Upravo tako.
Svi sistemi vazdušne kočnice su praktično deo istog sistema - i nožna (radna) i stanična i parkirna. Radna je zapravo, pojednostavljeno, ventil koji propušta više ili manje vazduha u cilindre na točkovima koji pritežu frikcione obloge.
Stanična deluje kao i radna, samo drugom komandom, u radnom kolu vučnih točkova.
Parkirna sa opružnom blokadom blokira vučnw točkove ispuštanjem vazdha u radnom kolu, gde onda opruga koja je u otpuštenomnpoložaju sabijena pritiskom vazduha. Ispuštanjem vazduha, opruga se osobađa i koči točkove.
U prošlosti bilo je poprilično autobusa kojima je zaštitni sistem u slučaju pada pritiska vazduha blokirao točkove, bio eliminisan. Nwgde bi gubio vazduh, često blokirao, usporavao start jer bi trebalo nekoliko minuta drukanja vazduha pre poaska da bi se otkočio. I onda to isključe da bi vozilo bilo funkcionalnije.
Ali, ako nestane vazduha (pucanje nekog creva, kaiša...) tada vozilo ostaje bez kočnica.
Ako vozač nije bio prebrz, ovo deluje kao najrealnija opcija. Ne treba ovde ni zanemariti faktor panike i (ne)snalaženja u kriznoj situaciji.
Ko se seća, fapovi i stariji ikarbusi imali su manometre sa po dve kazaljke. Jedna je pokazivala pritisak u sistemu, u rezervoarima, a drugi bi pritiskanju kočnice pritisakbu kočionom kolu odgovarajućeg kruga. Iskusnom vozaču to je bio dobar pokazatelj stanja kočnica. Iapravne kočnice bi već na 3 bara morao da se ukopa. Novija vozila to nemaju, vwć samo manometre koji pokazuju pritisak u sistemu, bilo da su analogni ili digitalni na displeju. Neka su vozila pored svetlosnog imala i zvučno upozorenje na nizak pritisak.
Ik 5 i trolejbusi ziu su poslednja vozila koja su imala čisto vazdušno kočenje, a mehaničku ručnu. Imali su i staničnu koja je radila samo kao i radna - dok ima vazduha. Bilo je zato niz otiskivanja vozila. Vozač povuče staničnu, kazaljka zadnjeg kruga ode na makaimum, ugasi motor ili kompresor i izađe. Stajanjem, vazduh iscuri i vozilo odlazi. Ik 5 su imali mehaničke ručne menjače, ali zbog kvačila na vazduh, kao i kod kamiona i drugih autobusa, ostavljani su na leru po gašenju.
Ko se seća, na ik 110/160 i sanosima ručna je bila levo od volana (ručica sa pečurkom na vrhu). Njenim povlačenjem nazad aktivirala bi se parkirna, a guranjem napred, stanična.