Kada sam na molbu opozicije neke tamo 2019. radio program reforme javnog prevoza u Beogradu,
| | | | | | | | |
- Батајница – Роспи Ћуприја
| | | | | | | | |
| | | | | | | | |
- Панчево Војл. – Остружница
| | | | | | | | |
| | | | | | | | |
| | | | | | | | |
| | | | | | | | |
| | | | | | | | |
На линији Панчево главна – Рипањ, само део полазака продужава од Ресника до Рипња.
Ja sam u tom programu podrazumevao da se rekonstruiše Karađorđev park za 150+10 metara dužine perona, da nove kompozicije budu po 75 metara kuplovane na većini linija. Granice sistema Inđija, Pančevo Vojlovica, Lazarevac, Mladenovac i Umčari. I tada je to izašlo na 34 kompozicije za GSP u redovnom saobraćaju, sa 40 u inventarskom parku. To je ne računajući 9 kompozicija Srbija voza u saobraćaju 11 u inventarskom parku samo za Beograd sa predgrađima. To je bez aerodroma. Ali ako bi se napravila veza sa aerodromom po ekonomičnoj varijanti sa vezom sa postojećom prugom kod Surčina i linija preko Železnika, to je tek par kompozicija više. Model sa, zasnivao na pretpostavci brzog i lakog povratka Železničke stanice Beograd, jer tada koridor osnovne infrastrukture gradskog i nacionalnog značaja nije bio zaposednut divljom gradnjom. Ali ako bi se sa sadašnje pozicije napravila stanica Sajam sa vezama sa Rakovicom i Novim Beogradom, to ne bi uticalo na smanjenje potrebnog broja vozova.
@Noki @Прле Vezano za odsustvo grafita u uspešnijim među postsovjetskim državama, nije to vezano samo sa "dužinom i kvalitetom štapa". Suprotno holivudskim predpostavkama kojima se vodi zapadna, a među njima i jugoslovenskoj postjugoslovenska javnost, SSSR je imao daleko ozbiljniju naučnu tehnokratiju u mnogim oblastima od SFRJ. I to ne samo u istraživanju kosmosa i odbrani, nego u sistemu društvenih oblasti.
Pored svega odnos prema mladima i sistemu obrazovanja je takav da, mogu svima u oči i iskreno da kažem, da su mnogo bliži "razvijenoj Evropi" nego balkanskoj neobrazovnoj i nekulturnoj žabokrečini. To počinje od vrtića, sa čitavim sistemom razvijajućih igara i obuka, pa i samim dizajnom više sličnim dečjem odmaralištu, nego beogradski betonić, koji ima formalni naziv "vrtić", a ni v od vrta. Ja ovde sada detaljno govorim o Belorusiji. U osnovnim školama se već od drugog razreda organizuju sekcije i kružoci, a pored toga u svakom većem mestu postoji "centar dečjeg stvaralaštva". Tamo imaju besplatni časovi slikanja, besplatan karate, balet, mnogo toga besplatnog. Kada umetnik odraste, sama država i lokalna vlast pa i preduzetnici podržavaju murale, ali to je samo jedna vrsta umetnosti. Dosta je više predstava sa učešćem dece glumaca, kao i mnogo skulptura finansiranih od strane samih preduzeća. Kada završi školovanje, mlad čovek ima dve godine plaćenog stažiranja, i to tamo gde ga država pošalje, obezbedivši mu platu i smeštaj. Kazne su daleko manje nego u Srbiji, vrlo često se izriču zvanične opomene, ali pravosuđe je brzo efikasno i ka svima ravnopravno. Tako da nema tatinih sinova ne samo da im se praštaju grafiti, nego ni bahata vožnja, ni neka druga vrsta divljanja. Za grafit u po bela dana pred svim komšijama ima da kreče to što su naškrabali. Ako je maloletnik, porodica se stavlja pod nadzor socijalnih službi, pri čemu se dete može poslati u internat, pa i oduzeti ako se proceni da je loša porodica (alkoholičari, narkomani, određene mentalne bolesti...). Odnosno radi se sa celom porodicom. Ako je problem siromaštvo, nude se poslovi, ako je plata niska, nudi se prekvalifikacija za bolje plaćen posao. Ali to je diktatura, uživajte u nesavršenoj demokratiji, i slobodnim izborima sa rezultatima na zadovoljstvo gospodina Hila, svetioničara svetionika demokratije i slobode.
n1info.rs
pa nek se onda kurče i mafijaju...
