Šta je novo?
Od:
Filteri

Beskućnici i gradska sirotinja

MC_ je napisao(la):
Meni su sve te "inicijative mladih" uvek sumnjive.
Plasim se da iza njih stoji neki rezim, domaci ili strani.
Sutra cu da odem tamo i da proverim da li je sve to istina.
Fotografija mi deluje kao neka reklama za kapute.
Kliknite za proširenje...
"Pod okriljem WWF-a, inicijativa mladih u borbi protiv klimatske krize"

Ко све вршља овом мученом Србијом...
 
bunanub je napisao(la):
A ko bi to trebao da stoji iza njih da se ti ne bi bunio?
Kliknite za proširenje...
pa neki obicni ljudi. mozda su i ovi ok, samo sam sumnjicav.
zapravo, opstina bi trebala time da se bavi, a ne privatna lica ili ngo

WWF se bavi zastitom zivotinja. zato mi je cudno.
 
Video zenu koja se nagnula da sto vise zahvati iz kontejnera i pala u isti.
 
Da li neko zna nešto o paru koji bukvalno živi ispod Brankovog mosta?

Kakva je tu priča u pitanju? Može li im se nekako pomoći?

Više ne mogu da se setim kad sam ih prvi put primetio. U svakom slučaju bilo je to davno, verovatno u februaru. A sasvim moguće i pre toga, jedino se sećam da je bilo jezivo hladno. Dugo vremena nisam obraćao pažnju pošto su izgledali kao migranti koji čekaju svoj red da se prebace preko granice. Međutim, postepeno, čovek ne može da ih ne zapamti i vremenom bude maltene fasciniran.

Muškarac i žena. Nisu ni klošari i ne izgledaju siromašno. Imaju dosta stvari raspoređenih u većem broju kofera pokrivenih reflektivnom termo folijom. Ali UVEK su tamo. Kad god prolazim, bez obzira na doba dana i bez obzira kakvo je vreme. Jedno od njih čuva stažu dok drugo spava. I izgledaju krajnje pristojno, povučeno, i čak stidljivo. Nikada ih nisam video da pričaju sa bilo kim ili da je bilo ko pored njih. Ili da piju. Spavaju ispod mosta, na kartonu. Ono što me je zaprepastilo je da se ni po najvećem mrazu, kiši ili košavi nisu usuđivali čak ni da se sklone unutar onih arkada ispod mosta. Čak, neki beskućnici su odavno obili metalna vrata male prostorije koja je sa leve strane kad se penjete stepenicama ka stanici GSP-a ka Novom Beogradu. To je još uvek otvoreno i prazno, ali nisi hteli ni tamo da uđu, ni noću, po mrazu ili košavi. Oko njih nikada nema ni jednog otpatka, a pogotovo đubreta. Vremenom su izgleda sebi napravili malu portabl kuhinju iza metalnih ormara za rasvetu i tu spremaju jelo. Ispod je plastični kontejner sa vodom. Ali posle jela "kuhinje" više nema i sve je opet čisto. Ničeg drugog nema oko njih. A kofere sa čitavom imovinom nisu hteli čak ni da približe velikim centralnim stepenicama i tako budu ispod konstrukcije mosta i makar zaštićeni od kiše, verovatno zato što su ovako pomereni pored niza metalnih razvodnih oramara manje na smetnji prolaznicima. Ali zato na kiši.

I tako ta porodica živi ispod Brankovog mosta sigurno više od mesec dana, a verovatnije dva, i tako je prošla najhladniji deo ove zime. Na kraju sam se prelomio i pored dugog ustezanja ipak rešio ih slikam sa idejom da će ovaj apel za pomoć ipak delovati ubedljivije ako ljudi mogu da ih vide.

IMG_8475.JPG


IMG_8476.JPG


IMG_8533.JPG


IMG_8534.JPG
 
Svaka cast Zuma.

meni su prilicno daleko, ali ako neko svakog dana tamo prolazi, ovo je moj sevet kako uspostaviti kontakt.
Poneti neki predmet koji mozda treba tim ljudima (cebe, vodu, posudu, odecu...) i reci im: "Izvinite da li vam mozda treba ovo?".
Onda pokusati razgovor.

Zaista treba pomoci tim ljudima jer oni mozda nisu propali sasvim.
Mozda su ti ljudi zrtve izvrsitelja.
 
Ponovo je toplo.
Beskucnicima je lakse.
Neki su odavno, mozda ceo zivot u gradu bes srca.
Neki su skoro dosli, jos uvek sanjaju svoja sela.
Svi su ipak propali.
Na vrucini i male kolicine lose rakije udaraju u glavu.
U to ime - ziveli.

na slici: jedno spavaliste beskucnika u samom centru.
20220516_190045[1].jpg
 
Razgovorom sa ovim ljudima sticem utisak da je alkoholizam razlog, mozda glavni za njihovo klosarenje.
O Rakiji pricaju pobozno, rakija je izvor radosti.
Sve sto dobiju ode na Rakiju,

Zanimljiva je uloga Rakije u nasem socijalnom kolapsu.
 
E odlična tema MC_ dobro si je otvorio... Razlozi su razni, ali evo ispričaću svoje iskustvo...

Ima jedna nedovršena zgrada, na početku Zvezdare, već zarasta u korov, nikako da je snimim... I tu sam pre 2 zime, malo pre korone, upoznao jednog beskućnika... Mislio je da sam policajac pa se sakrio, a ja video neki ljudski obris i krenuo da ga pratim... I krenuli mi u razgovor i razmenili brojeve i pošto živim blizu družili smo se neko vreme...

On je iz Loznice, moje godište i njegova priča je da je beskućnik izborom... Radio je u auto perionici ali nije želeo da rentira stan u Beogradu iako bi mogao ali bi onda morao negde van centra... U Loznici niko nije znao da ovde nema stan... Uredio je jedan deo nedovršenog stana u toj zgradi, dovukao neki dušek i tu smo sedeli i pričali... Duvao je vetar, promaja, baš je hladno za spavanje... Imao je slojeve i slojeve odeće...

Lik je ranije imao i nekih problema sa zakonom, vezano za marihuanu i krađe... Viđali smo se neko vreme i prijalo mi je, baš na tom dušeku bi sedeli, pili pivo i pričali... Častio sam ga par puta, išli smo u Mek da jedemo, a onda je i on mene i baš je insistirao da hoće, a znao sam da ima dosta manje i da su mu uslovi žviota nikakvi ali eto želeo je baš i on od svoje plate nešto meni da kupi, da se oduži...

U principu viđanje je stalo donekle zbog korone, vratio se tada u Loznicu a u većoj meri jer suviše burno reaguje i emocionalno je nestabilan što se tek vidi na duži rok, a meni smeta, jer ja volim da mi je sa prijateljima maksimalno opušteno, a ne neka stalna napetost... Mislim da je zbog života na ulici ostao malo mentalno okrnjen, još uvek u meri da funkcioniše normalno ali sa tendencijom daljeg pogoršanja ako nešto ne promeni i rekao sam mu to... Skrenuo sam mu pažnju gde to klizi, a da mu je bog dao sve, ima visinu, nije glup, lep je momak u nekoj osnovi, a sam sebe uništava... Eto, možda ga sretnem ove zime ponovo... Ima tu dosta beskućnika zimi, ali samo je sa ovim momkom vredelo ući u neki kontakt...
 
Noki je napisao(la):
E odlična tema MC_ dobro si je otvorio... Razlozi su razni, ali evo ispričaću svoje iskustvo...

U principu viđanje je stalo donekle zbog korone, vratio se tada u Loznicu a u većoj meri jer suviše burno reaguje i emocionalno je nestabilan što se tek vidi na duži rok, a meni smeta, jer ja volim da mi je sa prijateljima maksimalno opušteno, a ne neka stalna napetost... Mislim da je zbog života na ulici ostao malo mentalno okrnjen, još uvek u meri da funkcioniše normalno ali sa tendencijom daljeg pogoršanja ako nešto ne promeni i rekao sam mu to... Skrenuo sam mu pažnju gde to klizi, a da mu je bog dao sve, ima visinu, nije glup, lep je momak u nekoj osnovi, a sam sebe uništava... Eto, možda ga sretnem ove zime ponovo... Ima tu dosta beskućnika zimi, ali samo je sa ovim momkom vredelo ući u neki kontakt...
Kliknite za proširenje...
Tacno je. Zivot na ulici mentalno okrnji coveka.
 
живот у свету данас, окрњи пристојног човека

док они непристојни, а у овом гњилу, само још више цветају
 
Мало је смешно живети у периоду где су прогресивисти толико суштински поражени стварни светом и изгубили апсолутно све аргументе да им је једино преостало да оптужују све који се не слажу за нацизам

Најбоље би било да сви живимо у ус*аним градовима и удишемо запаљену пластику како не би случајно били нацисти универзалним поштовањем закона за све грађане
 
Друштвено корисним радом

Стварно није нека наука увести склоништа и социјалне станове за бескућнике, социјално запошљавање за плату (поготово при несташици радника у ЈКП и на градилиштима) а просјачење третирати као неморални чин што и јесте, поготово када то раде здраве и радно способне особе

Превише је поштених људи који ломе кичму и раде по три посла да би се нерадницима давале паре за џабе
 
Плус имамо страшну злоупотребу деце за просјачење од њихових родитеља. Такви родитељи ту несрећну децу могу и да подводе.
 
Одгајање деце у таквим условима је иначе противзаконито и да то не раде готово искључиво Роми ту децу би покупила социјална служба

Због чега се намеће питање да ли је то казна па су они тога поштеђени јер су привилеговани или је то хуманост које су та деца лишена због боје коже. Додуше свеједно је противуставно па можда и није важно зашто
 
Beskucnici koji ne rade godinama posle vise nisu sposobni nista da rade.

Alkohol ima ogromnuulogu u beskucnistvu.
Da li alkoholicari postanu nespodobni ili prvo postanu ljudi nesposobni pa zatim i alkoholicari. Ne znam.
 

Grad Beograd posvećen rešavanju problema beskućništva i drugih marginalizovanih društvenih grupa​


Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Aleksandra Čamagić učestvovala je u dijalogu na temu ,,Beskućništvo – mapiranje i prvi koraci ka društvenoj uključenosti”, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ona je u Palati „Srbija” istakla značaj teme i institucionalne pomoći svim marginalizovanim grupama stanovništva.

– Sve prisutne nas povezuje briga o tim ljudima, uz podsećanje da svako od nas može da se nađe u takvoj situaciji sticajem nepovoljnih životnih okolnosti – kazala je resorna sekretarka.

Najveći problem je, prema njenim rečima, nevidljivost beskućnika.

– Zadatak svih nas je da tim ljudima pomognemo. Takođe, da u našem okruženju razvijamo empatiju i ne okrećemo glavu od tih ljudi koje svakodnevno susrećemo – navela je Čamagićeva i zahvalila nevladinom sektoru na pomoći u rešavanju tog problema.

Grad Beograd je u saradnji sa Crvenim krstom nedavno otvorio Dnevni prihvatni centar u Lominoj ulici, podsetila je resorna sekretarka.

– Imamo već korisnike koji dolaze na dnevnom nivou u Dnevni prihvatni centar gde mogu da dobiju obrok i toplo okruženje. U istoj zgradi se nalazi i Centar za socijalni rad u kojem korisnici dnevnog boravka mogu da dobiju korisne informacije o mogućnostima koje imaju u sklopu lokalnih socijalnih usluga – kazala je Čamagićeva.

Naglasila je da Grad Beograd pomaže svim ljudima koji se nađu u takvoj i sličnim situacijama i podsetila da je jedan od osnovnih problema kod tih ljudi neposedovanje ličnih dokumenta.

– To je prvi korak za ulazak u sistem socijalne zaštite. Grad Beograd će nastaviti da pruža što širi spektar usluga ljudima koji se nalaze u situaciji beskućništva – zaključila je Aleksandra Čamagić i najavila prvi put u prestonici otvaranje Privremenog prenoćišta za beskućnike.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je značaj razgovora na temu lica koja se nalaze u situaciji beskućništva.

– Mi u Vladi Republike Srbije odgovorni smo za sve ranjive grupe stanovništva, kao i za sistemsko rešavanje tog problema. Naša je posvećenost jasno usmerena u pravcu građenja solidarnosti prema svim ugroženim društvenim grupama i cilj nam je da uz pomoć svih uključenih subjekata napravimo celovitu platformu za trajno rešavanje ovog problema – rekao je resorni ministar.

U dijalogu su učestvovali predstavnici Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Ministarstva unutrašnjih poslova i nevladinog sektora.

Dijalog je organizovan 20. decembra na Međunarodni dan solidarnosti, koji se obeležava od 2006. godine odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Grad Beograd posvećen rešavanju problema beskućništva i drugih marginalizovanih društvenih grupa – Studio B

studiob.rs studiob.rs
 
Да ли сте знали да је Мађарска уставним амандманом забранила бескућницима да бораве на јавном простору?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh