Beton hala

[vranac]

Шта му је троугласти блок? Јел то мислио косанчићев венац да руши?

 

[relja]

Шта му је троугласти блок? Јел то мислио косанчићев венац да руши?

Valjda blok oivičen Pariskom, Karađorđevom i Velikim stepenicama.

Jovin o beton hali

http://arhitekturabezbeograda.files...-kalemegdan-zove-branislav-jovin-u-akciji.jpg

To je taj članak iz "Kulturnog dodatka" Politike. Na žalost, propustio sam taj članak od 26.juna na koji se Jovin poziva.

I ja sam se iznenadio željom da se BH ruši... 1970-tih je to bila dobra ideja, jer taj kraj nije ličio ni na šta. I ja bih najviše voleo da celo podnožje Kalemegdana bude jedan veliki neprekidni park, ali to je nažalost neizvodljivo.

 

[stf]

Шта му је троугласти блок? Јел то мислио косанчићев венац да руши?

Evo sa Binga:

Iskreno ne mogu da verujem da je neko toliko umislio da je u rangu Boga, ne znam kako drugačije da opišem toliki egoizam Jovina.

Optužuje današnje gradske arhitekte za neke sumnjive odluke, na šta građani imaju pravo ali ne i on. On, koji je bio klasični komunistički rezimski arhitekta, i koji sebi daje za pravo da ruši toliki broj zgrada starog arhitektonskog jezgra grada zarad nekih svojih ličnih ideja. Klasično posleratno ophođenje prema predratnoj arhitekturi.

Jednom rečju, sramno!!!

I sve upakovano u neku kvazibrigu o "zaštiti Kamelegdana"......kako ga nije sramota?

Ovim tekstom mi se definitivno zgadio kao stručnjak i čovek.

...Ovi današnji barem nemaju plan da ruše nešto, da prepravljaju istoriju, nego dodaju nešto svoje. Koliko god to bilo škakljivo i diskutabilno, daleko se bolje ophode prema Kalemegdanu i istoriji nego što je to radio Jovin.

 

[razgradjevinar]

cekaj stf... beton hala je proglasena za zasticeni objekat. na stranu to sto ja mislim da je to jedan obican magacin koji ima istu arhitektonsku i istorijsku vrednost kao npr garaza na mom placu (tj nikakvu) ali ako smo je vec zastitili kako objasnjavas potrebu da je prekrijemo oblakom. zar to nije prepravljanje istorije? da zaboravimo na trenutak na vizure i sl, mozes li mi objasniti zasto je jovin bahat i nemaran dok su zagovornici oblaka vizionari koji zele da dodaju nesto svoje a i jedni i drugi zagovaraju intervencije na zasticenim objektima medjusobno udaljenim 30m?

 

[sizif]

Препотентни Јовин и сам каже да му није било страно црткање овог дела града без дела Косанчићевог Венца. Да су му дали, вероватно би га и срушио. А скарабуџевина коју је предлагао на месту Библиотеке града и некадашње тролејбуске окретнице у дну Кнез Михаилове је за три класе испод онога што предвиђа актуелни пројекат хотела и пословног центра који би требало да буду подигнути на том месту. Овакав зацементирани дух је заиста најмање позван да суди о Фуџимотовом пројекту за Бетон халу, који је по свему далеко бенигнијих од онога што је дворски урбаниста социјалистичког Београда предлагао.

 

[Homer Jay]

Trougloasti blok će inače većim delom biti srušen - u Karađorđevoj ostaju samo kuće na broju 1,3 i 7 (ostalo je, ruku na srce, sam krš - lepo se to i na slici vidi). U Pariskoj, s druge strane, ostaju gotovo svi postojeći objekti, dok će rupe biti popunjene. Trebalo bi da se napravi i još jedno stepenište po sredini trouglastog bloka, koje bi povezivalo Parisku i Karađorđevu.

Jasno se vidi da je filozofija danas mnogo, hm, pa komercijalnija. Nekada se razmišljalo o proširenju parka, a danas gledamo kako tu da uvalimo stanove, hotele i komercijalni prostor. Nadam se da ćemo, kada će već biti novogradnje, makar dobiti kvalitetne objekte.

A Branu Jovina ne treba mnogo mistifikovati. On je čovek koji brani svoje delo i svoje ideje. Realno, ispalili su ga za njegov životni projekat, normalno je da je čovek frustriran. Često se ne slažem sa njim, ali ne treba ga osuđivati.

 

[Delija]

Нема човек разлог да буде фрустриран. Тај "дворски урбаниста социјалистичког Београда" је заслужан за најбољу реконструкцију урбаног простора у Београду икада - Кнез Михајлова са попречним улицама. Ево на две стране сте га извређали најгрђе што сам ја овде прочитао за било кога а на крају испаде да нисте у праву ни за тај блок.Лепо је Хомер приметио ту разлику у мотивима за рушење.Некада се то планирало зарад парка а сада зарад нових квадрата сумњивих инвеститора. А многи међу вама су овде током раније дискусије о визурама "рушили" највећи објекат у том блоку .

Не могу да нађем ону слику последњих измена ПДР-а за Косанчићев Венац коју сам овде поодавно поставио где се види како је Жаклина замислила ту локацију. Сећају се неки сигурно жутог и љубичастог бункера.

 

[sizif]

У праву си. Најбоље би било да минирамо цео Београд и засадимо шуму. Па што није црткао паркове на местима где су бројни београдски сламови, него нађе Косанчићев Венац.

Но, видим да се разликујемо у погледу будућности овог дела града. Неки сматрају да треба подићи меморијални парк, а други (у које спадам и ја) да треба дати предност животу - пажљиво попунити рупе у урбаном језгру.

 

[vucko]

Svede se na sukob javnog i privatnog interesa i kako vidite vrednost tih objekata.Nisam ni znao da je postojao plan za rusenje tog trouglastog bloka i beton hale.

Slazem se sa idejom za rusenje tog trouglastog bloka jer zaklanja pogled sa kalemegdana,i to nemerljivo vise nego Beko koji je trenutno aktuelan.

 

[MilisaV]

jovin samo govori ono što mi ostali mislimo......


srušiti taj bermudski trougao i srušiti beton halu, jedan obični predratni magacin........


tad bi prodisao kalemegdan.

 

[relja]

"Trougao" je nastao prirodnim putem, nije bilo drugog načina da se kočijama i zapregama savlada uspon od Save do gradskog jezgra. Ni danas nema drugog načina, stoga će ulice ostati, pa tako i oblik "trouglastog bloka".
Ja nisam primetio da tih nekoliko zgrada zaklanjaju pogled. Odakle i kome?

 

[stf]

@ Razgradjevinar , Милисав, Вучко

Огромна је разлика. Јовин није планирао интервенцију, већ уништење. А Фуџимото засебан објекат као надградњу, довољно другачији да ни не изгледа као интервенција на постојећем објекту, већ као засебан објекат.

Јовин је типичан пример ондашњег времена које је карактеристично по преправљању историје, брисање нежељених делова.....све је почињало и завршавало се са комунистима. И Јовин се тако понаша, као да развој Београда почиње и завршава се на њему. А чак и те чувене лонгитудинале НБГ-а нису изворно његова идеја већ је то мазнуо од Брашована......

Елем, слажем се са вама да Бетон хала као архитектонски објекат нема неку вредност, њена вредност је у историји, а њу нико нема право да преправља. Путничко пристаниште Београд је некада била теретна Лука Београд, до свог премештања на данашњу локацију. Тај део историје Београда је трајао јако дуго и не треба га брисати. Од свих магацина и складишта, остављена је само Бетон хала, као најтрајнији објекат Луке. И онај жути теретни кран треба сачувати.

Па побогу, тај принцип је свеприсутан. Либерскиндов град на води такође не руши најзначајније објекте данашње Луке. Рецимо, Стари млин код БИГЗ-а ће сачувати и зграду и димњак....примера је зилион. То се једноставно тако ради. То је једино исправно. То је наша историја.

Али, не и за Јовина, који сматра да је све пре њега небитно, и да је он Београд а Београд је он.

Понављам, да би хипотетички то било складније и урбанистички чистије, сравнити Бетон халу, троугласти блок и Беко. Слажем се. Али то нико нема право да ради.

 

[laki72]

Mišljenje jednog laika:
"Trouglasti" blok mi ne smeta, ali mi je odvratna gomila šupa koje se tu nalaze.
Mislim da bi se uz naravno stroge smernice kakvi bi objeketi tu trebalo da budu,
taj prostor koji danas zauzimaju udžerice i šupe trebao ustupiti investitorima
i time zaista završiti formiranje bloka zgrada.
"Beton hala" po meni je jedan običan magacin!!! I to je oduvek i bio.
Ko je taj objekat stavio pod zaštitu, negde je po mom skromnom mišljenju pobrkao lončiće.
Magacinu tu danas nije mesto. Ni objektu koji liči na magacin.
Opet kažem nisam stručnjak, ali meni bi ovo trebala bude jedna od eksluzivnih zona u BGD,
Pristanište za rečne kruzere, gde turiste uz kulturne sadržaje uvodimo u naš grad.
"Oblak" na ovoj lokaciji po meni takođe ne pije vodu. Izgradnju "oblaka" doživllavam kao pariranje, konkurenciju Kalemegdanskoj tvrđavi, ali mi je sama ideja "oblaka interesantna, i smatram da je lokacija današnjeg nadvožnjaka ka B.Brdu preko puta Ade Ciganlije odlična lokacija za takav eksperiment.

Još jednom, ne zamerite vi koji ste stručni i školovani da se bavite arhitekturom, urbanizmom...
Ovo je samo moj laicki pogled na rešenja u našem Beogradu.

 

[Feanor]

Stf po toj logici nista se nigde i nikada ne sme rusiti... :notok:
Mislim hocemo li sad i IMT da cuvamo na NBG da nista ne diramo?!

Ajde Beton hala ovakva kakva je moze da se iskoristi i doradi...
Ali Beko i ovo ruglo od trouglastog bloka nista ne znace...

Mislim da rusenje ima smisla ako se jasno vidi besmisao neke gradjevine na lokaciji (npr fabrika u sred gradskog jezgra) ili ako je gradjevina ruglo, rusevina i neplanski gradjena u dalekoj proslosti...

 

[Пантограф]

@Stf
Ово што Јовин овде, по принципу "Београд то сам ја" предлаже, само је последица чињенице да је он једини преостали изворни представник Корбизијанско-Добровићевске школе, која се према Београду понашала, па, нећу претерати - као према ледини. Јовин је Добровићев ђак и те "школе" се држи као пијан плота, макар и у 21. веку, што је за жаљење и у потпуном нескладу са великим талентом којим човек располаже.

Сва срећа па ни непосредно после Другог светског рата идеје Добровића, генијалног архитекте и потпуно неуког урбанисте (који је потом деценијама на Арх. факсу предавао урбанизам?!), самопроглашеног демијурга Београда (проф. Љ. Благојевић), нису заживеле у већем обиму. Поменућу овде - човек је 1948. хтео да продужи Улицу кнеза Милоша право ка Дунаву, преко свих зграда и преко Ботаничке баште (!), с идејом да се околне "нездраве" улице, попут Таковске и Палмотићеве, "дегенеришу" - тј. да се временом препусте тихом пропадању. И томе слично.
Сва срећа па су тадашње архитекте, на челу с Бранком Максимовићем, успеле да објасне (неуким) комунистичким властима о коликим идиотлуцима је реч, па је Добровић "скрајнут" (али. на жалост, на Архитектонски факултет, предмет Урбанизам). Једино што је Добровић стигао да уради, одмах по ослобођењу, баш по овом Јовиновском принципу руши зарад "ширине", јесте да је срушио дворско крило између Старог и Новог двора, затрпавши и фонтану која је откопана 2000-их, па сада уместо трга на том месту имамо отворену "визуру", величанствени поглед из Улице краља Милана на крошње у Пионирском парку и куполу Дома Народне скупштине...

Код Јовина су, дакле, изражени типични рецидиви Добровићевштине, која га спутава да као стручњак живи у свом времену и да се према свом граду укупно односи на примеренији и рекао бих цивилизованији начин.

 

[Delija]

Но, видим да се разликујемо у погледу будућности овог дела града. Неки сматрају да треба подићи меморијални парк, а други (у које спадам и ја) да треба дати предност животу - пажљиво попунити рупе у урбаном језгру.

Лоше ти видиш. Ја сам већ одрадио један идејни пројекат за локацију одмах до троугластог блока а у марту следеће године овде ћу га и поставити па ћемо онда видети ко је имао какве идеје. Надам се да ћу тим планом обухватити и сам троугао пошто већ дуже време разрађујем концепт и за ту локацију.

Ја не браним Јовинове замисли за БХ и овај блок али ми и те како смета,са једне стране, толико неоправданих увреда на његов рачун а са друге жмурење на његове бројне заслуге на другим јако квалитетним пројектима. Да сте се ви само држали конкретног плана и забишли ове силне епитете не бих се ни јавио.

 

[JohnyBgood]

"Trougao" je nastao prirodnim putem, nije bilo drugog načina da se kočijama i zapregama savlada uspon od Save do gradskog jezgra. Ni danas nema drugog načina, stoga će ulice ostati, pa tako i oblik "trouglastog bloka".
Ja nisam primetio da tih nekoliko zgrada zaklanjaju pogled. Odakle i kome?

Slazem se, pre par dana sam prosao tuda i zgrada na cosku (predratna moderna) prema samom Kalisu mi je bas lepa, samo srediti fasadu. Stracare zameniti novim zgradama koje po meni treba da budu jasno ovovremenske ali da se ne uguravaju ogromni volumeni i ne natkriljuju postojece lepe stare zgrade i to bi bilo TO. Znaci glavni problem je kontrolisati prirodnu alavost investitora, a nekakvo rusenje ovog bloka je jednostavno fantazija iz ekonomskih razloga. A tako je bilo i u doba komunizma jer ni tada stanovi za izmestanje nikome nisu padali sa neba nego je drustvo moralo da ih plati, pa nam zato iz tog perioda uz lepo osmisljen Novi Beograd i Cerak-Vinograde ostadose i gomile udzerica ali i neplanski gradjenih divljih naselja.

Sto se tice beton-hale, njena vrednost je i istorijska i ambijentalna, ona jednostavno cuva uspomenu na namenu tog prostora i nacin zivota i ekonomsku aktivnost koja je isla sa njom. Iz istih razloga se stare pristanisne zgrade cuvaju i u Londonu, Kopenhagenu i drugde. Ne kazem da nije legitimno cuvati nesto zato sto je lepo ali je po meni cak legitimnije cuvati nesto zato sto je DOKUMENT ili nekakvo nasledje. Ukusi i misljenja o tome sta je vredno ili lepo se menjaju (mozda sporo ali se ipak menjaju) ali to da je nesto negde stajalo i cuva uspomenu o jednom vremenu je u sustini puno objektivnija kategorija, i svakako nesto sto se moze i da sacuvati za buduce generacije. Uzimanje sebi prava da se previse prepravlja ili ne daj Boze rusi bez neke ogromne potrebe (eto, JG, drugi nisu imali pojma sta tu "treba" a mi se nasli pametni da to "sredimo") je cista arogancija i primitivizam.

Zato sam za sto manju intervenciju na beton-hali (ultra-minimalisticka spirala sa 2 staze ka Kalisu i 2 dole) i ocuvanje svih zgrada koje nisu trosne (pa se tako i daju sacuvati) i predstavljaju nekakvu "namernu arhitekturu" a ostatak popuniti na nacin koji je nas/ovovremenski ali da to ipak bude sa postovanjem (volumenski i visinski) onoga sto je okolo a doslo je tu pre nas. Znaci pre svega kontinuitet, ovde ne gradimo nego dogradjujemo grad, dodajuci nesto svoje, oplemenjujuci CELINU u kojoj je to sto mi radimo samo jedan od delova (koji ni ne treba da ima ambiciju da zaseni sve drugo), a u konverzaciji sa prosloscu i bez nekih grotesknih iluzija o revolucijama, skokovima unapred, itd. Mesta za takvu hrabrost i eksperimente (potpuno neizgradjenih a i konteksta koji bi podneli vise hrabrosti, kao sto je recimo Novi Beograd), hvala Bogu, ima toliko da o tome ne vredi trositi reci.

PS Nisu mi jasne ove ostrascene diskusije o "liku i delu Jovina". Zar nije moguce, zapravo verovatno, da su neke stvari koje je uradio (ili hteo da uradi) bile super a druge jako lose?

PPS Jasno mi je da se uvek moze naci neko pametan ko ce da kaze "pa i udzerice su dokument o proslosti i po tvom rezonu ih treba cuvati". Tu je moj odgovor da mi imamo toliko toga i da bi zaista trebalo sacuvati par ulicica sa udzericama (Dorcol, Skadarlija?) kao uspomenu na to vreme. Ali sam za to da se Karadjordjeva kompletira po matrici po kojoj je krenula - kao elitna ulica u gradu sa lepim visespratnicama. Samo bih voleo da neko ako ima postira detaljnije slike Djumurkane itd. i da se rekonstruise ono sto se moze i ima smisla i arhitektonski i urbanisticki i ekonomski.

 

[sizif]

Џони,

Дао бих ти плус за сваки пасус последњег поста, али може се кликнути само једном.

Једина задршка ми је однос према "спирали", али разумем твоје аргументе.

 

[relja]

Na žalost, kod nas se termin "manja intervencija" izjednačava sa mediokritetstvom, svi bi da budu mega-graditelji.

Samo bih voleo da neko ako ima postira detaljnije slike Djumurkane itd. i da se rekonstruise ono sto se moze i ima smisla i arhitektonski i urbanisticki i ekonomski.

Zexland je svojevremeno na SSC-u postavio scan sa planom zgrade, ali se to negde zagubilo.

XIX vek

Evo kako je nastao "trouglasti blok" - buduća Pariska ulica

XX vek

Jeremija Stanojević

Ovde se vidi kolika je bila osnova zgrade

Pre Beton hale, utvrđivanja obale i pomeranja pruge, sa zgradama na parnoj strani Karađorđeve

Pomeranje pruge

Interesantno, pobijanje ovih talpi za utvrđivanje obale i proširenje novog keja do Mosta kralja Aleksanrda nije bi završeno do aprila 1941.


Odmah posle rata

XXI vek

Kada dođe do rekonstrukcije, postaviće se pitanje - u kom obliku, pošto je evidentno da je zgrada menjala izgled kako je vreme proticalo.

 

[Feanor]

Relja iz koje godine je slika na kojoj se vidi potpuno go NBG?

 

[relja]

@Feanor
99% je 1944, odmah po oslobođenju grada.

 

[mekbejn]

Meni se najviše sviđa na prvoj slici, tj. sa onim kamenim detaljima oko lukova.

 

[Feanor]

Au covece ja pomislio da je 19. vek... Nije mi jasno kako je Zemun onako 'mali' tj. ni ne vidi se... A to sto nema vegetacije na NBG mi je fascinantno... Ratno ostrvo takodje golo...

 

[GOJE]

Da, Đumrukana sa prve slike iz XIX veka je fantastična. Sve ostale slike odaju utisak zgrade koja baš i ne zavređuje obnovu.

@relja,

Nemoguće da je slika iz 1944. Pretpostavljam da je Feanor mislio na 3. sliku po redu, i pretpostavljam da je iz XIX veka....

 

[zexland]

Relja svaka cast za hronologiju ! Bas si dobro poredjao sve !
Ne mogu da nadjem tu osnovu, ali ako je nadjem kacim

Inace rusenje tog bloka i stvarno bio urbanisticki suicid ! To je nedopustivo ! Koliko god bila logicna urbanisticka linija zelenog pojasa Sava-Pariska-T.Kocuska-Dunav