BICIKL - PREVOZ BUDUĆNOSTI: 450 kilometara staza za dvotočkaše do rubnih opština
BICIKL je odavno vraćen na uličnu scenu, kao način transporta u modernim gradovima.
Koristi prevoza dvotočkašima postale su još izraženije tokom pandemije virusa korona. Plan održive urbane mobilnosti (POUM), koji je nedavno bio na javnom uvidu kada su građani mogli da daju svoje zamerke, dao je prednost biciklima i širenju biciklističkih staza u prestonici.
Važeći Generalni urbanistički plan predviđa izgradnju mreže u dužini od 450 kilometara. Planirana je i izgradnja prigradskih biciklističkih koridora koji bi olakšali vezu sa naseljima Batajnica i Surčin, vezu ka Obrenovcu duž obala Save, vezu sa Borčom, Ovčom, Pančevom, Vinčom.
POGODNO ZA KRATKE RUTE
UČEŠĆE biciklističkog saobraćaja u prestonici je ispod jedan odsto, u odnosu na ukupnu raspodelu kretanja. Ipak, istraživanja pokazuju da postoji potencijal za značajniju upotrebu dvotočkaša u svakodnevim kretanjima žitelja. Dve trećine putovanja u Beogradu ima prosečnu dužinu kraću od 30 minuta, a skoro 16 odsto kretanja je manje od 10 minuta, što ukazuje na pogodnost učestalijeg korišćenja bicikla.
U narednom periodu, a kako je navedeno u POUM, nastaviće se izrada planske i tehničke dokumentacije, a onda i izgradnja pešačko-biciklističkih koridora na području Ade Ciganlije, prema Avali, na Adi Huji, prema Velikom ratnom ostrvu, na levoj obali Dunava.
Precizan podatak o dužini izgrađenih biciklističkih staza u gradu ne postoji, ali je procenjeno da je do sada izgrađeno više od 100 kilometara.
Biciklistička staza od Marine Dorćol do Ade Ciganlije duga je oko 7,5 kilometara, staza oko Ade Ciganlije oko osam kilometara, biciklistička staza sa dužinom od oko 50 kilometara kroz blokove. U skorije vreme biciklističke trake izgrađene su i u starom delu grada, u Bulevaru oslobođenja (od Autokomande do Save Maškovića), biciklističke staze na Trgu Slavija do Veterinarskog fakulteta, u Ruzveltovoj ulici - piše u dokumentima, uz fotografije kako se i te nove staze loše održavaju, pa su nebezbedne za vožnju.
SVETSKE TRASE
U PROTEKLOM periodu definisane su i dve nove biciklističke rute - Avalska i Savska. Za Savsku rutu, koja predstavlja deo međunarodnog biciklističkog koridora, urađen je i glavni projekat saobraćajne signalizacije.
Zanimljivo je i da kroz Beograd vode i dva EuroVelo koridora, kao delovi Evropske biciklističke mreže - koridor EuroVelo 6 (Atlantski okean - Crno more) i koridor EuroVelo 11 (Istočna Evropa).
Ideja uvođenja sistema javnih bicikala, koji omogućava korisnicima iznajmljivanje dvotočkaša za kratka rastojanja, postoji već godinama. Realizacije još nema iako je tender za partnera Grad raspisivao već dva puta. Pre dva meseca, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će već sledećeg proleća taj sistem postojati.
- Kompanije koje taj program u svetu rade uglavnom se finansiraju od reklama, a mi još nismo veliko tržište da bi to fukcionisalo na taj način sa 150 stanica i 150.000 bicikala. Zato ćemo raspisati još jedan tender u septembru, ali samo za kupovinu opreme, jer će Grad Beograd sada finansirati u stanice i električne bicikle. Imaćemo u prvoj fazi 100 stanica, a u naredne dve godine proširićemo to na još 50, jer nam je važno da taj sistem integrišemo u javni prevoz - kazao je Vesić.
Priprema se niz predloga kako bi se pospešio razvoj biciklizma u Beogradu, poput subvencije za kupovinu bicikala koji se proizvode u Srbiji. Ideja je i da se uvedu "biciklističke ulice" u kojima bi bilo zabranjeno preticanje biciklista. U njima bi biciklisti i pešaci imali prednost u odnosu na automobile, a vozila u tim ulicama ne bi mogla da voze brže od 10 kilometara na čas. To će biti uglavnom manje ulice, poput Kneginje Zorke. Ideja je da se tako povežu različite biciklističke staze kako bi u starom delu grada biciklisti mogli da ih koriste.
Gradska vlast traži i još neke izmene zakona, kako bi biciklistima bilo dozvoljeno da voze u žutoj traci i da mogu da koriste jednosmerne ulice u oba smera.
https://www.novosti.rs/beograd/vesti/91 ... ih-opstina