Svrha dodatnog sadržaja u Beton hali (komercijalnog prostora i garaže) je privlačenje eventualnih suinvestitora kako bi se projekat realizovao kroz javno-privatno partnerstvo, čime bi se značajno smanjila izdvajanja iz budžeta za izgradnju spirale, te bi na kraju više novca ostalo za sve one stvari koje se raspadaju, za kanalizacije koje nemamo, ulice koje nisu asfaltirane itd.
Svaka medalje ima dve strane i bukvalno u svemu možemo naći nešto loše - ako je tu komercijalni prostor, onda je "fuj, kapitalizam, kumovi, lopovi, ugrađivanje", ako nije onda je "bacanje para iz budžeta na nepotrebne stvari".
Inače, betonska ploča koja bi povezala Kalemegdan i Beton halu je mnogo gabaritnija od krivudavih čeličnih mostića koje je predvideo Fudžimoto. Japanski projekat možemo zapravo posmatrati kao "prozirno brdo". Činjenica je, međutim, da japanski projekat na oko izaziva potpuno suprotan efekat jer je jednostavno razigran, njegova dinamika intrigira i kod nekih izaziva uznemirenje, poput pank muzike
U svakom slučaju, i ja, kao neko kome se ovaj projekat dosta dopada, priznajem da je rešenje veoma kontroverzno i da će zauvek ostati predmet oštrih rasprava.
Meni prija taj nesklad i neuklopljenost. Mislim da je haos jedna od osnova beogradskog identiteta - volim da kažem da Beograd treba da teži nečemu što se paradoksalno zove "uređeni haos". Ceo grad deluje kao nešto što je ostalo posle sudara dve lokomotive koje su se kretale ogromnom brzinom - sudar reka, sudar brda i ravnice, sudar kultura, sudar civilizacija, sudar ideologija - stara zgrada, nova zgrada, sokak, pa bulevar, kafić, pa kafana, burek, pa štrudla, kafa, pa kapućino, Vojvode Stepe, pa Bulevar oslobođenja - i u centru svega toga čelični kovitlac.
I samo u vezi generalnog utiska nekakvog kontrasta koji se pravi izgradnjom Beton hale u odnosu na Karađorđevu koja se raspada, moram reći da je utisak pogrešan - zapravo, dobar deo Karađorđeve ulice i njene okoline je, kao i Oblak, u fazi planiranja. "Makeover" će se dešavati gotovo paralelno jer se očekuje i izgradnaj tunela u Pariskoj, i revitalizacija Kosančićevog venca sa memorijalnim platoom na mestu nekadašnje Narodne biblioteke, i izgradnja novih objekata u Karađorđevoj i Pariskoj ulici (već se gradi zgrada u Karađorđevoj 5, planirana je i izgradnja zgrade koja bi se od Karađorđeve 7 prostirala sve do Pariske ulice, planirana je ona moderna zgrada u Pariskoj 3, hotel kod Velikog stepeništa, kao i rekonstrukcija Đumurkane). Ne zaboravimo i metro most i stanicu metroa kod Brankovog mosta, ceo proces oživljavanja Savamale koji je već uveliko u toku. Zatim, izmeštanje Autobuske stanice koje se planira u narednih nekoliko godina, kao i rekonstrukcija same Karađorđeve ulice koja će uslediti posle 2014. Itd, itd. Nije kao da se samo priča o Oblaku i Beton hali - a o ostatku priobalja niko ne misli. No i odnekud treba početi, pa zašto ne bismo od centra centra.