Ima i goreg od toga.
Danas u 31, čim sam ušao primetim kako se liku koji vozi stalno nešto žuri. Stalno zatvara vrata dok ljudi još nisu ni ušli, a onda daje gas do daske tako da svi poletimo nazad. Znaš ono kad prosto iz vožnje, bez i da pogledaš vozača, osetiš nadr'nost i bes koji izbija u svakom mogućem manifestu. Nešto kasnije u toku vožnje, osetim više puta kako cima napred naglo pa koči, pa cima, pa koči i tako više puta. Pogledam napred i kroz šoferku vidim motociklistu ispred njega koji bi sa desne strane autobusa naglo, ''u letu'', da se prestroji u traku levo od autobusa. Dok se to dešava, tu ispred šoferke autobusa, vozač autobusa se stalno ''zaleće'' u njega, do te mere da sam u jednom momentu mislio da će da ga udari i obori sa motocikla, međutim ukočio je dovoljno u poslednjem momentu da ga ne dotakne. Gledao sam to svo vreme, taj bolesni prizor dva idiota koji jedan drugog ''testiraju''.
Pored maloumnosti oba idiota, ono što me je fasciniralo svo vreme je kako to da se ovaj naš zaleće u motocikl i očigledno besni na njega, a da nije lego na sirenu. Onda pogledam u retrovizor iznad vozača i uočim da konjina priča na mobilom, i jednom rukom drži telefon a drugom volan, tako da hteo ne hteo, nije imao kako da legne na sirenu a da nastavi da vozi.
I eto, tako... lik em što ne ume da vozi, em što zamalo da namerno izazove udes i pošalje nekog u bolnicu, em mrtav ladan vozi autobus kapaciteta 160 ljudi sa jednom rukom na volanu... Tako to biva kada nadležni sastavljeni od đaka ponavljača 5 godina ignorišu upozorenja o krizi i nestašici, a onda ''rešavaju'' problem tako što svakom pacijentu daju da vozi ljude i da učestvuje u saobraćaju.