BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[direktor]

Nego ja mislim da su pazovljani u pravu jedini nacin da se zeljeznica natjera da uradi nesto je strajk i blokada svakoj normalnoj zeljeznici je u interesu da ima putnike osim nasoj .Kazu nemamo vozova koliko ja znam 4voz cekaju da se posalju na reviziju ali satro nema para .Naravno da imaju para aili ih trose na gluposti i muljazu nisu potrosili sve pare ni koje im vlada daje za subvenciju .Oko 35 RVR garnitura bi moglo biti u saobracaju ako ne i vise kad bi se sve osposobile ali ocigledno nekim pajserima u njemanjinoj nije u interesu.A ostecenja garnitur i neplacanje karata se mogu rijesiti lako.Nego moj predlog Indjija do NBG ili jos bolje od Bataje na svakih 45min Linija 1 bgv ostaje ista .Pancevo do dunav stanice na 45min ili kako zahtjevaju potrebe putnika ali Pouzdanocst mora da postoji.Valjevo je na kraju linije koja treba da povezuje gradsku opstinu mladenovac koja je u planu kad se sredi pruga trebalo bi za sada da ima 2 polzka ujutru iz bg i dva navece .A kad proradi linija za mladenovac onda na 45min do mladenovca sa poduzenjem svake 3 recimo do valjeva .To bi bil nesto ugrubo sa dostupnim informacijama.Da bi se zadovoljili svi putnci sto je osnovni cilj ali opet da ponovim neki pajseri ne razmisljaju tako :kafa:

 

[medjutim]

Mladenovac nije na istoj pruzi kao i Valjevo

Da li je pruga od Pančevačkog mosta do Dunav stanice uopšte elektrificirana? Priča se ovde već par puta o Beovoz vezi Pančeva sa mostom uz izgradnju novog stajališta, ali da li za to treba samo stajalište ili i elektrifikacija i sređivanje pruge?

Ako bi se već išlo na varijantu sa sređivanjem, koliko bi imalo smisla uvesti prugu do stanice Donji Grad? Ima dovoljno koloseka, a prilično je blizu centra. A u perspektivi će linija kroz buduće naselje dosta da znači..

Pored toga, ako se kasnije bude radila planirana pruga do Karaburme, doradu stajališta treba planirati tako da ne smeta budućoj trasi pruge..

 

[Siniša]

Prevoz do Nove Pazove i Inđije bi trebalo prepustiti železnici i to tako da vozovi od Beograda idu sve do Novog Sada sa recimo taktom od 1 sat. Time bi se ovim žiteljima omogućilo da osim do BG dođu i do NS za koji su takođe vezani ali i stanovnicima ova dva najvaća grada i privredna centra u zemlji da se bolje povežu. Za ovo sigurno ima interesovanja i siguran sam da bi bila najiskorišćenija i najprofitabilnija liija železnica. Naravno da ovo ne treba očekivati pre nabavke novih garnitura koja je pokrenuta ( oko 25 za ŽS ).

Ovo ne bi resila ni nabavka 25 EMV-a. Za frekventnu liniju BG-NS bi trebalo izgraditi dupli kolosek, ispeglati prugu od Beske do Sremskih Karlovaca i ono najbitnije, izgraditi Novi Zezeljev most u Novom Sadu. Ima tu dosta posla da se uradi. I ja sam zato da se Novi Sad, Beograd, Pancevo i Smederevo povezu jednom linijom tipa S-bahn, koja bi mozda mogla da ide i na 45 minuta, ali to je u ovom momentu (nazalost i u bliskoj buducnosti) nemoguce. Recimo ako bi se nabavilo planiranih 25 EMV-a i remontovala pruga BG-NS kako spada (a stalno se krpi i stalno su lagane voznje) mogla bi se mozda otvoriti linija do Petrovaradina.

Da li je pruga od Pančevačkog mosta do Dunav stanice uopšte elektrificirana? Priča se ovde već par puta o Beovoz vezi Pančeva sa mostom uz izgradnju novog stajališta, ali da li za to treba samo stajalište ili i elektrifikacija i sređivanje pruge?

Pruga od Panc. mosta do Dunav st. nije elektrificirana. Jedino da se uvedu DMV-i, kojih nema dovoljno, a i ono malo sto je ostalo sinobusa i macosa je u ocajnom stanju. Inace do otprilike pocetka 90ih su sa Dunav stanice polazili vozovi za Pancevo i Zrenjanin.

 

[medjutim]

Kao što sam i mislio.

U tom slučaju bi linija Dunav stanica - Pančevo morala da čeka elektrifikaciju poslednjeg parčeta, što će reći treba spremiti pare, pa niz neuspelih tendera dok se dođe do nekog ko će to da uradi, a i onda će se čekati da se sve završi.. da ne pričamo o sređivanju same stanice.

Nadam se da će tako nešto da se uradi makar kad se bude pravilo naselje..

 

[PIGLET]

Piglet, ta populacija koju ne bi želeo da vidiš u vozu će svakako nekako da dođe do grada, i svakako će da ponese sve to što je planirala, samo što će to da čini drugim prevozom, i praviće gužvu negde drugde. Recimo da si skroz u pravu za sve njihove navike (i pored toga što ti je generalizacija užasna), opet se to najlakše rešava vozom i plaćanjem doplatnih karata za velike torbe.

A nije baš ni da u gradskim linijama svi mirišu. Nije leto bilo tako davno pa da se zaboravi..

Nisam imao nameru da generalizijem 100% ali ti je dovoljan jedan sa nedovoljno civilizacijskih navika od 15 pa da ti vožnja bude neprijatna.
Tačno je da na gradskim linijama svi ne mirišu ali ja BG voz doživljavam kao kvalitativni napredak i u odnosu na ostale gradske linije.

Treba definisati šta se želi od BG: voza "Gradske Železnice". Da li je to kvalitet (tačan, udoban, pouzdan i prijatan) prevoz koga koristi populacija koja ima navike da plaća za uslugu koju koristi, ili nešto drugo (netačan, nepouzdan, i neprijatan) ? Ovo drugo smo imali i imamo kroz Beovoz. Kao student sam pokušao da ga koristim ali sam odustao zbog upravo navedenih razloga. Skromno verujem da nisam jedini.

 

[medjutim]

Navika plaćanja se da srediti kao i u drugim sredstvima prevoza - kad se kazne budu plaćale, plaćaće se i prevoz. A pošto je trenutno BG voz besplatan, ne vidim da je nečije neplaćanje problem

Problem sa ljudima koji ti se ne sviđaju je normalna stvar na linijama koje treba da prevoze mnogo ljudi, ali ne možeš nekome tek tako ni da zabraniš da uđe. Tako je na ranije vrlo frekventnoj liniji gradskog prevoza Paraćin-Jagodina (sa taktom od 15 minuta) urbana (?) legenda bio lik koji čuva koze, ali se ne pere pre ulaska u bus.. i pola autobusa izađe kad on uđe i čeka sledeći bus za 15 min.. a onda se devedesetih proredio takt, a broj kozara porastao, pa su ljudi silom prilika morali da se naviknu..

Kvalitativni napredak prevoza ne mogu da očekujem u tom smislu, zato što BG voz ne treba da vodi računa o higijeni putnika, to je stvar lične kulture. Nek oni obezbede tačnost i pouzdanost polazaka, čistoću i održavanje vozila i stanica, kao i što duže linije i bolji takt. Spreman sam da se žrtvujem i putujem takvim prevozom, pa makar sa ljudima koje je civilizacija mimoišla

Populacija koja već godinama najmanje plaća prevoz jesu studenti iz unutrašnjosti, zahvaljujući tome što kazne nisu ni stizale u druge gradove. A mirišu

 

[PIGLET]

Al si ti pao u vatru!

"Човече о чему ти причаш? Теби је ОК што је попуњеност 40-60% (и то само места за седење!!!), а остатак дана возови (чији је ремонт финансирао цео Београд, а не само они који живе на потезу од Новог Београда до Панчевачког моста!) саобраћају скоро празни!? Ваљда као некакав, скоро приватни, превоз за мали број "залуђеника" које, упркос непрактичности садашњег концепта, не мрзи да преседају са трамваја 7 на воз, а да после поново код Вука преседну на тај исти трамвај... А, наравно, на рачун свих милион и по или два који у Београду плаћају порез?!?"

Nisam napisao da je ok, napisao sam da nisu prazni, određena popunjenost postoji, slažem se da je nedovoljna, ali nisam ja tome kriv
Slažem se da je sadašnji nivo popunjenosti neracionalan, ali ajde da vidimo zašto je tako.

"Извини, али бранити тренутни "концепт" БГ:воза (за који је чак и Дирекција за превоз рекла да је само "пробни" и "привремен"), аргументима каквим ти то покушаваш да чиниш, на граници је лудила - ресурсима треба располагати на начин који ће омогућити њихово оптималну искоришћеност и високу ефикасност, а не која ће задовољавати нечије сулуде идеје и лечити некакве личне проблеме и комплексе... Чињенице јасно говоре: садашња искоришћеност БГ:воза није ни близу оне која је технички могућа (трасе, број колосека, број гарнитура на располагању, транспортне потребе становништва...)... Но, теби је вероватно битно да остане овако, не из некаквог рационалног разлога, него, ваљда, да би се "триповао" да имаш метро. А то што он броји свега пар станица и вози од нигде до (скоро) нигде, качећи успут две станице на крајњем ободу централне градске зоне, то теби није важно... Битно је, ваљда, да сте ви, који тренутно свакодневно користите БГ:воз, толико "бројни" да можете чак и да препознате ко је од путника "нов", а ко је "одустао"!?!"

Sadašnji koncept BG: voza je osnova koja treba da se razvija, kad se nastavi razvoj onda ćemo "ocenjivati". Prija mi "trip" da imam metro. pa šta, šta je tu loše? Koncept BG čvora nisam ja razvijao pa da me zbog toga osuđuješ.

"А ово су, већ, извини на тешким речима, али - неопеване глупости (да не кажем нешто још горе)! Не знам схваташ ли уопште шта си написао, и како те није срамота да нешто тако и помислиш, а камоли напишеш?! Шта је то - неки квазиурбани шовинизам??? Докле се, по теби, "протеже" град? До Арене и СИВ-а на једну и до Богословије на другу страну? И одакле ти, уопште, право на такве баналне, скоро па простачке и ни на чему неутемељене генерализације (као, сви они који живе ближе центру града су чисти и миришу, а сви који живе на периферији смрде и купају се двапут годишње)? А тек оно о бувљацима... Јадно! И на основу ког податка тврдиш да "садашња популација која користи БГ:воз плаћа услугу превоза", а да она којој та услуга тренутно није на располагању, то не чини...? Откуд ти уопште идеја за уопштавања такве врсте и на основу чега себи дајеш право да доносиш такве шовинистичке судове??? Ако ниси приметио, у "садашњу" популацију која користи БГ:воз спадају, рецимо, и распуштена и разуздана деца са Новог Београда, која некажњено и скоро потпуно неометано цртају графите по возовима, жврљају, цепају, пале и на друге начине уништавају седишта, праве журке по вагонима (врло вероватно раде и много горе ствари...), остављајући гомиле смећа у њима... Али, да! - они су "чисти, уредни, и лепо миришу"... Стварно скандалозно!"

Kakve sam ja šovinističke ideje izneo, molim te elaboriraj, i znaš li ti uopšte šta je šovinizam?
Do sada, prethodnu decenijju imamo koncept Beovoza, sa dugačkim linijama koji povezuje predgrađa, gde su polasci, neredovni, nepouzdani, vozovi prljavi i "karakteristično mirišu". Taj koncept smo razvijali i gde smo došli, ŽS radi sa gubicima, svaki građanin ove zemlje je dotira jer je nesposobna da napravi profit, putnički saobraćaj je nestao jer su svi drugi vidovi transporta privlačniji, Beovoz je postao buvljački transport (ozbiljni ljudi koji imaju obaveze vremenski determinisane ga ne koriste jer ne mogu da se oslone na njega, izostaje, kasni...itd), ostali su samo oni koji nemaju alternativu a to su oni koji po pravilu ne plaćaju prevoz, a od njih ŽS nema baš nikakve koristi.

Ne želim da generalizujem, da su ovi ovakvi a oni onakvi, diferenciram korisnike (sve ljude) koji imaju minimum kulture i poštovanja nekih civilizacijskih normi i oni koji ih nemaju, bez obzira odakle su, koje vere, nacije ili pola. Ove druge ne želim u svom okruženju i to ću postići tako što ću sam da se isključim iz istog.

Moje, ali samo moje iskustvo je da je više ovih drugih u Beovozu nego u BG:vozu.

 

[2012]

Ajd'izbio kurcšlus,terajmo dalje kada bi svi isto razmišljali bilo bi dosadno.. :kafa:

 

[zidar]

Kao sto je @Siniša naveo pruga od Pancevackog Mosta do Dunav stanice nije elektrificirana. Novi peron na stanici P. Most i elektrificiranje tog kraka su veoma pozeljni ali isto kao i veza Beograd-Novi Sad sa taktom 1h nisu izvodljivi u dogledno vreme i bez ozbiljnih investicija. Ostaje nam da se snadjemo sa onim sto imamo na raspolaganju.

Bitno je sagledati sistem kao celinu a ne samo njegove pojedine krake i jasno odluciti sta je bitnije frekventnost ili pouzdanost.
Moze kao sto rece @Кирилл prva linija BG:voza da se produzi do Batajnice tako sto ce svaki 2 ili treci voz da nastavi put a ostali da okrecu na NBGD.
(ilustracija: plan iz januara 2010. gde je cela mreza pokrivena sa samo 6 garnitura i dvotaktnim rezimom, tada je toliko bilo na raspolaganju a cvor na prokopu jos nije bio saniran.
http://www.imamoplan.com/files/gimgs/24_11.jpg
http://www.imamoplan.com/files/gimgs/24_9.jpg
)
Nazalost mislim da pruga zapadno od NBGD nije dovoljno pouzdana za siguran takt. Iako nije previse prometna (17 dnevnih putnickih vozova, 4 nocna) generalno stanje zeleznica je takvo da vozovi cesto kasne sto znaci da ce BG:Voz na toj trasi cak i ako ima prednost dolaziti u situaciju da ispadne iz takta. U tom slucaju dolazi do poremecaja na gradskom kraku linije i BG:voz gubi pouzdanost za koju se uglavnom slazemo da je neophodna da bi sistem zaziveo.

Ako hocemo da imamo gradske linije sa taktom od 15 min moraju biti tacne u minut.

Kada kazem da sistem treba gledati globalno mislim i na raznovrsnost putnika i njihovih potreba. Nije svakom putniku odrediste stari centar grada. Novi Beograd odavno nije samo spavaonica vec se polako pretvara u novi ekonomski centar. Stari grad ce do daljnjeg opsluzivati autobusi (dok ne stigne metro ) a Novi Beograd ima Zeleznicku stanicu koja moze da bude ulazna kapija iz celog Beograda i okoline.
S tim je razvijanje cvora na NBGD logicno i komplementarno sa gradsko/prigradskim autobuskim saobracajem.

Protest u Novoj Pazovi pokazuje koliko je to naselje vezano za Beograd i koliko su ljudi navikli na voz (narocito jutarnji), verujem da bi im vise odgovarala direktna veza do Novog Beograda, makar sa taktom 1h nego presedanje u Batajnici (meni ova vest dodje u pravom trenutku za argumentaciju, hvala @Матеја Бељан). Cilj ove diskusije je da se nadje optimum koriscenja postjecih kapaciteta zasve potencijalne korisnike, planovi direkcije i zeleznice po meni to ne cine.

Dok se globalna situacija na zeleznicama ne popravi, jasna podela BG:voz/Beovoz sistema na gradske i prigradske linije obezbedjuje i pouzdane gradske linije i ucestale i pouzdane prigradske linije, kompromis izmedju grada i periferije i njihovih specificnih potreba.

Kao sto je probno uvedena prva linija BG:voza, koja se kao takva dobro pokazala, umesto da dalje eksperimentisemo sa njenim produzivanjem sa rizikom da izgubi pouzdanost takta, bolje je uvesti probnu liniju Nova Pazova-NBGD sa taktom 30-40 min. Ako se ona pokaze isto toliko pouzdana mocicemo da razmislimo o njihovom spajanju i dvotaktnom rezimu. Sve u svoje vreme.

Paralelno, dok nam @412-104 ne kaze da li je moguce ubrzati manevre na P. Mostu, uvodimo Beovoz liniju Pancevo-Ripanj, opet sigurna varijanta.

Za kraj, gradska linija NBGD-Rakovica, takt 15 min, rasterecenje Gazele i preko potrebna direktna veza juga Beograda sa Novim Beogradom.
Jaka autobuska veza sa gradom ipak postoji a jedina direktna linija za NBGD je slaboprometna 94.

Znaci moj glas za sada ide predlogu broj 2

2 - Bez promene procedure na P.Mostu, imamo 2 gradske linije sa taktom 15 min (NBGD – P.Most i Rakovica-NBGD) i jednu sa taktom 30 min (NBGD-Nova Pazova)
Beovoz dobija prolaznu liniju Pancevo Vojlovica – Ripanj sa taktom 60/30 min zavisno od broja kompozicija na raspolaganju.
Minimalni konflikti gradskih linija sa ostatkom zeleznickog saobracaja

EDIT: izvinjenje, pola teksta mi se nije bilo ucitalo pre @Кирилл-ovog posta

 

[Кирилл]

@zidar

Опет морам да нагласим да превозне потребе становника административног подручја Београда и неформалног "приграђа" ("метрополитенског подручја") нису исте и не могу бити третиране на исти начин. Једночасовни такт можда јесте прихватљив за становнике Нове или Старе Пазове, али није прихватљив за, например, Батајницу или Раковицу.

Нису иста ни њихова права, као ни обавезе града према једнима и другима - тј, другим речима, према онима који, административно, не живе у Београду, град Београд нема никакве обавезе. Наравна је ствар да Београд, ипак, има интерес да и ти људи буду добро повезани са градом, али свакако нема ону врсту функционалне нити развојне одговорности коју има према сопственим деловима.

Надаље, поново игноришеш чињеницу да од центра града до Батајнице важи један режим коришћења пруге, у ком се она користи само за путнички саобраћај, а да се код Батајнице на исти правац прикључује и теретна пруга (са обилазнице), тако да је даља траса, према Пазовама и Инђији, знатно оптерећенија. И због тога, такође, није могуће на исти начин третирати могућности развијања јавног путничког превоза од центра града до Батајнице и надаље, од Батајнице према Новој Пазови.

Можда је становницима Нове Пазове сасвим ОК да имају директну везу до Новог Београда са једночасовним тактом, али за становнике Батајнице или Земун Поља то је потпуно незадовољавајуће, и по питању дестинације и по питању интервала (посебно с обзиром да има могућности да то буде боље). А систем који се баве градско-приградским превозом у Београду би, ваљда, по закономерностима надлежности и финансирања, ипак понајпре требало да се бави оним што јесте подручје административне надлежности Београд. Овако како предлажеш, сви добијају колико-толико пристојно решење (па и становници општина које нису у саставу Београда, и чије проблеме Београд није надлежан да решава), а једино потенцијални путници градског воза на потезу од Тошиног бунара до Батајнице испадају "грбави" и потпуно демотивисани да користе воз, који би, међутим, када би био добро организован (а за шта ИМА могућности) могао да им реши гомилу проблема. Да не спомињем што оваквим предлогом остављаш потпуно неискоришћеним изванредан, огроман потенцијал који за развој интермодалности (конкретно, преседања са аутобуског подсистема на воз и обратно) пружа положај жел. стајалишта Тошин бунар.

Најзад, нигде ниси показао некакву објективну и поуздану процену истинске пропусне моћи северозападне пруге, већ се све своди на то да један мисли овако, други онако... У целој причи, моја маленкост, рецимо, мисли, да је предлог попут оног који сам изнео, а који би подразумевао две линије са "градским" тактом (од Панч. моста до Батајнице 15/30 мин, и од Панч. моста до Раковице - цео дан 15 мин), најразумнија варијанта, која уважава и техничке карактеристике траса, а и потребе (и права) будућих корисника система. Ниси довољно размотрио ни (евентуални) предлог да, на пример, такт до Новог Београда буде 15 минута, а до Батајнице да иде сваки други воз, дакле на пола сата. То би, можда, био некакав компромис, који би омогућио директну везу Батајнице са градом, а опет би, можда, уважио евентуална ограничења северозападне пруге (чију би пропусност, да опет и опет поновим, требало подробно испитати; мени се, ипак, чини да би она, уз добру организацију, могла да омогући и такт од 15 мин).

Што се Панчева и Пазове тиче, мислим да је решење потребно тражити у границама које остају могуће по испуњавању потреба онога што, у административном смислу јесте Београд (а то, између осталог, подразумева и да људи који живе у Београду и финансијски, директно, доприносе буџету престонице, и то је један од основних извора из којих они црпу и своја права која имају у односу на Град). У овом тренутку, најреалније је да се, на ободима градског система (Панч. мост, Батајница, Раковица) организује "глатко" преседање са градског на приградске возове (Панч. мост - Панчево, Инђија - Батајница, ... - Раковица). Узгред, поред свих осталих предности, овакав систем омогућио би и јачи такт (рационалније је, на пример, користити једну гарнитуру за повезивање у приградски систем насељених места све до Инђије, него организовати килав систем само до Новог Београда, који, заправо, не задовољава ничије циљеве ни потребе).

И на крају крајева, нека Пазова раскине своје дилове са аутобуским лобијем и укључи се у финансирање приградске железнице на начин сличан оном на који Београд финансира градску. А становници Нове Пазове нека своје оправдано незадовољство, уместо (релативно) ненадлежне адресе (Београд је потпуно ненадлежан, а ни железница није, сама за себе, надлежна да решава њихов приградски превоз; њихово је да решавају железнички превоз на националном нивоу), усмере према, једино сигурно надлежној, општинској власти. Тада ће, аутоматски, сви саговорници, на свим нивоима, бити много предусретљивији и кооперативнији...

 

[412-104]

Прво хвала на добродошлици, одмах да кажем да нисте добили инсајдера из Железнице, већ јако искусног путника и возољубитеља!
Питања је заиста много, надам се да ћу успети на сва да одговорим.

Ok generalno se slažem, a šta bi @412-104 reka na to..? :kafa:

Ја се слажем са сваком реченицом коју је Кирилл написао, а слажем се и са тобом! Ти тајмери су више него потребни! Један од проблема на железници је и наусклађеност часовника, па возови из станица полазе по "меродавним часовницама", односно часовницима отправника возова у тој станици, и као што је већ било речи они могу бити раздешени и по 3-4 минута.

Што се тиче нових Зидаревих предлога мени је некако најбољи 3 предлог. Ломљење линија и преседања би сигурно одбила један део путника, а са друге стране дугачке релације (нпр. Панчево - С.Пазова) се већ годинама уназад показују као несигурне у смислу тачности. Што се тиче пропусне моћи пруге од Новог Београда до Батајнице и са овим брзинама је могуће остварити такт од 15 минута (поред БГ:Воза/Беовоза ту је још и 25-30 пари путничких/брзих/IC возова). После Батајнице је ситуција доста сложенија јер се појављује доста теретних возова, који иду из или ка Макишу, али пошто су на делу пруге после Батајнице веће брзине (класични путнички возови 100 km/h, ЕМВ 95 km/h ) возови брже пролазе просторне одсеке па је и интервал слеђења већи. Да скратим мислим да је и од Батајнице до С.Пазове уз добру организацију могуће увести петнаестоминутни такт. Такође пре било каквог продужења БГ:Воза, биће урађена санација лаганих вожњи до Батајнице (брзине од 60 до 80 km/h), али се из неког разлога касни са почетком радова, па је такт од 15 минута (можда чак и 10 минута) сигурно могућ!
Што се тиче саме релације П.Мост Батајница неко мије мишљење је да треба ставити такт од 30 минута преко целог дана за шта је потребно 3 ЕМВ-а, и још 2 воза која би у шпицу ишла на релацији Н.Београд – Панчевац (када се укину лагане вожње можда чак и Земун – Панчевачки мост).

За крај само једна напомена пруга Панчевачки мост – Београд Дунав није електрифицирана, и вест која се појавила о новој линији је несретно пренесена. Наиме ради се о шинобусу који саобраћа на релацији Зрењанин – Панчево главна, и он ће једном дневно уместо до Панчева саобраћати до Бгд Дунав!

 

[zidar]

@Кирилл

Sadasnje administrativne granice Beograda uspostavljene su 1977. a grad i okolina su se od tada ipak bitno promenili tako da te granice smatram potpuno irelevantnim za bilo kakvo planiranje gradskog prostora. Vestacke granice nikako ne mogu uslovljavati planiranje saobracaja.
Bitno je gde ljudi zive i kuda i kada se krecu to jest ekonomska zona glavnog grada, ono sto se moze smatrati njegovim perifernim tkivom to jest direktnom zonom uticaja, a u tu zonu spadaju i Pazova i Pancevo isto koliko i Batajnica, za razliku recimo od Lazarevca koji je pritom administrativno deo Beograda.
Administrativne prepreke naravno postoje, ko sta finansira i ko odlucuje, ali na nama gradjanima je da nateramo ta tela da saradjuju a ne da svako gleda samo svoj feud. Na kraju krajeva, administrativne granice nisu vecne, sa vremenom se menjaju i prilagodjavaju.
Iste usluge treba pruzati Pancevu, Batajnici, Ripnju ili Novoj Pazovi (kao i Vinci da ima prugu).
Rakovica ne spada u tu kategoriju, ona je sastavni deo centralne gradske zone isto kao Mirijevo ili Bezanijska Kosa.

Sto se severozapadne pruge tice moja procena moze biti zasnovana jedino na javno dostupnim podacima, 17 dnevnih vozova, 4 nocna, za teretni saobracaj (na potezu Batajnica - Pazova) informacija nemam.
Naizgled ta pruga verovatno moze da podrzi jak takt, to nije sporno, pitanje je koliki uticaj imaju lagane voznje. Takodje je problem generalna nepouzdanost zeleznickog saobracaja u zemlji koja moze da ugrozi postovanje takta gradske zeleznice na tom potezu.
Zbog svih tih neposnatih preporucujem dve odvojene linije, barem za pocetak.

 

[Кирилл]

Што се тиче саме релације П.Мост Батајница неко мије мишљење је да треба ставити такт од 30 минута преко целог дана за шта је потребно 3 ЕМВ-а, и још 2 воза која би у шпицу ишла на релацији Н.Београд – Панчевац (када се укину лагане вожње можда чак и Земун – Панчевачки мост).

Ако кажеш да је на батајничкој прузи могућ јачи такт (а видим да имаш одличан увид у ситуацију и делује ми да сјајно познајеш материју), зашто онда само 30 минута? Због броја гарнитура? Можда би могао такт према Батајници да буде 30 мин. ван шпица, а 15 мин. у шпицу, а према Новом Београду 15 минута током целог дана? Поента коју хоћа да истакнем је да би 15-минутни (или, евентуално, 20-минутни) такт за, рецимо, Батајницу, могли да представљају сјајну замену за садашњи неефикасан аутобуски превоз. Пола сата је такође ОК, али мислим да би јачи такт, барем у шпицу, представљао огромно, суштинско, скоро "експоненцијално" унапређење, знатно повећавајући атрактивност и попуњеност возова на овој релацији.

 

[Кирилл]

@Кирилл

Sadasnje administrativne granice Beograda uspostavljene su 1977. a grad i okolina su se od tada ipak bitno promenili tako da te granice smatram potpuno irelevantnim za bilo kakvo planiranje gradskog prostora. Vestacke granice nikako ne mogu uslovljavati planiranje saobracaja.
Bitno je gde ljudi zive i kuda i kada se krecu to jest ekonomska zona glavnog grada, ono sto se moze smatrati njegovim perifernim tkivom to jest direktnom zonom uticaja, a u tu zonu spadaju i Pazova i Pancevo isto koliko i Batajnica, za razliku recimo od Lazarevca koji je pritom administrativno deo Beograda.
Administrativne prepreke naravno postoje, ko sta finansira i ko odlucuje, ali na nama gradjanima je da nateramo ta tela da saradjuju a ne da svako gleda samo svoj feud. Na kraju krajeva, administrativne granice nisu vecne, sa vremenom se menjaju i prilagodjavaju.
Iste usluge treba pruzati Pancevu, Batajnici, Ripnju ili Novoj Pazovi (kao i Vinci da ima prugu).
Rakovica ne spada u tu kategoriju, ona je sastavni deo centralne gradske zone isto kao Mirijevo ili Bezanijska Kosa.

Ниси у праву. Мени је то о чему пишеш, између осталог, и струка (тј. део струке), и тврдим да је админстративно уређење (које, опет, проистиче из друштвених околности, које се, свакако, мењају, али не свака три дана) итекако релевантно за планирање урбаног развоја.

Садашње устројство Београда јесте установљено тада када кажеш, али ту треба разликовати појмове ужег и ширег подручја Града.

Раковица, Батајница и, рецимо, Крњача, апсолутно су истог ранга, а разлике о којима ти пишеш проистичу само из различитог начина на који се град, у овим правцима, развијао. Узгред, Лазаревац (као и Младеновац, Обреновац и сл), административно јесте део ширег подручја Града Београда, али није део Београда као насељеног места, што Батајница (као и, рецимо, Раковица или Крњача) јесте.

Без обзира на разлику у физичкој удаљености, превозне потребе становника, примера ради, Батајнице и Крњаче су потпуно исте као превозне потребе оних који, рецимо, живе у Раковици. Једноставно, "концепт" њиховог укупног животног "односа" (у смислу свих активности, планова и сл) са Београдом је потпуно исте врсте и интензитета. Са Пазовом није тако, будући да другачији административни статус повлачи за собом и суштински другачије усмеравање у решавању животних потреба. Економски аспект, свакако изузетно битан, само је један сегмент у овом мозаику, с обзиром да превозне потребе нису само њиме мотивисане, него, на пример, и образовањем, здравственим потребама, рекреацијом, социјалним контактима... Уосталом и циркадијална расподела путника (како у смислу броја, тако и у смислу популационе структуре) се разликује, тј. састав путника током дана није исти, и нису сви саобраћајни "шпицеви" мотивисани истим потребама (јутарњи "удар" је најјачи, јер обједињује скоро све превозне потребе, док је карактеристика поподневног шпица да је, у односу на јутарњи, временски знатно "размазанији"). А потребе, као и административна упућеност (нпр. када је у питању здравство, или образовање) рецимо, Пазовчана и Батајничана, у овом домену никако нису исти. Они који су у сваком смислу упућени на Београд имају разноврсније животне, а тиме и превозне потребе у односу на Београд, од оних који живе у неформалном метрополитенском подручју, који ипак настоје да већи број својих потреба реше "локално". Уосталом, о томе да се превозне потребе Батајничана и Пазовчана ипак знатно разликују (и поред неспорне економске упућености Пазове на Београд), сведочи, како некадашње, тако и садашње устројство јавног аутобуског превоза: из Батајнице данас иду три линије ЈГП-а, од којих су две једнако или приближно фреквентне и оптерећене колико и, на пример, раковичке или миријевске, док из Пазове иде "Ласта" са, ипак, знатно ређим интервалима полазака, и попуњена је само у "шпицу" (за разлику од батајничких линија, које су попуњене преко целог дана, као и било где другде у граду, што је, као што рекох, детерминисано структуром превозних потреба, која је за "административни град" другачија и, ипак, знатно разноврснија од оне коју има "неформални метрополитен").

Узгред, Раковица, Миријево и Бежанијска коса нису део никакве "централне градске зоне" (чак ни неформално, ама баш ни по чему не испољавају те карактеристике). А чак и плански документи (нпр. ГП до 2021, Просторни план Београда и др) централну градску зону јасно дефинишу као потез који повезује Стари град, центар Новог Београда и центар старог градског језгра Земуна. Ништа друго се, ни у ком смислу, не може сматрати "централном зоном".

Sto se severozapadne pruge tice moja procena moze biti zasnovana jedino na javno dostupnim podacima, 17 dnevnih vozova, 4 nocna, za teretni saobracaj (na potezu Batajnica - Pazova) informacija nemam.
Naizgled ta pruga verovatno moze da podrzi jak takt, to nije sporno, pitanje je koliki uticaj imaju lagane voznje. Takodje je problem generalna nepouzdanost zeleznickog saobracaja u zemlji koja moze da ugrozi postovanje takta gradske zeleznice na tom potezu.
Zbog svih tih neposnatih preporucujem dve odvojene linije, barem za pocetak.

Да, то су питања. Потребни су одговори 412-104 који, чини ми се, има доста добар увид у ситуацију и могућности, тврди да 15-минутни такт (па можда чак и јачи) на северозападној прузи јесте могућ.

А што се БГ:воза тиче, од преседања/непреседања можда је, чак, битнији такт линија... А такт од сат времена, прихватљив за места која припадају "метрополитенском подручју" Београда, са друге стране, за места која су делови Града једноставно нити је прихватљив, нити на било који начин не задовољава њихове потребе. Једноставно - не остварујеш никакав нови квалитет који би, барем једном броју путника, омогућио да коришћење неудобног и донекле непоузданог, али барем врло фреквентног, аутобуса, замене возом. Са јачим тактом, та мотивација би била знатно већа, јер би воз, и поред нешто мање учесталости полазака, могао да понуди удобност, брзину и поузданост коју аутобус никако не може.

 

[JohnnyLee]

jbt al' ste se raspisali, k'o da čitam seminarski. anyway, moj predlog na osnovu vaših postova:
1. Batajnica - P. Most (10 do 20 minuta u špicu/30 do 40 minuta van špica)
2. Resnik - NBGD (15 minuta u periodu 0700-1900 i 30 minuta od 0400-0700 i 1900-2300)
3. Stara Pazova - Zemun (30 minuta u periodu 0700-1900 i 60 minuta od 0400-0700 i 1900-2300)
4. Pančevo - Rakovica (30 minuta u periodu 0700-1900 i 60 minuta od 0400-0700 i 1900-2300)
5. Resnik - Ripanj (30 minuta u periodu 0700-1900 i 60 minuta od 0400-0700 i 1900-2300)

budući plan: produženje 1 do Krnjače kada se (i ako uradi drugi kolosek) tj. skraćivanje 4 uz povećanje frekvencije (na 15 tj. 30 minuta) i eventualno spajanje linija 2 i 5

inače, mislim da bi se mogli uskladiti polasci i dolasci tako da se ne pravi gužva na pruzi

 

[Кирилл]

@JohnnyLee

Ово је доста добар предлог. Начелно ми се баш свиђа. Мислим, ипак, да, осим капацитета пруге, постоји и проблем броја гарнитура, па би и то требало узети у обзир.

Такође, добро је и што си, у односу на све досадашње предлоге, комплексније и шире размишљао о дневној временској расподели. Тако би, на "јачим" линијама, могле да се успоставе три врсте такта (слично ономе што и ти пишеш): од 15 минута (за шпиц, а на раковичкој линији и, можда, целог дана), од 30 минута (на батајничкој линији, преко дана, а ван шпица), док би увече то могло још да се прореди, на 40-45 минута.

Само, још једном да то поновим, треба просто смислити шта је могуће извести са бројем гарнитура које стоје на располагању...

 

[JohnnyLee]

e to već znanje ja nemam, jer ne znam koliko vremena treba od Batajnice do Pančevačkog mosta i od NBGD-a do Resnika. ali za linije Stara Pazova - Zemun i Resnik - Ripanj je dovoljna, valjda, po jedna garnitura. stvarno, to za garniture ne znam, jer ne znam po kojoj se metodologiji to računa

 

[2012]

Zapravo,izgleda da bi se zadovoljili putnici i potrebe, Grad zajedno sa Ž.S morati da još 10-ak kompozicija RVR renovira,kako sam razumeo ima još dosta RVR koji se mogu srediti a s obzirom da Ž.S očekuje novih 25 EMV,a također potrebno je još toliko novih gradskih vozova :kafa: ne vidim drugačiji načijn da se sve linje BGVoza i Beovoza opslužuju taktom koji je predložen..a kao što čujemo vlada jagma za gradsko/prigradsku železnicu po okoline..

 

[vrlenija]

412- 104

Izuzetno mi je drago da ste se uključili ovde u raspravu i što sam imao priliku da vas pozdravim naročito imajući u vidu vašu dobrodošlicu meni na jednom drugom mestu (2.6.2010. tema Gorbačov). Čestitam vam ovom prilikom skoro uključivanje imenjaka u saobraćaj.


Siniša

Svestan sam ograničenja na pruzi do Novog Sada. Ideju o jednočasovnom taktu sam izneo kao želju na kojoj treba raditi, a na čijim se uslovima već polako radi (dvokolosečni most u NS, planira se dupli kolosek sa varijantom preko Maradika čime bi se izbegla upotreba lokomotive za potisak trških teretnih vozova itd. ali to već prevazilazi ovu temu) .
Kao moguće rešenje za Novu Pazovu sam naveo uspostavljanje autobuske linije iz nje do stanice u Batajnici čime bi se samo dodatno iskoristili kapaciteti voza. U prilog potrebe za vezu BG - NS mi govori to da su sva naselja duž pruge u većoj ili manjoj meri usmereni na jedan od ova dva grada. Lično poznam i dve osobe koje svakodnevno putuju na relaciji NS - BG

 

[vrlenija]

PIGLET

Popunjenost voza nikada nije dosegla polovinu sedećih mesta već možda max 25%. To ti se čini jer voz nije podjednako popunjen čitavom svojom dužinom. Prvo popunjenija je polovina voza koja je okrenuta ka stanici NBG tj. prednjačeća polovina voza kada se on kreće u smeru NBG. To je zato što je ta polovina voza kada on pristine u stajalište (Vukov spomenik, K. park, NBG) bliža silaznom stepeništu na perone I nalazi se na uređenijem delu stajališta (posebno K. park). Takođe putnici biraju odeljke – poluvagone u kojima su kada sede okrenuti u smeru vožnje. Tako je od 8 odeljaka u garnituri najpopunjenije samo 2. U ostalima je popunjenost znatno manja.

Ovo tvrdim kao redovan putnik koristeći uglavnom celu dužinu linije (jer privatno putujem do Karaburme) i gledajući ga sa prozora tokom celog dana. Ovaj voz mi odgovara jer živim na 400 m od stanice pa se vozim njim od prvog dana ( tada sam celom dužinom linije bio jedini putnik u vozu) a poslednju vožnju imao večeras.

Primeri:
- Najveći broj putnika koji izađe iz voza u stanici NBG je oko 70 ( u vozu je preko 300 sedećih mesta) I to u samo jednom polasku sa dolaskom u stanicu NBG u 9.30. Svi ostali polasci imaju manje putnika.
- Oko 10 h iz voza izađe manje od 20 putnika.
-Večeras ( polazak sa NBG u 7. 45) je bilo nekoliko putnika 4 izašlo u Vukovom spomeniku a 3 na Pančevačkom mostu.
-Obično se vraćem vozom oko 22 h sa Pančevačkog mosta I bude po 2- 4 putnika uključujući I mene na polaznoj stanici a usput uđe još nekoliko.


Elektromotorni voz je skupo prevozno sredstvo od najmanje 4 miliona evra pa naviše, a remont postojećih je koštao oko pola miliona. Infrastruktura je takođe skupa (pogledajte samo Vukov spomenik , most preko Save, . . .) kao i eksploatacija. Zato je voz opravdan jedino kao sredstvo masovnog prevoza putnika kada je isplativ a i ne zamenjiv. Izuzetak su jedino neke političke odluke i kada se isplativost ostvaruje indirektno npr. kroz povećanje privrednih aktivnosti.

Meni kao ljubitelju voza ovakvo stanje za vožnju savršeno odgovara jer pruža sem komfora i veliko zadovoljstvo. Tako je kada gledam sebično. Problem je što ovakvo stanje nije održivo, a kao vozoljubitelj želim da vozovi budu puni jer je to jedino što im garantuje opstanak, a ne da nakon probnog vremena budu ukidani.
Takođe, ja bih vozom putovao I da mi treba duplo više vremena nego tramvajem zbog ličnog zadovoljstva ( samo da je siguran I predvidiv).

Razlike imeđu izgleda Beovoza I BG voza nisu posledica ,, kvaliteta” putnika već nečega drugog. Tu su održavanje, ne usklađenost reda vožnje sa realnim stanjem pruge ( Red vožnje za Beovoz se pravio po imagnarnim brzinama odnosno zbog ograničenja brzine tj. laganih vožnji voz ga nije mogao ispoštovati). Zatim po redu vožnje je bilo predviđeno više garniture nego što se moglo obezbediti ( kvarovi, čekanje na remont zbog pretrčanih kilometara.). U slučaju kvara nije bilo rezervne garniture koja bi pokvarenu zamenila (nije je bilo na čitavoj železnici a ne samo organizovane rezerve kao sad u Prokopu) pa su se svi polasci te garniture otkazivali dok se ona ne popravi ili se nekako ne obezbedi nova. Nisu čišćene kao sada prilikom svakog obrta na pančevačkom mostu a putnika je bilo više. Nije bilo antigrafit zaštite kao sada na pojedinim garniturama. Razloga ima još koliko želiš a za to nisu krivi putnici pa čak mogu reći ni železnica koliko je država.

 

[vrlenija]

Prokomentarisao bih I pitanje mogućeg takta takta od NBG do Batajnice.

Najveći problem za takt je stanica Novi Beograd I ukrštanja koja se tu vrše. Iza NBG do Batajnice nema ukrštanja I vozovi mogu da slede jedan drugog. Tako da slobodno kada planirate moguće linije svi vozovi koji dođu u NBG sa Novog Železničkog mosta slobodno mogu da se produže do Batanice. Tako da je takt od 15 min iza NBG moguć (lična ocena po onome što znam I gledam). Ponavljam najveći je problem takt ulaska u stanicu NBG a sadašnja organizacija BG voza sa ovim taktom pokazuje da je to moguće.

Najveći konflikt do kog može doći na ovoj deonici je sa međunarodnim vozovima u vreme špica. Kada bi ih gradski voz zbog stajanja na svakom stajalištu usporavao. To bi se npr. Moglo rešiti ostavljanem rezerve vremena za gradski voz od 2- 3 min u stanici Zemun gde bi on propustao eventualni međunarodni voz ili u Batajnici ako postoji potreba pri čemu bi u polasku kasnio mozda 2 ili 3 min ali bi ih onda u Zemunu nadoknadio.

Najbitnije je da više nema teretnih vozova na ovoj deonici u špicu, a van njega su izuzetak a noću ih opet ima. Danas je tako ok 10 h, znači nakon špica prošao teretni sa novim trolama za Beograd I NIS-ovim cisternama.

Podizanje brzina na ovoj deonici na projektovane brzine ( ukidanje laganih vožnji ) bi imalo veliki efekat. Osim što bi se skratilo vreme putovanja povećala bi se propustna moć pruge i smanjio interval sleđenja vozova a neophodna ukrštanja u NBG bi se mnogo brže vršila.

Toliko od mene za danas, verovatno je već bilo i previše ali se nadam da će neko imati strpljenja i ovo pročitati.
Pozdrav.

 

[Кирилл]

Toliko od mene za danas, verovatno je već bilo i previše ali se nadam da će neko imati strpljenja i ovo pročitati.
Pozdrav.

Одлично, хвала ти на драгоценим подацима и сјајним аргументима! Дакле, на северозападној прузи је 15-минутни такт апсолутно могућ Јел можемо сад да израчунамо колико би гарнитура требало за његово остваривање на линији Панчевачки мост - Батајница? А колико за линију Панч. мост - Раковица?

 

[JohnnyLee]

da li ima ikakvih tragova o gradnji pruge do aerodroma?

 

[vucko]

Jok...To stoji na gup-u,ali se nece graditi jos x godina,tek posle prokopa

 

[PIGLET]

PIGLET

Popunjenost voza nikada nije dosegla polovinu sedećih mesta već možda max 25%. To ti se čini jer voz nije podjednako popunjen čitavom svojom dužinom. Prvo popunjenija je polovina voza koja je okrenuta ka stanici NBG tj. prednjačeća polovina voza kada se on kreće u smeru NBG. To je zato što je ta polovina voza kada on pristine u stajalište (Vukov spomenik, K. park, NBG) bliža silaznom stepeništu na perone I nalazi se na uređenijem delu stajališta (posebno K. park). Takođe putnici biraju odeljke – poluvagone u kojima su kada sede okrenuti u smeru vožnje. Tako je od 8 odeljaka u garnituri najpopunjenije samo 2. U ostalima je popunjenost znatno manja.

Ovo tvrdim kao redovan putnik koristeći uglavnom celu dužinu linije (jer privatno putujem do Karaburme) i gledajući ga sa prozora tokom celog dana. Ovaj voz mi odgovara jer živim na 400 m od stanice pa se vozim njim od prvog dana ( tada sam celom dužinom linije bio jedini putnik u vozu) a poslednju vožnju imao večeras.

Primeri:
- Najveći broj putnika koji izađe iz voza u stanici NBG je oko 70 ( u vozu je preko 300 sedećih mesta) I to u samo jednom polasku sa dolaskom u stanicu NBG u 9.30. Svi ostali polasci imaju manje putnika.
- Oko 10 h iz voza izađe manje od 20 putnika.
-Večeras ( polazak sa NBG u 7. 45) je bilo nekoliko putnika 4 izašlo u Vukovom spomeniku a 3 na Pančevačkom mostu.
-Obično se vraćem vozom oko 22 h sa Pančevačkog mosta I bude po 2- 4 putnika uključujući I mene na polaznoj stanici a usput uđe još nekoliko.


Elektromotorni voz je skupo prevozno sredstvo od najmanje 4 miliona evra pa naviše, a remont postojećih je koštao oko pola miliona. Infrastruktura je takođe skupa (pogledajte samo Vukov spomenik , most preko Save, . . .) kao i eksploatacija. Zato je voz opravdan jedino kao sredstvo masovnog prevoza putnika kada je isplativ a i ne zamenjiv. Izuzetak su jedino neke političke odluke i kada se isplativost ostvaruje indirektno npr. kroz povećanje privrednih aktivnosti.

Meni kao ljubitelju voza ovakvo stanje za vožnju savršeno odgovara jer pruža sem komfora i veliko zadovoljstvo. Tako je kada gledam sebično. Problem je što ovakvo stanje nije održivo, a kao vozoljubitelj želim da vozovi budu puni jer je to jedino što im garantuje opstanak, a ne da nakon probnog vremena budu ukidani.
Takođe, ja bih vozom putovao I da mi treba duplo više vremena nego tramvajem zbog ličnog zadovoljstva ( samo da je siguran I predvidiv).

Razlike imeđu izgleda Beovoza I BG voza nisu posledica ,, kvaliteta” putnika već nečega drugog. Tu su održavanje, ne usklađenost reda vožnje sa realnim stanjem pruge ( Red vožnje za Beovoz se pravio po imagnarnim brzinama odnosno zbog ograničenja brzine tj. laganih vožnji voz ga nije mogao ispoštovati). Zatim po redu vožnje je bilo predviđeno više garniture nego što se moglo obezbediti ( kvarovi, čekanje na remont zbog pretrčanih kilometara.). U slučaju kvara nije bilo rezervne garniture koja bi pokvarenu zamenila (nije je bilo na čitavoj železnici a ne samo organizovane rezerve kao sad u Prokopu) pa su se svi polasci te garniture otkazivali dok se ona ne popravi ili se nekako ne obezbedi nova. Nisu čišćene kao sada prilikom svakog obrta na pančevačkom mostu a putnika je bilo više. Nije bilo antigrafit zaštite kao sada na pojedinim garniturama. Razloga ima još koliko želiš a za to nisu krivi putnici pa čak mogu reći ni železnica koliko je država.

Nema svrhe da licitiramo o popunjenosti, iskustva su različita, Recimo jutros (NBGD 07.30) sam ušao u drugi vagon i ostalo je svega 10-tak mesta za sedenje, moj subjektivni utisak je da je taj vagom bio popunjen 80%. Redovno viđam one čike u plavim odelima sa nekakvim blokčićima.verovatno beleže popunjenost, tako da oni koji treba imaju verodostojne podatke.

Nespormo je da je na globalnom nivou nedovoljna iskorišćenost sistema, no ne mogu da se složim da je to samo zbog nedovoljne dužine linija, što čvor ne tangira centar grada i ostalih tehničkih razloga.

Hoću da istaknem da se poverenje putnika teško stiče i da bi se ono povratilo potreban je ogroman napor. Ima izreka koja kaže "što jedna bu**** napravi, deset dobrih ne može da popravi". ili zlatno pravilo marketinga "zadovoljan kupac će svoje pozitivno iskustvo da ispriča trojici poznanika a nezadovoljan devetorici!"

Putnika ne interesesuje, loš gornji stroj, lagane vožnje, neremontovane garniture, nepostojanje garnitura u rezervi i ne treba da ima sažaljenje na takvo stanje u ŽS. Putnik želi pouzdanost, učestali takt, tačnost i komfor, pa zar je to u 21 veku previše očekivati???
Putnik je mnogo plašljiva živuljka, pogotovo kad ima alternativu.

Jedino pružanjem ovakvih, kvalitetnih usluga, ŽS može da povrati putnike na vozovima.

Za sada jedino BG:voz donekle to nudi.
Zato sam ubeđen da ga treba mnogo agresivnije reklamirati, urediti stanice i stajališta, osvetliti, osposobiti dipleje....i ostale "detelje" i da bi se dobar deo putnika i time namakao.

Ne učestvujem u raspravi o mogućnostima proširenja sistema jer ne raspolažem podacima o pruzi (jednokolosečna, dvokolosečna, elektrificirana, neelektrificirana, gde su rasputnice, gde saobraćaju samo putnički a gde je mešoviti saobraćaj, koliko garnitura EMV vozova ima na raspolaganju, gde su lagane vožnje, kolika je dužina sektora....) tako da taj segment ostavljam vama boljim poznavaocima.

Mogu samo da pišem o svojim utiscima kao korisnik, kao neko ko je je ostavio automobil i počeo da koristi BG:voz da daa svoj mali doprinos razvoju poželjnih (ekoloških) sredstava prevoza, manje love u džepove naftnog lobija, mafije iz parking servisa itd.

Ako se želi više ovakvih kao ja, mora se ponuduti kvalitet i komfor ravan putničkom automobilu, ako ne i bolji.
Moram priznati da ima nečeg smirujućeg u vožnji vozom: putnici koji se znaju časkaju , tinejdžeri nabili slušalice u uvo i kuliraju, starija gospoda čitaju novine....... ..tako da priznaćete ipak ima nešto malo i u kvalitetu korisnika, koliko god to "šovinistički" zvučalo.