Šta je novo?

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Sada postavljaš to metro ukrštanje kao nešto što će se sigurno 100% izgraditi. Čak i recimo da Francuzi krenu sa tim po ovom sumanutom projektu, a ovi im ostanu na vlasti, po prioritetu će napraviti Trg Republike - Makiš, i tu će negde da sve stane zbog nemogućnosti finansijkih garancija. U recimo Lionu, gradu manje-više slične naseljenosti i ekonomski mnogo jačem, sa još ekonomskim plusem projekta Francuzi za Francuze, nisu mogli/hteli da naglo izgrade 40-50km u kratkom periodu.
Apropo presedanja ukoliko "zaribaju" s prvom dugoročno gledano neko će normalan moći lepo da integriše mrežu nadogradnjom logično trasiranih linija, mada bi posledice bile osetne odmah po otvaranju uzevši u obzir spororazvijajuću prirodu projekata takve vrste, inačr zavisnih od povoljne društveno-ekonomske klime.

Iako će prednosti takvog vrlo brzo postati vidljive, veći deo putnika neće biti u mogućnosti da ga koristi (u navedenom slučaju posledice bi bile evidentne jednim Mihajlovcem između stanica Banovo brdo i Šećerana, a desetak takvih razbacanih duž 15, 29, 46, 59, 65, 77, 95 bez pristupa metrou ili sličnom sistemu).

Nema sumnje da će Grad pod velikim pritiskom da širi sistem povećati opasnost od prekomerne primene neptimalnih kompromisnih rešenja, usput anulirajući pozitivne strane pogodnije trasiranih linija.

Osim toga, poražavajuća je pomisao da čak i u slučaju da taj patrljak umreže s Vukom preko Londona (usput pokrivši K. Miloša, K. Milana i Slaviju na pešačkoj udaljenosti) ono što nikako neće moći da isprave, to je svakalo neizbežna U+S-bahn redundancija mimo ključnih tačaka atrakcije.

Ukratko umesto jednog s*anja imaće dva koja za dlaku izostavljaju Prokop, neiskorišćen kapacitet i zanemarljiv ili nedovoljan efekat u većem delu grada. Takva dva infrastrukturna bela slona (danas zahvaljujući u međuvremenu izvedenim radovima gotovo izvesno) duboko sakrivena pod zemljom samo bi učinila težinu gubitka nastalog crpljenjem sredstava za duplikacije po periferiji (inače najbrže i najjeftinije za gradnju) i druge deonice još većom.

Na kraju krajeva takva rešenja gube smisao do te mere da bi novi tunel Košutnjak-Dušanovac-Vukov spomenik (koji maši Prokop ali obezbeđuje veze sa ostalim linijama u delovima grada sa neprimerenom saobraćajnom infrastrukturom) u sprezi sa poprečnom linijom od Bloka 42 do Mirijeva preko Prokopa ka Mirijevu i/ili Vinči (de fakto metro-istočni krak) nudio širi efekat, posebno umrežen sa linijom preko Londona. Ta linija bi ujedno mogla biti i aerodromska preko Bežanije uz novu magistralu nadzemno.
 
@Express Можеш ли то да нацрташ?

Иначе, разговарао сам сада, у току ове кратке посете, са неким озбиљним људима, шта може да се уради у што краћем временском року. Рачунајући на то да би за набавку нових возних средстава чекали најмање две године, да имамо проблем кратког перона на Карађорђевом парку и високог на Вуковом споменику, те пренос проблема са једноколосечних пруга за Лазаревац и Младеновац, сугерисао сам следеће:
-1- Набавка половних вагона регионалног типа (по два широка врата), по могућности одмах са управљачницом, и половних електричних локомотива компатибилних са масовно распрострањеним половним локомотивама државног и приватних оператера. Потребно 8 локомотива и 48 вагона.
-2- Помоћ у затварању финансијске конструкције за одржавање пруга са делимичним средњим ремонтом. Чак и пруга од Ресника за Младеновац, која је најгора од пруга куда иде БГ:ВОЗ, без превеликих улагања се може оспособити за макар 60км/ч, а од Сопота до Младеновца 100км/ч. Ресник-Раковица, Ресник-Лазаревац, Прокоп-Батајница, Панчевачки мост-Овча, Сопот-Младеновац су на новом материјалу, и слабе тачке су локалне.
-3- Промена шеме линија и организације, при чему би и Младеновац и Лазаревац били усмерени на Прокоп и Земун, а из Ресника ка Овчи би ишао воз само који креће са двоколосечне пруге (из Ресника). Са ослобођеним гарнитурама из Лазаревца и Младеновца би се појачао БГ:ВОЗ-1 Батајница-Овча на 20 минута преко целог дана. Возови за Лазаревац и Младеновац су пуш-пул са вагонима.
-4- Одређени мањи радови, продужење перона на Тошином бунару, ка Младеновцу и Лазаревцу тамо где не може да стане 6 вагона.
-5- Радови на интеграцији са "фидер" аутобусима и паркиралиштима.

Разлог зашто сам предложио концепт 6 вагона је екстемна транспортна тражња на Младеновачком правцу у условима мале пропусне моћи пруге. Напомињем да је ово пројекат који се може урадити за мање од годину дана, а који може да покрије што већу популацију. Са оваквим "леђима" каква има Гангула, и доктор Џекил и мистер Хајд би били пресрећни. Ако моји сарадници успеју, морају да брзо покажу резултат у "светом тројству" релевантно, једноставно, популарно.

Смер ка Земуну:
Младеновац~~~5:05~~~6:05~~~7:05~~~9:05~~~
Рипањ~~~5:45~~~6:45~~~7:45~~~9:45~~~
Лазаревац4:35~~~5:35~~~6:35~~~8:05~~~10:05
Барајево5:00~~~6:00~~~7:00~~~8:30~~~10:30
Ресник5:255:556:256:557:257:558:559:5510:55
Прокоп5:406:106:407:107:408:109:1010:1011:10
Земун5:526:226:527:227:528:229:2210:2211:22
Младеновац11:05~~~13:05~~~15:05~~~17:05~~~19:05
Рипањ11:45~~~13:45~~~15:45~~~17:45~~~19:45
Лазаревац~~~12:05~~~14:05~~~16:05~~~18:35~~~
Барајево~~~12:30~~~14:30~~~16:30~~~19:00~~~
Ресник11:5512:5513:5514:5515:5516:5517:5519:2519:55
Прокоп12:1013:1014:1015:1016:1017:1018:1019:4020:10
Земун12:2213:2214:2215:2216:2217:2218:2219:5220:22

Смер из Земуна за Ресник, Лазаревац и Младеновац:
Земун6:187:188:189:1810:1811:1812:1813:1814:18
Прокоп6:307:308:309:3010:3011:3012:3013:3014:30
Ресник6:457:458:459:4510:4511:4512:4513:4514:45
Барајево7:10~~~9:10~~~11:10~~~13:10~~~15:10
Лазаревац7:35~~~9:35~~~11:35~~~13:35~~~15:35
Рипањ~~~7:55~~~9:55~~~11:55~~~13:55~~~
Младеновац~~~8:35~~~10:35~~~12:35~~~14:35~~~
Земун14:4815:1815:4816:1816:4817:4818:4820:1820:48
Прокоп15:0015:3016:0016:3017:0018:0019:0020:3021:00
Ресник15:1515:4516:1516:4517:1518:1519:1520:4521:15
Барајево~~~16:10~~~17:10~~~18:40~~~21:10~~~
Лазаревац~~~16:35~~~17:35~~~19:05~~~21:35~~~
Рипањ15:25~~~16:25~~~17:25~~~19:25~~~21:25
Младеновац16:05~~~17:05~~~18:05~~~20:05~~~22:05

Овај начин организације се везује за останак возова ноћу на споредном колосеку у Лазаревцу и Младеновцу, а дневне прегледе између вршних сати. Евентуално се може додати још пар траса (по један јутарњи за Лазаревац и Младеновац, и један вечерњи из Лазаревца и Младеновца) ради могућности ноћног одржавања. Тих неких девет (десет) пари возова нам је одрживо оптерећење главних једноколосечних пруга у условима мешовитог саобраћаја.

И концепција брзог, скромног и ефикасног улагања је предуслов да се, уколико се склоне Дахије макар из Београда, сачува и повећа подршка потребна за капиталније пројекте, са дужим роком реализације.
 
S obzirom na to da stižu novi Štadleri, da li neki od starijih može da se prebaci na liniju Resnik-Zemun? Makar jedna garnitura koja će ići na svaka dva sata...velika je frekvencija ljudi između Rakovice i Novog Beograda, a dugo se putuje automobilima i autobusima. Siguran sam da bi veliki broj svakodnevnih putnika prešao na voz kada bi bio redovan...
 
S obzirom na to da stižu novi Štadleri, da li neki od starijih može da se prebaci na liniju Resnik-Zemun? Makar jedna garnitura koja će ići na svaka dva sata...velika je frekvencija ljudi između Rakovice i Novog Beograda, a dugo se putuje automobilima i autobusima. Siguran sam da bi veliki broj svakodnevnih putnika prešao na voz kada bi bio redovan...
По мом предлогу, НБГ-Ресник има интервал 30-60 минута цео дан.

Ако Дахије остану у Београду, оних 9 композиција што су наручили ће усмерити на експо, за остало их заболе, а ово мало 412-416 ће само да се израубује. Везано за оне новије, имамо гомилу пруга где нам фале возна средства, где дизел "Путин" иде испод жице. За Суботицу ће спичити фреквенти превоз, за остало их заболе.
 
За нову пругу Ресник - Велика Плана треба да се расписује тендер, вероватно следеће године. тешко да ће улагати у обнову старе. Али могу возови за то време да се окрену на Лазаревац.
 
S obzirom na to da stižu novi Štadleri, da li neki od starijih može da se prebaci na liniju Resnik-Zemun? Makar jedna garnitura koja će ići na svaka dva sata...velika je frekvencija ljudi između Rakovice i Novog Beograda, a dugo se putuje automobilima i autobusima. Siguran sam da bi veliki broj svakodnevnih putnika prešao na voz kada bi bio redovan...

Stadler ne, nema dovoljno..
Moraju za Kraljevo i Niški čvor uskoro.
 
Poslednja izmena:
Карло,
Имамо слично размишљање. Желим дамо да истакнем неколико чињеница:

Пре свега, желим да истакнем да сам свакодневни корисник БГвоза на релацији Тошин бунар-Карађорђев парк. Моје лично искуство је да систем функционише горе него икад, возила су стара, непоуздана и прљава, касни се редовно по пар минута, а на линији Ресник-Овча се често и отказују поласци. Од новог РВ ће стање бити још горе јер ће се због Суботице додатно пореметити такт који је до сад делимично постојао. Систем је препуштен потпуном пропадању како би се створила подлога за његово тријумфално обнављање. Због такве политике, испаштају становници овог града који само желе да што брже стигну на посао, кући или у школу. И поред свега, возови су препуни и људи их користе (бар ка Батајници). То само показује потенцијал оваквог система у оквиру градског саобраћаја.

Ајде сад да сагледамо целокупну ситуацију. Саобраћајна слика Београда је сваким даном све гора и гора, нешто се мора учинити и то брзо. БГвоз као масовни јавни превоз са типом трасе A постиже поузданост неупоредиву са осталим видовима саобраћаја и кључ је "решавања" урбане мобилности у граду. Мислим да 99% нас овде препознаје ово и потребу да се овај пробелем ургентно реши.

Извесно је да до 2027 године добијамо 9 нових гарнитура за БГвоз ЕКСПО линију (Београд Центар-ЕКСПО-Београд Центар), нажалост одлучено је (да ли услед недостатка тренутног новца или нечег другог) да се у набавку ових возила улази појединачно, а не у склопу велике набавке која би укључивала 39 нових гарнитура. С обзиром на стање тренутног возног парка, које из дана у дан показује да није у стању да опслужује тренутни обим саобраћаја, а којим се корисници свакодневно одвраћају од коришћења градске железнице, потребно је неко привремено решење. Карло је предложио навабку регионалних вагона високог капацитета у пуш-пул комбинацији. Лично, сматрам да постоји још један начин који не би захтевао никакву набавку, а то је да се нови ФЛИРТови (којих ће у РВ 24/25 бити слободно 10ак) искористе за приградске линије као што је до Лазаревца. У том случају можемо организовати 2 варнјанте линија:
1) Земун-Београд Центар-Лазаревац (4 возила, i=60 min, To= 4h, Т1=75 min) - може и са 3 возила али би време терминирања било минимално (15ак мин) што је ного за барску
2) Земун-Београд Центар-Ваљево (5 возила, i=60 min, To= 5h, Т1=1:40)*


Што се Младеновца тиче, Ресник-Ниш ће од наредне године ући у затвор (са прозорима за терет) и до завршетка модернизације није могуће организовати пригадски саобраћај на овом правцу. Сматрам да тренутних неколико полазака штети целокупном систему јер одузима 2 исправна возила која саобраћају свега на 3 поласка по смеру (што је једноставно пресмешно да је ико барем размишљао о оваквој организацији). Ти возови су празни јер нико жив неће да их користи поред 10-минутног такта на 493. Ове поласке под хитно укинути како би се осигурао довољан број гарниутра за поуздану експлоатацију остатка система и евентуалног повећања броја полазака.

Када причамо о висини перона на појединим станицама централног тунела, ту исто има неког помака. ЦИП у овом тренутку израђује идејно решење за реконструкцију тунела, које укључује и станице. С обзиром да је ово тек на идејном решењу, очекује се да ће овакво стање да потраје још коју годину. До тада су нам везане руке што се тиче проласка нових возила кроз тај тунел у систему БГвоза, али је могуће искористири целокупни постојећи возни парк на линијама кроз тунел како би се максимизирала опслуга најатрактивнијих стајалишта у граду (Вук, Карађорђев парк и Панчевачки мост (мање више). Ово је управо и Карло предложио, а ја сам пре месец два дошао до закључка да се са 10 РВР гарнитура у саобраћају + неколико у резерви може организовати целодневни 30-минутни такт на линијама:
1) Батајница-Панчево Војловица*-Батајница (6 возила, i=30 min, To= 3:11, Т1=69 min)
2) Ресник-Овча-Ресник (4 возила, i=30 min, To= 120 min, Т1=37 min)
*Решење за Панчево и Ваљево може бити по узору на линију 110, возила саобраћају до последње станице у Београду у систему града Београда, након чега Србијавоз одређује своје тарифе или у договору са локалном самоуправом. Уколико се превоз одвија до Панчева, укида се Панвоз (2 гарнитуре), а до Ваљева се може применити поптуно друга организација саобраћаја где би се сви токови који иду након Ваљева максимално убрзали на Београд-Ваљево и где би се потенцијално могла уштедети гарнитура или две.

Након сређивања тунела кроз град, сређивања панчевачких станица и денивелација одређених друмских саобраћајница у Панчеву сматрам да ЕКСПо линију треба продужити скроз до Панчева, а Батајницу дугорочно терминирати на Карабурми. Регио из НС такође треба да пролази кроз централни тунел и да терминира у Панчеву.

Едит: Заборавио сам да поменем интеграцију са осталим видовима. Лично мислим да БГвоз не може да функционише без тога. Треба сагледати сваку станицу појединачно и наћи дугорочна и квалитетна решења а не неке антибиотик линије. Нпр. измештање аутобуске станице Лазаревац код ЖС Лазаревац, изградња стајалишта ЈПП на мосту изнад ЖС Раковица... Таквих примера има много. Поред ЈПП, мора се озбиљно размислити и о Парк анд Рајд на улазно/излазним тачкама из града (Батајница, Ресник, Крњача,...) чиме би се смањио притисак на уличну мрежу града.
 
I Soko treba da kreće iz Rakovice (da je napravljen planirani depo u njenoj blizini, odatle bi i polazio).

A taj regio bi mogao da ima putnike i unutar grada, slažem se. Prodali bi i neke mesečne karte.
Možda ne bi bila loša ideja da vozovi za Novi Sad (regio i regio expres) kreću sa Rakovice a ne sa Prokopa. Slično kao vozovi Užice i Niš
Биће нови ТПС где је сад Ранжирна станица у Макишу (чији је капацитет одавно превелик за обим саобрћаја)
 
Ako "SokoL" bude polazio iz Rakovice, ja ću biti vrlo srećan čovek.
Samo da se neko opseti i sredi pothodnike.
 
Карло,

Извесно је да до 2027 године добијамо 9 нових гарнитура за БГвоз ЕКСПО линију (Београд Центар-ЕКСПО-Београд Центар), нажалост одлучено је (да ли услед недостатка тренутног новца или нечег другог) да се у набавку ових возила улази појединачно, а не у склопу велике набавке која би укључивала 39 нових гарнитура. С обзиром на стање тренутног возног парка, које из дана у дан показује да није у стању да опслужује тренутни обим саобраћаја, а којим се корисници свакодневно одвраћају од коришћења градске железнице, потребно је неко привремено решење.
И како ја гледам на то: По увођењу линије Прокоп - Аеродром - Национални стадион, неће остати много места ("слотова", да будемо у духу авионџијства на СДЖ) за воз за Батајницу. И онда постоје две опције:

1) Свођење линије за Батајницу на једносатни такт;

2) Увођење карикатуралне фидер-линије, по угледу на легендарну Овча-Панчево (али и на рачвање метро "Експо линије" у Дубаију током Експа - опа! - само до станице рачвања) Земун поље - ... Стара Пазова (јер је ваљда исувише дебилно да иде само до Батаје).

У најбољем случају, могућа је комбинација ова два.

У Врачарском тунелу остаје линија за Ресник, или је тунел у затвору због реконструкције.

И онда чекамо 4 колосека од Прокопа до Земун поља :)
 
проблем кратког перона на Карађорђевом парку

мањи проблем, с обзиром да је четвороделни Флертић мало мање од 80 метара, а петоделни би могао да стане на КП (97 метара). а када већ РВР од 100 метара стаје, стаће и петоделни Флертић (референтно возило)

високог на Вуковом споменику

много већи проблем, јер џаба нам нови возови ако не могу да стају на најбитнијој станици у чвору
 
Нећемо да насипамо туцаник до потребне висине?

А да, још нема моста код Винче....
 
@Express Можеш ли то да нацрташ?
Imam nedovršenu šematsku mapu (fale podloge i legenda). Glavno sve linije su tu i nema šta da se doda. Geografsku ne mogu da nađem. Ako treba ucrtaću ponovo i nju.

Ima više varijanti, recimo Akademska linija (1) može preko Savskog trga i Londona, a Centralna (4, 5, 6) trasom planirane druge Južnim bulevarom. Vračarski S-Bahn (7, 8, 9) isto ima više opcija pa osim ove može da prati postojeće tunele tako da pokrije Dedinje i Makenzijevu, kao i Autokomandu na centralnoj lokaciji sa toplim vezama kako ka stanici Karađorđev park tako i u svim pravcima do fider stajališta. Ima dve varijante između Dušanovca i Vuka. Ova je Maksima Gorkog, a može i Đerdapska sa stanicom Južni bulevar (ili Đerdapska) tamo, dok bi umesto Vračara između Čuburskog parka i Kalenić pijace mogla biti Mileševska.

Samo je Priobalna (2, 3 tzv. Belgrade Waterfront line) ostala uglavnom ista (skraćena do Makiša i Višnjice), osim toga što umesto Sajma ima Rusku za presedanje na Topčidersku železnicu (prigradski voz nalik Cercanias Madrid) sa tehnički izvodljivim paralelnim presedanjem. Veliki broj stanica je preimenovan. Prigradski sistem u regionalnoj specifikaciji fiduje metro iz dva razloga. U cilju boljeg iskorišćenja kapaciteta metroa/racionalnije upotrebljene nove infrastrukture, odnosno propusne moći regionalnih pruga u jezgru čvora (funkcionalno radi kao HEV u Budimpešti). Ovo bi posebno ka Obrenovcu omogućilo saobraćaj regionalnih aerodromskih ekspresa na dva koloseka kako bi cela zemlja imala frekventiji pristup (izraženiju vremensku dostupnost) avio uslugama. Tamo gde može da se poveća frekvencija obezbeđenjem brze poprečne veze prigradski sistem i zadire dublje u gradsko tkivo (prirodno topčiderskom dolinom).

Isečak centra:
Center_cut.png


Zapad:
West_cut.png


Istok:
East_cut.png

Batajnički i Ripanjski kraci su paralelne pruge po metro specifikaciji, s tim da u slučaju delimično lateralneih jednokolosečnih pruga na zajedničkim niskim peronima obezbeđene su grbe za pristup invalida (obeležene accessibility piktogramima). Samo je plava sa planiranim pariskim vozovima (ili plava i naradžasta sa dužim ukoliko sve bude odvojeno dalje od Zemuna), ostalo sve na bazi 1995/1996 tube stock zbog pristupa s niskih perona na perifernim prugama ili u cilju racionalizacije podzemnih deonica (preusmerenje troškova na nadzemne pružne koridore u cilju povećanja hvata/prostorne dostupnosti).

Ovo je samo jedan od primera gde je regionalna specifikacija zastupljena tamo gde joj je mesto, a gradska u gradu. Moguće je rešiti i polukružnom ili kružnom banjičkom, sa prolaznom prigradskom do Batajnice i Lazarevca preko aerodroma i Obrenovca.

Ne mogu da nađem geografsku mapu deonice Rakovica-Dušanovac-Vuk, ali možeš da zamisliš kuda bi išla (Crnotravska kod Raške, FON ispod Nikšićke, Vitanovačka na uglu Kumodraške, Dušanovac između autoputa i pošte, Južni bulevar u Maksima Gorkog, Vračar između Čuburskog parka i Kalenić pijace, a Vukov spomenik je novi terminalno-prolazni aneks sa rasputnicama iza postojeće). Imajući u vidu razvojni potencijal leve obale Dunava logično bi bilo da 8 i 9 završavaju u Pančevu, međutim zavisno od opremljenosti ostatka pruge i gustine regionalnog saobraćaja najverovatnije bi bar neko vreme većina vozova terminirala na Vuku. Alternativno postojala bi neka kombinacija da južni deo bude jeftiniji, a obezbedi se novi nastavak preko Cvijićeve i Zrenjaninca, pa paralelnim kolosecima sve do Pančeva. To bi bio do Klenja nezavisan sever-jug S-Bahn.

Umalo da zaboravim da su sve urbano-periurbane linije po metro standardu relativno brze sa većim međustaničnim rastojanjima/razvučenim stanicama pogotovo na periferiji. Sistem nije prigradski zbog toga što uglavnom ostaje unutar obilaznice, tj. ne zadire u gradski region za razliku od prigradske mreže. Metro može pokriti više, ali ne treba da prevozi pola Srbije. Isto važi i za regionalnu železnicu u prigradskoj funkciji koja igrom slučaja može poslužiti kao brza veza u užem gradskom jezgru (pod uslovom da grad ostane značajno da se oslanja na autobus i donekle tramvaj).
 
Poslednja izmena:
Gradska železnica je samo zelena (Vračarska 7, 8, 9) ali je gotovo identična metrou kao prolazni vozovi u Japanu, samo što bi ovde u cilju interoperabilnosti metro vozovi bili niskopodni, a signalizacija kompatibilna (ETCS metro vozovi ili simultani CBTC Underlay-ETCS interoperabilna zona).

Gledao sam da taj deo uhvatim indirektno u Kumodraškoj (Vitanovačka), na Dušanovcu u Šumicama (kod Plavog mosta).

Rekoh da ima drugih varijanti i tu bi u slučaju cdedinjske varijante S-Bahna mogao metro da uhvati i taj deo.
 
Карло,
Имамо слично размишљање. Желим дамо да истакнем неколико чињеница:

Лично, сматрам да постоји још један начин који не би захтевао никакву набавку, а то је да се нови ФЛИРТови (којих ће у РВ 24/25 бити слободно 10ак) искористе за приградске линије као што је до Лазаревца. У том случају можемо организовати 2 варнјанте линија:
1) Земун-Београд Центар-Лазаревац (4 возила, i=60 min, To= 4h, Т1=75 min) - може и са 3 возила али би време терминирања било минимално (15ак мин) што је ного за барску
2) Земун-Београд Центар-Ваљево (5 возила, i=60 min, To= 5h, Т1=1:40)*
До тада су нам везане руке што се тиче проласка нових возила кроз тај тунел у систему БГвоза, али је могуће искористири целокупни постојећи возни парк на линијама кроз тунел како би се максимизирала опслуга најатрактивнијих стајалишта у граду (Вук, Карађорђев парк и Панчевачки мост (мање више). Ово је управо и Карло предложио, а ја сам пре месец два дошао до закључка да се са 10 РВР гарнитура у саобраћају + неколико у резерви може организовати целодневни 30-минутни такт на линијама:

1) Батајница-Панчево Војловица*-Батајница (6 возила, i=30 min, To= 3:11, Т1=69 min)
2) Ресник-Овча-Ресник (4 возила, i=30 min, To= 120 min, Т1=37 min)
Хвала на указивању на евентуалне пропусте неких мојих јавних предлога и предложена потенцијално боља решења. Ипак, морам вам скренути пажњу да су са сваким новим мандатом Дахија услови за неки добар развој градско-приградске железнице све гори и гори, и везано за предлоге решења, видим да сваке године морам да их ревидирирам у складу са новонасталом штетом.

На почетку сам сугерисао моментално враћање возова на Савски трг. Затим да се по хитном поступку врати веза Топчидер-Сајам-Друмско-железнички мост Милутина Миланковића-Нови Београд, а бојим се да ће на крају да се сведе ако избоксујем чеону станицу "Петља Радничка" биће добро. Ево, можда стварно ће Дахије остати, и правац ка Младеновцу бар 3-4 године бити потпуно затворен, па ћу и у односу на то мењати предлог решења. Али везано за превозна средства, па и те Флиртове, немојте имати илузије, имамо их мало. Уколико дође до ослобођења само Београда, рачунајте да ће република бацати камење под точкове, и да ће се малобројна возна средства Србијавоза тешко извлачити. Ако неком грешком дође до једновременог ослобођења целе Србије, опет ће бити огроман и мањак возних средстава и технолошки мањак да се систем доведе у ред.

Једино што може да се уради у довољно кратком року да се делима докаже да си бољи од Дахија је куповина релативно великог контигента половних вагона и локомотива, масовно запошљавање и обука пружних радника (углавном полуквалификована радна снага), скупљање огромног контигента младих са железничким средњим, вишим и високим образовањем да буду приправници, патим квалификовани радници, обнова Института Кирило Савић и Гошиног института, са преносом знања на млађе генерације, озбиљна реформа менаџмента одређених јавних предузећа и институција. Чак и ако је у питању типа Дахије у републици, нормална политичка група у граду, а при томе је затворена пруга од Ресника ка Младеновцу, опет су половна средства добра и наменска инвестиција.

Велики проблем да се нађу половне баш електромоторне гарнитуре је што је мало система 25kV 50Hz за стандардан европски колосек код богатијих земаља које су своја средства добро одржавале. Половних вагона прилагођених свим видовима напајања, и половних локомотива 25kV 50Hz је много више у понуди. Најбоље би било ако би нашли двоспратне вагоне са високоподним вратима са управљачницом за пуш-пул, јер могу и у Вуков Споменик и Карађорђев парк. Чак и ако нађемо без управљачнице, да буде једноспратан већ са управљачницом, а три двоспратна између њега и локомотиве, можда ружно, али економично и ефикасно (док се на неколико двоспратних не угради управљачница). Проблем је и у томе што сваки буџет, па и економски најјаче земље, ограничен је. У оквиру предлога "4+4+4 ширења тролејбуса, трамваја и БГ:ВОЗ за 40% електричног превоза", постоји читав систем не превеликих и важних пројеката. Набавка нових возних средстава би била превелики ударац, поготову што за здраву набавку се мора размишљати одмах о контигенту барем 25-30 возова, због сервисног центра, резервних делова и одржавања.

Везано за приоритетан централни БГ:ВОЗ, жао ми је да не форсираш као приоритет чешћи интервал за БГ:ВОЗ1, који спаја све три обале.

Везано за то што ја говорим о само 10-так пари градских возова за Лазаревац, ако нисте техничко лице, било би добро да ми верујете да је технички одржив обим путничког саобраћаја између Ресника и Лазаревца до 20-22 пара путничких возова свих типова. Да од тога 10 буду градско-приградски са затвореном финансијском конструкцијом и БГ:ВОЗ и одржавања пруге је најједноставнији модел.
Нпр. измештање аутобуске станице Лазаревац код ЖС Лазаревац, изградња стајалишта ЈПП на мосту изнад ЖС Раковица... Таквих примера има много. Поред ЈПП, мора се озбиљно размислити и о Парк анд Рајд на улазно/излазним тачкама из града (Батајница, Ресник, Крњача,...) чиме би се смањио притисак на уличну мрежу града.
Амин. Такође и Сопот/Ђуринци, да локални аутобуси за села имају везу са БГ:ВОЗ.
 
Poslednja izmena:
Ne priznajem nijednu ideju koja ne uključuje stanicu u centru Zemuna. Izvinjavam se.
Nije mogla preko Retenzije budući da se radilo o rotaciji prethodno ucrtanog batajničkog kraka aerodromske (crne) koja je prvobitno zamišljena da uz minimalna ulaganja znatno podigne razvojni potencijal periurbane zone između T6 i obilaznice. Stoga je Tošin bunar odvojna u cilju sprečavanja prevelikog kruženja od Bulevara umetnosti preko Retenzije koje bi uštedu nadzemne trase dovelo u pitanje (pojela bi pola trase do Galenike). Taj krak je dodat jer sam hteo da vidim na šta bi šest puta manji London ličio da je podignut na ušću Save u Dunav sa drumskom mrežom pogodnom samo za konjsku zapregu. Tamo su tradicionalno dovlačili metro tunele do postojećih pružnih pojasa ili slobodnog prostora za gradnju nadzemnih deonica (Batajnica i magistrala ka aerodromu), pa ni ne čudi da je mreža takva.

Најбоље би било ако би нашли двоспратне вагоне са високоподним вратима са управљачницом за пуш-пул, јер могу и у Вуков Споменик и Карађорђев парк.
Imaju Francuzi V2BN (i Italijani Cassaralte po francuskoj licenci, gotovo identične V2BN), a Nemci razne Twindexx "dosto" varijante. Ovih prvih ima sve manje, samo ih šalju na otpad, dok drugih ima mnogo u Izraelu i pored elektrifikacije (kače ih na električne lokomotive iako dosta polazaka obavljaju novim EMV poludabldekerima). Pitanje koliko ih ima na prodaju, možda se nešto i nađe.

Za EMV je drugačije s obzirom na to da dvovoltažnih (1500V/25kV) samo Pariz ima preko 300, pa bi moglo u neku saradnju da se uđe u smislu da nam šalju polovne Z2N po pristupačnoj ceni. Možda bi ih naveli da novije zamene ranije (osim toga što bi bili pouzdaniji duže bi nam i služili), kako bi deo starijih koristili kao donore delova. Mnogo bi značila unifikacija i dostupnost delova, pogotovo kad su u pitanju EMV. Taj tip voza je odličan za dugačke linije nalik R4 u Barseloni tipa Lazarevac - Aerodrom - Mladenovac ili Lazarevac - Rakovica - Inđija (funkcionalno, iako tu nemamo problema sa visinom perona).

Inače evo one geografske varijante u vidu izmenjene šematske sa S-Bahnom u žutoj boji:

133H5_Center_East.png


Presedanja na crnu su pomerena u Mite Ružića u cilju štednje vremena pri presedanju od Šumica ka Vuku (nije prioritet samo presedanje sa severa). Moguće je počupati stanice tako da je Dedinje bliže Pinku a Vitanovačka u Vojvode Stepe, mada u slučaju eventualnog bajpasa Pančevačkog mosta postoji i jeftinija varijanta preko Slavije koja nudi faznu izgradnju (zavisno od faze od Autokomande ka gradu starom ili novom trasom):
133H6D_Center_East.png


Interesantno da se primenom francuskog krivudanja obezbeđuju presedanja sa tramvaja u Ustaničkoj, na Zvezdari i kod Vuka, a na trole na Crvenom krstu i kod Batutove. Moguće je presesti ka aerodromu i Vuku kod Sava Centra. Mreža je koncipirana tako da ima po dve linije planiranog medium capacity sistema (plava i žuta) i brzog metroa i železnice (ili samo brzog metroa) sa po jednim presedanjem unutar pojedinačnog sistema u centru (Savski trg za MCS, Autokomanda za brzi metro/MRT).
 
Izvor: Beobuild.rs

Izgradnja pruge do Aerodroma
pruga-bg-voz-stadion-nacionalni-expo2027-131024-11bb.jpg

Najkorisnija investicija u okviru liste projekata koji se vezuju za organizaciju izložbe EXPO 2027 svakako je krak gradske železnice do Aerodroma “Nikola Tesla” i dalje do Nacionalnog stadiona u Surčinu. Potpuno nova trasa dvokolosečne pruge u dužini od 18 kilometara povezuje magistralnu prugu Beograd-Novi Sad sa aerodromom i budućim stadionom, a namenjena je isključivo putničkom saobraćaju sa tri stajališta i jednom stanicom. Buduća trasa se kod stanice Zemun Polje izdvaja sa pruge Beograd-Novi Sad, gde su ovog leta i započeti prvi radovi na novom železnickom kraku. Za sada se radovi izvode na samo jednom od šest planiranih objekata na budućoj pruzi, ali je i već trasirano gotovo pet kilometara budućeg železničkog kraka.

Više informacija kao i kompletnu foto reportažu možete videti u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/izgradnja-pruge-do-aerodroma-p3202.html
pruga-bg-voz-stadion-nacionalni-expo2027-131024-09.jpg

pruga-bg-voz-stadion-nacionalni-expo2027-131024-19.jpg

Više informacija kao i kompletnu foto reportažu možete videti u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/izgradnja-pruge-do-aerodroma-p3202.html
 
Vrh