Беовоз када је уведен 90-их на почетку је исто тачност и (приближан) такт БГ воза са почетка. Судбина им је иста - почетак одличан, а онда пропадање и расуло. Плашим се да за градску железницу града Београд то ко је на власти има мало утицаја. Ето, имали су и СПС 90-их и ДС крајем 2000-их два такорећи иступа, али дугорочно системски гледано код свих је владало једно велико расуло које и данас влада.
Železnicama u ovoj zemlji nikad od osnivanja gradski prevoz nije bio prioritet. Poslednja reč je ključ (ne)uspeha. U suprotnom bi i pre gradnje novog čvora propusna moć starog (sa tunelom ispod Trga republike) sa gradskim prevozom na umu bila udvostručena i bez savremene signalizacije, a drugim tehničkim normama gradskih koloseka kapacitet višestruko povećan. To bi se spontano razvijalo nezavisno od statusa metroa, pri čemu bi gradska železnica nesumnjivo ostavila traga i u urbanizmu. Danas bi takva mreža prevozila više stotina hiljada putnika dnevno bez pomisli redukcija, ukidanja i vraćanja na autobuski status quo.
Mislim čak da je Prokop najbolji pokazatelj istovremeno pozicije i perspektive gradske železnice "u nas" (zvala se ona BG voz, Beovoz, što da ne NS voz ili nekako drugačije) uz napomenu da je druga reč zvaničnog naziva stanice već dugo samo anahronizam.
Po stranu metro, dobro je što BMV kreće i u saradnju sa pravnim fakultetom budući da odatle predlozi izmene zakona mogu dovesti i do praktičnih promena. Recimo da Prokop ne bi bio tu gde jeste (funkcionalno) da su zakonom prepoznate urbane i unutrašnje (domaći bez gradskog saobraćaja) operativne zone zahvaljujući kojim bi se blagovremeno na adekvatan način dejstvovalo u pogledu urbanizma (stepen izgrađenosti, sadržaji), saobraćaja (obavezna povezanost, neophodni kapaciteti) i društva (značaj železnice i javnog prevoza uz promene navika). Da je umesto Beograda sa Prokopom kao još jedne tačke na koridoru X ostatak mreže bio viđen kao periferija beogradskog čvora (centra sistema) ne bi ni Prokop završio kao "nešto bolje povezan Kovačevac". Ukoliko treba, odnosno ima potencijal da generiše najviše putnika i to u lokalu onda je neophodno drugačije ga definisati, samim tim i posmatrati.
Tako da džaba svi ti silni koloseci, nove garniture kada ne možeš da obezbediš (is)trajnost, postojanost, da stvoriš jedan
društveno koristan saobraćajni brend na koji bi svi mogli da se oslone bez bojazni da li će sutra biti upotrebljiv, praktičan i na kraju krajeva da li će ga sutra uopšte i biti.