Karlo del Ponte
Advanced
РАДНА ВЕРЗИЈА ТЕКСТА ПЕТИЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ ГРАДСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА
Образложење захтева се налази у спојлеру.
Oбразложење захтева:
1) Не рачунајући кретања у локалу ка Видиковцу, Бановом брду и Бањици, највећи део кретања из општине Раковица је усмерен ка централним деловима Београда. Потребно је да се укине пројекат по којем би линија завршавала у Прокопу, јер се тако само повећава број преседања и продужава путовање, па воз губи већину предности.
2) Како би пруга за Железник могла да се користи за градске железнице, потребно је да се изграде стајалишта Беле воде (у близини излаза из тунела), Железник у близини Конграпа, и Остружница на насипу на прилазу Остружничком мосту, као и потребне колосечне везе. Потребно је да се том линијом може стићи из Остружнице до Вуковог споменика без преседања, а да возови иду на макар сваких пола сата.
3) Директан воз за Панчево је део оригиналног плана развоја приградских железница Београда, и у односу на исти су пројектоване и пруге и станице.
4) Директни приградски возови ка Пазови су део оригиналног плана развоја приградских железница. Као и у случају Панчева, питање поделе трошкова се може увести увођењем нових тарифних зона, контроле продаје и поништавања карата, а у случају изостаања субвенција из општина Панчево и Стара Пазова, наплаћивати економску цену карте.
5) Тренутне мањкавости садашњег ситема наплате превоза у Београду не смеју бити изговор за немогућност коришћења карата за возове из Панчева и Старе Пазове, као и локалних возова који се крећу у Београдском округу (из Пожаревца, Ваљева, Лапова, Новог Сада) за преседање на градски превоз. «Кенткарт» у оквиру услуге «БУС-ПЛУС» је дужан да обезбеди могућност преседања са приградских и регионалних возова на градски аутобус са јединственом појединачном или месечном картом. Ако та компанија није у стању да организује наплату у јединственом тарифном систему, и да притом има евиденције о превезеним путницима, и на основу истих правилну поделу прихода, онда се са том компанијом мора раскинути уговор, и тражити компанија која може да испуни ефикасну наплату превоза и поделу прихода.
6) Постојећи возови се морају одржавати чистим и споља и изнутра. Сваки вагон воза мора имати са обе стране или дисплеје или табле на којима пише ка којој станици саобраћа воз. У путничким одељцима такође морају да буду или табле или дисплеји који приказују основне информације о правцу кретања воза и местима заустављања. У првом и последњем одељку код највише коришћених гарнитура серије 412-416 се морају обезбедити уређена места за превоз бицикала, кабастог пртљага и особа у колицима.
7) Све станице и стајалишта морају бити осветљени на перонима и прилазима истим, морају имати информације о свим возовима градских железница, информације о могућим преседањима на градски превоз у непосредној близини, мапу околине станице до километар растојања са назначеним важним објектима, клупе, покривене пероне за макар половину дужине воза, а ако због малог растојања између колосека није могуће, покривен перон макар уз први колосек. На свакој станици или стајалишту мора постојати благајна или киоск на којима је могуће купити карту. Мора се одржавати хигијена, и успоставити ефикасан систем сарадње са МУП-ом ради спречавања вандализма.
8) За максималну профитабилност развоја мреже шинског саобраћаја, неопходан је плански развој. Ограниченост и неразумевање од стране институција утицаја развоја шинских ситема на функционалност, а последично и економију великог града и његове околине, утицало је на вишедеценијско стагнирање са одређеним изузецима стихијског развоја у зонама у којима нема јефтиних ни једноставних решења ни за постојеће саобраћајне и комуналне проблеме.
9) За пуну интеграцију са јавним превозом није довољансамо јединствен тарифни систем, него и усмеравање локалног аутобуског јавног превоза на железничке станице. Земун је главна станица за општину са преко 200.000 становника, и стога је неопходно обезбедити директну везу са брзим градским и међуградским превозом са свим деловима градског дела општине. Код Земун Поља околна насеља Плави Хоризонти, Алтина и Земун поље нису на прави начин повезани са градском железницом нити међусобно повезани. Стога је потребно локалним линијама усмерити путнике на воз, као и олакшати преседање, када не постоји одговарајући пут за спајање Алтине са Земун пољем и Плавим хоризонтима. Самој Батајници недостаје веза са зоном развоја индустрије и транспортних садржаја уз друмску и железничку обилазницу. Утолико је потребна веза тих садржаја са возом ради бољем приласку тим радним местима. Уз Железничку станицу Крњача се налази неуређена зона са најбољим потенцијалом за развој на Левој обали Дунава, али до које не води ни једна линија ГСП. Ново стајалиште Крњача мост је толико лоше постављено у односу на већину линија ГСП на левој обали Дунава, да је за добро коришћење градских железница линија од Борче до Железничке станице Крњача неопходна. У Раковици велики број линија градског превоза пролази у близини, а скоро ни једна испред саме станице, која треба да буде главна станица за цео јужни део Београда. Линија 94 је може повезати са Канаревим брдом и Миљаковцем 1, потребна је веза са Миљаковцем 2 и 3, а линија 37 везује са Видиковцем и Бановим брдом. Како грочанска предграђа немају везу са железницом изузев Врчина и Умчара, и како недостаје веза између радних места и насеља уз обилазницу, потребна је линија од Раковице до Винче преко Бубањ потока. Насеље Рушањ се налази доста близу Железничке станице Ресник, и везано је добрим асвалтним путем, тако да не постоје техничке препреке да се велики део путника из Рушња ка централним деловима Београда преусмери на воз. Анкета које је спровело Удружење љубитеља железнице је показала да је приближно шестина свих кретања путника из Ресника усмерена ка Видиковцу и Бановом брду. Како је преусмерење линије 37 неопходно за повезивање великог дела Општине Чукарица са најближом великом железничком станицом, и како су линије 50 и 59 додатно оптерећене на успону ка Видиковцу житељима Ресника и Кнежевца, преусмерење 504 за баново брдо је усмерено на правилно формирање транспортне мреже и равномернију оптерећеност линија градског превоза. Како је пруга у Железнику издвојена у односу на велика предграђа у Општини Чукарица, потребна је веза са околином са локалним линијама са редом вожње усклађеним са железницом.
10) Станице Земун и Раковица су по плану Београдског железничког чвора предвиђане као главне станице за западне, односно јужне делове Београда. Промене у стратегији развоја возних средстава везане за висину пода нових возова не смеју да буду препрека за заустављање возова у свим најважнијим станицама Београдског железничког чвора.
11) Прва линија градске железнице ће практично испуњавати улогу метро линије везујући нове главне станице, аутобуску и железничку са погодним станицама за преседање, различитим обалама великих река, зонама факултета, болница, трговине и многим другим важним садржајима уз ову линију. Код фирми које раде у три смене, у киосцима и пекарама радно време почиње у 6 ујутру, а касне вечерње смене су у појединим случајевима чак у 23 увече.
Успех подухвата директно зависи од броја сакупљача потписа, и од стране њих потрошених радних сати.
Образложење захтева се налази у спојлеру.
Oбразложење захтева:
1) Не рачунајући кретања у локалу ка Видиковцу, Бановом брду и Бањици, највећи део кретања из општине Раковица је усмерен ка централним деловима Београда. Потребно је да се укине пројекат по којем би линија завршавала у Прокопу, јер се тако само повећава број преседања и продужава путовање, па воз губи већину предности.
2) Како би пруга за Железник могла да се користи за градске железнице, потребно је да се изграде стајалишта Беле воде (у близини излаза из тунела), Железник у близини Конграпа, и Остружница на насипу на прилазу Остружничком мосту, као и потребне колосечне везе. Потребно је да се том линијом може стићи из Остружнице до Вуковог споменика без преседања, а да возови иду на макар сваких пола сата.
3) Директан воз за Панчево је део оригиналног плана развоја приградских железница Београда, и у односу на исти су пројектоване и пруге и станице.
4) Директни приградски возови ка Пазови су део оригиналног плана развоја приградских железница. Као и у случају Панчева, питање поделе трошкова се може увести увођењем нових тарифних зона, контроле продаје и поништавања карата, а у случају изостаања субвенција из општина Панчево и Стара Пазова, наплаћивати економску цену карте.
5) Тренутне мањкавости садашњег ситема наплате превоза у Београду не смеју бити изговор за немогућност коришћења карата за возове из Панчева и Старе Пазове, као и локалних возова који се крећу у Београдском округу (из Пожаревца, Ваљева, Лапова, Новог Сада) за преседање на градски превоз. «Кенткарт» у оквиру услуге «БУС-ПЛУС» је дужан да обезбеди могућност преседања са приградских и регионалних возова на градски аутобус са јединственом појединачном или месечном картом. Ако та компанија није у стању да организује наплату у јединственом тарифном систему, и да притом има евиденције о превезеним путницима, и на основу истих правилну поделу прихода, онда се са том компанијом мора раскинути уговор, и тражити компанија која може да испуни ефикасну наплату превоза и поделу прихода.
6) Постојећи возови се морају одржавати чистим и споља и изнутра. Сваки вагон воза мора имати са обе стране или дисплеје или табле на којима пише ка којој станици саобраћа воз. У путничким одељцима такође морају да буду или табле или дисплеји који приказују основне информације о правцу кретања воза и местима заустављања. У првом и последњем одељку код највише коришћених гарнитура серије 412-416 се морају обезбедити уређена места за превоз бицикала, кабастог пртљага и особа у колицима.
7) Све станице и стајалишта морају бити осветљени на перонима и прилазима истим, морају имати информације о свим возовима градских железница, информације о могућим преседањима на градски превоз у непосредној близини, мапу околине станице до километар растојања са назначеним важним објектима, клупе, покривене пероне за макар половину дужине воза, а ако због малог растојања између колосека није могуће, покривен перон макар уз први колосек. На свакој станици или стајалишту мора постојати благајна или киоск на којима је могуће купити карту. Мора се одржавати хигијена, и успоставити ефикасан систем сарадње са МУП-ом ради спречавања вандализма.
8) За максималну профитабилност развоја мреже шинског саобраћаја, неопходан је плански развој. Ограниченост и неразумевање од стране институција утицаја развоја шинских ситема на функционалност, а последично и економију великог града и његове околине, утицало је на вишедеценијско стагнирање са одређеним изузецима стихијског развоја у зонама у којима нема јефтиних ни једноставних решења ни за постојеће саобраћајне и комуналне проблеме.
9) За пуну интеграцију са јавним превозом није довољансамо јединствен тарифни систем, него и усмеравање локалног аутобуског јавног превоза на железничке станице. Земун је главна станица за општину са преко 200.000 становника, и стога је неопходно обезбедити директну везу са брзим градским и међуградским превозом са свим деловима градског дела општине. Код Земун Поља околна насеља Плави Хоризонти, Алтина и Земун поље нису на прави начин повезани са градском железницом нити међусобно повезани. Стога је потребно локалним линијама усмерити путнике на воз, као и олакшати преседање, када не постоји одговарајући пут за спајање Алтине са Земун пољем и Плавим хоризонтима. Самој Батајници недостаје веза са зоном развоја индустрије и транспортних садржаја уз друмску и железничку обилазницу. Утолико је потребна веза тих садржаја са возом ради бољем приласку тим радним местима. Уз Железничку станицу Крњача се налази неуређена зона са најбољим потенцијалом за развој на Левој обали Дунава, али до које не води ни једна линија ГСП. Ново стајалиште Крњача мост је толико лоше постављено у односу на већину линија ГСП на левој обали Дунава, да је за добро коришћење градских железница линија од Борче до Железничке станице Крњача неопходна. У Раковици велики број линија градског превоза пролази у близини, а скоро ни једна испред саме станице, која треба да буде главна станица за цео јужни део Београда. Линија 94 је може повезати са Канаревим брдом и Миљаковцем 1, потребна је веза са Миљаковцем 2 и 3, а линија 37 везује са Видиковцем и Бановим брдом. Како грочанска предграђа немају везу са железницом изузев Врчина и Умчара, и како недостаје веза између радних места и насеља уз обилазницу, потребна је линија од Раковице до Винче преко Бубањ потока. Насеље Рушањ се налази доста близу Железничке станице Ресник, и везано је добрим асвалтним путем, тако да не постоје техничке препреке да се велики део путника из Рушња ка централним деловима Београда преусмери на воз. Анкета које је спровело Удружење љубитеља железнице је показала да је приближно шестина свих кретања путника из Ресника усмерена ка Видиковцу и Бановом брду. Како је преусмерење линије 37 неопходно за повезивање великог дела Општине Чукарица са најближом великом железничком станицом, и како су линије 50 и 59 додатно оптерећене на успону ка Видиковцу житељима Ресника и Кнежевца, преусмерење 504 за баново брдо је усмерено на правилно формирање транспортне мреже и равномернију оптерећеност линија градског превоза. Како је пруга у Железнику издвојена у односу на велика предграђа у Општини Чукарица, потребна је веза са околином са локалним линијама са редом вожње усклађеним са железницом.
10) Станице Земун и Раковица су по плану Београдског железничког чвора предвиђане као главне станице за западне, односно јужне делове Београда. Промене у стратегији развоја возних средстава везане за висину пода нових возова не смеју да буду препрека за заустављање возова у свим најважнијим станицама Београдског железничког чвора.
11) Прва линија градске железнице ће практично испуњавати улогу метро линије везујући нове главне станице, аутобуску и железничку са погодним станицама за преседање, различитим обалама великих река, зонама факултета, болница, трговине и многим другим важним садржајима уз ову линију. Код фирми које раде у три смене, у киосцима и пекарама радно време почиње у 6 ујутру, а касне вечерње смене су у појединим случајевима чак у 23 увече.
