dragan
Professional
Na slici je objekat u Kazakstanu, a text je pogrešan u vezi bl.26.Nenad":3w16mcm5 je napisao(la):
Blokovi 25 i 26
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.322
- Pohvaljen
- 40.398
^^ nesto ne radi donji link cak sam pokusao i da ga editujem ali nista. Potrazio sam na sajtu ali kao da ne mogu da se otvaraju projekti po stranicama nego samo u okviru jedne strane. Mislim na ovaj donji link inace gornji je ok
dragan
Professional
Ne radi jer sam bodlovo 'Kazakstan', inače to su potpuno isti linkovi.
Zaboravi to, greška je u textu na njihovom sajtu.
Zaboravi to, greška je u textu na njihovom sajtu.
Evo pogledaj ovde:
http://www.energovg.co.yu/projekti9.html
Ispod slike koju sam okacio na sajtu Energoprojekta stoji da je to u Bloku 26. Verovatno je greska...
http://www.energovg.co.yu/projekti9.html
Ispod slike koju sam okacio na sajtu Energoprojekta stoji da je to u Bloku 26. Verovatno je greska...
dragan
Professional
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Cekaj, bre...
Zar nije trebalo da se gradi 670.000 m2 na toj lokaciji?
Zar samo Izraelci preko Atlasa nisu sceli da grade 350.000 m2 na delu bloka?
Dje su nase cetiri kule ovde? Treba fras da dobijem...
a proppos, ne vidim nikakve planove za Slaviju. Onaj krs cemo da gledamo zavijeka...
Kad vec prave neprofitne stanove, nek ih prave na Slaviji. I to je bolje nego onaj uzas koji sad imamo. ( dobro... malo preterujem...)
Zar nije trebalo da se gradi 670.000 m2 na toj lokaciji?
Zar samo Izraelci preko Atlasa nisu sceli da grade 350.000 m2 na delu bloka?
Dje su nase cetiri kule ovde? Treba fras da dobijem...
a proppos, ne vidim nikakve planove za Slaviju. Onaj krs cemo da gledamo zavijeka...
Kad vec prave neprofitne stanove, nek ih prave na Slaviji. I to je bolje nego onaj uzas koji sad imamo. ( dobro... malo preterujem...)
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.394
- Pohvaljen
- 7.949
460k je "planirano" da se izgradi, medjutim tu se mislim racunaju i zgrade Napreda, Energoprojekta i Crkve koje zajedno imaju oko 100tinak k a već se grade i prihvaćene su, pa ostaje još "samo" 360k za izgradnju.creme-nadlle":ctcsbanw je napisao(la):
Najpre pozdrav svima, posto je ovo moj prvi post na forumu 
Nikako mi se ne svidja ideja da se gradi oko Arene, jer mislim da ce se tako hala "zatvoriti", i jednostavno nece dolaziti do izrazaja. Zelene povrsine oko Arene ni sada nisu prevelike, a kada tu gurnu te cetiri zgrade, nece nista ostati.
I generalno ne svidja mi se ta filozofija da se svako slobodno parce prostora iskoristi za zidanje (zelene povrsine, parkinzi..) a sa druge strane tamo gde ima dovoljno prostora (npr. Treci bulevar) se zidaju smesne zgradice, koje po svojim dimenzijama ni malo ne odgovaraju takvim bulevarima. Ako je vec toliki nedostatak prostora na Novom Beogradu, zasto se ne ide visinu, umesto u sirinu?! Sve u svemu ni malo nisam zadovoljan u sta se pretvorio Novi Beograd, i mislim da je to moralo mnogo bolje da se organizuje.
Nikako mi se ne svidja ideja da se gradi oko Arene, jer mislim da ce se tako hala "zatvoriti", i jednostavno nece dolaziti do izrazaja. Zelene povrsine oko Arene ni sada nisu prevelike, a kada tu gurnu te cetiri zgrade, nece nista ostati.
I generalno ne svidja mi se ta filozofija da se svako slobodno parce prostora iskoristi za zidanje (zelene povrsine, parkinzi..) a sa druge strane tamo gde ima dovoljno prostora (npr. Treci bulevar) se zidaju smesne zgradice, koje po svojim dimenzijama ni malo ne odgovaraju takvim bulevarima. Ako je vec toliki nedostatak prostora na Novom Beogradu, zasto se ne ide visinu, umesto u sirinu?! Sve u svemu ni malo nisam zadovoljan u sta se pretvorio Novi Beograd, i mislim da je to moralo mnogo bolje da se organizuje.
Dobro dosao!
Naravno, po toj temi ima puno misljenja. Arena pre svega nije arhitektonsko reprezentativan objekat pa da se cuva otvorena sa svih strana kao svojevrsni gradski landmark. U blokovima 25 i 26 ce se ici u visinu (preko 40 spratova) tako da ce iskoriscenost prostora biti maximalna. Na samo sto metara odatle se nalazi i jedna od najvecih parkovskih povrsina grada (park prijateljstva - Usce) tako da bez zelenila necemo ostati, a Novi Beograd mora napokon da se urbanizuje i pretvori u kompaktnu gradsku celinu.
Treci bulevar je vec tema za sebe i kreni polako u prelistavanje ovog sajta pa ces naci puno postova i o jednoj, a i o drugoj temi!
Puno pozdrava i budi aktivan forumas
Naravno, po toj temi ima puno misljenja. Arena pre svega nije arhitektonsko reprezentativan objekat pa da se cuva otvorena sa svih strana kao svojevrsni gradski landmark. U blokovima 25 i 26 ce se ici u visinu (preko 40 spratova) tako da ce iskoriscenost prostora biti maximalna. Na samo sto metara odatle se nalazi i jedna od najvecih parkovskih povrsina grada (park prijateljstva - Usce) tako da bez zelenila necemo ostati, a Novi Beograd mora napokon da se urbanizuje i pretvori u kompaktnu gradsku celinu.
Treci bulevar je vec tema za sebe i kreni polako u prelistavanje ovog sajta pa ces naci puno postova i o jednoj, a i o drugoj temi!
Puno pozdrava i budi aktivan forumas
dragan
Professional
Na N.Bgd. ima toliko neizgrađenog,a atraktivnog prostora da će se graditi narednih 20-30god.Black":2ajquokw je napisao(la):
Pregledaj sve teme u vezi gradnje N.Bgd., pa će ti biti jasno da nema investitora koji hoće da
grade 'u visinu', jer nema ekonomskog opravdanja za takvu gradnju..
Poslednje nešto 'visoko' je građeno pre više decenija - Ušće, Genex, Beograđanka, Banjica, Zemun,..
Par investitora kao Delta ili Verano godinama najavljuju 'visoku' gradnju, ali je ne počinju.
Zato se gradi 'srednja' visina kao što je Savograd ili Apartmani 19, jer je to isplativo.
Da, i ja sam primetio da u poslednjih 20ak godina nije izgradjena nijedna visoka zgrada, ni stambena ni poslovna, dok su komunisti "posadili" dosta solitera, narocito na Novom Beogradu. Ali se zato masovno zidaju nekakve zgradice po parkinzima i zelenim povrsina i svuda gde se nadje slobodno mesto. Mislim da je mnogo bolje da se zelene povrsine sacuvaju, i da se zgrade malo "razmaknu", a da se ide u visinu kako bi se zadovoljila potreba za kanc. i stambenim prostorom.dragan":2ccnttbf je napisao(la):
Jel mozes malo da pojasnis zasto je to toliko ekonomski neisplativo, kad znamo da imamo veliki nedostatak stambenog prostora, i da se svi stanovi prodaju vec unapred, kao i da ce cena kvadrata samo rasti u buducnosti?
Cini mi se da je ranije postojao mnogo bolji plan kako Novi Beograd treba da izgleda, i da se gledalo mnogo dugorocnije nego sada, a da sada grad i opstina pristaju na sve zahteve investitora, i da ne postoji neka jasna vizija razvoja, pa se zgrade "budze" gde se stigne i kako se stigne.
A zatvaranje Arene sa strane Djindjicevog bulevara mi se nikako ne svidja, jer mislim da ce se hala tako potpuno "ugusiti". Po toj logici moze da se zida i oko Siv-a, jer i tu ima dosta slobodnog prostora. Ma, nikako mi se ne svidja to trpanje zgrada svuda gde ima malo slobodnog prostora i tesko mi je da se naviknem na to u sta se NBG pretvara. Inace, ja sam iz Zemuna, ali cesce sam na NBG nego u cenutru, pa me mozda zato to toliko pogadja
@Black
Beograd je jos uvek medju stranim investitorima taboo investiciona destinacija. Politicka situacija je previse nestabilna i na celo trziste se gleda sa rezervisanim optimizmom koji bi eventualno u nekoj srednjorocnoj buducnosti mogao da se pretoci u konkretne projekte. Visoke zgrade bi stoga zahtevale i velike investicije jer sama njihova visina diktira i veliku povrsinu za iznajmljivanje. Mnogi investitori se boje da takve povrsine nece moci da potpuno izdaju, sto je za jednu zgradu veliki minus (ako prostor nije bar preko 92-3% iznajmljen).
U Beogradu je trenutno stanje izdavanja prostora na nekih 85%, sto znaci da je 15% kompletne povrsine za izdavanje prazno. To je jedna prilicno nesrecna cinjenica, jer Beograd u poredjenju sa gradovima iz regiona daleko zaostaje u ponudi A i B klase kancelarijskog prostora.
To je naravno posledica dugogodisnjih sankcija i situacije u zemlji. U prethodnih 15 godina su svetske firme uveliko radile na stacioniranju svojih kapaciteta na Balkanu i uopste jugoistocnoj Evropi. Srbija (Beograd) je potpuno propustila taj talas i zbog toga je danas Budimpesta jedno od omiljenih sedista firmi u Evropi (uz Varsavu, pa i Prag, obicno centar mnogih firmi za region istocne Evrope).
Beograd i Srbija moraju jos mnogo da urade da bi ubedile vec stacionirane i pozicionirane igrace da se "premeste" na nase trziste i otvore predstavnistva i u najboljem slucaju sedista. To ce potrajati, a uzimajuci u obzir politicku situaciju u zemlji i vecite izbore i bavljenje kojekakvim glupostima, taj proces ce jos potrajati. Propustili smo i nekoliko prilika da se priblizimo EU tako da sada i zbog toga "patimo", jer je status kandidata za EU stranim investitorima velika referenca da se situacija u zemlji u mnogome popravlja na bolje. Najbolji primer je Hrvatska i Zagreb gde trenutno postoji oko 600.000 kvm kancelarijskog prostora klase A i B (najmanje dva puta vise nego u Beogradu, a Grad Zagreb, kao i Hrvatska su znacajano manji u populaciji).
Novi Beograd se na pojedinim lokacijama sistematicki i estetski unistava, a najbolji primer toga su Bulevar Z. Djindjica i Treci bulevar. Grad je na zalost investitorima dozvolio (ili cak propisao) gradnju kojekakvih stracara, a to investitorima naravno ide na ruku, jer se mali objekti lakse izdaju i prodaju - sve u svemu, brzi profit.
Taj tuzni talas ce na zalost potrajati jos nekoliko godina, ali projetki koji dolaze obecavaju jednu veliku prekretnicu u gradnji i razvoju Novog Beograda.
NBG je istorijski bio najveca spavaonica na Balkanu, upravo zbog toga sto je ceo prostor (koji je inace ogroman) bio namenjen stanovanju i to jos u soliterima sto je ostavilo ogroman neiskorisceni prostor. Da bi se cela sredina urbanizovala, taj prostor mora da se popuni raznim dodatnim sadrzajima (trzni centri, poslovni centri, kulturni sadrzaju, obrazovne ustanove...). Za konacan oblik Novog Beograda cemo morati da sacekamo jos koju deceniju, ali ne brini se, sve ce to na kraju biti onako kako i treba
Beograd je jos uvek medju stranim investitorima taboo investiciona destinacija. Politicka situacija je previse nestabilna i na celo trziste se gleda sa rezervisanim optimizmom koji bi eventualno u nekoj srednjorocnoj buducnosti mogao da se pretoci u konkretne projekte. Visoke zgrade bi stoga zahtevale i velike investicije jer sama njihova visina diktira i veliku povrsinu za iznajmljivanje. Mnogi investitori se boje da takve povrsine nece moci da potpuno izdaju, sto je za jednu zgradu veliki minus (ako prostor nije bar preko 92-3% iznajmljen).
U Beogradu je trenutno stanje izdavanja prostora na nekih 85%, sto znaci da je 15% kompletne povrsine za izdavanje prazno. To je jedna prilicno nesrecna cinjenica, jer Beograd u poredjenju sa gradovima iz regiona daleko zaostaje u ponudi A i B klase kancelarijskog prostora.
To je naravno posledica dugogodisnjih sankcija i situacije u zemlji. U prethodnih 15 godina su svetske firme uveliko radile na stacioniranju svojih kapaciteta na Balkanu i uopste jugoistocnoj Evropi. Srbija (Beograd) je potpuno propustila taj talas i zbog toga je danas Budimpesta jedno od omiljenih sedista firmi u Evropi (uz Varsavu, pa i Prag, obicno centar mnogih firmi za region istocne Evrope).
Beograd i Srbija moraju jos mnogo da urade da bi ubedile vec stacionirane i pozicionirane igrace da se "premeste" na nase trziste i otvore predstavnistva i u najboljem slucaju sedista. To ce potrajati, a uzimajuci u obzir politicku situaciju u zemlji i vecite izbore i bavljenje kojekakvim glupostima, taj proces ce jos potrajati. Propustili smo i nekoliko prilika da se priblizimo EU tako da sada i zbog toga "patimo", jer je status kandidata za EU stranim investitorima velika referenca da se situacija u zemlji u mnogome popravlja na bolje. Najbolji primer je Hrvatska i Zagreb gde trenutno postoji oko 600.000 kvm kancelarijskog prostora klase A i B (najmanje dva puta vise nego u Beogradu, a Grad Zagreb, kao i Hrvatska su znacajano manji u populaciji).
Novi Beograd se na pojedinim lokacijama sistematicki i estetski unistava, a najbolji primer toga su Bulevar Z. Djindjica i Treci bulevar. Grad je na zalost investitorima dozvolio (ili cak propisao) gradnju kojekakvih stracara, a to investitorima naravno ide na ruku, jer se mali objekti lakse izdaju i prodaju - sve u svemu, brzi profit.
Taj tuzni talas ce na zalost potrajati jos nekoliko godina, ali projetki koji dolaze obecavaju jednu veliku prekretnicu u gradnji i razvoju Novog Beograda.
NBG je istorijski bio najveca spavaonica na Balkanu, upravo zbog toga sto je ceo prostor (koji je inace ogroman) bio namenjen stanovanju i to jos u soliterima sto je ostavilo ogroman neiskorisceni prostor. Da bi se cela sredina urbanizovala, taj prostor mora da se popuni raznim dodatnim sadrzajima (trzni centri, poslovni centri, kulturni sadrzaju, obrazovne ustanove...). Za konacan oblik Novog Beograda cemo morati da sacekamo jos koju deceniju, ali ne brini se, sve ce to na kraju biti onako kako i treba
Ti si potpuno u pravu. Zasto se ne gradi danas u visinu? Zato sto postoje visinska ogranicenja (ka gore umesto ka dole). Zasto ona postoje? Nije nikakva tajna. Glavni gradski arhitekta je Djordje Bobic i on utice na sve urbanisticke odluke, a Djordje Bobic je covek koji je 90ih izjavljivao da je nehumano ziveti i raditi na visokim spratovima.Black":1r0j2a84 je napisao(la):Da, i ja sam primetio da u poslednjih 20ak godina nije izgradjena nijedna visoka zgrada, ni stambena ni poslovna, dok su komunisti "posadili" dosta solitera, narocito na Novom Beogradu. Ali se zato masovno zidaju nekakve zgradice po parkinzima i zelenim povrsina i svuda gde se nadje slobodno mesto. Mislim da je mnogo bolje da se zelene povrsine sacuvaju, i da se zgrade malo "razmaknu", a da se ide u visinu kako bi se zadovoljila potreba za kanc. i stambenim prostorom.dragan":1r0j2a84 je napisao(la):
Jel mozes malo da pojasnis zasto je to toliko ekonomski neisplativo, kad znamo da imamo veliki nedostatak stambenog prostora, i da se svi stanovi prodaju vec unapred, kao i da ce cena kvadrata samo rasti u buducnosti?
Cini mi se da je ranije postojao mnogo bolji plan kako Novi Beograd treba da izgleda, i da se gledalo mnogo dugorocnije nego sada, a da sada grad i opstina pristaju na sve zahteve investitora, i da ne postoji neka jasna vizija razvoja, pa se zgrade "budze" gde se stigne i kako se stigne.
A zatvaranje Arene sa strane Djindjicevog bulevara mi se nikako ne svidja, jer mislim da ce se hala tako potpuno "ugusiti". Po toj logici moze da se zida i oko Siv-a, jer i tu ima dosta slobodnog prostora. Ma, nikako mi se ne svidja to trpanje zgrada svuda gde ima malo slobodnog prostora i tesko mi je da se naviknem na to u sta se NBG pretvara. Inace, ja sam iz Zemuna, ali cesce sam na NBG nego u cenutru, pa me mozda zato to toliko pogadja
Ja licno vidim stvari isto kao ti. I ako se na stranu stavi da su niske zgrade ruzne i neadekvatne za velike gradove, ostaje fakat da one prozdiru zelenu povrsinu, a nje je na NBgdu zahvaljujuci tim "nehumanim" uslovima zivljenja bilo na pretek.
Otkud toliko prostora u Beogradu i na Novom Beogradu? Odgovor na to je vrlo lak. Radi se o necemu sto je za Grad danas neshvatljiv proracun, a sto dete moze da shvati. Ideja je bila jos od izgradnje Novog Beograda da se prvo izgrade sto perifernije lokacije kako bi one izmedju postale vrednije i mogle da dobiju sadrzaje koje da su prve izgradjene nikada ne bi imale. Tako su prvo sazidani paviljoni ili na primer Vidikovac i Labudovo brdo, a posle deo NBgda oko Sava centra i Zarkovo.
Umesto da se sada radi isto, uskoro ce sve centralne lokacije biti popunjene, a niko nece hteti na periferne. Drugacije bi bilo da su prvo isplanirane periferne.
Black, druze, i ja sam imao slecan skeptican stav prema izgradnji u Bloku 25 na pocetku, ali buduci da svaki dan prolazim pored arene i u glavi zamisljam taj prostor sa te cetiri zgrade u buducnosti, mogu ti reci da uopste nece izgledati lose. Naravno treba arhitektonske mudrosti i dobrog stila da se sve to uklopi da izgleda kao jedan skladan sportsko-poslovno-ugostiteljski kompleks.
Cinjenica je da je prostor oko Arene, narocito kada nema dogadjaja u istoj, mnogo mrtav za tako atraktivnu lokaciju... isto tako, sto se slobodnih i zelenih povrsina tice - centralni deo bloka 26 ce ciniti verovatno jedan od najlepsih trgova u gradu, i na daleko boljem mestu nego sto je to sloboddan prostor oko Arene.
Naredna cinjenica je da Arena nazalost eksterijerom ne predstavlja tako reprezentativan projekat i da izgradnja u okolini (narocito imajuci u vidu koliko su grdne one zgrade koje su trenutno oko nje) moze mnogo da poboljsa estetiku same hale. Kao nekakav archi-upgrade.
Sto se tice tvojih zapazanja o agresiji na sve slobodne povrsine, tu se uglavnom slazem. Preteruje se s tim - gde ti vidis zgodno mesto tu zgradu posadi. To je narocito prisutno na NBG gde se time unistava njegova "prirodna" matrica, njegov identitet kao grada svetlosti, i grada prostora. Neko na forumu ju je dobro definisao kao "kaubojsku arhitektuiru".
Cinjenica je da je prostor oko Arene, narocito kada nema dogadjaja u istoj, mnogo mrtav za tako atraktivnu lokaciju... isto tako, sto se slobodnih i zelenih povrsina tice - centralni deo bloka 26 ce ciniti verovatno jedan od najlepsih trgova u gradu, i na daleko boljem mestu nego sto je to sloboddan prostor oko Arene.
Naredna cinjenica je da Arena nazalost eksterijerom ne predstavlja tako reprezentativan projekat i da izgradnja u okolini (narocito imajuci u vidu koliko su grdne one zgrade koje su trenutno oko nje) moze mnogo da poboljsa estetiku same hale. Kao nekakav archi-upgrade.
Sto se tice tvojih zapazanja o agresiji na sve slobodne povrsine, tu se uglavnom slazem. Preteruje se s tim - gde ti vidis zgodno mesto tu zgradu posadi. To je narocito prisutno na NBG gde se time unistava njegova "prirodna" matrica, njegov identitet kao grada svetlosti, i grada prostora. Neko na forumu ju je dobro definisao kao "kaubojsku arhitektuiru".
dragan
Professional
Ovde na netu, postoji jedna 'škola mišljenja' da je grad.arh.Đ.Bobić 'kriv'.
Sledbenici te 'škole' misle da kad bi neki drugi grad.arh. u Beogradu skinuo
sve navodne zabrane 'visoke' gradnje, sutradan bi u Direkciji bila takva navala
investitora da grade 50+, da bi policija morala da zavodi red. ... takva je ta 'škola'.
Sledbenici te 'škole' misle da kad bi neki drugi grad.arh. u Beogradu skinuo
sve navodne zabrane 'visoke' gradnje, sutradan bi u Direkciji bila takva navala
investitora da grade 50+, da bi policija morala da zavodi red. ... takva je ta 'škola'.
Ja nisam to rekao i apsolutno se ne slazem s takvom "skolom misljenja"
Naprotiv, mislim da nema Djoleta da bi tek onda vladao apsolutni haos u gradu, on covek kolikp-toliko drzi stvari pod kontrolom. Uostalom vizija Bloka 26 kao BG city-ja je ozivljena zahvaljujuci gradskom arhitekti - da on nije urgirao da se menja plan, sada bi taj blok krasila jos jedna gomila bezidejnih "stambenih jedinica" slicna onim u okolnim blokovima.
Naprotiv, mislim da nema Djoleta da bi tek onda vladao apsolutni haos u gradu, on covek kolikp-toliko drzi stvari pod kontrolom. Uostalom vizija Bloka 26 kao BG city-ja je ozivljena zahvaljujuci gradskom arhitekti - da on nije urgirao da se menja plan, sada bi taj blok krasila jos jedna gomila bezidejnih "stambenih jedinica" slicna onim u okolnim blokovima.
Kao sto sam gore opisao, nedostatak interesovanja investitora je "kriv" za ne izgradnju velikih i grandioznih projekata. Bobic na gradnju nebodera moze da utice samo posredno. Greska grada je sto odredjene delove grada ili konkretne lokacije nije "zastitila" od navale provincijalske arhitekture...
Ti si od uvek imao neke "prijateljske" razloge da stajes na stranu diletanta Bobica. To sto si napisao zvuci vrlo fino ali nema veze sa stvarnoscu. Stvarnost je da u Beogradu pre rata nije bio problem da se podigne Palata Albanije (vrlo visoko zgrada za onovremene evropske prilike), kao sto ni posle rata nije bio problem da se podigne Beogradjanka (vrlo visoka zgrada za onovremene evropske prilike) ili Geneks (vazi isto), ali da je danas problem da se podigne visoka zgrada za sadasnje evropske prilike (oko 50 spratova). To da li bi zaista bilo investitora za tako nesto cak nije ni u sferi hipoteticnog, jer znamo da bi, ali je potpuno druga prica, jer zabrane sigurno ne postoje zato sto nema onih koji bi ih krsili.dragan":wkxc2554 je napisao(la):
Da li je Delta htela na autokomandi 2 x 40 spratova - jeste. Da li je dozvoljeno - NIJE. Projekat skelasan na 25 spratova. Da li je Delta htela poslovnu zgradu na NBgdu 35 spratova - jeste. Da li dozvoljeno- Ne, po svemu sudeci ne moze iznad 25. Da li postoje slobodne parcele u Kralja Milana - postoje. Da li se na njima planiraju projekti kao sto je Beogradjanka ili Palata Albanije - NE, planiraju se peto- u sestospratnice.
Po malo je cak i ruzno na koji nacin hoces da predstavis nas koji kritikujemo Dj. Bobica kao neke ljude koji gledaju u solju pa pricaju. Svako ko je ikada video neki projekat Bobica, zna o coveku sa kakvim se kvalitetima radi. Dovoljno je samo pomisliti na njegove cuvene projekte po Novom Beogradu gde je u sumi solitera u Blokovima sazidao zgradice sa po 4 sprata i kosim krovovima ili na totalno neuspeli projekat revitalizacije Zelenog venca koji je kao pijaca unisten. Dovoljno je setiti se samo njegovih komentara vezanih za Terazijsku terasu i slicne projkte i ne treba mnogo da se shvati sledece: ko voli njegov manir i stil neka ga angazuje da mu projektuje porodicnu kucu ili poslvonu zgradu, ali za funkciju gradskog arhitekte, covek koji iskosnski mrzi sve ono sto se u 21. veku smatrata simbolom urbanosti ni u kom slucaju nije.
Ne mislim da postojao veci haos da njega nema, jer njegovo sredjivanja haosa se sastoji iz toga sto pravi "niskospratni" haos koji niko iz daljine ne vidi, ali mi koji zivimo u Beogradu jako dobro znamo. Taj covek je aktivan samo onda kada treba da zastiti neki od svojih mladalackih ideala (niska gradnja, neprihvatnje avangarde), a u svim drugim situacijma prosto cuti i dopusta da se unistavaju nase fasade, da se samo obecavaju nekakvi mostovi, da se nekvalitetno odradjuju nase ulice, da SPC protivpravno, mimo svakog regulacionog plana dize ograde oko "svog" zemljista... te sve u svemu uzev, i u malim svakodnevnim stvarima se pokazao kao vrlo pasivan i los gradski arhitekta.
