Šta je novo?

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Јуче сам после дужег времена имао разговор са представницима Дирекције за јавни превоз. Образложење за линију за Ресник:
1. Уколико би ишла за Земун, са развојем Прокопа и даљим пројектима за Будимпешту доћиће до преоптерећења пруге западно од Прокопа
2. Преко Вуковог споменика, у Овчи не можемо да вршимо терминирање више од једне линије (са 7 колосека?!) (зашто не Крњача), немамо толику транспортну тражњу нити можемо обезбедити толико гарнитура.
3. До Панчева је проблем што Општина Панчево не жели да суфинасира.
4. Карабурма и Роспи Ћуприја би били идеални, али за то нема пројектне документације. (то ми је сумњиво, са обзиром да су пројектантски и грађевински захтевнији пројекти објеката доњег строја (тунели, планум колосека) већ изведени.

Дефинитивни захтеви за неку нашу кампању и петицију су:
1. Возови из Ресник на 30 минута, а из Рипањ на 60 минута као минимални стандард. Ти возови не смеју завршавати у Прокопу, него ићи или ка Земуну, или ка Вуковом споменику.
2. Возови морају бити чисти и споља и изнутра. Морају се уградити дисплеји на сваком вагону са обе стране, и у сваком путничком одељку бар по један. У путничким одељцима на крајевима гарнитуре морају постојати места за превоз бицикала, особа са инвалидитетом, и кабастог пртљага.
3. Све станице морају имати места за чекање, која путнике штите од ветра и падавина. Свака станица мора имати места за везивање бицикала, а следеће станице морају имати уређена паркинг места (набројати).

За четврти захтев, стратешко је питање да ли водити кампању за Панчево или Карабурму? И да ли дати неке додатне захтеве, да се у року од 4 године реши повезивање у систем Железника, Лазаревца, Младеновца?
 
Да ли би постојала могућност да се уклопе БГ воз доласци и поласци БГ воза Прокоп-Ресник са БГ возом Батајница-Панчевачки мост зарад преседања на Прокопу као ида користе заједничке пероне на тој станиц?

И пошто је било приче на форуму, да ли сте спомињали продужење БГ воза од Батајнице до Старе Пазове?
 
ако имају грам мозга (у шта сумњам), ускладиће да се не чека воз више од 5 минута. а продужења до Старе Пазове ће бити онда када Стара Пазова буде суфинансирала (као што Панчево неће)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=366923#p366923:2i9u530h je napisao(la):
Karlo del Ponte » 14 Јан 2016, 20:00[/url]":2i9u530h]2. Преко Вуковог споменика, у Овчи не можемо да вршимо терминирање више од једне линије (са 7 колосека?!) (зашто не Крњача), немамо толику транспортну тражњу нити можемо обезбедити толико гарнитура.

од 7 колосека, 3 су намењена путничком саобраћају, тако да могу ту да окрећу два воза у исто време, и да остане места да прође трећи. Крњача има два станична и два пролазна колосека, тако да ту не може. али стварно је питање да ли има толико путника. па и када овај из Батајнице да продуже до Овче, питање је да ли ће имати увек путнике на свим поласцима.
иначе, колико додатних гарнитура је потребно да се уведе када се линија продужи до Овче? једна, две?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=366943#p366943:28r37f7q je napisao(la):
Дошљак » 14 Jan 2016 09:39 pm[/url]":28r37f7q]Да ли би постојала могућност да се уклопе БГ воз доласци и поласци БГ воза Прокоп-Ресник са БГ возом Батајница-Панчевачки мост зарад преседања на Прокопу као ида користе заједничке пероне на тој станиц?

И пошто је било приче на форуму, да ли сте спомињали продужење БГ воза од Батајнице до Старе Пазове?
Не постоји могућност да се користе исти перони за преседање, за више од једног од 4 могућа преседања. Преседање, осим додатног трошења времена, путовање чини напорнијим и компликованијим. Мушкарац млађих и средњих година благо натпросечне интелигенције, без инвалидитета и високопрофесионални познавалац комплетног система јавног превоза што је доминантна популација форума, не само да није репрезентативни узорак, него и мањина. Није баш 100% скидање броја путника како каже Пантограф, али преседање скида 60-80% путника у случајевима када путник може да бира превоз са мање преседања (емпиријски подаци за Србију). У овом случају то може бити довољно да буде јефтиније путницима платити такси, него их возити таквим возовима.

Зато је и први и најважнији захтев петиције коју покрећемо, да возови из Ресника и Рипња директно повезују градске садржаје и јака чворишта, а не Прокоп. Није у питању никаква иронија нити заједљива доскочица. Ко сумња, нека изађе у Ресник и Рипањ и понови анкету.

Покушајмо да замислимо хипотетички да из ма ког разлога дође пун воз из Ресника у Прокоп, а у међувремену на Линију 1 смо већ накачили Алтину, Камендин, БАС код НБГ, као и путнике из правца Крњаче, путници из Ресника не могу више ни да уђу у воз за преседање! Зато је и Беовоз од самог почетка био замишљен као "спаја три краја" са три линије које омогућавају директне вожње. У случају Рипња и Ресника, већи је ефекат и више путника ка Вуковом споменику, однос броја путника ка Батајничком и Овчанском правцу је 4:7 приближно, што значи да је и за Земун или Батајницу не тако лоше решење на почетку, за разлику од терминирања у Прокопу.

@Johny Lee
У Крњачи заиста нема смисла да стају сви возови осим оних који терминирају, због лошег положаја у односу на насеље. Тако да 4.колосек може да служи за терминирање, 2.3. да буду пролазни, а 1. колосек да се користи за чекање возова да их прими Дунав станица.

У Овчи је најмањи проблем направити перон између 1. и 2. колосека тако да се 1. и 4. колосек користе за терминирање, а 2. и 5. за возове из/за Вршац/Зрењанин.

За продужење БГ:ВОЗ-а до Овче су довољне 2 гарнитуре.
 
Да ли би постојала могућност да се уклопе БГ воз доласци и поласци БГ воза Прокоп-Ресник са БГ возом Батајница-Панчевачки мост зарад преседања на Прокопу као ида користе заједничке пероне на тој станиц.
U moje vreme je isao voz pod imeneom beovoz od mladenoca preko ripnja do vukovog spomenika 2001 godine ... tako da mislim bg voz samo politika i skracena verzija beovoza ... nista vise
 
Нова основа текста везано за петиције и кампање:

1. Возови из Ресник на 30 минута, а из Рипањ на 60 минута као минимални стандард. Ти возови не смеју завршавати у Прокопу, него ићи или ка Земуну, или ка Вуковом споменику.
2. Возови морају бити чисти и споља и изнутра. To je важно не само због здравља грађана, него и због угледа овог брзог и економичног вида превоза, као и како би путници у возу могли да се визуелно оријентишу где се тачно налазе.
3. Морају се уградити дисплеји на сваком вагону са обе стране, и у сваком путничком одељку бар по један. Сви перони морају имати информативне табле за најаву полазака. Уз то, мора да постоји најава станица у возу, као и најава возова на перонима.
4. У путничким одељцима на крајевима гарнитуре морају постојати места за превоз бицикала, особа са инвалидитетом, и кабастог пртљага. За особе са инвалидитетом се морају уградити хидрауличне рампе за улазак и излазак у крајњим колима.
5. Све станице и стајалишта морају бити оветљени, морају имати места за чекање, која путнике штите од ветра и падавина. Свака станица мора имати места за везивање бицикала, а следеће станице морају имати уређена паркиралишта, јер поред њих има простора за иста: Батајница, Земун поље, Земун, Нови Београд, Прокоп, Крњача, Себеш, Овча, Кнежевац, Кијево, Ресник, Пиносава, Рипањ. Свака станица мора имати макар киоск где се може платити превоз, купити новине, пића и грицкалице.

Наравно, и ово је радна верзија.
 
Danas u vozu, tri ili četiri para sedišta su iščupana ili ostavljena na jednom šrafu, nekima je sedeći deo polomljen i povrh svega preko onih neonki i instalacija curi voda na putnike, dal od kiše ili od kondenzacije, nebitno je, neki su u kupeu držali otvorene kišobrane...
 
Karlo del Ponte":13tk7jm6 je napisao(la):
За четврти захтев, стратешко је питање да ли водити кампању за Панчево или Карабурму? И да ли дати неке додатне захтеве, да се у року од 4 године реши повезивање у систем Железника, Лазаревца, Младеновца?
Za sve što si naveo treba voditi kampanju!

U Pančevu voditi kampanju za produženje ka Pančevu, u Beogradu za Karaburmu i Rospi Ćupriju (eventualno Mirijevo).

Možda prednost dati kampanji za Karaburmu. Meni je neshvatljivo da dva tunela, jedan završen 1976, drugi 1996, zvrje prazna, a ne treba nešto puno para da se veza završi. A značila bi mnogo. Verujem da mnogi u Beogradu i ne znaju da se nalaze završena dva tunela. I baš tu treba voditi kampanju, da se svi upoznaju detaljno o BG čvoru i kakve on mogućnosti mođe da ima. Ljudi treba da imaju svest o tome, da što više ljudi sazna.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=366923#p366923:1wsobexh je napisao(la):
Karlo del Ponte » Thu Jan 14, 2016 8:00 pm[/url]":1wsobexh]Јуче сам после дужег времена имао разговор са представницима Дирекције за јавни превоз. Образложење за линију за Ресник:
1. Уколико би ишла за Земун, са развојем Прокопа и даљим пројектима за Будимпешту доћиће до преоптерећења пруге западно од Прокопа

Zašto onda gospoda ne razmisle da "projekte za Budimpeštu" vežu za Glavnu stanicu? Ona je ionako terminalna pa mogu te linije (vjerovatno misle na brze željeznice) terminirati na Savskom trgu i tako osloboditi prugu zapadno od Prokopa za BG voz. Vjerujem da bi linija BG - Budimpešta bila produktivnija sa Savskog Trga a istovremeno i BG voz mogao imati bolju liniju (ili linije) prema NBG i Btajnici.
 
јесте, али шта ћеш за деоницу Нови Београд-Батајница? и та пруга је западно од Прокопа
 
На та два колосека од Прокопа до Земуна је заиста планирано натрпавање свега и свачега. Замислите у будућности два воза на сат у правцу Руме, два воза на сат ка Новом Саду, свих 4 убрзаваних у зони Београда, па 4 пара возова за Батајницу, још 4 пара возова ка Аеродрому, и још возове са југа упућене у техничко-путничку станицу Земун...

Због тога сам на нашем блогу предложио нови везу другим коридором.

За сада, оно што сам се сложио са представницима Дирекције за јавни превоз, требају 4 колосека између Земуна и Батајнице, и између Тошиног бунара и Новог Београда како би се омогућило сустизање возова различитих категорија, а на двоколосечним деоницама увести краће блокове и трозначну сигнализацију (железничари знају шта је то).

Без тога, брже и једноставније је изводљиво усмерити возове из Раковице ка Вуку, а иза Вука расподелити терминирање у Крњачи и Овчи.
 
Dok mi starimo "čekajući metroa" u tamo nekom Rimu...

https://it.wikipedia.org/wiki/Ferrovia_Roma-Lido

Mappa_ferrovia_Roma-Lido.png


Linija između ostalih varijanti voznog parka starijih i novijih koristi i MA200 verziju u 3+3 konfiguraciji. Pre nego što su prebačeni na ovu liniju radili su na metro liniji A. Namerno spominjem baš ovaj voz zbog toga što je on faktički savremenija unapređena (umesto 2+2+2 neprolazan 3+3 je prolazan, longitudinalna sedišta umesto kombinovanog rasporeda, jedan par vrata više po vagonu) Italijanska alternativa Nemačkim kompozicijama kakve je Jovin predlagao za metro.

https://it.wikipedia.org/wiki/Elettromotrici_COTRAL_MA_200

1280px-Roma-Lido%2C_p.ta_San_Paolo_VL01.JPG


1280px-U-Bahn_Rom.jpg


^^^Ne, to nije metro. To je gradska železnica Rim - Lido.

Ako uporedimo BG:Voz sa ovim primerom onda bi on trebalo da predstavlja običnu improvizaciju dugolinijskog železničkog čvora. To znači da sistem kao takav sam po sebi ne predstavlja mešoviti dvostandardni sistem poput onog u Štutgartu već klasičan mešoviti sistem sa marginalnim udelom gradske železnice u ukupnoj patronaži celog sistema javnog prevoza.

U slučaju Štutgarta dugolinijski polasci (Regio, IC, međunarodni) samo prolaze pored visokih perona koji su rezervisani za S-Bahn u ulozi lokalnog putničkog voza.

Takva varijanta S-Bahna jeste mešoviti sistem ali nije prilagođena metrou. Primer Rima može da dočara sliku onoga što bi moglo biti integrisana gradska železnica ukoliko se poveže na neku buduću metro mrežu. Ako imamo gradsku železnicu prilagođenu metrou (visoki peroni, gradski vagoni) a metro gradskoj železnici (napajanje preko kontaktne mreže) onda je moguće objediniti sistem postojanjem prolaznih vozova koji koriste kako metro trase tako i trase gradske železnice čime se izbegavaju presedanja koja negativno utiču na patronažu, posebno u prigradskim zonama.

Važno je napomenuti da takve linije ne bi trebalo da budu predugačke zbog lošije udobnosti gradskih kompozicija.

Najvažnija stvar prilikom unapređenja sistema gradske železnice jeste razdvajanje lokalnog od dugolinijskog saobraćaja po stajalištima i pored toga što oba sistema koriste iste koloseke. Jednostavno se zabrani pristajanje dugolinijskih vozovima na stajališta namenjena lokalnom prevozu. Primera radi Flirt koji saobraća od Novog Sada do Prokopa saobraća normalno do Batajnice gde pristane. Nakon toga preskače sva stajališta osim stanica Zemun, Novi Beograd i terminusa Prokop.

Kada se ta podela izvrši moguće je tehničko unapređenje sistema podizanjem visine perona za lokalni prevoz.

Ulaganja nisu veća od ulaganja u obnovu tremvajske trase pri čemu donose daleko veći efekat od tramvaja u onim delovima grada gde tramvaja nema a gde je prevoz najlošiji - na obodu grada.

Po ovom modelu treba razvijati gradski sistem umesto samo otvaranja novih-starih deonica propalog Beovoza.

Ako se skrati linija 95 patronaža BG:Voza bi bila bar udvostručena. Tehničkim unapređenjem moguće je povećati patronažu po kilometru i samim tim sistem učiniti jakim činiocem javnog prevoza do gradnje metroa.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=367163#p367163:2l49p9fi je napisao(la):
JohnnyLee » Fri Jan 15, 2016 9:29 pm[/url]":2l49p9fi]јесте, али шта ћеш за деоницу Нови Београд-Батајница? и та пруга је западно од Прокопа

Da. U pravu si. Kad bolje razmislim, Glavna Ž.S. ni ne može uticati na rasterećenje dionice kroz NBG i zapadne prilaze Prokopu ali može rasteretiti južni prilaz kroz dedinjski tunel. Vjerujem da su i tamo slični problemi.

@Express

ako sam te dobro razumio ti sugerišeš da se isti kolosjeci mogu koristiti i za gradsku i za međugradsku željeznicu i da samo treba napraviti razdvajanje po stanicama. Pa tako se i radi. ili te ja nisam uopšte razumio :roll:
 
Slučajno dvaput kliknut submit posle preview. Brisati ovo. Normalan post ostaviti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=367231#p367231:3w0ye87l je napisao(la):
RioBL » 16 Jan 2016 10:14 am[/url]":3w0ye87l]

@Express

ako sam te dobro razumio ti sugerišeš da se isti kolosjeci mogu koristiti i za gradsku i za međugradsku željeznicu i da samo treba napraviti razdvajanje po stanicama. Pa tako se i radi. ili te ja nisam uopšte razumio :roll:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=XkVMgQ3DBws[/youtube]

^^^Rekao sam da Srbijavoz ne bi trebalo da koristi stajališta GSP Beograd na kojima važi BusPlus iz tog razloga što mala visina perona dugolinijskog standarda onemogućava istovremenu eksploataciju visokopodnih vozova za urbane kapacitetne sisteme (metro i GŽ). Takva okolnost automatski sprečava primenu koncepta prolaznih vozova koji koriste i metro i gradsku železnicu.

Evo kako bi to izgledalo na primeru postojećih 9 stajališta BG:Voza uz dogradnju novih:

Legenda:

L=stajalište idealne visine 1100mm namenjeno isključivo lokalnom GSP saobraćaju u BusPlus tarifnom sistemu, moguć proof of payment sistem naplate sa barijerama.

L+D=važnija višekolosečna stanica sa više od 3 koloseka namenjena lokalnom i dugolinijskom sistemu u čijem sastavu postoje dva perona visine 1100mm namenjena lokalnom sistemu dok su svi ostali duplo niži - 550mm a samim tim namanjeni dugolinijskom saobraćaju.

1. Batajnica=L+D

2. Zemun Polje (novo)=L

3. Plavi Horizonti (preimenovano Zemunsko Polje)=L

4. Altina (novo)=L

5. Zemun=L+D

6. Tošin Bunar=L

7. Beograd - Zapad=L+D

8. Beograd - Centar=L+D

9. Karađorđev Park=L

10. Vukov Spomenik=L

11. Pančevački Most=L+D*

*Dok se linija ne produži vozovi Srbijavoza za Pančevo koriste postojeće nisko stajalište kod okretnice autobusa dok GSP železnica koristi visoke perone stanice Pančevački Most.

^^^Od 11 stajališta 3 već imaju perone visine 960mm što znači da je potrebno izgraditi 16 novih perona visine 960-1100mm, dužine 110m.

Depo imamo, prugu imamo, tunele imamo, potražnju/putnike imamo, samo su potrebni odgovarajuci peroni i vozovi. Pošto vozni park iovako ne odgovara tako da u svakom slucaju treba da se menja ostaju samo peroni i ama baš ništa više.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=uISv4cOcdgI[/youtube]

^^^Šta se na klipu vidi? Samo nas peroni odvajaju od gradske železnice. Trenutno imamo palanačku železnicu sa peronima identičnim onim u zabitima.
 
A, dobro. Hvala na pojašnjenju. Ne znam tačno kakva je situacija na kojoj stanici ali je jasno da ih treba prilagoditi potrebnom saobraćaju.
 
Само, нема ГСП железнице, Железнице Србије (тзв. Србијавоз) оперишу БГ:воз у оквиру система ДЈП.
 
@express> visu perona treba uskladiti da bude u celoj zemlji jednaka, dakle 550mm. Jer ovo sto ti predlazes nije bas odrzivo. Recimo, sada je na vukovom spomenuku probelm oko visine perona pa novi staedtleri nemogu tu da staju, a ta stanica treba da bude u sistemu i gradske ali i "obicne" zeleznice, dok recimo na prokopu su visine 550mm. Nabavkom razlicitih voznih sredstava i razlicitom visinom samo dolazi do dalj konfuzije.

Sto se mene tice, ja bih uvek nabavljao kompozicije sa visinom poda 600mm za gradsku/prigradsku zelenicu, regionalnu, pa cak i za buduca metro vozila. Kao apsolutno idealni primer za to, po meni je Bombardierov ET2010 i to iz Flexity famije, dakle u pitanju je tram-trein. Idealno za gradsku-prigradsku zelenicu, a moguce i kao lrt metro vozila uz dovoljan broj vrata. Ovaj model saobraca u Nemackoj u okviru prigradske zeleznice Karlsruhe. Estetski je vrlo prihvatljiv da ide i po povrsini urbanog gradskoj jezgra, jer izgledom podseca na tramvaj.

u gradskoj sredini
avg-etw-930-auf-einstellfahrt-701271.jpg

NET_2012.jpg

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=7d2se4hccRE[/youtube]

van gradske sredine
csm_ET_2010_Newsletter_f837fa5cbc.jpg


pfd na nemackom
http://www.avg.info/fileadmin/user_upload/avg/Stadtbahn_Heilbronn/Bilder/Broschuere_ET_2010.pdf
wiki
https://de.wikipedia.org/wiki/ET_2010

p.s
ja bih vise voleo da vidim CAF Urbos koji je kao ovaj prilagodjen na 600mm visine poda, tako bi imali bi imali jeftinije odrzavanje, uniforman vozni park, mozda bi bilo pameti neki servisni centar da bude u srbiji (recimo Zrenjanin) i sl.
 
Milanche zamisli samo koliko bi tako unapređena linija mogla prevesti više putnika dnevno u odnosu na ovu sada. Prevozila bi više nego kompletan sistem unutrašnjeg putničkog saobraćaja iz prostog razloga što ova sada prevozi 60% od tog broja. Gde to još ima? To bi bilo kao da Jamanote linija preveze 100 miliona imesto 3,5.

Pa nek pređe još po 10% samo sa 23 i 95 to ti je 16.000 dnevno što podiže broj putnika na 50.000. Cilj treba da bude da BG:Voz bude pojedinačna linija sa najviše putnika do gradnje metroa, pa čak i tada jača od najjače autobuske ili tramvajske. To znači da mora prevesti više od 95. Bez ulaganja se to neće postići. Mandić je rekao. Što manje ulažeš, to više propadaš. Naši političari na sve gledaju kratkoročno.

Niski peroni su standardni u mnogim zemljama sveta prvenstveno zbog racionalizacije. Jednostavno sistem je veliki a patronaža mala (dugolinijski) tako da se visoki peroni nikako ne isplate. Takve okolnosti nikako ne treba da dolaze u sukob sa potencijalom dotične deonice. Mi ovde imamo samo jednu deonicu sa obrnutom situacijom. Sistem mali a patronaža velika. To su karakteristike trase kojoj su prilagođeni urbani šinski sistemi velikog kapaciteta.

Zbog čega se odricati mogućnosti da se onaj najopterećeniji deo čitavog sistema urbanizuje, samim tim prilagodi potrebama grada u kome se nalazi? Ne možeš očekivati tako nešto u Paraćinu ali gde ćeš drugde ako ne na trasi BG:Voza?

U pitanju je deonica sa daleko većim prevoznim potencijalom po kilometru od bilo koje druge postojeće pruge u ovoj zemlji.

Ajde da je neka nevažna deonica ali ona sa najviše potencijala? Baš nje da se odreknemo? To je najblaže rečeno suludo. Upravo bi u nju trebalo najviše da ulaže onaj ko ima najviše koristi - grad.

Laka šinska vozila bi se odlično uklopila kao fideri ali nikako kao nosioci sistema. To je inače pored ukrštanja najviše diglo prašine u celoj priči oko metroa.

Baš takva tehnička rešenja imaju mali, samim tim ograničen maksimalni kapacitet tako da je njihovo korišćenje na trasi takvih eksploatacionih karakteristika kontraproduktivno. Veliko opterećenje a veliki takt. Pa koliki taj tramvaj treba da bude? 500m?

Neće nikakvu konfuziju podela da pravi. Zna se da dugolinijski prevoz pristaje na važnijim stanicama a ne na stajalištima bez osoblja i to je to.
 
@Express
slazem se da je sinski sistem sjajan za masovni transport putnika, da je isplativ, optimalan, siguran i sl. Ono sto je ne volim to je razlicite visine perona. Nema razloga da se ide na vecu visinu, kad i staedtler pravi kompozicije za regionalni saobracaj sa visinom poda 600mm. Ne moze se reci da je njegova konstrukcija slabasna. To samo dokazuje da je to zaostao iz davnina stav, da sve sto izgleda masivnije, vece, sto je teze da je odmah i bolje.

Ja recimo sa druge strane razumem Karla, koji je rekao da kod potpuno niskopodnih 350mm vozila da je skuplje odrzavanje i komplikovanija tehnologija postolja, pa bas zbog toga mi se cini 600mm da je pogodno, jer ta tehnologija je sada vec savladana i odavno se koristi, a kao sto i rekoh, uniformise se vozni park.

Kada je vec tako onda, je po mom misljenju, najbolje standardizovati visinu perona koja je na vecini stajalista i nabavljati takve kompozicije. LRT kompozicije su vizuelno prihvatljivije za urbana gradska jezgrda, ako je vec trasa nadzemna ili ide povrsinski. Lakse se uklapa u gradsku sredinu. ta vozila su takodje dosta izdrzljiva, ako govorimo o mogucnosti prevoza velikog broja punika. Primer za to ti je u becka U6 linija, jedna od najopterecenijih. Duzina kompozicije od koliko se jedinaca kupluje, sto je isto pozitivno po meni, jer moze takt da uvek bude isti, a redukuje se broj kompozicija. Inace, za mene, metro nije metro ako ima ukrstanje u nivou sa drugim saobracejem :wink:
 
Zbog niskih perona nemoguće je bilo šta više učiniti tako da bi ovo bilo jedino praktično rešenje:



Gore Pesa ELF 27WE SKM Waršava, dole derivat za urbanu upotrebu.

Poređenje:

Verzija Regio Commuter CITY

Vmax 160km/h 160km/h 120km/h

Amax pri max opt. 1m/s^2 1,2m/s^2 1,3m/s^2

Svetla širina ulazišta min 1300mm min 1300mm min 1950mm

Broj Vrata po strani jednog dela 1 2 2

WC Da Opciono Ne

Aerodinamična Maska Da Da Ne


^^^Regio je konfiguracija 413/417, Commuter ELF-a 27WE a CITY klase 414. Sve ostalo je isto.
 
Pošto je sutra svečano otvaranje nakon I faze radova na Prokopu , da li to znači da će od sutra tu BG: voz ponovo da staje?
 
Verovatno ce da blokiraju celu stanicu na par sati da nas vodja dodje i otvori i onda kaze eto po prvi put i bg voz staje u prokopu


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Vrh