrt,pa im treba jedan solidan most preko Dunava da lakse stignu do NBG bloka 70 :lool:Homer Jay":404g4tvq je napisao(la):Sada smaramo Kineze da iskesiraju most na Dunavu, ali ne taj, vec onaj drugi, malo nizvodno. Medjutim za 6 godina, koliko ce prema dosadasnjem iskustvu trajati pregovori, Kinezi ce verovatno utvrditi da smo postali nepriateljska nacija ili nesto sl, pa i od toga nece biti nista.
Izvor BlicNajznačajniji projekti privatnih investitora
Novim projektima protiv finansijske krize
Autor: Nataša Korlat | 20.03.2009. - 09:26
Ukoliko finansijska kriza ne uzme maha, u Beogradu bi se narednih godina moglo graditi više nego ikad. Moćne privatne kompanije uveliko predstavljaju projekte i pokušavaju da privuku investitore, a jedna od prilika bio je nedavno završen Sajam nekretnina u Kanu. Ohrabreni interesovanjem potencijalnih partnera, kao i najavama gradonačelnika da će se gradnjom boriti protiv krize, neke kompanije početak radova najavljuju već za 2010. godinu.
- Beograd će narednih godina biti veliko gradilište, ukoliko nas kriza jače ne pogodi. Za neke od projekata neophodno je uraditi plansku i tehničku dokumentaciju, a neki su u tom pogledu već završili posao. Gradnja može da počne i sve je na investitorima - kaže Žaklina Gligorijević iz Urbanističkog zavoda.
Projekat „Žito mlin“
„Žito mlin“
Kompanija „Ist point“ angažovala je Đorđa Bobića, bivšeg gradskog arhitektu, da uradi projekat za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na mestu preduzeća „Žito mlin“. Idejnim rešenjem predviđeno je da na zemljištu površine od 3,8 hektara bude podignuto oko 115.000 kvadrata. Silosi će biti rekontruisani i pretvoreni u stambene objekte od deset spratova, dok će u preuređenom mlinu dominirati poslovni sadražaji. Biće podignute i dve kule od po 20 nivoa (toliko o tome da je Djordje Bobic zakleti protivnik gradnje iznad sest spratova, prim H.J.) , a u jednoj od njih biće otvoren i hotel.
- Ukoliko sve bude išlo po planu, realizacija bi mogla da počne za godinu i po dana. Neophodno je da se proveri da li je naš projekat u skladu da Generalnim urbanističkim planom, a zatim i da se napravi plan detaljne regulacije - kaže Đorđe Bobić.
Za to vreme kompanija, kažu u „Ist pointu“, tražiće potencijalne partnere, a neki kontakti već su uspostavljeni na Sajmu u Kanu. Interesovanje da u ovaj posao investiraju pokazale su grčke i engelske kompanije.
„Višnjička strit“
U kompaniji „Rudnap“, koja planira da na mestu fabrike „Minel kotlogradnja“ u Višnjičkoj ulici podignu mali grad, ne veruju da će gradnju početi pre 2011. godine.
- Tada će, po našem planu, biti gotovi svi neophodni projekti i dozvole, ali ipak ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će u to vreme gradnja moći i da počne. Obzirom da je finansijka kriza, mnoge investicione aktivnosti zaustavljene su kako u svetu, tako i kod nas - kaže Igor Smiljković, generalni direktor „Rudnapa“. Ova kompanija uveliko traži suinvestitore, pa je u Kanu već obavila razgovore sa potencijalnim ulagačima iz Rusije i arapskog sveta.
Prema projektu, na zemljištu od oko 5,5 hektara „Rudnap“ će sagraditi 220.000 kvadrata stambenog i komercijalnog prostora, kao i šoping mol za oko 500.000 stanovnika ovog grada.
„Grad na vodi“
Iz Luke „Beograd“ stižu najave da će naredne godine započeti realizaciju projekta „grad na vodi“, vrednog pet milijardi evra. Na 107 hektara dunavskog priobalja planiraju da u roku od 18 godina izgrade oko 2,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora, ali i trgove, parkove, zelene površine, pešačke i biciklističke staze. Projekat je uradio američki arhitekta Danijel Libeskind, a na njemu još radi i danski stručnjak Jan Gel.
- Radi se o ogromnom projektu i jako je važno da dođe do udruživanja javnog i privatnog sektora. Mnogo toga smo već obavili i verujem da gradnja može početi 2010. godine - kaže Tijana Munišić, direktor Sektora za PR i komunikacije u Luci „Beograd“.
Marina „Dorćol“
Iz Marine „Dorćol“ konačno stižu najave da će uskoro započeti izgradnju ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta, čija vrednost prelazi 200 miliona evra. Na to se čeka od 2006. godine, kada je potpisan ugovor sa investitorom kompanijom „Engel marina Dorćol“. Ovih dana biće završen dugo očekivani Akt o urbanističkim uslovima, a razlog odugovlačenja su, kako je rečeno u gradskom sekretarijatu za urbanizam, posebni konzervatorski uslovi na kojima je insistirao Zavod za zaštitu spomenika.
Komapnija „Engel“ na levoj obali Dunava sagradiće pet stambenih kula, jednu poslovnu zgradu, hotel visoke kategorije i marinu za 150 čamaca. Oko zgrada biće sagrađeni parkovi i igrališta za decu, a prostor oko marine rezervisan je za restorane, kafiće i prodavnice. Obaveza investitora je i da obnovi stari kran iz 1932. godine i crpnu stanicu kao deo prostora koji su pod zaštitom države.
Četiri kule kod „Arene“
Ukoliko se u skorije vreme donese najavljeni plan detaljne regulacije za Blok 26, preko puta „Beogradske arene“ za dve godine počeće izgradnja četiri najveće kule na Balkanu. Svaka će imati po 42 sprata, a osim ekskluzivnih stanova, u njima će biti otvorene banke, dva hotela i tržni centar. Investitor je izraelska kompanija CEE, iza koje stoji čuveni Julije Ofer, a ceo projekat vredan je oko pola milijarde evra. Gradnja ovog kompleksa ne bi trebalo da traje duže od pet godina.
Ova adaptacija u Hamburgu je dokaz da je moguce od silosa napraviti atraktivan stambeni/poslovni prostor. Iako bi po izboru fasade rekao da je objekat stariji, adaptacija je izvrsena 2002/03.Homer Jay":1a1yuql7 je napisao(la):East point - prvo da mi neko razjasni, posto sam bas neupucen kad su takve gradjevine u pitanju - mogu li silosi da se pretvaraju u stanove!? Meni to deluje potpuno nemoguce, a cak i da je moguce - kontam da bi bilo prekomplikovano i preskupo. Po, ovim preliminarnim crtezima Djordja Bobica, reklo bi se da ce to ipak biti potpuno nove zgrade. Sta ja znam, meni ovo na slikama lici kao malcice modernizovan YUBC fazon - te neke sipke, grede, obline -- to me smara. Ali ipak, zanimljivo mi je da Djole projektuje kule od 20 spratova, cisto zbog uverenja intenet zajednice da je on zakleti protivnik svega sto prelazi sesti sprat To naravno i dalje ne menja cinjenicu da je u pitanju, iako fin covek, sasvim prosecan arhitekta.
извор ПолитикаZakon o planiranju i izgradnji ne poznaje skraćenu proceduru pa tako i najkrupnije „zverke” stoje u redu sa stanarom potkrovlja koji želi da se proširi na vešernicu. – Izmene Generalnog plana do sada su rađene samo za projekte od opšteg interesa
Zašto investitor koji hoće da u prestonici uloži stotine miliona evra i otvori hiljade radnih mesta mora da čeka tri godine samo na izmene Generalnog plana, najmanje godinu dana na donošenje plana detaljne regulacije i isto toliko na dobijanje građevinske dozvole? Ovo su najčešća pitanja koja muče strane kompanije dok pokušavaju da izađu na kraj sa složenom procedurom prikupljanja dokumenata za gradnju.
Uprkos tome što su njihove investicije zlata vredne Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje skraćenu proceduru pa tako i najkrupnije zverke stoje u redu sa stanarom potkrovlja koji želi da se proširi na vešernicu.
Ideja da veliki investitori brže dođu do dozvola nije strana urbanistima, ali jedino kada je reč o projektima od javnog značaja. Tada bi vredelo ubrzati ceo proces kroz posebno propisane procedure, a izmene Generalnog plana (GP) do sada su rađene samo za projekte od opšteg interesa, objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
– Ako investitor želi da sagradi ekološku fabriku i zaposli brojnu radnu snagu, trebalo bi da se angažujemo, ponudimo zemljište i po ubrzanom postupku otvorimo mogućnost stvaranja planskih osnova. Prenamenimo zemljište koje je kupio ili se sprema da ga pazari jer je to od interesa za grad i državu. To zakonom nije propisano, premda se razmišlja na tu temu – kaže Gligorijevićeva.
Ona smatra da je moguće ubrzati donošenje novih planskih dokumenata i njihovih izmena ali da je to složen posao koji se ne započinje samo zbog ličnih interesa pojedinaca. Premda inicijativa najčešće potekne od građana, firmi, komunalnih kuća, opština, velike teme poput projektovanja unutrašnjeg magistralnog poluprstena i lakog šinskog sistema razlozi su zbog kojih je pokrenuta i usvojena prva izmena važećeg Generalnog plana dve godine posle njegovog donošenja. Na drugu izmenu ovog strateškog dokumenta čeka se tri godine, a nacrt je tek nedavno bio pred očima javnosti.
– Procedura izmene GP-a ista je kao i donošenje novog „planskog ustava” koji se donedavno usvajao jednom u 20 godina. Aktuelne izmene mogle su i brže da budu usvojene da je postojalo više preporuka: jasnih uslova komunalnih kuća i ministarstava, gotovih prethodnih studija i da se nije čekalo pola godine na formiranje gradske vlasti – objašnjava Gligorijevićeva.
Na drugoj strani, kaže prva žena Urbanističkog zavoda, postoje situacije kada strani preduzetnici žele da zidaju kuću od 100 spratova ili da grade na relativno maloj parceli, do koje su došli kupivši nekadašnju državnu imovinu, dvostruko više kvadrata nego što je dozvoljeno. To bi značilo da urbanisti prave presedane.
– Svima koji žele da grade a da to ne podržava GP u startu kažemo kakvi su uslovi i kako kroz plan detaljne regulacije možemo da njihove želje približimo našim propisima. Ali to ne znači da samo na osnovu velikih obećanja o fantastičnoj izgradnji dozvolimo urbanistički haos. Strani investitori znaju da veću kuću od Sagrade Familije po španskim zakonima ne mogu da zidaju i to nije problem. Ali je trn u oku ako se pozovete na srpske propise i zahtevate od stranih investitora ozbiljne prostorne analize – izričita je Gligorijevićeva.
Bez obzira na velike apetite pojedinih investitora, neosporno je da Srbija pati od nedostatka prostornih i planskih dokumenata. Procedura izdavanja dozvola je za evropske uslove spora, još nisu podmireni sopstvenici zemljišta pre nacionalizacije niti sadašnji investitori mogu da steknu pravo vlasništva na parcelama koje ih privlače.
Glavni uzrok ovakvog stanja Branko Bojović, arhitekta, vidi u političkoj praksi da se na odgovorna mesta u urbanizmu dovode neuke osobe čija je jedina preporuka poslušnost partiji.
– Od Drugog svetskog rata do danas zakonske procedure bile su spore i komplikovane. Ne može urbanistički nepismena vlast da donese efikasne urbanističke propise. Investitore ćemo privući pragmatičnim zakonima, a ne haosom koji imamo sada: nerešenim imovinsko-pravnim pitanjima, neredom u zemljišnim knjigama, upravom koja izdaje dozvole žaleći se na sporost procedura o kojima sami odlučuju – ističe Bojović.
Zato su svi pogledi uprti na novi zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji koji bi trebalo da ovih dana uđe u skupštinsku proceduru i Srbiju pomeri naviše sa 157. mesta na listi brzine izdavanja dozvola. Zakonom je predviđeno i da sve opštine u roku od 18 meseci moraju da usvoje urbanističke i prostorne planove, da građevinski inspektori dobiju veća ovlašćenja, građevinske dozvole budu prenosive...
D. Mučibabić
[objavljeno: 27/03/2009]
извор БлицAutor: Nataša Korlat | 27.03.2009. - 10:07
U svetu je odavno poznato da je partnerstvo države i privatnih kompanija najbolji način da grad dobije kvalitetnu infrastrukturu. U Beogradu, na žalost, do sada nije realizovan nijedan projekat po ovom principu. Privatni investitori pokazuju interesovanje, ali ih koči to što nema odgovarajućih zakona.
Kod nas se o privatno-javnom partnerstvu tek odnedavno razmišlja. Model funkcioniše po jednostavnom principu - kad država ne može da obezbedi sredstva za realizaciju nekog projekta, partnera traži među privatnim kompanijama. On obezbeđuje novac, a država postavlja urbanističke uslove, radi projekat i zadržava pravo nad imovinom.
- Na primer, ukoliko neki grad želi da dobije most, raspiše tender i odabere najboljeg ponuđača. On most sagradi, a Grad mu ga plaća narednih, na primer, 20 godina. Privatni investitor je vlasnik, sve dok mu se ne isplati i poslednja rata. Radi se o klasičnom kreditiranju - objašnjava za “Blic” Aleksandar Petric, direktor srpskog ogranka austrijske firme “Immorent”, koje na ovaj način već 30 godina gradi u Austriji, a ulaže i u brojne evropske zemlje posebno u našem regionu.
Koliko godina će država plaćati zakup investitoru, stvar je dogovora. Zavisi od visine uloženih sredstava, ali i od toga da li gradske ili državne institucije delom učestvuju u realizaciji projekta.
Putem privatnog i javnog partnerstva mogu da se zidaju škole, pozorišta, da se renoviraju javni objekti, urede fasade, izgradi železnička stanica ili metro.
- Ukoliko se, na primer, renovira zgrada pozorišta, država ne mora direktno da plaća investitoru, već može sa njim da se dogovori da dele prihode od prodaje karata - dodaje Petric.
Davanje u koncesiju takođe je jedan od modela privatnog i javnog partnerstva. Na ovaj način može da se gradi autoput ili zidaju podzemne garaže. Država postavlja uslove, a privatni partner gradi, raspolaže objektom u određenom vremenskom periodu i ubire prihode od naplate putarine ili parkinga.
Beogradske vlasti su zainteresovane za ovaj vid partnerstva sa privatnim kompanijama. Naročito u projektima ekologije.
Kako je za “Blic” izjavio Miroslav Čučković, član gradskog Veća, Grad planira da sa privatnim partnerom zajedničkim sredstvima izgradi elektranu za komunalni otpad.
- Zahvaljujući izgradnji takvih elektrana nestale su deponije u Frankfurtu i Manhajmu. U Beogradu se mesečno proizvede oko 530.000 tona komunalnog otpada, a od spaljivanja 200.000 tona moglo bi da se zagreje oko 50.000 stanova - kaže Čučković.
Grad je takođe razmišljao da sa privatnim kompanijama sagradi privredne parkove, obdaništa, ali i metro.
- Razmišljali smo da jednu trasu metroa damo u koncesiju, a na tu temu smo i imali razgovore sa potencijalnim investitorima - dodaje Čučković.
Međutim, dok zakoni o javnom i privatnom partnerstvu, javnoj svojini i lizingu nekretnina ne budu usvojeni u republičkoj skupštini, privatne kompanije i predstavnici gradskih vlasti mogu da vode samo neformalne razgovore. Kako kažu naši sagovornici, zakoni su u pripremi, ali među predstavnicima stranaka ne postoji saglasnost oko najvažnijih tačaka.
- Neka bar privremeno iskopiraju zakone iz Hrvatske ili Austrije, a onda neka ga usavršavaju. Jer, ako budu predugo razmišljali, investitori će otići da ulažu u neke druge zemlje - kaže Aleksandar Petric.
U Grčkoj je u toku sprovođenje 52 projekta primenom modela privatno-javno partnerstva, a njihova ukupna vrednost iznosi oko 5,7 milijardi evra. Tamo je ovaj sistem doživeo ekspanziju, pre svega u sprovođenju ekoloških projekata, a po ovom principu izgrađen je i novi aerodrom u Atini, autoput Atina - Peloponez i most koji spaja to ostrvo sa zapadnim delom kopna.
Podsticaji iz EU
Zemljama u tranziciji, čiji je proces pridruživanja Evropskoj uniji u toku, iz evropskih fondova obezeđeno je 30 odsto sredstava za svaki projekat koji se realizuje kroz model privatnog i javnog partnerstva. Na taj način Evropa ubrzava proces pridruživanja EU, kaže za „Blic“ Anka Papa, direktorka „Krima“, prve srpske mreže za javno i privatno partnerstvo.
Kako to rade u svetu
Univerzitet u Mađarskoj
Država nije imala sredstava u budžetu za obnovu Tehničkog fakulteta u Dunav varoši. Privatna kompanija je 2004. godine otkupila zgradu, rekonstrisala je i dala u zakup državi, koja će u određenom roku investitoru morati da plati oko 18 miliona evra.
Skupština grada u Gracu
Gradske vlasti nisu imale novca za rekonstruisanje skupštine grada. Privatni investitor je zgradu otkupio, obnovio je 2004. godine i dao u zakup gradu na 30 godina. Nakon isteka tog roka, zgrada će ponovo biti u vlasništvu Graca.
Kargo centar u Gracu
U saradnji sa privatnom kompanijom u Gracu je 2003. godine otvoren kargo centar, u kojem se vrši pretovar robe iz železničkih vagona u kamione. Formirano je zajedničko preduzeće koje upravlja poslom. Država dobija infrastrukturu i nova radna mesta, a privatnik zemljište i dobit koju deli sa partnerom - državom.
WOW!Homer Jay":29k6dzif je napisao(la):
Krajnje neinventiavan projekat :|Novi centar na Ada Huji
Novim Generalnim Planom definisano je rešenje priobalnog prostora nizvodno od Pančevačkog mosta tako da omogući funkcionisanje Luke „Beograd“, a da se dimenzionisanje planirane lokoteretne stanice i pratećih sadržaja izvrši u detaljnijoj planskoj razradi u skladu sa njenom ulogom, prvenstveno u funkciji Luke i postojećih privrednih sadržaja u ovom delu Beograda. U priobalnom pojasu, između lokoteretne stanice i Dunava, planirana je koncentracija centralnih sadržaja, odnosno specijalizovanog centra na obali Dunava, a što je od značaja za Grad. Ovaj centar će imati vezu sa stambenim zaleđem ali i sa širim gradskim prostorom koje će se ostvariti preko Ruzveltove ulice i ulice Despota Stefana. Uređenjem Dunavskog keja kao zelenog poteza, ovaj centar treba da bude povezan sa sportsko-rekreativnim kompleksom na Adi Huji. Radi ostvarenja tog cilja, Gerneralnim planom Beograda 2003, predviđeno je da „izuzetno u okviru celine Ada Huja (između mosta i fabrike hartije) moguće je izvršiti transformaciju bivše deponije u novi kompleks komercijalnih aktivnosti, izradom urbanističkog projekta umesto konkursa i regulacionog plana, kako je predviđeno za ostale velike projekte.“
Aktuelna situacija
Radi realizacije Generalnog plana Beograda 2003, 2004 godine raspisan konkurs za davanje u zakup zemljišta radi izgradnje trgovačkog centra na Adi Huji. Nakon inicijative (tada) potencijalnog investitora „Montmontaža“ d.d. Zagreb (Montmontažu je 2007. otkupio sadašnji vlasnik, luksemburški fond BRIF - Balkan Reconstruction Investment Fund) da, u saradnji sa trgovačkim lancem i italijanskim partnerom „Mercatone“, na predmetnoj lokaciji realizuje kompleks trgovačkog centra, izrađen i prihvaćen je urbanistički projekat. Tako je formiran novi kompleks čime se pozitivno preispitala mogućnost izgradnje trgovačkog centra na lokaciji Ade Huje što je potvrđeno aktom broj 350.1-446/03-IH-03 od 19.01.2003. godine izdatog od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove.
Usledilo je izdavanje Odobrenja za izgradnju Rešenjem o odobrenju za izgradnju broj 351-351/2005-IH-04 izdato je od 05.08.2005. godine i završen je proces izrade glavnog projekta predajom dokumentacije 02.08.2007. godine u Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Studija o proceni uticaja projekta Tržnog centra na Adi Huji na životnu sredinu je na javnom uvidu, koji se završava javnom raspravom 05.02.2009. Rešenje o prihvatanju Studije moglo bi da bude izdato (ako svi rokovi budu poštovani) tokom aprila 2009. Odabran je izvođač radova i čeka se izdavanje Potvrde o prijemu dokumentacije nakon izdavanja Rešenja o prihvatanju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Ukoliko ne bude ponovo nekih nepredviđenih iznenađenja negde u aprilu ili maju ove 2009. godine očekuje se početak realizacije ovog projekta. Prvo kroz sanaciju deponije koja je predviđena u okviru pripremnih radova na predmetnoj lokaciji, a zatim i kroz fizičku izgradnju samih objekata. Procenjeni budžet za realizaciju izvođenja ovog poduhvata je oko 86 miliona Evra, a po Ugovoru (isplaćen u celosti) i Aneksu ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, naknada za građevinsko zemljište iznosi oko 13.400.000 evra.
Predviđa se da ovaj kompleks zaposli 800 ljudi. To će biti nova radna mesta koja će zauzeti oni koji budu zadovoljili standarde znanja i ponašanja propisane od strane poslodavaca.
Budući kompleks Tržnog centra na Ada Huji čine sledeće celine:
Objekat 1 projektovane površine od 43.153 m2 i Objekat 2 projektovane površine od 6.973 m2 sa otvorenim skladištem površine od cca 4.153 m2.
Objekat 1 je projektovan kao prizemni. Neke od tehnoloških prostorija (u delu centra za zabavu – u zoni cineplex bioskopa, iznad tehničkog bloka Tržnog centra i tehnološkog bloka hipermarketa) nalaze se na međuetaži. Objekat 1 sačinjavaju pet funkcionalnih celina i to:
1. Centralni deo Tržnog centra sa lokalima za maloprodaju konfekcijske robe, odeće, obuće i robe široke potrošnje, ugostiteljske i uslužne delatonsti, ukupne površine od 17.680,30 m2
2. Hipermarket u kome će biti smešteno 60.000 proizvoda namenjenih prodaji, i koji se sastoji iz prodajnog dela, tehničkog bloka, skladišta, ekonomskog bloka (sa hladnjačama i prostorima za pripremu hrane), garderoba i mokrog čvora za zaposlene, ukupne površine od 17.921,00 m2.
3. Centar za zabavu
4. Prodavnica za prodaju bele tehnike i
5. Prodavnica nameštaja.
Centar za zabavu je projektovan iz nekoliko podcelina: cineplex zona sa tri bioskopske sale, kuglana, povezana sa centralnim kafeom i prostorom za bilijar, rekreativna zona koja sadrži teretanu, fitnes salu, tri igrališta za skvoš, prijemni deo i garderobe sa sanitarnim čvorovima, igraonica za decu, internet kafe, media centar i prostor za aparate za zabavu. Ukupna površina Centra za zabavu iznosi 5.911,62 m2
Prodavnice bele tehnike, (ukupne površine 2.506,51 m2) i prodavnica nameštaja (ukupne površine 2.629,51 m2) projektovane su kao maloprodajni prostori sa pripadajućim skladištem, tehničkim blokom, sanitarnim čvorom, prostorom uprave i prodajnim prostorom.
Objekat 2 je projektovan sa funkcijom megamarketa tipa „uradi sam“ (metalna galanterija, ručni i električni aparati, zidne i podne obloge, sanitarije, elektromaterijal, rasveta, razni proizvodi od drveta – šperploče, oplemenjena iverica, lesonit, i dr.) i garden centra. Ukupna površina objekta 2 iznosi 6.973,00 m2. Uz objekat 2 predviđeno je i otvoreno skladište površine 4.153 m2.
Od ostalih funkcionalno-tehnoloških sadržaja treba izdvojiti sledeće:
· Internu saobraćajnu mrežu sa površinama za parkiranje, gde je za potrebe korisnika i zaposlenih planirano je 2133 parking mesta, a od toga broja 124 parking mesta za lica sa posebnim potrebama;
· Površine namenjene pešačkoj komunikaciji,
· Zaštitno zelenilo i sl.
· Dvonamensko sklonište: projektovana površina objekta iznosi cca 417 m2