Šta je novo?
Od:
Filteri

Blokovi 25 i 26

Felipe":1737jukc je napisao(la):
Ionako ce smanjiti visinu kula, ne bi li slucajno zasmetale Uscu da se vine u nebo k'o Burdz Dubai... :rolleyes: Posto samim tim ceo projekat gubi na kvalitetu i atraktivnosti, zar je vazno da li ce sve stati ili ne... :rolleyes: Nek i izbace pola, koga je briga! Ako nam je Usce (zgrada izgradjena sezdesetih) i dalje najveci domet koji mozemo da dosegnemo i ponosimo se njenom nenadmasenom visinom, onda je sasvim sve jedno kako ce se razvijati Novi Beograd, finalizirati njegova teritorija... :cool:
Kliknite za proširenje...
Ako ti je taj post reakcija na onaj dzigijev post iz deltinog threada, pogledaj opet tamo da se on samo zezao, niti postoji takva komisija (još jednom ;) ).
 
Postoji li negde neki link na kojem se moze baciti pogled i na ostale nagradjene radove za blokove 25 i 26, ili raja nema pristup takvim informacijama? :) Cisto da ne bude kao sa Park apartmanima u bloku 19a... ;)
 
blok26-pano.jpg


....Panorama budućeg gradilišta Centra N.Beograda...........i šire. ;)
 
Super ti je asocijacija "4 cuvara Beograda"! :) Mogao bi to i zvanicni naziv da im bude... Imamo Zapadne kapije Beograda, Istocne kapije BG-a, 6 kaplara... Nas bi brend bio "cuvari grada" (City Watch), umesto americkih "cuvara plaze". ;)
 
Ovaj projekat izgleda perfektno!

Vrlo mi je drago da Beograd dobija vizure jednog modernog evropskog grada. I nadam se da ce se to izgraditi jer ne vidim neku perspektivu grada ako ce se graditi zgrade sa maksimumom 25-30 spratova?
Sto se tice Usca ono ce se ionako videti jer je blizu obale , nece nestati u senci neceg.

U svakom slucaju - beograd megalopolis!
 
Мени се не свиђају ове зграде око арене... Имам утисак да ће потпуно да је "поједу"...
 
Pa nesto ce morati tu da se gradi, jer je to atraktivno zemljiste, a ako se vec gradi, neka se gradi nesto veliko i moderno.
 
Не знам да ли сам био довољно јасан, мислио сам на оне 4 зграде на угловима арене... Често пролазим туда и знам колико простора има између улице Шпанских бораца и арене, на пример. Чини ми се да би зграда на том месту цео простор начинила визуелно скучненим,а арена не би могла да се сагледа ни из једног угла...
Што се тиче блока 26, то је сасвим лепо урађено, немам ништа против тога...
 
^^Tako nesto je dragan vec pominjao samo sto je on mislio na celokupan projekat, u oba bloka. Ja sam isto pomalo skeptik kako ce to da izgleda kada se bude izgradilo. Bojim se da ce se izgubiti na izgledu i prostoru ako se sve te zgrade tu nacickaju. U pravu si potpuno za te cetiri ugaone zgrade. Zaklonice Arenu potpuno bez potrebe. Pored takve jedne gradjevine kao sto je Arena ne bi trebalo gurati vise ista vec ostaviti slobodan prostor.
 
Da, delimično će je zakloniti ......... ali one nisu pored, već ispred hale :

b26r-06.jpg


A, mogli bi da glasamo i da se 'sruše' ili smanje......ako Steva organizuje glasanje. :D
 
Dobro, a da mi neko objasni, kako je predvidjeno da budu tu zgrade, kada se za arenu jos planira da ima parking mesta sa sevene strane (gde je sada trava i onaj teren za basket
 
Inace, ovaj plan mi je savrsen, i mislim da ce to sve da izgleda super. Arena je velika, a uz zgrade ce super da izgleda, pogotovo kada se pogleda sa autoputa. Ma super ce biti to, ali dok se sazida proci ce godinaaa...
 
dziggy":141or597 je napisao(la):
Dobro, a da mi neko objasni, kako je predvidjeno da budu tu zgrade, kada se za arenu jos planira da ima parking mesta sa sevene strane (gde je sada trava i onaj teren za basket
Kliknite za proširenje...
Ja se poneki put zapitam zašto Srbi veruju da postoje samo nadzemne garaže lol ?! Podzemne garaže su kod nas izgleda neki mit za koji niko nije čuo/video :lol: :lol: :D
 
Steva":1omiophe je napisao(la):
... Podzemne garaže su kod nas izgleda neki mit za koji niko nije čuo/video :lol: :lol: :D
Kliknite za proširenje...
Pa, mi se plašimo podzemlja, tamo je pakao......zato i ne gradimo metro,a
neki beograđani već godinama čekaju pod zemljom da prođe. :D
............................................................................
ps

Veliki povratak nebodera
19. maj 2007

SOLITERI će u narednim godinama sve više parati i beogradsko nebo. Urbanisti su konačno prekinuli pauzu od dve i po decenije, od kako je izgrađena Zapadna kapija - poslednji oblakoder naše prestonice. Dok investitori računaju spratove i takmiče se čiji će div biti viši, arhitekte uveliko crtaju projekte. Već sada možemo da vidimo kako će izgledati "bliznakinje" na Ušću, ili one pored hotela Jugoslavija, kao i "Deltini" kompleksi na Autokomadi i u 20. bloku i oblakoderi nedaleko od Beogradske arene.

- Godinama u Beogradu nije bila popularna visoka gradnja. Sada je, međutim, interes investitora za visokim zgradama u znatnom porastu - rekao nam je Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda. - Najviše će se graditi na Novom Beogradu. U perspektivi je i izgradnja visokih zgrada na Adi huji, iako je o tome rano govoriti budući da su projekti u povoju.

Novobeogradske livade postale su sve privlačnije investitorima. Strane i domaće firme pronašle su pregršt razloga za izgradnju u blokovima. Upravo je u ovoj opštini najviše neiskorišćenog zemljišta i velikih parcela, pitanja oko imovine su mahom rešena, zemljište uknjiženo, a veoma su pogodne prostrane saobraćajnice i kompletano urađena infrastruktura. Na ovim su lokacijama već rezervisani tereni za najviše beogradske oblakodere.

PRSTEN OKO ARENE

Blokovi 25 i 26 jedni od retkih u kojima će biti dozvoljena izuzetno visoka gradnja. Planirano je da ovde niknu soliteri koji će prelaziti 40 spratova! Svoje vizije na papir su utisnule arhitekte, predvođene Jovanom Mitrovićem i Dejanom Miljkovićem, a upravo je njihov rad i pobedio na anketnom urbanističko-arhitektonskom konkursu Direkcije za građevinsko zemljište. Oni su predvideli izgradnju 650.000 kvadrata, od kojih je 120.000 za stanovanje.

Blokom 26 po završetku radova dominiraće četiri poslovne kule od 46 spratova, koje će se videti sa svih pozicija u gradu. One se praktično nadovezuju na "šoping mol" pored njih, ali imaju zasebne ulaze. Okrenute su ka Areni. U sredini bloka su dve stambene zgrade od 20 spratova. Kako autori objašnjavaju, na desetoj etaži biće bazeni i tereni za rekreaciju. Zgrade će povezivati gradski trg i park sa velikom fontanom.

U Bloku 25, gde se nalazi Beogradska arena, planirana je izgradnja četiri zgrade od 12 spratova. One bi trebalo da se "smeste" u uglovima kvarta.
- One su kao ram Bloka - objašnjava arhitekta Jovan Mitrović. - Ne zaklanjaju Arenu i ona nije izgubila svoju važnost, već naglašavaju ulaze sa sve četiri strane.

Naša najveća dvorana biće pešačkom pasarelom povezana sa parkom oko Palate federacije.
- Pasarelu će moći da koriste i biciklisti, a pružaće se kroz sredinu bloka - kaže Mitrović. - U delu ka Bulevaru Mihaila Pupina, uz sam prelaz, predviđena je izgradnja uske zgrade, visoke 30 spratova, koja po formi podseća na zgradu Ujedinjenih nacija. Blok 26 biće pešački i jedino će u njega moći da ulaze vozila za snabdevanje. Svoje automobile zaposleni i stanari ostavljaće u garažama u tri etaže ispod zemlje, gde je planirano oko 7.000 parking mesta....itd.
Kliknite za proširenje...
Novosti ceo text : http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=103934&datum=2007-05-19
 
Soliteri su isključivo stambene zgrade, dosta skromne i relativno jeftine. Stanovi u njima mogu biti raznorazni ali po pravilu nisu luksuzni. U razvijenom svetu soliteri se već godinama ne grade a mnogi od sagrađenih sada se ruše. Solireti su takođe po izgledu dosta jednolični. Naravno, oni su visoki (time stanovi postaju jeftiniji) ali nikad nemaju po 40, 50 spratova i više. Sasvim drugo su oblakoderi ili visoke kule (ušće) koje su prvenstveno namenjene komercijalnim sadrzajima. One su često veoma luskuzne, imaju svoje garaze za zaposlene, arhitektima i projektantima je dozvoljena puna kreativnost, na kvalitetu materijala se ne štedi. Investitor se često trudi da ugradi sve najbolje i najmodernije. Istina i u takvim zgradama nekad postoje luksuzni stanovi ali je to ređi slučaj. Pogrešno je zgrade kao ona na ušću zvati soliter. Soliteri u Beogradu su 6 kaplara, blokovi 45 i 70, oni na Banjici, ulazu u Zemun itd.
 
UU ,a tek kada bude prolazio laki metro tuda :)... joj majko, samo da to bude dok sam jos ziv da vidim :)
 
Jo ljudi evo sad posmatram ovaj projekat, i mogu vam reci da detaljnim studiranjem energije koju ce da proizvede taj blok mogu da kazem da ce biti neverovatna. Beograd ce sa ovim i jos planiranim projektima biti energetska bomba ... jooj i can't wait.. :)
 
matematicko pitane? Kako je moguce da je zgrada Usce veca za citavih 19 metara od Gemax kule,koja ima 35 spratova,ainace Usce ima25 ili 27? Nadam se da se ne racuna i antena u visinu.
 
Ja bih svakako rekao da je jos uvek najvisa zgrada u BG-u (ne znam za region) Genex kula! Visina spomenute kule je 115m, a Usce je visoko (bez antene naravno) 106m, secam se tog podatka iz clanka u Politici prilikom otvaranja Usca (stara visina Usca je bila 98,5m), za koji se nadam da je tacan. Dalje, postoji 4 kategorije u okviru takmicenja u visini kula, i jedna je svakako visina sa antenskim stubom! ALI, koliko shvatam, ta visina se, figurativno receno, vise racuna u zagradi - nije prvoga reda. JER, u tom slucaju bi se Siers Tower u Cikagu jos uvek racunao kao najvisa zgrada na svetu! Visina Siers Tower kule je sa antenskim stubom citavih 512m, sto je za 4 metra VISE od trenutno ZVANICNO NAJVISE ZGRADE NA SVETU - Taipei 101 (508m)! Sasvim nesto drugo je visina shiljka (spire - na engleskom) koji, kako bih opisao, proizilazi/izvire/izbija iz krovne konstrukcije zgrade (Petronas kule u Kuala Lumpuru, Tajpej 101), drugim recima, neraskidivi je deo zgrade i svakako ne predstavlja najobicniju antenu (koje god hocete debljine). Samim tim je i Empire State Building zvanicno bio NIZI od srusenih bliznakinja, iako sa antenom (koja nije bila postavljena prvih godina nakon izgradnje) premasuje 411m (kolika je i bila visina srusenog WTC-a)!

Zakljucite sami, po sopstvenom nahodjenju i volji, ali za mene je Genex i dalje "krov Beograda"... :p

Naravno, uvek treba spomenuti i najvisu zgradu sa antenom, ali vise uzgred.

Isto tako, pre svega par godina, postojala je rubrika (ne secam se tacno u kom dnevnom listu) koja je svakog dana predstavljala znamenitosti Beograda, i tada je "starica" Beogradjanka proglasena i dalje najvisom zgradom na Balkanu!?!

Zakljucak: ne verujte u sve sto vam ovde u zemlji Srbiji kazu! ;) Moj utisak je da je to samo propaganda MPC-a za njihovu zgradu, koja se lepo primila u sredini u kojoj se ionako malo sta zna o kulama... :rolleyes:
 
Da li ćemo dobiti ovakav Centar Centra Novog Beograda

Nedavno su obnavljeni rezultati konkursa za anketno programsko urbanističko-arhitektonsko rešenje Blokova 25 i 26 na Novom Beogradu.
PRVU NAGRADU dobio je „MEDIUM INTERNATIONAL DEVELOPMENT“

KONCEPCIJA

Još od nastanka Novog Beograda i tokom svog njegovog eksplozivnog razvoja osa blokova 24, 25 i 26 je bila dominanta urbanističkih koncepata kao njihova tačka spoticanja kako u idejama tako i u daljoj realizaciji.

Ovaj koncept predstavlja pokušaj da se ublaže greške načinjene dispozicijlom stanovanja u Bloku 24 kao i pozicioniranjem Arene u centralnoj zoni Bloka 25 i nadoknadi ono što je izgubljeno od potpune potencijalne atraktivnosti vrednosti centra Novog Beograda.

Predloženim rešenjima se ističu nasleđene vrednosti novobeogradskog urbanizma, a to su oslobođena, transparentna prizemlja i velike zelene površine uz korišćenje savremenih koncepcija i tehničkih mogućnosti primenjivanih i primenljivih u međunarodnoj urbanističkoj i graditeljskoj praksi. Svest o potrebi života i rada u zdravoj sredini evidentno počinje da značajno utiče na našu sredinu i da dobija svoje mesto u budućim planovima. Koncepcija ovog rada sa zasniva na maksimalnoj oslobođenosti partera pozicioniranje otvorenih zelenih površina na višim etažama. Tako se ostvaruje dodatnih oko 4 hektara zelenih i rekreativnih površina namenjenih korisnicima bloka na koti +30.00m.

Sa tog artificijelnog zelenog platoa otvaraju se vizure na Kalemegdan, Avalu, Ratno ostrvo, Zemun i Adu. Njihovo moguće povezivanje ostavljeno je kao mogućnost čija će realizacija sigurno zavisiti od potreba i mogućnosti budućih korisnika


PROGRAMSKA DISPOZICIJA

Definisanje i raspored sadržaja proistekao je iz dva osnovna postulata:
- Maksimalna oslobođenost partera bloka
- Realna ekonomska potreba koja bi omagućila realizaciju prvog

Tako je postavljeno i prostomo i programski sprovedeno dosledno konceptualno opredeljenje da se povežu blokovi 25 i 26 sa zelenim masivom Ušća i zaleđa Palate SIV-a u neprekinutoj pešačkoj komunikaciji na nivou +5.00m preko centralnog novoprojektovanog trga-parka u centru Bloka 26.

Uz transverzalnu osu blokova dispozcionirana je uz Bulevar Mihajla Pupina poslovna palata sa gradskim hotelom koja je i reper i oslonac pešačke pasarele i istovremeno akcentira već projektovane i delimično izgrađene objekte duž Bulevara. Kao i ostali delovi bloka ova palata ima ozelenjenu krovnu terasu na koti +30.00m na kojoj se nalaze sadržaji za odmor i relaksaciju.

Definisanje oboda Bloka 26 prema Bloku 25, a uz Bulevar Avnoja kao trgovačko poslovnog centa (CITY) ima realno opravdanje jer se nalazi u preseku ose bloka i Bulevara na kome je predviđena stanica lakog metroa i na taj način se omogućava lak i brz pristup velikog broja korisnika i posetilaca.

Parter i prva dva sprata su namenjena trgovini, od trećeg do šestog su raspoređene usluge, zabava, multipleks bioskopi, restorani i kafei koji su namenjeni kako posetiocima tako i zaposlenima u poslovnim kulama i atraktivim apartmanima na najvišim spratovima.

Da bi se pomenutim sadržajima obezbedio aktivan život tokom celog dana poslovanje je kombinovano sa stanovanjem visokog nivoa i kvaliteta po obodu centaralne zone Bloka 26, a uz ulice Proleterske solidarnosti i Španskih boraca.

Projektovano stanovanje ima značajne slobodne i zelene površine sa hramom Svetog Simeuna Mirotočivog u zelenilu neposredno uz centralni trg. Oslobođena prizemlja stambenih objekata kroz dva nivoa omogućavaju sagledavanje i prožimanje u poprečnom smislu duž bloka i otvaranje vizura ka Hramu sa ulica i sa trga.

S obzirom na urbanistčke mogućnosti Bloka 25 koji je dominantno stambeni po funkciji kroz vreme korišćenja jer se Arena koristi samo povremeno ograničeno, programom se predviđa formiranje obodnog bloka poslovnog i poslovno-apartmanskog tipa sa većom ponudom usluga šireg interesovanja.



SAOBRAĆAJ

Da bi se ispratio osnovni koncept neophodno je bilo razvrstati saobraćajne tokove kako po nivoima tako po intezitetu i efikasnosti. Prednost je data javnom gradskom prevozu i pešacima.

Individualni automobilski transport je tretiran kao nužnost i realnost, ipak je ograničen u otvorenim

parkiralištima samo za osnovne poterebe, pre svega prilagođen dostupu hendikepiranih lica. Najveći broj mirujućeg sobraćaja je u podzemnim garažama ispod svakog od objekata, kao i u javnim garažama ispod trga. Ekonomsko snabdevanje SHOPPING MALL-a kao i ulaz u javne garaže je ostvaren iz podzemne saobraćajnice koja se nalazi upravno na osu bloka. Posebno je omogućeno povezivanje biciklističkog saobraćaja kao i interventnih vozila kolsko pešačkim delom pasarele.


SLOBODNE I ZELENE POVRŠINE

Poštujući osnovne kvalitete novobeogradskog arhitektonskog nasleđa, a to su velike zelene površine, dobra provetrenost i povoljna ekološka slika, napravljen je pokušaj da se te vrednosti zadrže i potenciraju u ograničenim mogućnostima real ekonomije.



Koeficijent stvarne zauzetosti teritorije objektima, (odnosno površina pod prizemljima objekata) je daleko manji od urbanističkog parametra zauzetosti.

Kompezacija koeficijenta izgrađenosti je ostvarena kroz koncentraciju viskokih poslovnih objekata velike i za Beograd prvi put predviđene spratnosti i visine od 170m. Takvim postupkom je omogućeno ukrupnjavanje slobodnih i zelenih površina i formiranje centralnog gradskog trga. Projektovanim rešenjem se predviđa formiranje centralnog zelenog trga.

Osim zelenih površina i pešačkih staza, pjaceta i trga, predviđa se projektovanim rešenjem i formiranje velike vodene površine oko koje se odvijaju celodnevne aktivnosti na otvorenom.

Iako je gotovo ceo prostor ispod Bloka 26 predviđen za parkiranje sistemom artikulisanog nasipanja i moduliranja pejzaža na nivou partera se dobija sloj zdravog zemljanog nasipa, dovoljnog za rast visokog rastinja.

Na nivou +30.00m od partera je predviđeno formiranje ozelenjenog platoa koji je na nivou ravnih krovova postojećih i projektovanih objekata. Sa tog nivoa uslovno nazvanog VISOKI PARTER počinju korpusi poslovnih stambenih delova visokog nivoa kvaliteta koji taj nivo koriste kao sopstvena dvorišta, vrtove i rekreativne otvorene površine sa atraktivnim sadržajima.


FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE

U programsko funkcionalnom smislu objekti su podeljeni u četiri grupacije:

- Trgovina, usluge, ugostiteljstvo i zabava, koji su koncentnsani u južnom delu Bloka 26 i zauzimaju četvrtinu bloka paralelno sa Bulevarom AVNOJ-a i rasprostiru se na pet nadzemnih jednoj podzemnoj etaži.

- Ofisno poslovanje koje je raspoređeno od šestog do četrdesetog sprata i deo poslovno apartmanski, odnosno VIP na poslednje dve etaze u četiri jednake kule.

- Stambeni objekti po obodu Bloka 26 koji tangiraju svojim volumenima slobodne, zelene i javne površine.

- Poslovni, hotelski, konferencijski i uslužni sadržaji locirani duž Bulevara Mihajla Pupina koji sa palatom SIV-a realno mogu da čine začetak Novobeogradskog poslovnog centra.

Osim funkcionalnog zoniranja po horizontali ovim predloženim rešenjem se nijansira i vertikalna funkcionalna podela i aktivno uključivanje različitih namena po nivoima. U poslovnom delu je tako velika pažnja posvećena vertikalnoj segregaciji po tipu i veličini poslovnih i apartmanskih jedinica, dostupnost istom mrežom liftova različite nosivosti, brzina i broja stanica, kao i eskalatorskim grupama, stepeništima i rampama. U stambenim objektima je napravlIjena podela po tipu i strukturi stanovanja do kote +30.00m do koje preovladavaju stanovi manje strukture i definisani u formi dvotrakta, dok je iznad VISOKOG PRIZEMLJA sa kote zelenih vrtova predviđeno stanovanje veće strukture, dvostrano orijentisanih stanova. Kroz sistem kontrole moguće je odvojiti liftovske grupe za više i niže spratove.


EKONOMIJA, EKOLOGIJA I SIGURNOST

Projektom su tretirani savremeni principi sigurnosno-bezbednosnih sistema, zaštite od požara i efikasnosti energetsko klimatskih uslova. S obzirom na nivo detaljnosti koji je tražen konkursom pre svega se razmišljalo o pravilnoj urbanoj dispoziciji i distribuciji izgrađenih i slobodnih površina.

Upotrebom ozelenjenog pokrivača velikih ravnih krovnih površrna kao i visokog listopadnog rastinja na insoliranim delovima objekata smanjuju se energetski dobici tokom leta i obrnuto uvećavaju tokom zime. Visoki objekti - Kule takođe se predviđaju sa efikasnom zaštitom od pregrevanja i mogućim korišćenjem dodatnih energetskih resursa iskorišćavanjem solarne energije, što je više dato kao inicijativa nego što je tretirano kao arhitektonsko rešenje na nivou ove razmere.

Isti je slučaj sa Požarnom zaštitom koja je pre svega oslikana kroz jasne puteve dostupa evakuacije na nivou blokova, kao i osnovnom dispozicijom vertikalnih sigurnosnih komunikacija. U svakom slučaju ovakav pionirski poduhvat pretpostavlja dalju elaboraciju zaštite i bezbednosti korisnika na svim nivoima od regulative, pa do primene najsavremenijih iskustava i tehničkih sredstava koja se u svetu primenjuju.
Kliknite za proširenje...
E.Kapija
 
Djordje Bobic o konkursu (preuzeto sa njegovog bloga na B92)
Video sam vaš rad koji ste naznačili na konkursu za NBGD i ako dozvolite komentarisaću ga sa zadovoljstvom. tema konkursa je bilo pitanje upravo o konceptu. Kakav centar NBGD treba da izgleda. Parametri su bili samo uputstvo, naznaka dimenzije kako bi atrhitekti imali referentnu vrednost i kako bi radovi bili uporedivi. Svew drugo je bilo slobodno.

Konkurs je bio raspisan da bi se dobila ideja o centru NBGD na osnovu koje će se raditi Detaljni plan. Posle će se za svaku zgradu raspisivati konkursi za arhitektonska rešenja. To je bila moja ideja. Nije uspelo do kraja jer su arhitekti odgovorili veoma konkretnim projektima.

U pravu ste, nije bilo potencijala za istraživanje koncepta izuzev nekoliko radova. Sve se dogodilo u okviru ustaljenog i uhodanog principa i u tom pogledu postignuti su dobri rezultati. Posle toga može se postaviti opitanje dali (kao što vidite ne odustajem od svojih pravopisnih principa) uopšte postoji neki novi grad ili nova struktura koja bi u smislu kako vi to naglašavate mogla bitno da pomeri stvari unapred. Čini mi se da je to možda prerano za ovaj grad.

Novi koncept po pravilu proizilazi iz novih potreba, novog načina života, novog ekonomskog potencijala i to se očito ne događa. Na primer: u Beogradu nema više radničke klase u klasičnom smislu, sada je to neka drugačija grupacija stanovništva ali njihove potrebe nisu još uvek dovoljno jasno artikulisane pa i prostor koji se za njih stvara lebdi u tom prelaznom prostoru. Ako vi ponudite nešto novo,pitanje je dali će to biti prepoznato i prihvaćeno, ne od onih koji donose odluke u urbanizmu, već od korisnika, građana. Bez obzira na kvalitet koji vi nudite. Šta je to novi koncept grada? Ja i dalje verujem da je javni prostor, gradski trg važna stvar, verujem da nema gradskog bez stanovanja, verujem da je zelenilo neophodno. Ako su to neke date vrednosti onda i rešenja bivaju slična i kontekst se bitno ne menja.

Opet o investitorima. Oni ulažu novac i trude se da to bude isplativo, inače njihov posao ne bi imao smisla. Arhitekta može da nudi novi koncept ali ako ne nađe način da ubedi investitora onda to ostaje ideja za neka druga vremena. Država tu nema šta da traži, može samo da pokuša da stimuliše nove ideje, pa ako prođe, odlično je. Moje iskustvo sa "velikim" arhitektima je da oni ulaze u priču sa investitorima koji žele da grade novo, neviđeno, Kalatrava ili Zaha na primer, jedno zato što su možda shvatili da treba ići napred ali bojim se da je u osnovi želja da se na tržištu nametnu i prikažu, da pobede konkurenciju. Tu je prostor za arhitekturu koji se može iskoristiti za ono o čemu vi govorite. Uostalom, takvih objekata je jako malo, produkcija u Evropi je slična našoj, klasičan pristup i sve se završava na dizajnu.
Kliknite za proširenje...
http://blog.b92.net/node/5761#new
 
"Opet o investitorima :
Oni ulažu novac i trude se da to bude isplativo, inače njihov posao ne bi imao smisla.
Arhitekta može da nudi novi koncept ali ako ne nađe način da ubedi investitora
onda to ostaje ideja za neka druga vremena.
Država tu nema šta da traži, može samo da pokuša da stimuliše nove ideje, pa ako prođe, odlično je."

Često sam pisao da su projekti sa raznih konkursa samo idejna rešenja,a da
Investitor radi projekat po kojem će se i graditi.......videćemo ko će dati pare za objekte.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh