Нисам ни рекао да зауставимо, али не могу ни да прескочим да другачији утисак имаш када уђеш у објекат који није изгубио нит са старим изгледом, а другачије када уђеш у шатл. Мислим, у оваквом случају улога објекта треба да да духовни карактер а не осећај као да си у клубу. Или да ти, када кренеш да се помолиш, асоцијација буде С/Ф остварење.
Слажем се да је црквена градња гурала напред, па погледај Грачаницу на слици и замисли остале објекте тог времена код нас. Или свету Софију у Константинопољу. Плафон је био град, утврда, али далеко од црквених остварења.
Разлика је што за неке од вас црква нема ни већи, ни другачији значај, од пословних објеката, стамбених, парка. Ја немам ништа против вашег размишљања, али и ви би можда требало да размишљате из главе некога ко цркву користи у складу са наменом.
Одмах ћу да нагласим да немам намеру да се сукобљавам. Можда грешим са аспекта струке, али могу да имам мишљење, ваљда. Сигуран сам да многи објекти других намена, дозвољавају игру, машту и велики искорак, а црква је можда деликатна, тражи по мало и суздржаност.
Стф, да те питам. Јеси ли некада био у неком старом манастиру, осетио неку посебност? Да ли ти је то изазвало неко не објашњиво осећање, стање духа? Ако јесте, и то можеш да поновиш у модернијем издању! И ја кажем тада, што да не!!!
