Po toj logici ne moramo ni da pojas vezujemo dok se vozimo, da noću palimo svetla u toku vožnje, da imamo iscrtane pešačke prelaze, postavljene ograde na razdelnim ostrvima u širokim ulicama, bulevarima i autoputu, da imamo stubiće koji blokiraju parkiranje na trotoaru, semafore, iscrtane trake i horizontalnu signalizaciju na kolovozu, da imamo saobraćajne znake, ni pasarele i podzemne prolaze...
Nije isto. Imaš skalu, na jednom kraju je težnja da sve bude prepušteno slučaju i opšta anarhija, a na drugom kraju je težnja da se sve izreguliše i ograniči. Kao i uvek, ključ je negde između ta dva. Pogotovu kada se radi o stvarima kao što je trotinet. Koji je jako drugačiji od automobila.
Ovde imamo situaciju da se uvodi niz restrikcija, sankcija i troškova za probleme vrste O, a nagomilani problemi vrste A, B, C, D, E... se ignorišu i dalje.
Sad, neko bi mogao da me pita, ako ja nešto i ne volim trotinetaše, a i sam sam pisao da treba da se regulišu više, zašto se onda protivim ovim najavljenim merama?
Iz par razloga:
Prvo, smatram da se uvode pogrešne mere i na pogrešan način
Drugo, smatram da iza svega stoji želja režima i njenih isprdaka (npr Agencije i komtiteti za bezbednost saobraćaja) da ispadne kao da nešto rade i da brinu o svojim građanima, a zapravo se sve - možda - radi da bi se otimale pare i na najmanjim trivijalnostima
Treće, iako volim red, standardizaciju i uređenost, generalno smatram da u svakom društvu treba da postoje stvari koje nisu kompletno regulisane i ograničene, odnosno stvari koje mogu i treba da imaju fleksibilnu pravnu prirodu i svoje mesto u društvu. Pisao sam na primer da je jedna od glavnih prednosti bicikala upravo to što mogu da se voze i po trotoaru i po kolovozu. Te da svaki pokušaj da se tu nešto petlja i menja, bi samo naneo štete i doveo do novih problema.
A i poslednje što mi treba na već urnisanim, automobilima zapišanim i zakrčenim Beogradskim ulicama je da se vozim autobusom i da onda svi moramo da se mrcvarimo 15 km/h zato što je ispred neki trotinetaš, a kada mu vozač viče da se skloni, on viče nazad da nema gde da se skloni jer mu je murija zabranila da vozi po totoaru. I, koji će mi/nam to u životu i u gradu?
Umesto takvih papazjanija, bolje da jednostavno država ograniči ili zabrani uvoz trotineta koji mogu da voze brže od 20 km/h, a da ih umesto toga ''vrati'' na trotoare, odnosno ne tera ih da voze kolovozom. Da, ostaće neki trotineti koji su već uvezeni a mogu da idu preko 20, ali bez briga, pokvariće se to u roku od par godina i posle se više neće voziti.
Cela priča podseća na ono kada je Nelečeni spektakularno najavio da će da vrati doživotnu kaznu, a voleo bi čak i smrtnu. I ljudi odma oduševljeni, kao uuuu sad će da se pročisti kriminal u Srbistanu. A kriminal otišao još gore, jer nije poenta u drakonskim kaznama ili pelješenju, nego u uticanju na društvo i mentalitet i prakse u njemu. A kako će trotinet na kolovozu da utiče pozitivno na bilo šta? Tako što će već zapušene ulice da zapuši još malo? S druge strane, ako ostanu na trotoarima, i ispod 20 km/h, kacige im i ne trebaju.
