E, sada nećeš više moći da malo brže voziš, sigurno ne brzinama da ne možeš da zakočiš il izbegneš sletanje u reku (?!) među one olupine.
Uska "dvosmerna" staza povećeva opasnost od sudaranja sa drugim biciklistima. Drugi ti dolaze u susret i mimoilazite se na malom rastojanju, oblaženje je takođe nebezbedno, razni ljudi sa raznim "doživljajima" prostora i različitim sposobnostima za koordinaciju voze, tu su i mala deca, porodice koje voze usporeno, vožnja u društvu se svodi na gledanje u nečije dupe ili jedo od tog para vozi po "tudjem" delu staze...
Dovoljno je da se ljudi sretnu sa poznanicima, zastanu da popričaju. Nema veze sa li su poešaci ili biciklisti, drugi moraju da ih obilaze, pa se prelazi na "tudji deo".
Jedan lep doživljaj vožnje je upropašćen, ljudi će vremenom odustajati. Desilo se na Savi, verovatno će se desiti i ovde.
Druga je priča što niti jedna novoizgrađena staza na mestu postojećeg trotoara nije ravna (nisu se trudili da ih "ispeglaju") niti je od početka bila u nivou sa postojećim trotoarom.
Ideja o "podeli" već postojećih trotoara na "pešački" i "biciklistički" deo se u praksi pokazala kao promašaj, i u praksi i finansijski (dobro, zavisi koliko je ko dobar u tom poslu).