Jedino odvratnije i ljigavije od grafitera jeste nasilni grafiter-siledzija.
Zamislite mentalni sklop odraslih degenerika koji po kisi i 0 stepeni tumaraju gradom usred noci (4:15, rece radnik GSPa) i sprejevima na koje su bacili hiljade svojih (ili tudjih?) dinara, zapisavaju sve sto vide, poput nekih pseta ili mentalnih pacijenata. I onda napadaju radne ljude koji od rane zore rade za bedu od plate i pokusavaju da ocuvaju nesto malo reda, prevoza i javne imovine sto nam je preostalo nakon svih skorih SM(A)RT "optimizacija".
Neko je krenuo na tvoj život. Ne znaš ti kako to može da se završi. Neka ti i na nozi pogodi neku arteriju, pa lako teška telesna povreda dođe do zakazivanja opela.
Pa mislim da je djubre i islo na to da mu pogodi butnu arteriju. Obrati paznju da u zadnje vreme kad god se pise o nekom ubadanju negde, u 70% slucajeva pise da je neko uboden u butinu ili kod prepona. Postoji razlog sto pi*** nozarske pikiraju na to.
Pojedina danasnja mala balava djubrad koliko nisu u stanju da nauce nista ni u skoli ni od vaspitanja, toliko su hirurski obrazovani i pedantni kad treba da se edukuju o tome kako nekoga ubosti sto gore i surovije. MMA sibanje, greplinge, propalitetske zargone, kvarne udarce, bezaniju od policije, svercovanje svega i svacega, kockanje... to sve
neki od njih upijaju ko sundjeri sa raznih Zadruga, Farmi, Tuznih vetrova, Klanova i slicnih fekalija. A kako i ne bi, kada ih drzavno-partijski aparat od malena tovari time.
Postoji recimo, nije još ukinuto, izolacija - samica za neke teže prekršaje discipline i kućnog reda... To nije lako izdržati... Tu su propisani teži uslovi a onda još na to dodaj da se u takvim institucijama u praksi dešava i puno toga ispod radara neke unutrašnje kontrole i nadzora... Možes i za najmanje kršenje discipline da budeš udaren pendrekom. Dok je u samici osuđenik ne može da komunicira ni sa kim, čak ni kad ga izvedu u šetnju (na šetnju ima pravo i u samici). Upravnik može da mu zabrani da raspolaže novcem u zatvoru ili da ne može da primi paket.
Ako, i treba da postoji. I treba da se ode korak dalje pa da se za sve nasilne zlocine, anti-socijalna ponasanja i anti-socijalna krivicna dela, uvede takva kazna odnosno presuda kome se takvim pociniocima u zatvoru daje minimum "kredita", te da se pismeno nalozi da cim jedan takav izrod izvrsi i najmanji disciplinski ispad ili neposlusnost, da odmah leti u samicu ili dobije neku drugu ostru sankciju.
Ja iskreno verujem u to da zatvor treba da sluzi da rehabilituje neke ljude. Ali isto tako verujem i da postoje ljudi koji su: 1) mentalno oboleli (npr psihopate, koji se prosto radjaju skrenuti, samo sto deo njih ne postane nasilan a deo postane) i 2) ljudi prosto odrasli, vaspitani i razvijeni kvarno i rdjavo, i nikad se nece promeniti, bar ne "cile mile" metodama. I ako je jedini nacin da se takve zivotinje sprecavaju od daljih ispada, ne edukacijom nego kaznom i batinom, onda neka bude tako.
Znam da ovime mozda otvaram novu diskusiju na temu kaznenih politika, praksi i rehabilitacije, ali ne bih dalje o tome jer mi je tesko da preko tastature pricam o tako kompleksnim stvarima. Samo kazem ukratko da, po meni, treba uvek jasno (ili jos jasnije) diferencirati krivicna dela pocinjena sa svesnom namerom da se ucini nesto nasilno, od ostalih krivicnih dela. I da treba pruziti sansu rehabilitacije svakome, ali ako neko posle dovoljno vremena i dobre volje to odbije, onda ga treba gaziti kaznama i posledicama sve dok poput besnog(divljeg) kera napokon ne poklekne i pokori se autoritetu i odgovornosti.
Dakle,kad se radi o nasilnim i necovecnim delima, jasno dati ljudima do znanja: ubrljao si, napravio si nesto nasilno i necovecno, uhvacen si. Sada biraj da li ces da podjes putem rehabilitacije ili putem tendencije da snosis sve gore i sve jace sankcije, pa tako sve dok ti se zivot ne pretvori u vecito besciljno divljanje po kavezu i zivljenje u besu i/ili ocaju. Dakle, ko hoce rehabilitaciju - svaka pomoc i svaka podrska. Ko hoce da bude zivotinja - tretman kao u divljih ili besnih zivotinja. I kraj.