Šta je novo?

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Košta milione, i desetine miliona, pa pogledaj planove: do ž. st. Zemun je trebalo da vode Bulevar Zorana Đinđića i Norveška ulica sa Bežanijske kose! Neverovatno je koliko smo mi crtali, a nismo izgradili.

Al' to je tako kad imaš ž. st. Zemun do koje možeš peške i iz Glavne u Zemunu, i od Opštine NB, pa je ukineš, umesto da podigneš dva koloseka na stubove :)
 
И то је био планерско-градитељски подухват за анале (намерно двозначно). Градиш градско насеље и пругу од нуле и ти пругу изградиш насипом који дели ново насеље на пола са само 3-4 пролаза испод пруге а треба ти барем дупло толико и пола века касније не пробијеш пролазе и не решиш проблем који си сам искреирао без икаковг разлога.
И сада се поново враћамо ма почетак.
Градило се на насипу уместо на стубовима јер је то јефтиније.
Да би се уштедело.
Градила се нова пруга кроз тада ливаде јер је то било јефтиније него денивелисати стару и рушити објекте у зони у којој су већ постојали.
И да, недостатак подвожњака јесте проблем.
Штедело се тамо и где то није требало и смело да се ради - на новом пројекту.
Управо зато сам и написао оно "нереално за очекивати" везано за и изградњу новог и унапређење старог чвора.
 
Poslednja izmena:
Košta milione, i desetine miliona, pa pogledaj planove: do ž. st. Zemun je trebalo da vode Bulevar Zorana Đinđića i Norveška ulica sa Bežanijske kose! Neverovatno je koliko smo mi crtali, a nismo izgradili.

Al' to je tako kad imaš ž. st. Zemun do koje možeš peške i iz Glavne u Zemunu, i od Opštine NB, pa je ukineš, umesto da podigneš dva koloseka na stubove :)
Јесте невероватно, ту се слажемо.
За почетак би било довољно и да се окретница Нови Град измести поред ЖС Земун или да се изгради нова и да се 15,45,78 продуже "читавих" 1000 метара до ЖС а да 708 терминира ту.
Уз то и скретање 612 до ЖС директно је покривено 80% Земуна.
 
Био би потребан и други колосек и нови високи насип (пошто, јелте, нећемо да укопавамо а естакада није јефтинија од укопавања) како би се добила потребна висина подвожњака за комуникације између Дорћола и дунавске обале.

То да је један од разлога укидања старе земунске пруге лењих урбанизам и то што се траса пруге није уклапала у планове будућих блокова јесте тачно.

По мени је већи злочин и парадокс то што је Земун остао без трамваја а имао га је, могао је и може поново да га има.
Још већи парадокс је што је ЖС Земун за Земуном повезана катастрофално градским превозом.
Бар решавање тог питања не кошта милионе и не треба ништа ни да се руши ни гради ни укопава.
Подвожњаци на Дорћолу су задовољавајући, а колосек је био дупли током окупације.

Трамвај за Земун је жртва тадашњег тренда да је толејбус ефикаснији, а њега је нажалост после заменио аутобус.

А што каже Пантограф, тачно је Београд град неостварених планова.
 
Колосек је био дупли од изградње пруге 1938. године. Сад ће готово истом трасом да се копа метро, кртицом. Шта је за шејка милијардица евра, ситница.
 
Из тврђаве је свакако морао да се измести и булевар Војводе Бојовића и колосеци.
Уосталом и пре рата је планирана подземна веза Главне ЖСт. и моста Краља Петра II.


Screenshot (4464).png


Шта је за пијаног шеика..


Јер није проблем у недостатку новца, већ у отицању у непознатим правцима.
 
Poslednja izmena:
У суштини боље да је урађен тунел од старе ГЖС до Дунав станице са подземним станицама Трг републике-Теразије и у БДС, и да је урађен нови железнички мост на месту старог са два колосека и трианглом на вишем нивоу због вишег моста, уместо што су рађени Дедињски и Врачарски тунели.
 
А није да није могло. Кртице су постојале кад се копао врачарски тунел.
А онда су лепо сотале без посла и иструлиле су или су биле покрадене на секундарне сировине
 
А није да није могло. Кртице су постојале кад се копао врачарски тунел.
А онда су лепо сотале без посла и иструлиле су или су биле покрадене на секундарне сировине

Могле су одмах да крену на копање метро тунела.
 
Наравно и ништа од стабилизације, али када већ пишемо о хипотетичким сценаријима, могла је и Југославија успети и народи и народности дочекати комунизам.. Али у некој паралелној галаксији.
 
Најреалнији сценарио је сценарио по коме ће се тражити решења која не захтевају велике суме а то значи и пристајање на разне компромисе.
Уз паметан ред вожње такт БГ воза од 30 минута могућ је и са постојећом инфраструктуром и поред возова који тренутно саобраћају и возова који ће саобраћати у ближој будућности.
Најоптерећенија деоница је деоница од Прокопа до Земун поља, додавање колосека између Новог Београда и Земуна - можда, остало - не верујем.
Bem ti standard. Do 2016. imamo na 15 minuta. A čak je i takav neke polaske imao prepunjene, bez stajališta Altina, Kamendin, bez fidera iz Zemuna i sa Batajničkog druma, bez Aerodroma, Singidunuma, Surčina, Ekspoa, nacionalnog stadiona.

Ako ćemo o tehničkoj granici za prigradski saobraćaj ta dva jadna koloseka, i to u uslovima vrhunskog dispečerskog upravljanja, sa obukom takvih kadrova u tipa Rusiji, Holandiji, Nemačkoj, to je u uslovima mešovitog saobraćaja 12 pari vozova, od toga 6 pari gradsko-prigradskih i 6 pari regionalnih i republičkih. Čak i to se vezuje za ujednačavanje visine perona i vozova, novim vozovima sa boljim ubrzanjem nego RVR 412-416 ali hajde da kažemo da je to lakše rešivo. Dakle, samo 50% veći kapacitet u odnosu na ono što nam je bez Altine, Kamendina, Zemuna, Aerodroma, Surčina, Stadiona i Ekspoa puno! Prethodnici, ako nisu dobro iskoristili železnice, makar nisu ukidali strateški koridor u centru za neke buduće sposobnije generacije. Napominjem i da tih 6 vozova na sat nije svakih 10 minuta, već interval 5-10-15-5-10-15.
Много већи проблем од укидања старог чвора је то што планирала линија метроа заобилази Прокоп.
Метро линија, ако се метро уопште икада буде и градио, која би повезала Баново брдо (које је за разлику од макишког поља насељено), Прокоп, блок код Клиничког центра, Трг Републике, Дорћол, Вилине воде, панчевачки мост, Карабурму и Миријево имала би много позитивније ефекте од укопавања старог чвора под земљу уз не тако велику разлику у цени.
Neka si nam ti živ i zdrav. Samo od Banovog brda do Pančevačkog mosta je 12km uglavnom podzemne trase. Od Mostara do Pančevačkog mosta je 4 kilometra. Da železnički tunel ima nešto veće troškove tunela, ali troškovi stanica, koje su skuplje od tunela se ne razlikuju posebno između železnice, metroa i podzemnog tramvaja (ukoliko je stanica/voz iste dužine). Jeste i razlika što za železnicu Trg Republike ili Terazije mora da bude duboka kako god da okreneš. Vezano za pokrivenost/korišćenje/ekonomski efekat, S-bahn, Rer, regionalni metro, ili "диаметры" po pravilu pokriva veće geografsko područje i populaciju, i ima jači ekonomski efekat od čisto gradskog metroa (koji je takođe koristan). Evo, na mestu "Bajdine šume" od 66 ha u Mirijevu hoće da prave naselje za 5000 automobila, odnosno 20ha. A do tamo 2 kilometra ne postoji čak ni 2+2 ulica! Nisu ni investitori narkodileri ni kupci stanova narkomani. Prosto, zašto bi se i jedni i drugi zaj... sa Mirijevom, ako se obezbedi na Obrenovačkom ili Avalskom pravcu mogućnost gradnje i stanovanja tako da duplo brže stigneš do centra odatle nego iz Mirijeva. To ne znači da u Mirijevo ne treba ulagati, ali ono je 150Š faza bilo kog metro plana, dobrog ili lošeg, sa mnogo milijardi, i mnogo vode koja proteče Dunavom.

Већина људи коју познајем је желела да се Београд коначно повеже са Савом на квалитетан начин, а не да има крпљење и ширење старог чвора у СА и око старог Београда и то поред изградње новог чвора.
Аха, "неталентовани урбанисти и архитекти", а шта ћемо са неталентованим саобраћајним инжењерима?
Priznajem da sam eventualno netalentovan, ali toliko i antitalenat da umem da projektujem samo na praznoj poljani baš i nisam. Takođe ako sam možda i sociopata, nisam baš toliki da poričem ceo sistem koji ne samo da je nasleđen, nego koji se razvijao u empatiji. Nije Železnička stanica Beograd "upala u veliki grad da mu smeta", nego je ista palanku maltene bez fabrika, zahvaljujući železnici u svom srcu postala ne samo gradom, nego i metropolom! Podržao pravljenje novih tehničko-putničkih stanica ("parking-garaža" za vozove) skladišta, logističkih centara na periferiji, sa ukidanjem istih u centru, a što zauzima 94% prostora. Opstanak putničke Železničke stanice Beograd sa optimizovanim brojem koloseka i funkcijom, nije samo pitanje struke. Nije samo pitanje toga što i sa tih 6 hektara železnički putnik zauzme oko 4 puta manje mesta nego autobuski, i oko 30 puta manje nego automobilski putnik, kao i kvalitet, ekonomičnost, uticaj na razvoj kako Beograda tako i unutrašnjosti u uslovima postojanja i funkcionisanja brzog masovnog transportnog sistema. To je vrlo duboko identitetsko pitanje. Moja porodica iz Srbije je u ratovima ginula za nesrednjovekovnu Srbiju, odnosno sa železnicom u centru. U drugom delu porodice iz Slovenije, brat navrdede Vilijem Polak je pozvan u Srbiju da gradi te koloseke koji život znače, da učestvuje u tom veličanstvenom podvigu Kralja Milana.

Ako ćemo o racionalnoj, i strogo racionalnoj podlozi za plan, što je i prosto, sa neposrednim prilazom reki, i sa unapređenjem i tramvaja i glavnog drumskog pravca, koje j***no ukopavanje pruge! Hajmo malo logike, dno padine brda.
BRDO.png

I to sve od Hipodroma do Savskog trga. Kao, navodno smeta voz na struju, a ne smetaju auspusi iznad glave sa Gazele, i sa proširenja Savskog mosta.

Ako se ukida pruga, da li se nadomešćuje (po kapacitetu) ista sa a la Dubai autoputem sa 8+8 traka, a još više u zoni petlji, sa širinom putnog pojasa oko 80 metara (četvorokolosečnoj pruzi treba 20m). Da, trebaju 4 koloseka, zato što su čak i naprednoCIPovci shvatili na pruzi za aerodrom da slivanje dve dvokolosečne pruge treba biti u stanici, ne na otvorenoj pruzi iz operativnih razloga.

Odnosno. logična šema normalnog koncepta plana spuštanja sa "tribina" Savskog amfiteatra na obalu je sledeća:
TROLEJ.jpg
Vezano za tunele, tunele je tehnički-građevinski moguće praviti i ispod mora u trusnim područjima, ali da li je to racionalno u ovim uslovima? Ovde se pri gradnji tunela mora računati na podzemni sliv ka Savskom amfiteatru, za koji tunel može predstavljati branu. Zato je bolje u startu koristiti mudrost još iz Kraljevine Jugoslavije, da se kod visokih podzemnih voda grade "korito nadvožnjaci", koji su za delovanje podzemnih voda mnogo bezbednije ostrvo. Naprednom gradnjom metro-brane je u slučaju greške, najviše ugrožen Beograd na podzemnoj vodi.
 
Poslednja izmena:
Evo, na mestu "Bajdine šume" od 66 ha u Mirijevu hoće da prave naselje za 5000 automobila, odnosno 20ha. A do tamo 2 kilometra ne postoji čak ni 2+2 ulica! Nisu ni investitori narkodileri ni kupci stanova narkomani. Prosto, zašto bi se i jedni i drugi zaj... sa Mirijevom, ako se obezbedi na Obrenovačkom ili Avalskom pravcu mogućnost gradnje i stanovanja tako da duplo brže stigneš do centra odatle nego iz Mirijeva
Знам.
А све и да постоји 2+2 улица сви ти нови аутомобили завршиће у 2+2 улицама које су и сада преоптерећене.
Хтедоше неки поодавно да граде на макишком пољу али...зона водоизворишта.
 
Вероватно али када хтедоше подиже се кука и мотика и кренуше приче да ће људи морати да пију кишницу тако да сада сурчинизација следи биг тајм.
Добро... и јесте најлогичније град ширити на сремској страни где нема изграђености и где је равно а до Сингидумума ће бар постојати пруга и БГ воз.
 
Да, нарочито је "емпатична" била пруга због које је срушена цела страна Карађорђеве од Александровог моста до Војводе Бојовића и бедеми Београдске тврђаве у Доњем граду да би се повезале фабрике у власништву тадашњег градоначелника и осталих индустријалаца са ГЖст.

Стари чвор и ранжирне су настале на том месту у време у коме је Београд имао неколико десетина хиљада становника, када су на том простору биле мочваре и Граница са АУ. и што би ти рекао празна пољана. Зашто је нису пројектовали на Теразијама? Јер шта је то, само четири колосека.
Време је прошло, државна граница је на Хоргошу, Београд се населио, железница модернизовала, па и потребе свих заједно да се пронађе бољи компромис и претпостављам да су га пронашли у новом чвору, пруга је "исправљена", спуштена под земљу тако да не заузима простор у центру града, главна није чеона, једино у чему мислим да су погрешили јесте у томе што је главна Прокоп, уместо да је чвор направљен тако да буде на Аутокоманди, интегрисан са главном аутобуском, уз наравно активне Вуков споменик, Нови Београд и остале станице. И наравно, капацитет да буде дупло већи.

За све остале саобраћајне проблеме у Београду, требао је да се побрине град Београд изградњом метроа и приградског метроа.
 
У суштини боље да је урађен тунел од старе ГЖС до Дунав станице са подземним станицама Трг републике-Теразије и у БДС, и да је урађен нови железнички мост на месту старог са два колосека и трианглом на вишем нивоу због вишег моста, уместо што су рађени Дедињски и Врачарски тунели.
Односно, све што је половично постигнуто новим чвором који је коштао питај-бога-колико милијарди и који и даље плаћамо, је могло да се постигне са неколико једноставних и не тако скупих унапређења старог чвора.
 
Нови чвор није ни грађен средствима Града.
Железница је новим чвором решила проблеме који су се тицали ње и који ЈЕСУ постојали а у новом чвору је створено место и за градску и приградску железницу.
Ни недавна реконструкција колосека и реконструкција/изградња станица/стајалишта од Батајнице до Прокопа које користи и БГ воз нису ни делом финансирани из буџета Града већ је све рађено из кредита. Републички ниво.
Чак су и гарнитуре које БГ воз користи гарнитуре које су набавиле ЈЖ а не Град Београд.
Пошто не постоји довољно јак аргумент зашто би република и ЈЖ поред градње новог финансирале и стари чвор једино логично решење је да о шинским системима на територији града које би користила само градска железница брине и да их финансира Град.
У граду неостварених планова - нереално за очекивати.
 
То све време и говорим, град има обавезу да решава своје урбанистичке и саобраћајне проблеме. Железница је одрадила своје, град Београд није ништа. Ни метро, ни приградски метро, ни остале видове јавног превоза, ни друмске саобраћајнице, ни.. Допунити низ.
 
Hm, pa Beograd trenutno daje bogatstvo iz budžeta da bi održavao veoma skup autobuski prevoz... Sa rastom cene radne snage to postaje horor (mnogo je radno intenzivnije od železnice). Lako im bilo šezdesetih - nafta 3$, plata 33$, mislili trajaće doveka. Da danas prevozi npr. 300.000 putnika železnicom, grad bi štedeo silan novac.

Naravno da se ovde i raspravlja o vođenju Beograda.
 
Znaš kako, na jednoj fotki kad Novak Đ. pozira sa peharom turnira Rolan G. kod Ajfelove kule, vidi se voz u pozadini. Pored Sene. Da su tu prugu ukinuli, ne bi već 50 godina imali liniju prigradske železnice RER C.

Mi bismo ukinuli ('selo moje lepše od Pariza') - i ne bismo imali liniju. Eto.

Не знам је ли се видела приградска ж. иза Новака пошто нешто и не спадам у воајерски тип личности да гледам како се други играју, али сам прилично сигуран да се на овој теми претерује са писањем у стилу "Све смо могли ми, да је.." Ово или оно.
То је чињеница.

Имамо ситуацију у којој је нови чвор једини који постоји и потребу да се заврши обилазница, изгради метро и приградски метро. Могу ли капацитети данашњег чвора задовољити потребе приградског метроа и уколико не могу, на који начин планирати и развијати инфраструктуру за те потребе..
 
једино у чему мислим да су погрешили јесте у томе што је главна Прокоп, уместо да је чвор направљен тако да буде на Аутокоманди, интегрисан са главном аутобуском, уз наравно активне Вуков споменик, Нови Београд и остале станице
Да је станица померена до аутокоманде тунели би морали бити изграђени другачијом трасом и били би дужи.
Колосеци који би из станице ишли у врачарске тунеле прелазили би АП источније а затим порушили све што би им се нашло на путу пре него што би могли да зароне под земљу.
Затим би тунели морали да савијају како би Вуков споменик био изграђен на месту на коме се и налази.
Или би данашњи Вуков споменик био изграђен источније а пруга Дунав прелазила на новом мосту.
Прокоп је изабран не као најбоља локација за станицу већ као најбоља локација за повезивање три крака.
 
Poslednja izmena:
Vrh