Било је одлично и веома исцрпљујуће на крају. Кренуо сам са Петловог брда преко Видиковца, онда сам ишао лево код Жара до Церака па кроз Церски и Виноградски венац до Лав Аута, одатле право све до Чукаричке падине, тротоаром сам углавном возио, онда Ада и преко моста где ми није било напорно да се попнем. На мосту ми је било феноменално. Када сам се спустио, ишао сам поред бувљака и поред Навигатора бици стазом све до СЦ где сам се нашао са 2 другара. Укупно ми је требало 1h и 20 мин. Предњи мењач је увек у другој до. задњи нисам шалтао из треће док нисам прешао мост када сам прешалтао у четврту. Кренули смо ка Бежанији поред West 65 и корз Блок 37 стигосмо до Тошиног бунара где нас је чекала веома стрма узбрдица уз Николе Добровића коју нисмо савладали. Даље смо ишли Марка Челебоновића, др Хуга Клајна где је урађена бици трака па све до Гранд Кафе кроз Недељка Гвозденовића. Ту нисмо приметили траку са десне стране па смо ишли траком за супротни смер све до Лидла у Војвођанској. Прешли смо улицу и ишли десно у др Ивана Рибара па лево у Јурија Гагарина до Пирамиде где смо одморили. Даље смо кренули ка граду, ишли смо поново преко моста, поред Сајма и кроз BGH2O новом траком на слици горе смо избили код БАС-а. Тада сам био на ивици снаге. Карађорђевом смо дошли до Зеленог венца где више нисам могао даље. Сео сам у Мек да се отрујем милкшејком и био је проблем да се вратим кући. На крају, преко везе убацим бајс у аутобус и довезем се кући.
Мораћу ово да поновим још неколико пута до краја лета.