zidar":30otd2bh je napisao(la):
@Кирилл
Sadasnje administrativne granice Beograda uspostavljene su 1977. a grad i okolina su se od tada ipak bitno promenili tako da te granice smatram potpuno irelevantnim za bilo kakvo planiranje gradskog prostora. Vestacke granice nikako ne mogu uslovljavati planiranje saobracaja.
Bitno je gde ljudi zive i kuda i kada se krecu to jest ekonomska zona glavnog grada, ono sto se moze smatrati njegovim perifernim tkivom to jest direktnom zonom uticaja, a u tu zonu spadaju i Pazova i Pancevo isto koliko i Batajnica, za razliku recimo od Lazarevca koji je pritom administrativno deo Beograda.
Administrativne prepreke naravno postoje, ko sta finansira i ko odlucuje, ali na nama gradjanima je da nateramo ta tela da saradjuju a ne da svako gleda samo svoj feud. Na kraju krajeva, administrativne granice nisu vecne, sa vremenom se menjaju i prilagodjavaju.
Iste usluge treba pruzati Pancevu, Batajnici, Ripnju ili Novoj Pazovi (kao i Vinci da ima prugu).
Rakovica ne spada u tu kategoriju, ona je sastavni deo centralne gradske zone isto kao Mirijevo ili Bezanijska Kosa.
Ниси у праву. Мени је то о чему пишеш, између осталог, и струка (тј. део струке), и тврдим да је админстративно уређење (које, опет, проистиче из друштвених околности, које се, свакако, мењају, али не свака три дана) итекако релевантно за планирање урбаног развоја.
Садашње устројство Београда јесте установљено тада када кажеш, али ту треба разликовати појмове ужег и ширег подручја Града.
Раковица, Батајница и, рецимо, Крњача, апсолутно су истог ранга, а разлике о којима ти пишеш проистичу само из различитог начина на који се град, у овим правцима, развијао. Узгред, Лазаревац (као и Младеновац, Обреновац и сл), административно јесте део ширег подручја Града Београда, али није део Београда као насељеног места, што Батајница (као и, рецимо, Раковица или Крњача) јесте.
Без обзира на разлику у физичкој удаљености, превозне потребе становника, примера ради, Батајнице и Крњаче су потпуно исте као превозне потребе оних који, рецимо, живе у Раковици. Једноставно, "концепт" њиховог укупног животног "односа" (у смислу свих активности, планова и сл) са Београдом је потпуно исте врсте и интензитета. Са Пазовом није тако, будући да другачији административни статус повлачи за собом и суштински другачије усмеравање у решавању животних потреба. Економски аспект, свакако изузетно битан, само је један сегмент у овом мозаику, с обзиром да превозне потребе нису само њиме мотивисане, него, на пример, и образовањем, здравственим потребама, рекреацијом, социјалним контактима... Уосталом и циркадијална расподела путника (како у смислу броја, тако и у смислу популационе структуре) се разликује, тј. састав путника током дана није исти, и нису сви саобраћајни "шпицеви" мотивисани истим потребама (јутарњи "удар" је најјачи, јер обједињује скоро све превозне потребе, док је карактеристика поподневног шпица да је, у односу на јутарњи, временски знатно "размазанији"). А потребе, као и административна упућеност (нпр. када је у питању здравство, или образовање) рецимо, Пазовчана и Батајничана, у овом домену никако нису исти. Они који су у сваком смислу упућени на Београд имају разноврсније животне, а тиме и превозне потребе у односу на Београд, од оних који живе у неформалном метрополитенском подручју, који ипак настоје да већи број својих потреба реше "локално". Уосталом, о томе да се превозне потребе Батајничана и Пазовчана ипак знатно разликују (и поред неспорне економске упућености Пазове на Београд), сведочи, како некадашње, тако и садашње устројство јавног аутобуског превоза: из Батајнице данас иду три линије ЈГП-а, од којих су две једнако или приближно фреквентне и оптерећене колико и, на пример, раковичке или миријевске, док из Пазове иде "Ласта" са, ипак, знатно ређим интервалима полазака, и попуњена је само у "шпицу" (за разлику од батајничких линија, које су попуњене преко целог дана, као и било где другде у граду, што је, као што рекох, детерминисано структуром превозних потреба, која је за "административни град" другачија и, ипак, знатно разноврснија од оне коју има "неформални метрополитен").
Узгред, Раковица, Миријево и Бежанијска коса нису део никакве "централне градске зоне" (чак ни неформално, ама баш ни по чему не испољавају те карактеристике). А чак и плански документи (нпр. ГП до 2021, Просторни план Београда и др) централну градску зону јасно дефинишу као потез који повезује Стари град, центар Новог Београда и центар старог градског језгра Земуна. Ништа друго се, ни у ком смислу, не може сматрати "централном зоном".
zidar":30otd2bh je napisao(la):
Sto se severozapadne pruge tice moja procena moze biti zasnovana jedino na javno dostupnim podacima, 17 dnevnih vozova, 4 nocna, za teretni saobracaj (na potezu Batajnica - Pazova) informacija nemam.
Naizgled ta pruga verovatno moze da podrzi jak takt, to nije sporno, pitanje je koliki uticaj imaju lagane voznje. Takodje je problem generalna nepouzdanost zeleznickog saobracaja u zemlji koja moze da ugrozi postovanje takta gradske zeleznice na tom potezu.
Zbog svih tih neposnatih preporucujem dve odvojene linije, barem za pocetak.
Да, то су питања. Потребни су одговори
412-104 који, чини ми се, има доста добар увид у ситуацију и могућности, тврди да 15-минутни такт (па можда чак и јачи) на северозападној прузи
јесте могућ.
А што се БГ:воза тиче, од преседања/непреседања можда је, чак, битнији такт линија... А такт од сат времена, прихватљив за места која припадају "метрополитенском подручју" Београда, са друге стране, за места која су делови Града једноставно нити је прихватљив, нити на било који начин не задовољава њихове потребе. Једноставно - не остварујеш никакав нови квалитет који би, барем једном броју путника, омогућио да коришћење неудобног и донекле непоузданог, али барем врло фреквентног, аутобуса, замене возом. Са јачим тактом, та мотивација би била знатно већа, јер би воз, и поред нешто мање учесталости полазака, могао да понуди удобност, брзину и поузданост коју аутобус никако не може.