astrodule
Professional
Road to nowhere 
Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=446638#p446638:2x7423mh je napisao(la):
prekjucerasnja vožnja 85icom i pogled zagubljen kroz prozor me dovodi u situaciju da te negiram, mestimično sigurno sa desne strane puta od zemuna ka borci je posadjen drvored. ne ide celom dužinom puta od mosta do raskrsnice za Borču, ali ga ima i to je uglavnom dupli drvored sa po nekim četinarima. Potpuno su nasumično ubačeni četinari.
pohvalio sam post koji tvrdi da biciklisticke staze na Nbg treba izbegavati za vožnju, ali mislim da to nije dovoljno. te staze su projektovane za rekreativnu vožnju i zbog toga, a i lošeg održavanja su potpuna smrt za nas koji koristimo biciklu kao vid prevoza.
tragac
Expert
Danas sam vozeći stazom kroz navodni beograd umalo oborio devojku koja se zajapurila u telefon i nije zarezivala okolinu, na svu sreću sam je izbegao nekako iako je bila na sred staze. Šta se radi ako na stazi jedna osoba drugoj nanese povrede svojom ili tuđom nepažnjom? Saobraćajke bicikala na stazama sa povređenima su se vrv dešavale, kako se onda postupa u pogledu policije, kazni itd?
Jači je kriv - važi i kad biciklista proleti kroz stop, crveno svetlo... i udari ga motorno vozilo (koje uopšte nije krivo). Tako da, motorno vozilo>bicikl>pešak, poređano od jačeg ka slabijem.
Provereno sa saobraćajnom policijom, tako da ne pričam napamet. A kao razloge navode: neusklađivanje situaciji na drumu, neprilagođena brzina, mogao si da je obiđeš/zakočiš, itd.
Zato ja u takvim situacijama zvonim i zvonim sa zvoncetom nonstop i redovni komentari šetača po stazama su: "Jbte, obiđi me", "Ajde, Ajde", "Šta si zapeo?", "Dobro, dobro"... Ako neko ne zarezuje ni 2%, onda zvonjenje, plus moj komentar pri prolasku "Jbte, imaš pešačku stazu pored" ili "Jbte, pomeri se sa staze". "Jbte" uzrečica mora, da bih izrazio svoju frustriranost situacijom.
Provereno sa saobraćajnom policijom, tako da ne pričam napamet. A kao razloge navode: neusklađivanje situaciji na drumu, neprilagođena brzina, mogao si da je obiđeš/zakočiš, itd.
Zato ja u takvim situacijama zvonim i zvonim sa zvoncetom nonstop i redovni komentari šetača po stazama su: "Jbte, obiđi me", "Ajde, Ajde", "Šta si zapeo?", "Dobro, dobro"... Ako neko ne zarezuje ni 2%, onda zvonjenje, plus moj komentar pri prolasku "Jbte, imaš pešačku stazu pored" ili "Jbte, pomeri se sa staze". "Jbte" uzrečica mora, da bih izrazio svoju frustriranost situacijom.
astrodule
Professional
I ja mislim da je skoro uvek kriv "jači".
Valjda ti napakuju i neku krivicu ako kolima udariš pešaka koji na svoje crveno prelazi.
Mislim da vozača jačeg vozila jedino može spasiti snimak gde se vidi kako je pešak iznenada izleteo na pešački (iako mu je bilo crveno) i da nije bilo moguće prilagoditi brzinu na vreme uslovima.
Valjda ti napakuju i neku krivicu ako kolima udariš pešaka koji na svoje crveno prelazi.
Mislim da vozača jačeg vozila jedino može spasiti snimak gde se vidi kako je pešak iznenada izleteo na pešački (iako mu je bilo crveno) i da nije bilo moguće prilagoditi brzinu na vreme uslovima.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 21.468
- Pohvaljen
- 45.348
Naši zakoni su prepuni debiloznih stavki i logike. Mada, ako je nekome uteha, ima toga i u drugim zemljama. Npr baš sam jednom gledao na TVu suđenje u Americi za istu situaciju. I ispostavilo se da je i tamo biciklista bio kriv, jer nije držao odstojanje, nije pazio na brzinu, bla bla...
Inače definitivno je na ulicama poplava debila koji nemaju veze s mozgom, a kamoli s pravilima saobraćaja. Zombiji sa telefonima i slušalicama, ljudi koji vide nešto u izlogu ili im zazvoni telefon i oni odluče da stanu bukvalno u mestu, žene koje idu cik-cak po trotoaru i ne gledaju kuda hodaju... Ovo inače navodim i iz perspektive pešaka. Pošto mi se dešavalo tako da mi stanu u mestu ispred nogu, ko poslednji debili. Nemam ništa protiv sporih ljudi (bilo da vozim bilo da hodam) ali to manito i nepromišljeno ponašanje u saobraćaju (nebitno da li se radi o automobilskom, biciklističkom ili pešačkom saobraćaju) mi je uvek išlo na ganglije. Ljudi kao da su sve tuplji, a može se reći i bahatiji. Jer prilikom kretanja ne misle ni o čemu izvan svoje kože.
Inače definitivno je na ulicama poplava debila koji nemaju veze s mozgom, a kamoli s pravilima saobraćaja. Zombiji sa telefonima i slušalicama, ljudi koji vide nešto u izlogu ili im zazvoni telefon i oni odluče da stanu bukvalno u mestu, žene koje idu cik-cak po trotoaru i ne gledaju kuda hodaju... Ovo inače navodim i iz perspektive pešaka. Pošto mi se dešavalo tako da mi stanu u mestu ispred nogu, ko poslednji debili. Nemam ništa protiv sporih ljudi (bilo da vozim bilo da hodam) ali to manito i nepromišljeno ponašanje u saobraćaju (nebitno da li se radi o automobilskom, biciklističkom ili pešačkom saobraćaju) mi je uvek išlo na ganglije. Ljudi kao da su sve tuplji, a može se reći i bahatiji. Jer prilikom kretanja ne misle ni o čemu izvan svoje kože.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.285
- Pohvaljen
- 5.136
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.657
- Pohvaljen
- 41.230
Samo se jedan odsto Beograđana prevozi biciklom
Tanjug | 07. maj 2017. 22:55 | Komentara: 4
Gotovo polovina Beograđana ima bicikl, ali tek jedan odsto njih, odnosno oko 15.000 ga koristi kao svakodnevno prevozno sredstvo, a ne samo za rekreaciju vikendom
Gotovo polovina Beograđana ima bicikl, ali tek jedan odsto njih ga koristi kao svakodnevno prevozno sredstvo, a ne samo za rekreaciju vikendom.
Gradski urbanista Milutin Folić kaže da je plan da se u naredne dve godine izgradi 120 kilometara biciklističkih staza u Beogradu, kako bi se omogućilo bezbedno okruženje za sve koji bi da koriste bicikl svakodnevno.
"Korišćenje bicikla u gradu je nešto što je već uznapredovalo u svim svetskim gradovima, zato što je bicikl rešenje za saobraćajne gužve, za zagađenje i za zdravlje ljudi. Građani koji se voze biciklom brže stignu na mesto gde su krenuli, ne traže parking, prevoze se jeftinije i zdravije, to je ''win win'' situacija, sa jedne strane za korisnike, a sa druge za državu koja manje ulaže u infrastrukturu parking mesta", navodi Folić.
Dodaje da je pre mesec dana završen plan projekta "Bicikliraj Beogradom", kojim su predviđene aktivnosti koje će u naredne dve godine omogućiti da se bicikl u Beogradu više ne tretira kao rekreativno sredstvo već da kao sredstvo prevoza.
"Grad je predvideo da uradi nekoliko velikih stvari, prvo to je izgradnja 120 kilometara staza, zatim postavljanje oko 200 parking mesta za bicikle, postavljanje sistema javnih bicikala gde će građani moći na jednom mestu da podignu bicikl, a na drugom da ga vrate, gde bi prvih 30 minuta trebalo da bude besplatno. Naravno, potrebna je i edukacija i kampanja, a cilj je da već u naredne dve godine dobijemo nekoliko procenata dnevnih kretanja biciklom u Beogradu, a da u narednih deset godina to dođe i do 10 odsto", navodi Folić.
Podseća da su prošle godine urađene staze za bicikliste na potezu od Banjice do Topčiderske zvezde, kao i na relaciji koja povezuje Brankov most i Pop Lukinu ulicu.
U planu je, kaže još, da se tokom ove godine radi staza od Mirijeva do Višnjičkog bulevara i da se dođe do Ruzveltove kako bi i staza koja će biti urađena nakon rekonstrukcije te ulice imala značajniju ulogu.
Radiće se i staza koja će proći Bulevarom oslobođenja do Slavije, a predviđeno je da se napravi primarna mreža staza koja će omogućiti da biciklisti koriste i sporedne ulice, ali da kad izađu na glavnu saobraćajnicu imaju na njoj brzi tok.
Folić navodi da je dokazano da je bicikl najbrže prevozno sredstvo za kretanje po gradu do 15 minuta i da se te realacije ne mogu preći brže ni kolima ni peške.
"Pažljivom izgradnjom i analizom mi ćemo pokazati da Beograd jeste svet, jeste metropola i da nema razloga da kasni ni u čemu, pa ni u ekološkim vidovima saobraćaja kao što je biciklo", rekao je Folić.
Kako kaže, do momenta kada bude izgrađena infrastruktura sigurno će i elektro bicikli biti još povoljniji, pa će se tako lakše savladavati i brdoviti delovi grada.
"Beograd je grad koji ima dve reke, samim tim ima i izohipse po kojima su pravljene i glavne saobraćajnice, dakle on ima i te kako veliki potencijal za biciklistički saobraćaj zato što najveći broj dnevnih kretanja čovek može da obavi pomoću tih izohipsa, bez velikih napora i penjanja", zaključio je Folić.
S druge strane, predsednik udruženja građana Ulice za bicikliste, Zoran Bukvić kaže da su najveće prepreke za stvaranje biciklištičkog grada nedostatak volje i otvorenosti za kompromis kako bi se pre svega rešio problem parkiranih automobila koji onemogućavaju kretanje biciklom.
"Praktično svaka ulica u kojoj sada želimo da napravimo stazu u centru grada na neki način je limitirana u smislu parking mesta i mi ne možemo da dođemo do prostora za bicikliste, takav kompromis će u naredne dve godine morati da se naporavi ukoliko stvarno želimo da napravimo biciklistički grad", primećuje Bukvić.
On zamera gradskim organima zbog nerazumevanja, jer kaže da planeri i projektanti ne razumeju probleme koje biciklisti imaju, jer nisu do sada imali susreta sa planiranjem biciklističkog grada.
"Sada su to neke dečije bolesti koje Beograd prevazilazi jer ljudi možda još ne razumeju koje sve prednosti gradu donosi biciklistički saobraćaj. Često se percipira da je to neka zabava grupe zaljubljenika kojima se izlazi u susret, a bicikl je kao sredstvo prevoza uveden u mnogim gradovima da bi se rešile gužve do kojih su ti gradovi došli jer su bili na mnogo većem stupnju razvoja nego Beograd", ističe Bukvić. Kaže i da je sada sve podređeno tome da vozila što brže i lakše prolaze, te poručuje da s tim načinom razmišljanja treba prestati ako se planira da jedan grad ima veliki broj biciklističkih putovanja.
"Moram da pohvalim širenje pešačke zone u centru grada, to je veoma pozitivan pomak i hrabar potez jer postoje otpori, ali to su upravo rezovi koji su nam potrebni jer što više mesta za kola ima, više vozača će želeti da dođe u centar kolima, a za to jednostavno nema mesta", naveo je Bukvić.
On je rekao da je najava izgradnje 120 kilometara biciklističkih staza dobar pomak kao i da se nada da će biti ostvareno obećanje da se ivičnjaci na stazama na Novom Beogradu ispeglaju "na nulu", jer sada postoje nazubljeni ivičnjaci koji su veoma neudobni.
"Biciklistu morate da stimulišete da što pre dođe do centra grada i to je razlog zašto na zapadu svi voze bicikle, zato što je to najbrže sredstvo vožnje na relaciji do 7 kilometara. Ako uradite bilo šta što će tog biciklistu usporiti, vi ga odgovarate od vožnje biciklom do posla jer on gleda da stigne što brže", objašnjava Bukvić.
Navodi da tek oko jedan odsto Beograđana koristi bicikl kao prevozno sredstvo i da ima jos mnogo posla da bi se stiglo i do 10 odsto korisnika, da je potreban rad ne samo na stazama već i na promociji biciklizma kao zdravijeg, lakšeg i bržeg sredstva transporta.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... i-biciklom
komentari su mi vrh
Tanjug | 07. maj 2017. 22:55 | Komentara: 4
Gotovo polovina Beograđana ima bicikl, ali tek jedan odsto njih, odnosno oko 15.000 ga koristi kao svakodnevno prevozno sredstvo, a ne samo za rekreaciju vikendom
Gotovo polovina Beograđana ima bicikl, ali tek jedan odsto njih ga koristi kao svakodnevno prevozno sredstvo, a ne samo za rekreaciju vikendom.
Gradski urbanista Milutin Folić kaže da je plan da se u naredne dve godine izgradi 120 kilometara biciklističkih staza u Beogradu, kako bi se omogućilo bezbedno okruženje za sve koji bi da koriste bicikl svakodnevno.
"Korišćenje bicikla u gradu je nešto što je već uznapredovalo u svim svetskim gradovima, zato što je bicikl rešenje za saobraćajne gužve, za zagađenje i za zdravlje ljudi. Građani koji se voze biciklom brže stignu na mesto gde su krenuli, ne traže parking, prevoze se jeftinije i zdravije, to je ''win win'' situacija, sa jedne strane za korisnike, a sa druge za državu koja manje ulaže u infrastrukturu parking mesta", navodi Folić.
Dodaje da je pre mesec dana završen plan projekta "Bicikliraj Beogradom", kojim su predviđene aktivnosti koje će u naredne dve godine omogućiti da se bicikl u Beogradu više ne tretira kao rekreativno sredstvo već da kao sredstvo prevoza.
"Grad je predvideo da uradi nekoliko velikih stvari, prvo to je izgradnja 120 kilometara staza, zatim postavljanje oko 200 parking mesta za bicikle, postavljanje sistema javnih bicikala gde će građani moći na jednom mestu da podignu bicikl, a na drugom da ga vrate, gde bi prvih 30 minuta trebalo da bude besplatno. Naravno, potrebna je i edukacija i kampanja, a cilj je da već u naredne dve godine dobijemo nekoliko procenata dnevnih kretanja biciklom u Beogradu, a da u narednih deset godina to dođe i do 10 odsto", navodi Folić.
Podseća da su prošle godine urađene staze za bicikliste na potezu od Banjice do Topčiderske zvezde, kao i na relaciji koja povezuje Brankov most i Pop Lukinu ulicu.
U planu je, kaže još, da se tokom ove godine radi staza od Mirijeva do Višnjičkog bulevara i da se dođe do Ruzveltove kako bi i staza koja će biti urađena nakon rekonstrukcije te ulice imala značajniju ulogu.
Radiće se i staza koja će proći Bulevarom oslobođenja do Slavije, a predviđeno je da se napravi primarna mreža staza koja će omogućiti da biciklisti koriste i sporedne ulice, ali da kad izađu na glavnu saobraćajnicu imaju na njoj brzi tok.
Folić navodi da je dokazano da je bicikl najbrže prevozno sredstvo za kretanje po gradu do 15 minuta i da se te realacije ne mogu preći brže ni kolima ni peške.
"Pažljivom izgradnjom i analizom mi ćemo pokazati da Beograd jeste svet, jeste metropola i da nema razloga da kasni ni u čemu, pa ni u ekološkim vidovima saobraćaja kao što je biciklo", rekao je Folić.
Kako kaže, do momenta kada bude izgrađena infrastruktura sigurno će i elektro bicikli biti još povoljniji, pa će se tako lakše savladavati i brdoviti delovi grada.
"Beograd je grad koji ima dve reke, samim tim ima i izohipse po kojima su pravljene i glavne saobraćajnice, dakle on ima i te kako veliki potencijal za biciklistički saobraćaj zato što najveći broj dnevnih kretanja čovek može da obavi pomoću tih izohipsa, bez velikih napora i penjanja", zaključio je Folić.
S druge strane, predsednik udruženja građana Ulice za bicikliste, Zoran Bukvić kaže da su najveće prepreke za stvaranje biciklištičkog grada nedostatak volje i otvorenosti za kompromis kako bi se pre svega rešio problem parkiranih automobila koji onemogućavaju kretanje biciklom.
"Praktično svaka ulica u kojoj sada želimo da napravimo stazu u centru grada na neki način je limitirana u smislu parking mesta i mi ne možemo da dođemo do prostora za bicikliste, takav kompromis će u naredne dve godine morati da se naporavi ukoliko stvarno želimo da napravimo biciklistički grad", primećuje Bukvić.
On zamera gradskim organima zbog nerazumevanja, jer kaže da planeri i projektanti ne razumeju probleme koje biciklisti imaju, jer nisu do sada imali susreta sa planiranjem biciklističkog grada.
"Sada su to neke dečije bolesti koje Beograd prevazilazi jer ljudi možda još ne razumeju koje sve prednosti gradu donosi biciklistički saobraćaj. Često se percipira da je to neka zabava grupe zaljubljenika kojima se izlazi u susret, a bicikl je kao sredstvo prevoza uveden u mnogim gradovima da bi se rešile gužve do kojih su ti gradovi došli jer su bili na mnogo većem stupnju razvoja nego Beograd", ističe Bukvić. Kaže i da je sada sve podređeno tome da vozila što brže i lakše prolaze, te poručuje da s tim načinom razmišljanja treba prestati ako se planira da jedan grad ima veliki broj biciklističkih putovanja.
"Moram da pohvalim širenje pešačke zone u centru grada, to je veoma pozitivan pomak i hrabar potez jer postoje otpori, ali to su upravo rezovi koji su nam potrebni jer što više mesta za kola ima, više vozača će želeti da dođe u centar kolima, a za to jednostavno nema mesta", naveo je Bukvić.
On je rekao da je najava izgradnje 120 kilometara biciklističkih staza dobar pomak kao i da se nada da će biti ostvareno obećanje da se ivičnjaci na stazama na Novom Beogradu ispeglaju "na nulu", jer sada postoje nazubljeni ivičnjaci koji su veoma neudobni.
"Biciklistu morate da stimulišete da što pre dođe do centra grada i to je razlog zašto na zapadu svi voze bicikle, zato što je to najbrže sredstvo vožnje na relaciji do 7 kilometara. Ako uradite bilo šta što će tog biciklistu usporiti, vi ga odgovarate od vožnje biciklom do posla jer on gleda da stigne što brže", objašnjava Bukvić.
Navodi da tek oko jedan odsto Beograđana koristi bicikl kao prevozno sredstvo i da ima jos mnogo posla da bi se stiglo i do 10 odsto korisnika, da je potreban rad ne samo na stazama već i na promociji biciklizma kao zdravijeg, lakšeg i bržeg sredstva transporta.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... i-biciklom
komentari su mi vrh
astrodule
Professional
I na B92 su komentari katastrofa. To komentarisanje sako izbacuje hejtere kojima je to ventil.
Vrlo je opasno misliti da komentari oslikavaju mišljenje celokupne javnosti.
Vrlo je opasno misliti da komentari oslikavaju mišljenje celokupne javnosti.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 21.468
- Pohvaljen
- 45.348
Весић:Обнова Бранковог моста од 15. јуна
http://www.politika.rs/scc/clanak/38026 ... od-15-juna
Ohoho. Znači tamo negde u septembru - oktobru imaćemo i funkcionalni lift i prohodne obe strane mosta u centru grada.
:kk:
Pajseri.
http://www.politika.rs/scc/clanak/38026 ... od-15-juna
Ohoho. Znači tamo negde u septembru - oktobru imaćemo i funkcionalni lift i prohodne obe strane mosta u centru grada.
:kk: Pajseri.
astrodule
Professional
Koliko se samo pravda...
astrodule
Professional
Na Fejsu piše da radi lift na Brankovom mostu
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 21.468
- Pohvaljen
- 45.348
Izgleda da je istina.
Na točkovima bez stepenica - Proradio lift za bicikliste na Brankovom mostu
Maša Milojković | 18. 05. 2017 - 19:15h
Nakon obaveštenja da lift za bicikliste na Brankovom mostu neće raditi do daljnjeg, beogradski dvotočkaši su se danas obradovali kada su videli da je lift u funkciji.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/na-toc ... tu/3vv75bb
Na točkovima bez stepenica - Proradio lift za bicikliste na Brankovom mostu
Maša Milojković | 18. 05. 2017 - 19:15h
Nakon obaveštenja da lift za bicikliste na Brankovom mostu neće raditi do daljnjeg, beogradski dvotočkaši su se danas obradovali kada su videli da je lift u funkciji.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/na-toc ... tu/3vv75bb
Ne znam da li je neko pisao, nisam čitao 90 strana, al da i ja dodam nešto, čisto kao prvo pisanje. Da li postoji bilo kakav noramalan a izvodljiv projekat za pravljenje, dodavanje ili kako god biciklističke staze preko "Pančevačkog mosta"?
Stvarno je velika šteta da se taj deo puta ne uredi za potrebe biciklista jer je leva obala Dunava ravnica i može se voziti bicikl ali se ne može doći u grad. Ono, nije da nema staza, čak imaju i table, ali, svako kome je život mio, ne bi trebalo da se vozi preko "Pančevca". Lično sam svaki dan išao na posao (i vraćao se) preko tog mosta i mogu reći da je iskustvo užasno.
U suštini, po celom gradu je nebezbedno voziti bicikl, jer, pre svega nema dobrih staza ali i vozači motornih vozila se katastrofalno ponašaju. Kada bi se poštovalo pravilo da se preko Pančevačkog mosta vozi MAKSIMALNO 40 km/s onda ne bi bilo problema, moglo bi se voziti po samom putu, međutim, kao i sve u ovoj našoj jadnoj zemlji, postoji očigledno prećutni dogovor da se na tom mosu ne meri brzina, pa recimo, može da se dogodi, a meni se i u automobilu i na biciklu događalo, da teretno vozilo prođe sa preko 80 km/s pored mene. O kombijima, audijima, bmw ima i drugim nervoznim vozačima, ne vredi ni trošiti reči, ako slučajno spustiš brzinu ispod 60 km/s budi spreman ili da se pobiješ ili da te vređaju.
Pozdrav svim kolegama biciklistima!
Stvarno je velika šteta da se taj deo puta ne uredi za potrebe biciklista jer je leva obala Dunava ravnica i može se voziti bicikl ali se ne može doći u grad. Ono, nije da nema staza, čak imaju i table, ali, svako kome je život mio, ne bi trebalo da se vozi preko "Pančevca". Lično sam svaki dan išao na posao (i vraćao se) preko tog mosta i mogu reći da je iskustvo užasno.
U suštini, po celom gradu je nebezbedno voziti bicikl, jer, pre svega nema dobrih staza ali i vozači motornih vozila se katastrofalno ponašaju. Kada bi se poštovalo pravilo da se preko Pančevačkog mosta vozi MAKSIMALNO 40 km/s onda ne bi bilo problema, moglo bi se voziti po samom putu, međutim, kao i sve u ovoj našoj jadnoj zemlji, postoji očigledno prećutni dogovor da se na tom mosu ne meri brzina, pa recimo, može da se dogodi, a meni se i u automobilu i na biciklu događalo, da teretno vozilo prođe sa preko 80 km/s pored mene. O kombijima, audijima, bmw ima i drugim nervoznim vozačima, ne vredi ni trošiti reči, ako slučajno spustiš brzinu ispod 60 km/s budi spreman ili da se pobiješ ili da te vređaju.
Pozdrav svim kolegama biciklistima!
astrodule
Professional
Postoji trotoar na Pančevačkom mostu koji bi mogao da se sredi, kao i pristupni trotoari mostu koji su u lošem stanju.
Udruženja biciklista su mnogo puta tražili da se to dovede u red, ali vrlo retko je išta konkretno učinjeno.
Poslednja akcija je dobila i malo medijskog odjeka.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/bicikl ... vu/lfp23fd
https://www.facebook.com/groups/uliceza ... e/?fref=ts
https://www.facebook.com/uguzb/?fref=ts
Udruženja biciklista su mnogo puta tražili da se to dovede u red, ali vrlo retko je išta konkretno učinjeno.
Poslednja akcija je dobila i malo medijskog odjeka.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/bicikl ... vu/lfp23fd
https://www.facebook.com/groups/uliceza ... e/?fref=ts
https://www.facebook.com/uguzb/?fref=ts
Pored toga što je ta staza puna rupa i nekih izbočina, ogroman problem je ograda, koja na pojedim mestima samo što se nije srušila. A najveći problem je bezbednost, jer, biciklista, po toj stazici, ako slučajno padne na put nikakve šanse nema da preživi, baš zbog brzine kojom se vozila kreću!
Prvo i osnovno, što bi ovo udruženje građana trebalo da traži, to je da se brzina kretanja vozila u gradu poštuje, ništa više i ništa manje.
Ja sam i vozač automobila i mislim da je ubedljivo, pored loše saobraćajne infrastrukture, najveći problem brzina kretanja vozila i nepoštovanje (uglavnom iz neznanja) saobraćajnih propisa.
Prvo i osnovno, što bi ovo udruženje građana trebalo da traži, to je da se brzina kretanja vozila u gradu poštuje, ništa više i ništa manje.
Ja sam i vozač automobila i mislim da je ubedljivo, pored loše saobraćajne infrastrukture, najveći problem brzina kretanja vozila i nepoštovanje (uglavnom iz neznanja) saobraćajnih propisa.
operic
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.06.2011.
- Poruke
- 534
- Pohvaljen
- 586
danas mi se neki lik iz auta dere - zasto vozis po kolovozu umesto po biciklistickoj stazi?!
trazio sam u zakonu i nigde ne pise da je zabranjeno voziti po kolovozu ako pored njega postoji i biciklisticka staza. jesam li u pravu?
tacnije, pise ovo:
trazio sam u zakonu i nigde ne pise da je zabranjeno voziti po kolovozu ako pored njega postoji i biciklisticka staza. jesam li u pravu?
tacnije, pise ovo:
mada tu ne pise eksplicitno da je zabranjeno...
Гага
Professional
Управо тако .
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.285
- Pohvaljen
- 5.136
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=453046#p453046:1ab5isf8 je napisao(la):
Znak jeste obaveza
a prestanak nj. važenja je obaveštenje
Mada ispravnije je postaviti saobracajni znak ,, Spojena staza za bicikliste i pešake,,
(a prikazan u prvom redu krajnja desna pozicja)
mekbejn
Advanced
Ja ne znam da li postoji takvo pravilo, ali ako ne postoji, trebalo bi.
Ako imas stazu - vozi njom.
Ako imas stazu - vozi njom.
Ako ne postoji znak za zabranu vožnje biciklom, onda imaš puno pravo da učestvuješ bezbedno u saboraćaju putem kojim saobraćaju motorna vozila. Postoji znak za zabranu vožnje bicikle putem kojim se kreću motorna vozila. Ako ti neko to pravo ne oduzme pravom sile.
astrodule
Professional
Ovo znači da smemo da koristimo bicikl na kolovozu samo ako nema posebne staze.
Naravo da bi bilo bolje da su napisali
"Kolovoz ne sme da se koristi ako postoji posebna staza za bicikle", ali tako je to kada zakone pišu pravnici, a ne prirodnjaci.