Zimus sam bio u Valensiji na samo jedan dan. Od toga sam pola dana proveo u Gradu umetnosti i nauke:
Kakva je "prakticna korist" ovog veoma, veoma skupog projekta? Tu se ne proizvode kuglicni lezajevi, ne sadi se psenica za 'leba, ne rade na otkrivanju leka za AIDS. Ali danas kada kazes Valensija, svi pomisle na ovo cudo.
Ali - prijateljica koja je zivela dve godine u Valensiji i sa kojom sam bio u tom divnom gradu, mi je rekla da lokalno stanovnistvo prosto mrzi gradonacelnicu koja je gurala ovaj projekat jer imaju utisak da razvoj ostatka grada trpi na ustrb samo jednog velelepnog parka.
Iskreno, sumnjam da ce Centar za promociju nauke u Bloku 39 ikada doziveti turisticku i simbolicku slavu centra u Valensiji, ali zanimljivo mi je kako je mene i ljude koji su sa mnom bili u Valensiji Kalatravin grad oborio na dupe, dok za lokalno stanovnistvo ono predstavlja teret. Iako donekle razumem njihov prezir prema toj "skupoj modernoj skarabudzevini", mislim da dovoljno ne cene to sto ih je Grad nauke i umetnosti stavio na svetsku turisticku mapu.
No, kao sto rekoh, sumnjam da ce se u Beogradu desiti isto sa Blokom 39. No, ako cemo sa tacke korisnosti, cenim da Centar za promociju nauke nece biti apsolutni promasaj kao sto to mnogi ovde ocekuju (prizeljkuju!?).
Problem sa naukom, kao i sa kulturom u ovoj zemlji jeste sto se su zatvorili u ljusturu i postali autisticni, predrkani, samodovoljni, cinicni svet. Postoji jedna perverzna mazohisticka crta u svemu tome - a to je sto su se upravo kroz iskljucivanje od ostatka drustva naucnici i kulturni radnici samopromovisali u elitu. Nazalost, ponekad se cini da je elita postala elita samo po tome sto se iskljucila i da je u tome jedina njena ekskluzivnost, a ne to sta je ta elita postigla. Da li tvrdim da Srbija nema dobrtih naucnika? Apsolutno ne! Ima cak tu sjajnih ljudi. Ali njih upravo i gusi ta pasivna domaca elita koja gleda kako da ih utopi u njihovu prosecnost i koja na njih gleda kao na opsanu konkurenciju. Koliko je samo talentovanih ljudi otislo iz zemlje ne samo sto je drzava zaboravila na njih, nego sto ih je gusilo profesionalno okruzenje izgradjeno na malogradjanskim principima. Kao sto rekoh, slicno je i sa kulturom. Otud i onakvi hermeticni prilozi o kulturi u Dnevniku RTS-a koji jedino mogu biti interesantni ako se gledaju na LSD-u docim su u prirodnijim okolnostima nerazumljivi cak i autorima istih, pa i onima o kojima ti prilozi govore. I zato je danas u Srbiji sasvim normalno da snimite najdosadniji film na svetu i prodate ga kao neku vrhunsku umetnost jer ste eto osvojili Gran pri na Festivalu sveslavenske vizuelne umetnosti u Vladvostoku. Jer sta narod zna sta je umetnost!? U krajnjem, zato je danas u Srbijii uspeh "zavrsiti fakultet". Bitio je da ste u tih 5 odsto koji imaju univerzitetsku diplomu. A sta bi bilo kada to ne bi bilo 5 odsto (bojim se da je cak i manje), sta da je 10, 12, 18 odsto? Pa, tada ne bi bio uspeh prosta cinjenica da si zavrsio faks, vec i kako si ga zavrsio, za koje vreme si ga zavrsio i sta si sa tim znanjem uradio posle. Tada bi i master i doktorske studije bile na vecoj ceni. Tada bi se vodilo racuna i o seminarima, kursevima, usavrsavanjima i svim ostalim stvarima. Ovako - zavrsis faks sa 30 godina, dobijes diplomu, roditelji te vole, komsije te cene i ides unaokolo i pricas da si intelektualac.
I kakve sve to veze ima sa Centrom za promociju nauke? Ne brinite, stizem dotle. Jednostavno - manifestacije poput Noci muzeja i Festivala nauke su dokazale da nauka i kultura ne moraju nuzno biti samodovoljni zatvoreni rezervati za "intelektualno superiorne". Oni se mogu pribliziti tzv. "obicnom svetu". Da li to podrazumeva komercijalizaciju? Da! Da li podrazumeva simplifikaciju? Da! Da li podrazuva i izvesnu banalizaciju? Da! Ali poenta svega nije da se odmah tu izazove nekakva kulturna epifanija. Takve manifestacije i koncepti deluju kao udica - udica koja ce ukaciti tek jednog u stotinu ili hiljadu da ide dalje. U ostroj medijskoj konkurenciji, moras malo da zasarenis. Zasto muzeji moraju biti monotone zatvorene sive zgrade sa teskim masivnim vratima? Tu niko ne zeli da udje! Ti moras naterati ljude da udju unutra! Moras imati bilborde, prospekte, interaktivne veb-sajtove. Ne smes imati nadrndano osoblje koje te s prezirom gleda zato sto si u muzej usao u majici kratkih rukava. Verovatno ste i sami doziveli da vam skola organizuje odlazak u pozoriste i da se svi obuku kao da idu na svedbu, jer je*******i ga, eto to je kultura.
Tako da - na samom kraju - mislim da Centar za promociju nauke nije nista vise od toga sto mu samo ime kaze. Uostalom, vec smo i na ranijim stranama pisali o tome. Poenta jeste da od 100 klinaca koji dodju na ekskurziju u ovaj Centar, makar jedno dete vise iz njega izadje sa zeljom da sutra upise Fiziku, Hemiju, Biologiju, Elektrotehniku ili sl. Centar u tom smislu i jeste bazicna institucija - ona koja ce u drustvu sa vrednostima Grand parade i mitomanskog nacionalizma, biti jedan virus koji ce raditi na razbijanju takvog stetocinskog, i nazalost veoma imunog poretka stvari u drustvu.
Naravno, da se sada postavlja i pitanje novca. Centar za promociju nauke deluje preskupo i iracionalno, ali opet dolazimo do onog dela o dekodiranju informacija - investicija u Centar iznosi samo 5% od ukupnih sredstava za Nauku. I to je mozda jos samo jedan dokaz moje poente o marketinskom i popullistickom (u dobrom smislu) potencijala ovog projekta - jer najava investicija u IS Petnica, sanacija PMF-a. zgrada Rektorata u NS, izgradnja laboratorije za nano tehnologije u Bloku 39 itd (sto se sve finansira iz istog kredita kao Blok 39) ne dobijaju gotovo nikakvu paznju javnosti. No, tesko je uopste i ovde ulaziti u raspravu sa ljudima koji u svaku raspravu ulaze iz paranoicnih predrasuda da se apsolutno sve u ovoj zemlji desava samo sa ciljem da se njima licno odere koza sa ledja.
