Blok 18 Novi Beograd
- Začetnik teme Drakche
- Datum pokretanja
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Treba da podržimo postojeće stanje i ove što vole operu , a ne da dođu ovi što će da izgrade sve lepo, a posle neće u operu nego u tržni centar. Pa, jel' smo se za to borili ?
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.195
- Pohvaljen
- 57.027
Да је остала тржишна економија после 2. светског рата, тај блок би се трансформисао негде 50их. Овако су самоуправљачи у свом маниру само прескакали неуређене квартове и сад када опет имамо слободно тржиште, лепо по цени па нек се отворе господа инвеститори.
Да је усвојен мост у продужетку булевара АВНОЈа, експропсијацијом би почистили трећину насеља, а изградњом нови саобраћајница још трећину, док би преостала трећина била неусловна за живот због нижег нивоа од нових саобраћајница, па би се брже продала.
Да је усвојен мост у продужетку булевара АВНОЈа, експропсијацијом би почистили трећину насеља, а изградњом нови саобраћајница још трећину, док би преостала трећина била неусловна за живот због нижег нивоа од нових саобраћајница, па би се брже продала.
A ko će da plati tu eksproprijaciju? Ima i drugih pogleda na problem osim vizuelnog.
Taj vizuelni dotiče realno veoma mali broj ljudi - one koji tamo žive, one koji žive u BNV okrenuti na tu stranu i goste hotela Crown Plaza na višim spratovima, čije sobe su okrenute na tu stranu. Sve zajedno par hiljada ljudi.
Dok drugi pogled, finansijski, dotiče svakog građanina Srbije, i onog koji nikad ne dolazi u Beograd, a kamoli da gleda blok 18.
Taj pogled na problem je prvi i najvažniji i on uslovljava sve sledeće (urbanističke, arhitektonske, socijalne...).
Jedna ideja umesto eksproprijacije - dozvoliti gradnju i napraviti kanalizaciju. Dozvoliti samo tipske kuće (nekoliko tipova, zavisno od veličine) i za par godina eto tamo najlepšeg naselja u Beogradu, gradjevinske dozvole i takse bi pokrile trošak uvođjenja kanalizacije i sve sredjeno besplatno, a sigurno bi se i zaradilo.
A za business blokove i nebodere ima i mnogo jeftinijih lokacija (npr ceo prostor uz Savu od Gazele ka Mostu na Adi, koji se dat BNV-u).
Taj vizuelni dotiče realno veoma mali broj ljudi - one koji tamo žive, one koji žive u BNV okrenuti na tu stranu i goste hotela Crown Plaza na višim spratovima, čije sobe su okrenute na tu stranu. Sve zajedno par hiljada ljudi.
Dok drugi pogled, finansijski, dotiče svakog građanina Srbije, i onog koji nikad ne dolazi u Beograd, a kamoli da gleda blok 18.
Taj pogled na problem je prvi i najvažniji i on uslovljava sve sledeće (urbanističke, arhitektonske, socijalne...).
Jedna ideja umesto eksproprijacije - dozvoliti gradnju i napraviti kanalizaciju. Dozvoliti samo tipske kuće (nekoliko tipova, zavisno od veličine) i za par godina eto tamo najlepšeg naselja u Beogradu, gradjevinske dozvole i takse bi pokrile trošak uvođjenja kanalizacije i sve sredjeno besplatno, a sigurno bi se i zaradilo.
A za business blokove i nebodere ima i mnogo jeftinijih lokacija (npr ceo prostor uz Savu od Gazele ka Mostu na Adi, koji se dat BNV-u).
Ok cena za šupu i 100€ po kvadratu, ali šta sa zemljištem? Koliko ono košta na toj lokaciji? Šupa može da ide i gratis ako se zemljište tržišno plati.
realna cena u ovakvom stanju kakvom jeste zemljiste legalna kadratura, a ne racunati kvadraturu zemljista i objekata u ceni kakva ce tek da bude u momentu kad i ako se bude gradilo
Па, нико те не спречава да понудиш.
Marko_Zemun
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.06.2020.
- Poruke
- 319
- Pohvaljen
- 801
Moze Miskovic da se prosiri, taman i svoju opstinu da dobije 
A koja je vrednost gradjevinkog zemljista nego potencijal gradnje na njemu?
Poljoprivredno zemljiste vredi samo po sebi, jer se uvek može pokrenuti proizvodnja, dok gradjevinsko zemljište vredi nula dinara bez potencijala gradnje.
A vrednost iznad nule se odreduje prema vrednosti potencijalne gradnje. Zato je velika razlika u vrednosti zemljišta u npr Grockoj i na Vračaru, iako je samo zemljište potpuno isto.
Miškovac za prijatelje, zvanično Mishcoville
vrednost se racuna prema trenutnom stanju ne mozes da dobijes pare za nesto sto ce da bude tu tipa da ides kvadrat na kvadrat a pritom je 80 posto nelegalno tamo
Mislim da vrednost parcele odredjuje vrednost zgrade koja bi tu mogla biti sagradjena, nista drugo. Nema trenutne vrednosti. Isto to zemljište postaje potpuno bezvredno ako se na toj lokaciji zabrani gradnja. Da li onda to postaje trenutno stanje? Da li moze samo da se smanji vrednost ili može i da se podigne očekivanjem velikih ulaganja? Neko zemljiste npr vredi 1,000€ ar, a onda se objavi da ce tuda proći metro i odjednom postane 5,000€.
Ili da se proda 80% zemljišta u bloku 18, onda ostalih 20% značajno vise vredi, zar ne?
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.112
- Pohvaljen
- 11.093
Какво црно "најлепше насеље" у виду селендре у срцу града људи божји
Никад нисам имао проблем да се људи досељују у Београд нити сам икада сматрао да су тзв. "дођоши" мање вредни али стичем утисак да је векоиповна култура масивног насељавања овде онемогућа било какво поштовање према самом граду које би иначе људи гајили према свом родном месту из кога потичу. Београд је постао отирач, златна кока за брзинско млаћење пара колико год се и шта год уништило у процесу
Блок 18 је географски центар ужег Београда, биће видљив свакоме ко узме да иде поред реке и из малтене сваког дела центра који гледа на реку (и чија визура није уништена БНВ-ом). Не може се на њега примењивати логика Малог мокрог луга и "уводити канализација" дивљим и полудивљим сеоским кућама које су ту изникле само зато што су изникле. Да треба да се обезбеди простор за аутомобиле нико се не би бунио против експропријације али да се ту обезбеди простор за јавне садржаје и парк и заштиту од тропских врућина то је већ недопустиво и прескупо
Већ сада се трошак тзв. "Линијског парка" и виду уског парка на месту пруге приближава трошку експропријације овог блока који би се могао мало по мало плаћати годинама. И онда на том месту изградити културни садржаји које ни сад не знамо где да изградимо (попут опере и сл.).
Опција да се "уштеде паре" закуцавањем села у центру Београда је једина која не би захтевала никакву инвестицију и стога би резултовала јелте, селом у центру града што ниједна европска престоница себи не би дозволила. Да ли би Париз себи дозволио село поред Сене? Лондон поред Темзе? Који град би то радио? Свака друга опција предвиђа трошак експропријације осим што парк са пар културних центара на том месту једини гарантује некакву корист за грађане који ће у супротном испаштати због додате врелине без да добију ишта заузврат
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.195
- Pohvaljen
- 57.027
И ако је насеље аљкаво, легално је већим делом и настало је пре спајања Земуна и села Бежаније Београду. И последица је класичног самоуправљачког прескакања. Да је било памети, Сава центар би правили на обали Саве и тако рашчистили пола овог насеља.
Али су се другови више замајавали рушењем око Славије.
Али су се другови више замајавали рушењем око Славије.
Ovaj tekst je prilično ispod standarda kojima navodno stremi Radar, i više liči na neko pisanije Nove.rs, u nešto finijem pakovanju za one koji se tripuju da ne čitaju tabloideŠirenje Beograda na vodi na levu obalu Save uništiće brojne vrednosti, nemerljive novcem, dok će Staro sajmište biti tek simbolički pokazatelj respekta prema prošlosti
Ogromna većina Beograđana nema pojma gde se nalazi Blok 18, što odgovara žiteljima tog ljupkog naselja. Jer, kad opet dospeju u žižu pažnje javnosti, to će značiti da je kucnuo čas da se Beograd na vodi proširi i na levu obalu Save, tačno preko puta jednoličnih betonskih zgradurina. Ovde je sad rajski vrt, sačinjen od brojnih kućica sa negovanim baštama, mahom, pa svaki potez vlasti sluti na degradaciju okoliša.
Taj miran život predgrađa ni na tri kilometra od Terazija, a skriven krošnjama od prekorečnih elitnih komšija, nije po ukusu prestoničkih urbanista, ni bivših ni sadašnjih, koji ga nazivaju „slamom“. Planovi za njegovu „regeneraciju“ vuku se od 90-ih prošlog veka, pa i odranije, krunisani idejnim rešenjem iz 2016. Prema tada zacrtanoj kvoti izgradnje sedam novih stanova na račun jednog, preobražaj Bloka isplatiće se investitoru, ma ko on bio od nepoznatog broja zainteresovanih.
Staro sajmište Foto:Vesna Lalić/Radar
Doduše, na tabli još nema broja rešenja o uklanjanju Starog mosta, niti građevinske dozvole za izgradnju novog, kao ni za pristup saobraćajnicama. Ali, i tako nedostatna, tabla preti saobraćajnim kolapsom bar tri godine, dok na mestu zapuštene ne nikne savremena ćuprija, sa četiri trake i biciklističkim stazama, koja će se nadovezati na tunel ka Karaburmi. A to će navodno rešiti sve naše transportne nevolje.
Druga će poveznica biti pešačko-biciklistička, adaptacijom Starog železničkog mosta. Od treće, sa šest traka, i kasetama za metro, odustalo se u međuvremenu, jer je njenu planiranu izlaznicu „pojeo“ narastajući Waterfront. „Iz istog razloga sada nije moguće ni instalirati brata blizanca tramvajskog mosta, kao što je Centar za lokalnu samoupravu predlagao ne bi li se ublažila saobraćajna agonija“, primećuje Jovanović.
Ako se bude držalo idejnog rešenja Vanje Panića, Marka Veskovića i Aleksandra Kneževića, prvonagrađenih na onom arhitektonsko-urbanističkom konkursu iz 2016, brata, iako ne baš blizanca, dobiće Beograd na vodi, upravo u Bloku 18. Plus, institucije kulture kojih je lišena desna obala, naći će se na levoj, sa zgradom Opere na čelu, na istoimenom trgu, a skupa sa koncertnom dvoranom i savremenom gradskom galerijom.
Operski trg zamišljen je nalik Trgu svetog Marka u Veneciji. Jedino što će ovaj, umesto gizdavih lepotica s vekovnim dostojanstvom, okruživati kockaste formacije građevina, rezortnog tipa (4 sprata plus potkrovlje i podzemna garaža), te namenjene (neo)bogatašima. Sklonijim da obitavaju u šoping-molovima, nego u operi.
Staro sajmište Foto:Vesna Lalić/Radar
Sva nabrojana poprišta kulturnih sadržaja (čija bi poseta za većinu bila izlet) mogla bi biti predmet koncesije, i biti vraćena narodu tek kad se investitoru isplati njihovo zidanje. I to uz uslov da se Grad odrekne naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
U uređenje spada i regulacija kanalizacije, nedostajuće na ovoj ali i na mnogim drugim prestoničkim adresama, koje nisu bitne sa aspekta napretka. Ali, pre no što zaživi odluka Vlade o širenju Waterfronta na Blok 18, iz aprila ove godine, moraće da se reši i složeno imovinsko pitanje. „Kad je vlastima ovo uspelo sa Savskim amfiteatrom, naći će se načini da se namire ili obesprave žitelji suprotne obale“, zapažaju hroničari prestoničkog „prosperiteta“.
„Milion puta pod pretnjama raseljavanja“
Blokovska situacija je, čini se, još složenija. Danas tu obitava više stotina porodica iz nižeg (srednjeg) staleža, delom potomaka predratnih rabadžija, što su za nadnicu prtili volovske zaprege za potrebe imućnijih Beograđana. Za sopstvene su možda i štrpnuli komad državnih parcela, ipak stičući izvesna prava na osnovu održaja, odnosno toga što ovde žive „više od pola veka“, pa ih zovu „starosedeocima“.
Ponečiji koreni sežu u više klase, koje su 30-ih prošlog veka gradile vile na tom potezu, neki i kupujući zemljište. Ali, ti naslednici odavno su po inostranstvima, što će otežati posao gradskim vlastima pri aproprijaciji.
Tako neki, možda i nesvesno, nalikuju svojim precima ili prethodnim stanarima, koji su nakon temelja odmah gradili odžake, „sigurni da objekat iz kog vijori dim neće biti srušen kao divlja gradnja“, kako je svedočio Vlastimir Nikolić u „Beogradskim pričama“ Zorana Lj. Nikolića.
Na takvu milost više se ne mogu osloniti, pa biraju da se drže strategije noja, „milion puta pod pretnjama raseljavanja“. Razlozi za težnju da ostanu ovde brojni su, počev od „dobrog komšiluka“. Taj motiv ističe dečarac od desetak godina, a sin vlasnika gabaritnog jednospratnog objekta, čiji se donji nivo izdaje firmi za automobilsku kozmetiku. Ova porodica bi u tranziciji ka novom konceptu Beograda sigurno izgubila, pa poručuje „nećemo dozvoliti rušenje“.
Komšiluk o kom mališan priča zaista je „dobar“, budući sve upućeniji na resurse dugo građenog prijateljstva, svojstvenog manjim mestima. „Mesnu zajednicu su ukinuli i zatvorili Dom zdravlja, kao i obdanište“, kaže lokalni kozer Zlatko, krajnje ozbiljan u aktuelnoj prilici. „Zato je nekom palo na pamet da usred urušenih kućeraka (jer i njih ima dosta, prim. nov.), pravi dečje igralište“, nadovezuje se Zorica, podozrevajući da se opet radi o pranju novca, ovaj put preko projekta Opštine Novi Beograd.
Staro sajmište Foto:Vesna Lalić/Radar
Kako se Blok 18 sastoji od četiri ulice (peta je davno sravnjena zbog zidanja Sava centra), i pošto u njemu nema ni trga, ni pjacete, komšije se sastaju po dvorištima brojnih auto-mehaničara i sličnih sitnih preduzetnika. Žega je, pa niko ne ulepšava bašte, već uređene. Jedan stari Rom, poteran ratom iz Uroševca, uživa u dubokoj senci već obrane trešnje. Svoje sklepano ćumešče on ne bi dao ni za „10 stanova preko“, kaže, kao da mu iko ovo nudi.
„Gde ti danas imaš u gradu da te bude vrapci, da ulicu pretrčavaju fazani“, svoj stav argumentuje, zaboravljajući da pomene slatki miris smokava što dopire iza taraba. Privilegija komšiluka je i to što nema bahaćenja u smislu gabarita i luksuza kuća. Jedina raskoš leži u urednim travnjacima i ukrasnom drveću okućnica.
Momenat nestajanja svih tih vrednosti niko od sagovornika Radara ne može da zamisli, upravo zbog brojnih praznih najava. Jednog od njih čudi insistiranje na luksuziranju u kontekstu činjenice da „ako se na Starom sajmištu toliko ubijalo, nemoguće da kostiju nema i ovde“.
Dok se vlasti ne dogovore šta treba čuvati (i kako), a šta treba sravniti u korist investitora (među kojima je pominjan i ruski investicioni fond Marera, ali i domaći biznismen Miroslav Mišković), možda bi bilo najbolje da se, po ideji Juga Cerovića, jednog od aplikanata na konkurs iz 2016, duž obale napravi gigantsko ogledalo. U njemu bi se Beograd na vodi faktički ogledao, a njegovi žitelji „uživali u ništa lepšem pogledu do pogleda na vedutu sopstvene gradske celine“, kako je sarkastično zapazio istoričar Marko Stojanović.
Šta je sporno? Za početak naslov - insinuira se širenje Beograda na vodi i ako nikada nigde nije pominjana ta mogućnost.
Čak nešto dublje u tekstu ima materijalna greška kako odluka Vlade iz aprila predviđa širenje BNV na Blok 18, što nije tačno i lako je poverljivo sa dva, tri klika. BNV se izmenama Prostornog plana doista dodatno širi na Novi Beograd, ali samo u zoni oko Starog zeleznickog mosta.
Možda je autorka ciljala na simbolično širenje Beograda na vodi, u smislu primene istih poslovnih aranžmana, istih urbanističkih nepočinstava, isog arhitektonsko (bez)ukusa, i istog životnog stila, ali to nije jasno objašnjeno.
Ovako liči na bezrazložno targetiranje Beograda na vodi ili eksploataciju hejta naspram tog naselja za koji se veruje da ga gaji znatan broj čitalaca ovog nedeljnika.
Nedostatak objektivnosti se pritom ogleda u pristrasno opisu naselja i njegovih novopečeni komšija preko reke. Romantizuje se život u Bloku 18, uzdiže se na nivo "vrednosti", dok se problemi ignorišu (nemaju kanalizaciju? Pa, jbg, nemaju je mnogi).
Nasuprot ovom raju na zemlji, Beograd na vodi je opisan isključivo kao naselje neobogataša koji žive u betonskim zgradurinama i više vole šoping centre no operu. Malo balansa ne bi škodilo, jerbo se teška srca mora priznati da BNV ima određene pozitivne aspekte (koji, da naglasim zbog ostrašćenih, ne ponistavaju one negativne).
Sve u svemu, povod za ovaj tekst je apsolutno nepoznat. Čak je i pobedničko rešenje sa konkursa iz 2016, koje se pominje u tekstu, bačeno u zaborav, a izrada PDR-a po tom projektu obustavljen.
Nešto se na terenu možda i dešava, o tome se pisalo i ovde na forumu, ali ti e se Radar nije ni bavio, usputno je preneto da se Marera po komšiluku "raspituje za zdravlje", a onda je zgodno pomenut i Mišković, baš kao onaj margarin koji se u sve meša.
Pa mi odavno imamo urbanistički kokošinjac u dobrom delu starog Beograda. Na istoj regulacionoj liniji kokošinjce, prizemne zgrade, jednospratnice i dvospratnice zamenili višespratnicama, jer je tako mnogo jeftinije nego otkupiti čitav blok, porušti stare zgrade, proširiti ulice i tek onda graditi nove zgrade.
outsider
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.02.2010.
- Poruke
- 424
- Pohvaljen
- 1.146
BGDH20 nije otkupljen, otet je!
Ovde ništa drugo do realno ispalćivanje ljudi da mogu adekvatno da reše budući smeštaj. Koliko god da mi se prevrne želudac svaki put kad vidim ovo selo u širem centru, toliko sam svestan da se radi o porodicama koje su jako dugo ovo što imaju stvarale. Kako god ima izgledale kuće.
voleo bih da mi neko objasni mantru kako je bgj20 otet i od koga je otet.. ljudi su dobili stanove za svoje kuce...
a svakako treba da ljudi dobiju pare za to sto imaju ali za legalno sto imaju ne nadogradnje nadogranji i da cena bude realna...
a svakako treba da ljudi dobiju pare za to sto imaju ali za legalno sto imaju ne nadogradnje nadogranji i da cena bude realna...