Beton hala

[Михаило]

у овом контексту ПОРЕД значи СЕМ а болдовано је из разлога да се нагласи да и сам аутор не каже да је овај мост сувишан него је потребно имати ЈОШ два од којих би онај који излази на савски трг био централни сто значи да је и по мишљењу самог аутора потребан још један низводно за који нам не даје БАШ ИДЕАЛНУ ЛОКАЦИЈУ ал зато зна да је бранкова улица погрешна локација.. ајде ти мени помози да размотрим бољу локацију... да излази на косанчићев венац или париску, можда директ на победника или доле на небојшину кулу?

Ок, извињавам се, деловало је као да си хтео да се позовеш на ово у смислу локације.

Што се тиче локације, лоша је јер се сав саобраћај са њега слива у центар, нема ни једног озбиљнијег одвајања саобраћаја. Нека друга локација би узводно би могла то боље да изведе и самим тим би проблем био мањи. Није проблем мост, проблем је приступ.

У некој будућности би вероватно најбоље било направити један мост у СА, који би имао излаз на СА, Немањину, Савску, а остатак продужавао у тунел ка панчевачком мосту. Следећи полупрстен би повезивао хиподром, аутокоманду са мостом код аде Хује. Наравно, све то кад изградимо 4-5 линија метроа :lol:

Доста офтопичења о мосту

 

[stf]

@ Razgradjevinar

Da, tačno, most sam uveo kao priču o vizurama i uticaju na Kalemegdan. Međutim, kako je taj uticaj oprošten infrastrukturnom važnosti samog mosta diskusija je krenula u smeru opravdanosti mosta u infrastrukturnom smislu.

Jer, obaranjem infrastrukturnih prednosti mosta, obara se i jedina "olakšavajuća" okolnost na njegov uticaj na vizure grada i Kalemegdana. Nije ovo nimalo off topic.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Jednostavno ne vidim da je most imalo pametno i promišljeno uplaniran u Bg matricu. Jednostavno je nakačen na silu. I danas osećamo posledice. A ako dodaju i metro nakazno proširenje, teško nama.

Ja ne mogu da verujem da je nekome normalno nakačiti saobraćajnu arteriju da udara pravo kroz oformljene stambene blokove starog jezgra grada, uz to, nakačiti je pored čuvene gradske zelene pijace (van pameti), i nakalemiti na saobraćajnu infrastukturu 19 veka, i uz to na najznačajniji gradski trg - Terazije, pa potom tik uz Trg Republike i na kraju ga usmeriti kroz 1+1 Despota Stefana, širiti centralne prelepe ulice do fasada zgrada.....

Jedina realna lokacija je u osi Pariske, ako je uopšte potreban most nizvodno od ose Nemanjine ulice.
Ako pogledamo mapu BG-a to je čak i bliži put za Zemun i aerodrom u to vreme, a sa strane starog dela grada se nastavljao na jednu iole saobraćajno ozbiljnu ulicu, a saobraćaj bi dalje išao Tadeuša, do Dunavske, pa Dunavskom do Pančevca umesto kroz Despota Stefana
Brašovan je ponudio most u osi Nemanjine koji bi se gradio pole preseljenja Železničke stanice za koju je kazao da je na jako lošoj lokaciji. Planirao ga je kao glavni most, što znači da nije planirao da Aleksandrov most bude saobraćajna arterija što je vremenom postao upravo zbog nedostatka mosta u osi Nemanjine...

 

[Bivis]

 

[relja]

@STF
Jeste, za Beograd bi bilo mnogo bolje da je prvi drumski most preko Save građen u nastavku Nemanjine.
Ali, stalno preskačeš činjenicu koja se ne može preskočiti - želežnička stanica i železnički čvor su morali da se izmeste pre toga.
Most preko Save je bio potreban mnogo pre nego što je bio završen tu gde je građen.
Izmeštanje železnice je posao mnogo veći od urbanizma Beograda. Kako vidimo, to nije uspela da okonča ni SFRJ, koja je za razliku od Kraljevine koju je nasledila (u okviru koje se Srbija nikada nije izlečila od posledica prethodnog rata) , izgradila industriju i infrasturkturu.
Ako se pogleda koliko je infrastukture izgrađeno u Kraljevini u periodu 1918-1934, do kada je most bio završen, jasno je da je preseljenje železničkog čvora bila misaona imenica. A bez toga mosta u Nemanjinoj nije moglo ni biti, most je bio neophodan, Brankova je bila najbolja moguća opcija.


Za vikend je u "Politikinom" kulturnom dodatku izašlo viđenje M. Mitrovića o Beton hali...
Ako neko ima sačuvano, molim da postavi.

 

[Bulevarac]

DRUŠTVO| EKOLOGIJA| KULTURA| MOJ GRAD| POLITIKA
Obala reke podno Kalemegdana
Đorđe Bobić / 17.07.2012. u 14:43
KOMENTARI: 6ČITANOST: 51/PREPORUKE: 0/
Ima već godina dana kako je žiri u sastavu: Darko Radović, Roberto Simon, Josep Acebillo, Kurt Puchinger, Dragan Đilas, Vladinir Lojanica i Milica Grozdanić, izabrao i proglasio dve jednakovredne Prve nagrade (videti u Att.) i dobiše ih, naravno po jednu, Branislav Redžić i Sou Fudžimoto, na konkursu za urbani lik beogradskog priobalja podno Kalemegdana, tamo oko Kapetanije i Beton hale. Nagrađena su dva projekta sasvim različita u svim aspektima koje arhitektura poznaje, mada je posao žirija da odluči, da stisne petlju i kaže ko je bolje rešio stvar a neodlučnost i svoje dileme nema pravo da ostavlja raspisivaču konkursa. Onda su Skupština grada i Urbanistički zavod, nije se čulo zašto i po kojim kriterijumima, izabrali jedan od dva prvonagrađena projekta, onaj japanskog tvorca, da bude izgrađen. Takođe, nije se čulo zašto je onaj drugi jednakovredni projekat skrajnut iako je, možda, primerenije i manje agresivno prianjao uz Kalemegdansku padinu podno tvrđave.
Šta je posle bilo je pitanje procedure, možda se radi na odabranom projektu i to su njihova posla, onih što odabraše prelepu pregolemu činiju sa špagetima spiralno uzvitlanim uzbrdo i naviše i na sve strane, pa će Kalemegdan, gledan sa druge obale ili Gazele, skrušeno da proviruje i naziraće se u fragmentima kroz te spirale a Beograd će dobiti, ako se špageti ipak serviraju, sasvim novu gradsku sliku, radikalno promenjen identitet i lik svog najvažnijeg mesta u odnosu na onaj koji tu obitava već nekoliko vekova.
Naravno, radikalni zahvati u skladu sa novim viđenjem sveta i pokušajima arhitektonske pratnje novog viđenja su mogući i poželjni ali ipak bi bilo dobro da se misli i na mesto gde se to događa i gde to savremeno viđenje sveta ima mesta a gde ga treba umeriti sa prostorom u koji se novotarija smešta. Izabran je model koji ne komunicira sa Kalemegdanom, dramatično menja izgled mesta gde je Beograd začet pre desetak vekova i gde mu je biće, gde je grad nastao, gde opstaje i po kome se prepoznaje i to nisu menjali svi koji za to vreme prohodiše tuda, ni Huni, ni Sarmati, ni Gepidi, ni Rimljani, ni Vizantinci, ni Austrijanci, ni Turci, čak ni Srbi, eto sve do danas, geografiju početka beogradskog grebena nisu dirali, razumeli su i prepoznali da je to mesto gde se dva sveta, Istok i Zapad susreću i da taj greben na Ušću, gradski znak za prepoznavanje ne treba dirati.
Žiri je izabrao atraktivan i inventivno urađen arte fact sasvim u skladu sa savremenim svetskim trendom o teranju mode po svaku cenu i po tom pitanju izabranom projektu se ne može naći neka ozbiljna mana, on jeste u svakom smislu savremen i u skladu sa globalističkim trendom iskazivanja novih vrednosti i novog arhitektonskog jezika. Razumljivo je da čovek iz Japana verovatno nije bio, ponešen lepotom svoje vizije objekta, dovoljno obavešten o mestu, značenju i značaju tog mesta gde treba njegova zamisao da se smesti, i onda je prešao preko istorije, preskočio identitet okruženja, promenio znak grada, dirnuo nezgrapno u gradsku suštinu i postoji opasnost da je ozbiljno uzdrma, ali je slično njemu postupio, prvo žiri, a potom i oni što izabraše baš taj projekat od dva. Gledali su lepotu arte facta ponešeni idejom da će Beograd dobiti sasvim neobičnu i nesvakidašnju arhitektoniku koja će Beogradu doneti izvestan prestiž na evropskoj mapi i zanimljivo štivo za turiste, mada takvih globalističkih ambijenata ima posvuda po planeti dok je Kalemegdan jedinstven i neponovljiv i naravno samim tim privlačniji za one što dođu grad na kratko da vide i zapamte o njemu ponešto. Ipak, turisti dođu i prođu, ponesu utiske, ponajviše u digitalnom obliku i to završi na nekom tvrdom disku.
Šta o svemu tome misle Beograđani koji ne prolaze i ne odnose grad koje kude u elektronskoj memoriji i šta će misliti posle, kad im spiralni format udenut tesno i pomalo na snagu između obale i Kalemegdana promeni odvajkada zapamćeno ... ?
DRUŠTVO| EKOLOGIJA| KULTURA| MOJ GR...Kalemegdana promeni odvajkada zapamćeno ... ?

 

[Feanor]

Au pasce sneg kad se ja slazem sa doticnim u rec...

 

[stf]

@ Relja

ОК, али и Бранков/Александров мост прескаче исту ту пругу. И Стари савски прескаче пругу. Итекако је могао да се изгради тај мост без дирања железничке станице, јер је његова природна позиција буквално на месту Старог савског. Погледај мапу Бг-а и само ће ти се казати.
Уосталом и Немци су подигли мост баш ту, гле чуда. Питање је зашто? Па ваљда јер је на том месту најкориснији. Нису се малтретирали са Александровим, иако су имали и приступне, и стубове - најтежи део посла је био готов.
Такође, исти поглед на мапу (говорим о ауто карти БГ-а), не може а де се не запази колико је Бранков на саобраћајно ужасном месту. Погледај жуте линије (саобраћајне артерије) и видећеш колико се та линија у наставку Бранковог ломи цика цак. То довољно говори да нешто није у реду.
Трећи поглед на исту мапу сасвим логично налаже да је далеко квалитетнија позиција моста била у правцу Париске улице. Жуте саобраћајне артерије су праве и размотане, и природно се једна на другу настављају. Такође, тај мост би био још ближи Земуну и аеродрому, природно би се настављао и на данашњу НБГ матрицу, а рушио би се много мањи део урбаног ткива. Само онај шпиц који већини смета.
И вероватно бисмо још у доба СФРЈ већ добили онај планирани тунел испод Париске.

 

[svrca]

blog.b92.net/text/20678/Obala-reke-podno-Kalemegdana/

 

[vranac]

Spojler

Надам се да неће господин правити ништа на месту Бека. Са једне стране јапанска спирала, са друге стране неко његово чудо које треба да шокира својом појавом и можемо да срушимо калемегдан.

Нисам ја уопште против модерне архитектуре, али се противим грађењу нечега чисто да би било различито и да би шокирало својом појавом. To je појава средина без културе, као бедуинске државе по блиском истоку, или неки провинцијални амерички град.

На пример Скандинавци имају прелепу модерну архитектуру, која је функционална, нимало мегаломанска и у доброј мери се уклапа са њиховим старим градовима.

 

[relja]

@STF
Brankov i Stari savski preskaču samo dva koloseka, dok most u nastavku Nemanjine ili negde na Savskom trgu izbija na nekih 20 i više koloseka (na Bing mapsu sam prestao da brojim posle 20, ko zna koliko ih je još bilo 20-tih godina).
Ne bih se složio da je pozicija Starog savskog povoljnija. Veza sa Terazijama, tadašnjim a i sadašnjim centrom bi bila Kamenička, prilično strma ulica. Greben na kojem se nalazi Brankova je mnogo bliže obali Save. tako da nema tog problema sa visinskom razlikom/ strmim terenom.

Zašto su Nemci izgradili "Stari" savski baš tu? Pa, prvo, njegov položaj nisu odredili urbanisti Beograda, nego nemačka vojska za svoje potrebe, ne za potrebe Beograda. Sigurno, ali sigurno nisu imali u vidu širenje Beograda na zemunsku stranu - rasparčali su Jugoslaviju, Zemun je pripadao NDH, a Srbija nije imala perspektivu pod Rajhom. Most je ratna improvizacija vojnih inženjeraca. Znamo da su ga doneli u delovima sa druge lokacije na sasvim drugoj reci, a pošto i nije "pasovao" na širinu Save - otud i stubovi toliko daleko od obale. Improvizacija, izuzetno kvalitetno izvedena, odlična u tom trenutku, ali za vojne udžbenike - ne može se razmatrati u okviru urbanizma.
Zašto nisu popravili Aleksandrov? Ja verujem da su to ostavili za kasnije, pošto su stubovi još dugo stajali u vodi. Mislim da je u pitanju praktična vojna odluka: rešenje već postoji - doneti novi most u delovima, jednostavniji robusniji i lakši za opravke u slučaju oštećenja. Kudi kamo jednostavnije nego popravljati komplikovan i ranjiv most, za šta im treba i vremena i resursa (mašine, transport...čelik pre svega) u sred rata i ratne proizvodnje. Uostalom, u nekoliko navrata su postavljali i pontone duž ruševina Aleksandrovog.

Da li je Pariska bila bolja lokacija? Pa o svemu ovome možemo da otvorimo novu temu i da se raspisujemo godinama. Most bi prelazio tačno preko tadašnjeg pristaništa, tj Beton hale, magacina i kranova za istovar i pretovar na/sa vagona.

Treba imati u vidu da do 1918 nije bilo povoda da se planira bulevar koji bi izlazio na Savu i bio funkcionalna veza centar - leva obala.

 

[relja]

Osećam se prilično nelagodno kada pročitam neku rečenicu Đ. Bobića i pomislim da je čovek u pravu...

 

[stf]

@ Vranac

Kada već pominjemo Beko blok, prošle nedelje sam šetao celom dužinom keja i pritom iskoristio to vreme da dobro obratim pažnju na te vizure i "ugroženost Kalemegdana.

Zaključak je: Tresla se gora, rodio se miš.
Pomenuti Beko blok nikakvim vizurama ne smeta, pre svega, jer:

1. Tvrđava se sa keja a samim tim i sa reka uopšte ne vidi. (govorim o delovima keja odakle bi taj famozni blok smetao).
Tvrđava prestaje da bude deo vizure negde kod spomenika Oslobodiocima Beograda, a Beko se odatle ni ne primećuje. Sve posle toga Kalemegdan je već zaklonjen kompleksom Milan Gele Muškatirović.

Jedina pozicija odakle bi se zaklonla tvrđava, i to mali deo koji se vidi je iz pravca okretnice 79. I to je sve.
2. Pomenuta spratnost Beko bloka ne bi nadvisila ni postojeće drveće, te se ni Beko ne bi video

@ Relja

Izgleda da moram da ti crtam.

Stari savski je na direktnoj osi Nemanjine. Znači, pozicija je odlična. Sa druge strane prolazi tačno između Sajmišta i naselja Novi Beograd (gledano u to doba jako lepa pozicija budući da je to naselje Sajmištem bilo fizički odvojeno od Aleksandrovog.)

E sad, zašto on ne bi mogao tada da funkcioniše za početak kao što funkcioniše i danas? Da obilazi tih 20 koloseka kao što je to danas slučaj? Mogao je on sasvim lepo da funkcioniše do izmeštanja železnice.

Zašto sam pomenuo Nemce? Pa ti si sam pojasnio, samo moram na to da ti ukažem. Oni su podigli most na najfunkcionalnijem mestu koji se (igrom slučaja po tebi) neverovatno urbanistički uklopio (ja kažem svesno). Nemci nisu ošljarci i nikako nije tačno da su radili ofrlje jer je Srbija bila nebitna. Šta god da rade, rade promišljeno. Nebitno je gde su.

A most u osi Pariske ne bi sekao Beton halu i smetao kranovima. Pogledaj pažljivije.

I da, baš mi je interesantno da si žestoki protivnik Mosta preko Ade a istovremeno žestoki pobornik Aleksandrovog mosta. Ta dva mosta su praktično dizana iz istih razloga i pobuda i imaju identičnu pozadinsku priču nastanka.....

.....i posle mi kažeš da tvoj stav nije romantičarski prema prošlosti.....

.....a posebna je priča to što se potpuno ignorišu negativne posledice pozicije tog mosta koje danas osećamo. Bukvalno se ignorišu. Valjda je precima sve oprošteno.

 

[relja]

@STF
Ovako kako si nacrtao, a i na bilo koji drugi način, železnička stanica i ceo sistem koloseka bi morao da se skloni odatle. To je sasvim jasno i to je ono o čemu ja sve vreme pišem na ovoj temi.
nema tu "obilaženja" koloseka. Ulica bi prolazila kroz staničnu zgradu i preko putničkih perona - znači stanica mora da se pomeri negde drugde.
Kraljevina nije imala mogućnosti da to uradi, i tako smo dobili lokaciju u Brankovoj.
To što "Stari" prolazi između Sajmišta i naselja ne znači ništa: Sajmište je sagrađeno posle završetka mosta, a naselje je građeno na placevima bez plana - kada bi taj hipotetički predratni NBG bio građen, sve bi se to rušilo.

Ja sve vreme pričam o izabranoj lokaciji - nisu imali drugu opciju.
Gde sam ja napisao da su Nemci nešto radili ofrlje kada je taj most u pitanju?
Podigli su tamo gde su mogli i gde je njima odgovaralo, a ne po meri budućeg razvoja Beograda.

Ako se sećaš, ja sam protivnik ovakvog rešenja mosta preko Ade i "UMP-a", i smatram da je bolje bilo graditi ga negde između prevlake i špica zbog uklapanja u NBG matricu.
Nisam nikakav "žestok" pobornik Aleksandrovog mosta, samo konstatujem da je tadašnja odluka o lokaciji bila jedina moguća.

I da, priznajem da most u Pariskoj ne bi ometao pristanište. Svejedno, raskrsnica kod Francuske ambasade bi bila smrt za grad.

 

[Bulevarac]

Mislim da se gradski arhitekta do sada dovoljno kompromitovao da njegova misljenja treba uzeti sa rezervom, jer iza vecine ne lezi nista drugo osim licne finansisjke dobiti, Pokazao nam je za sta se zalagao u prethodnom periodu, kada je bio pre svega partijski arhitekta. Hvala mu za lepo organizovan Vracar , hvala mu za p+4 + koliko platis, hvala mu za TC usce, ....

 

[stf]

@ Relja

Знам ја о чему ти причаш, али све време игноришеш оно што ја указујем. Без измештања ж. станице Савски функционише без проблема 70 година. Све време заступаш став да је у случају тог моста железничка морала да се склања одмах, а реално стање ствари је да није морала.

То насеље је легализовано још у време Краљевине и не би се рушило. Уосталом, баш зато тај простор није чак ни у време СФРЈ сравњен.

Раскрсница са Француском би била смрт за град??? А Бранкова са тунелом није???

@ Bulevarac

Лепо речено. Тај човек се у професионалној каријери толико обрукао и дискредитовао да би било најбоље да ћути. Чињеница да један такав стручњак критикује Облак је још један разлог да га ја подржавам.

 

[relja]

@STF
Ja ću ovde da prekinem diskusiju o mostovima na ovoj temi.
Udaljavamo se od teme, diskusija ne vodi nikud, meni je postalo malo i zamorno, mogu da pretpostavim da je drugima mnogo više.

 

[razgradjevinar]

@ Relja

Знам ја о чему ти причаш, али све време игноришеш оно што ја указујем. Без измештања ж. станице Савски функционише без проблема 70 година. Све време заступаш став да је у случају тог моста железничка морала да се склања одмах, а реално стање ствари је да није морала.

stf, zar ti sad ne ignorises cinjenicu da postoji most koji ti toliko smeta. aj sad preusmeri sav saobracaj nbg-stari beograd koji 70 godina ide brankovom (jer most tu ne postoji) na taj tvoj pa da vidimo sta ce biti ne samo sa zeleznickom stanicom nego i sa nemanjinom, karadjordjevom, kneza milosa, slavijom, bulevarom sa jedne strane reke ali i sa saobracajem na novom beogradu, od sava centa do zemuna..

PS: moderatori bi ovu diskusiju mogli stvarno da premeste u temu o beogradskim mostovima ali onda nema sta da se prica o beton hali i cela prica ce da zamre cak i na beobuildu

 

[stf]

Било би кудикамо боље, јер постоје много шири коридори него ови који опслужују Бранков.

И слажем се, доста о мостовима.

 

[Homer Jay]

Opa, nadmetanje za lokale u Beton hali. U ponudi su prazni lokali, ali i oni koji su već izdati:

http://www.beograd.rs/download.php/documents/licitacija2072012.pdf

 

[relja]

Nema informacije kada prestaju tekući zakupi, tj od kada bi lokali mogli da budu slobodni.
Koliko je verovatno da svima zakup ističe istovremeno? Ne baš.

Jel' ima neki drugi link?

 

[Homer Jay]

Ne znam stvarno. Na oglas sam naleteo slučajno na sajtu grada.

 

[vucko]

Jovin o beton hali

http://arhitekturabezbeograda.files...-kalemegdan-zove-branislav-jovin-u-akciji.jpg

 

[Delija]

Само да поздравим оне форумаше који су ми се подсмевали када сам писао о овоме:

У оквиру прве етапе метро система урадио сам пројекте пешачке зоне Кнез Михајлове улице.

 

[vranac]

Opa, nadmetanje za lokale u Beton hali. U ponudi su prazni lokali, ali i oni koji su već izdati:

http://www.beograd.rs/download.php/documents/licitacija2072012.pdf

Надам се да ће се наметнути стандард како мора са спољне стране да изгледа локал. У почетку су закупци сами копирали једни друге, али сада полако почињу одступања, па ако се настави у том смеру имаћемо и доле хаос.

Jovin o beton hali

Spojler

http://arhitekturabezbeograda.files...-kalemegdan-zove-branislav-jovin-u-akciji.jpg

Иако сам против Фуџимотове спирале, не слажем се са Јовином да су у овом случају приватни инвеститори криви. Не видим какав је њихов интерес у градњи облака. Чак онај Реџићев пројекат који ми се такође не свиђа је много више окренут инвеститорима.

Док је свакако била добра идеја 70-их да се на беко блок прошири калеменгански парк и споји са 25. мајем.

 

[stf]

U ovom tekstu G. Jovina sam namirisao ogromnu dozu licemerja.

Sa jedne strane kao "štiti" Kalemegdan kao "istorijsku celinu" a istovremeno je planirao da ruši fabriku BEKO, Školu Petar Drapšin, Beton halu, više zaštićenih zgrada u bedno nazvanom "trouglastom bloku", a onu prelepu zgradu u Pariskoj nadgradi sa ogromnom brutalističkom formom.....i od takvog imena je mnogo...

...potpuno se slažem da bi hipotetički Kalemegdanski park trebalo da se prostire tako kako je on zamislio, i "trouglasti blok" i blok BEKO jesu urbanistički viškovi, ali mu niko ne daje za pravo da ruši toliko vrednih zdanja. Niti njemu, niti bilo kome drugom....