BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[CEBEP]

У полемици око старог и новог чвора често се превиђају три ствари.
- Локација и тип старе ЖС су много више изнуђено него изабрано решење.
- Срем је у време када стара ЖС и стари чвор настају иностранство.
- Железничка веза са Панчевом и Банатом не постоји.

За технологију грађена пруга крајем 19. века једино разумно решење било је да пруга у град уђе и из града изађе долином Топчидерске реке, како је и урађено.
Дакле, једина могућа и смислена локација главне ЖС крајем 19. века је локација на којој се и налази а једини могући тип станице чеона станица.
Или то или да се на воз иде у Топчидер.
Колосек који ће тек касније постати веза са Банатом није ни замишљен да буде веза са Банатом и Румунијом већ веза теретног дела чеоне станице са пристаништем и индустријом која се развила на обалама.

 

[Delija]

Тако је. Све грешке са железницом у Београду иду на рачун Добровића и остатка послератног труста мозгова.

Природно је било да стари чвор са све везом до Земуна постане окосница градске и регионалне железнице а онда да по потреби шире чвор, негде укопавају, негде дижу вијадукте, додају колосеке и станице...

Тако је и рађено у сваком европском граду - осим у Београду.

 

[CEBEP]

Стари чвор без новог није могао да постане окосница градске и регионалне железнице јер није имао довољан капацитет за то.

Варијанта А - унапређење старог чвора без изградње новог и неопходни минимум инвестирања

- Двоколосечна веза леве и десне обале Саве преко старог железничког моста
- Двоколосечна пруга од ЖС до панчевачког моста највећим делом испод земље
- Колосеци од ЖС до Топчидера у плитком ископу
- Подземна пропусна станица на месту перона старе ЖС са најмање 10 колосека.

Предности:
- Задржавање старе ЖС
- Железнички коридор на доњем Дорћолу
Недостатци:
- Непостојеће станице и стајалишта Прокоп, Карађорђев парк, Вуков споменик и Панчевачки мост.
- Смањење капацитета чвора и станице услед промене смера возова у старој ЖС или решавање тог проблема тако што би улогу главне ЖС преузела ЖС Нови Београд чиме 2/3 путника у даљинском саобраћају не би остваривало везу са бившом главном ЖС
- Заузеће земљишта за неопходну површинску везу железничког моста и железничке станице

Варијанта Б - изградња новог и задржавање старог чвора без његовог унапређења

Предности:
- Задржавање старе ЖС као станице са градску железницу
- Железнички коридор на доњем Дорћолу

Недостатци:
- Колизије колосека и друмских и пешачких комуникација и заузеће атрактивног грађевинског земљишта
- Смањење капацитета новог чвора услед недостатка денивелисаних веза између пруга и станица старог и новог чвора
- Немогућност коришћења електричне вуче
- Недовољни капацитет једноколосечних пруга и веза за такт градске железнице

Варијанта Ц - изградња новог и унапређење старог чвора

У ситуацији у којој нови чвор није завшен ни 50 година од почетка изградње - нереално за очекивати.

 

[Пантограф]

Шта је нереално у варијанти "Ц" кад треба само задржати колосеке које имаш? Да ли је "реалније" то што сад правиш планове да дуплираш колосеке од Батајнице до Прокопа? Па то је једно милијарду и по евра...

Или, кад сутра буде прича: "Мало су нам укупно два колосека ка југу земље... морамо да дуплирамо тунел Дедиње". Је л` то "реалније" - да копаш још један толики тунел и то за бедних 70 км на сат - или да сачуваш постојеће колосеке, у односу на које си већ денивелисао друм на Чукарици 2011. године, а у Кошутњаку још пре рата?! Па ово друго не кошта ништа... То му је можда и мана, ко зна.

 

[CEBEP]

Задржати али укопавањем испод земље као и други колосек од старе ЖС до панчевачког моста, такође испод земље.
Такође, изградити подземну пропусну станицу/стајалиште испод старе ЖС као и денивелисане везе пруга у старом и новом чвору на НБГ, код панчевачког моста и у Раковици.

Предности:
- Линија градске железнице која би повезивала Земун/Раковицу са Савским тргом и доњим Дорћолом

Недостатци:
- Та линија не би могла да укључује станице и стајалишта Прокоп, Карађорђев парк, Вуков споменик и панчевачки мост што значи да директна веза између Прокопа као главне ЖС и савског трга и доњег Дорћола не би постојала.
- Цена

 

[spatiotecte]

Vratiš šine od Topčidera do stanice NBG i rešio si 90% problema.

 

[Пантограф]

- Та линија не би могла да укључује станице и стајалишта Прокоп, Карађорђев парк, Вуков споменик и панчевачки мост што значи да директна веза између Прокопа као главне ЖС и савског трга и доњег Дорћола не би постојала.

A sad kao postoji? I postojaće?

Glavne stanice su, da ponovimo, Prokop i Novi Beograd.

Sva sreća i najlepše želje sa moje strane u ostvarivanju željenog takta linije BG voza Batajnica - Ovča (10 minuta u špicu i 15 van špica).

 

[CEBEP]

Не постоји.
Наравно да су главне станице Прокоп и НБГ.
Да би путник из централне, јужне и западне Србије који жели да користи градску железницу за везу са Савским тргом могао то и да уради морао би да уместо да изађе на Прокопу продужи до НБГ а затим сачека БГ воз да га "врати" на другу обалу Саве и довезе до Савског трга где би поново преседао на трамвај или аутобус.
Зашто би то радио кад трамвај или аутобус може да користи директно од станице НБГ или аутобус од станице Прокоп.

 

[Пантограф]

Не знам, стварно, ни који аутобус има сад са Прокопа, а нити зашто би му Савски трг био неки циљ - а свакако би и до њега лакше дошао ако има воз до тамо
Заправо би могао из Раковице директно на Савски трг.

Запетљао си се, а ствари су једноставне

 

[Delija]

Уопште принцип одлучивања где партијске седе главе и полтрони им који себе сматрају планерима и који у неком тренутку одлучују о судбини транспорта у држави и бирају неке варијанте које су одредили у тренутку времена који је изабран по научно утемељном принципу: "Ја сам сад ту и сад ћемо да одлучимо о свему"! је један потпуно безуман процес којим смо један век изгубили а за други враћени у назад!

Зато и долазимо у ове надреалне ситуације где имамо један чвор па имамо други до пола, па први више немамо, па би сад ови који су га почупали да га праве у облику метроа....Ово се никада и нигде у свету није дешавало!

Шта је био јебени проблем да одржаваш, унапређујеш и дограђујеш постојеће по потреби као и сав нормалан свет? Од свих планова, они везани за железницу се највише сагледавају, димензионишу и трасирају имајући у обзир временску компоненту, не деценија него векова! Нико није ни тражио, ни имао на уму да колико сутра морамо да имамо разгранату градску железницу и да нам у трену треба нови чвор док стари касапимо, нико осим партијских морона.

 

[CEBEP]

За сада је најважнији 36 који повезује станицу са већином преседачких тачака и центром града.
Изградњом приступа са стране мото-пута реално је очекити бољу повезаност.
Узимам зато што се локација старе ЖС (Савски трг) потенцира као идеална локација и саобраћајно чвориште.
Друга станица коју би хипотетички у случају опстанка старог чвора могао да користи је станица Дунав која опет већини не значи превише јер би и она служила као преседачка тачка.
Од четвороколосечних пруга у чвору неће бити ништа ни у ближој а ни у даљој будућности.
Гледаће се како да се извуче максимум из постојеће инфраструктуре уз, можда, додавање колосека између НБГ и Земуна.

 

[Пантограф]

У том случају, садашње главне линије БГ:воза неће бити, или ће ићи на један сат.
Ја и мислим да је то сигуран крајњи исход.

А могао си да возове за Сурчин спустиш где 601 окреће деценијама - на Савски трг - и имаш воз до аеродрома из центра града, а да линија за Батајницу иде на Вуков споменик. А имаћеш воз за аеродром у Прокопу (и можда "шатл" из Батајнице до Земун поља).

Незабележено губитништво; па и најзаосталији сељак из неке крајње забити гледа да не сруши себи кућу док не сазида нову.

 

[CEBEP]

Најреалнији сценарио је сценарио по коме ће се тражити решења која не захтевају велике суме а то значи и пристајање на разне компромисе.
Уз паметан ред вожње такт БГ воза од 30 минута могућ је и са постојећом инфраструктуром и поред возова који тренутно саобраћају и возова који ће саобраћати у ближој будућности.
Најоптерећенија деоница је деоница од Прокопа до Земун поља, додавање колосека између Новог Београда и Земуна - можда, остало - не верујем.
Много већи проблем од укидања старог чвора је то што планирала линија метроа заобилази Прокоп.
Метро линија, ако се метро уопште икада буде и градио, која би повезала Баново брдо (које је за разлику од макишког поља насељено), Прокоп, блок код Клиничког центра, Трг Републике, Дорћол, Вилине воде, панчевачки мост, Карабурму и Миријево имала би много позитивније ефекте од укопавања старог чвора под земљу уз не тако велику разлику у цени.

 

[Пантограф]

Неће то моћи. Купује се 9 кинеских возова за сурчинску линију, план је да иду на 15 минута (то је, наравно, план урбанистичи неписмених људи, који мисле да је то метро који иде на минут и по, па ће моћи да опслужи стадион са 53.000 места - још најбоље да га пусте на пола сата, у том случају би трокирао и за Сајам књига у Експу). А онда, мрка капа за Батају, већ је од зимског реда вожње био проблем такт од 30 минута. Нема ништа од тога - као што већ одавно нема оног такта од 15 минута (а циљ је 10).

Лепо човек написа изнад: надграђујеш и развијаш што имаш - и тако сви - а не рушиш све да би правио испочетка - тако само ми.

 

[CEBEP]

Што значи да се слажемо око тога да је сремски део најоптерећенији и да би ту колосеци, бар на тој једној деоници, морали да се додају свакако а у случају опстанка старог чвора и још једне линије БГ воза старим чвором поготово.

 

[Пантограф]

Па јесте, али не би морао да додајеш Најновији железнички мост уз расељавање на Сењаку...

(Е, ал` да ниси био туп од `45, имао би још и целу стару пругу, старом трасом, а воз за Сурчин и све до Бољеваца још негде 1955. Јбг.)

 

[CEBEP]

Пругу која би у све и једној варијанти реурбанизација савског анфитеатра, доњег Дорћола и Вилиних вода морала проћи испод земље.
Тиме значајнија разлика у трошковима између унапређења градске железнице и изградње метроа на тој деоници престаје да постоји.

 

[Пантограф]

Па и не би морала, посебно неки трамвајолики ЛРТ. Нема ниједан велики град у Европи, иначе, а да је услов за урбанизацију било укопавање железнице: сви су урбанизовани са надземним пругама до центра, ал` ајде, ми смо размажени Београђани, не носимо сандале ни по врућини, да не заличимо на... све остале (боље је парити ноге у патикама, још откад има оне чарапице, ијс!), па да укопамо од Газеле до Главне. А од Главне пустиш тај трамвај до Панчевца.

Оно јес`, може и на стубовима до Главне, ако је до цене, само мало шире разделно острво треба него у Вилсоновом проспекту.

После би могао да радиш фазно, да додајеш тунеле итд. Али си све могао да пустиш само са кратким укопавањем до Главне. И за коју годину би становници БНВ-а имали аеродромски воз до гајбе.

Сад га неће имати, јбг (а ја хоћу).

 

[CEBEP]

У брзини сам превидео да би горе поменути путник уместо НБГ могао да користи станицу Раковица и да има директну везу са Савским тргом. То је тачно.
Да је Булавар Патријарха Павла завршен као што је одавно требао да буде, директну везу пругом би имао и сада - трамвајем који иде независном трасом и као такав је прилично ефикасан.
Потенцијални трамвоз у старом чвору би, опет уз улагања, везу са Новим Београдом, Земуном и аеродромом омогућио становницима Београда на води који ми у просеку не делују као људи који радо користе градски превоз.
За све остале становнике на десној обали Саве то опет значи преседање.

 

[Delija]

Буквално свака европска метропола је испресецана надземним железничким коридорима.

Где год сам био, Лондон, Берлин, Москва, чак и шинофобични Буенос Аирес, видео сам једну те исту ствар:

Али не, ми смо просторно осетљиви људи, нама пруга смета. Али нам зато не сметају загушени, загађени друмови са 6 или сада и 8 Гангулиних трака.
Ко им је крив кад су сиротиња и нису богати као ми да се играју зидања и рушења читавих железничких чворова

 

[CEBEP]

Наравно да јесте јер сваки већи град чак не ни метропола тежи денивелацији железничког саобраћаја.
То исто урађено је на НБГ где је пруга на високом насипу.
То је управо и један од разлога зашто је стара земунска пруга укинута и замењена бежанијским тунелом и пругом на високом насипу.
Надземна варијанта на високом насипу или стубовима била би могућа само у делу од Дунавске до панчевачког моста.
Од железничког савског моста до Дунавске улице мора под земљу јер би, поред тога што би надземна варијанта захтевала рушења, ударала право у Бранков мост.

 

[Дошљак]

Могла се и стара пруга за Земун подићи на стубове, али се ишло на лењир урбанизам, где је пруга гурнута иза аутопута, фактички периферно, у оно доба далеко од насељених делова НБГ.
Пруга од Бетон Хале до Луке Београд је била скроз денивелисана у односу на друмски саобраћај. Пруга за Обреновац је жртвована за аутомобилски развој Чукарице, а и ту је било простора да се друм развије паралелно са пругом, а не да једно искључује друго.

Нови чвор је парадоксално најмање искористио свој потенцијал дуж Врачарског тунела. Прокопу се гуши сваки потенцијал игнорисањем од стране града.

 

[Пантограф]

Glavni pravac na zemunskoj pruzi je denivelisan 1940. Bogme je i nasip ka Tošinom bunaru bio visok.
A mogao je i kilometar i po u centru NB da se ukopa i naspe - što govorili komunisti, sve se može kad se hoće.

 

[Delija]

То исто урађено је на НБГ где је пруга на високом насипу.

Није урађено исто. Заправо урађено је потпуно супротно.

Као прво, стара пруга је укинута уместо да је додатно уздигнута где треба и интегрисана у градско ткиво а нова јесте подигнута али на тај начин да је постала препрека која дели читаво мега насеље на пола и то на начин да је денивелисана насипом а не лепо дизајнираним вијадуктом испод којег си могао да имаш интегрисане корисне урбане просторе.

И то је био планерско-градитељски подухват за анале (намерно двозначно). Градиш градско насеље и пругу од нуле и ти пругу изградиш насипом који дели ново насеље на пола са само 3-4 пролаза испод пруге а треба ти барем дупло толико и пола века касније не пробијеш пролазе и не решиш проблем који си сам искреирао без икаковг разлога.

А иначе ти је оправдање за чупање старе пруге било то што смета новом граду који градиш и онда направиш пругу у још штетнијем облику по то твоје ново савршено аутомобилско село!?

 

[CEBEP]

Пруга од Бетон Хале до Луке Београд је била скроз денивелисана у односу на друмски саобраћај

Био би потребан и други колосек и нови високи насип (пошто, јелте, нећемо да укопавамо а естакада није јефтинија од укопавања) како би се добила потребна висина подвожњака за комуникације између Дорћола и дунавске обале.

То да је један од разлога укидања старе земунске пруге лењих урбанизам и то што се траса пруге није уклапала у планове будућих блокова јесте тачно.

По мени је већи злочин и парадокс то што је Земун остао без трамваја а имао га је, могао је и може поново да га има.
Још већи парадокс је што је ЖС Земун за Земуном повезана катастрофално градским превозом.
Бар решавање тог питања не кошта милионе и не треба ништа ни да се руши ни гради ни укопава.