BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
To nema nikakve veze sa upotrebnom dozvolom. Cena remonta jednog od onih ogolelih krševa je oko dva miliona eura i samo u tom smislu se postavlja pitanje isplativosti.
Inače prva RVR garnitura u Srbiju je stigla 1980. i serijska proizvodnja trajala je narednih deset i više godina. Koliko ja znam granica njihove upotrebe, uz sve modifikacije, remonte i opravke, iznosi 40 godina tako da je sve jasno što se tiče njihove upotrebne dozvole.
Inače prva RVR garnitura u Srbiju je stigla 1980. i serijska proizvodnja trajala je narednih deset i više godina. Koliko ja znam granica njihove upotrebe, uz sve modifikacije, remonte i opravke, iznosi 40 godina tako da je sve jasno što se tiče njihove upotrebne dozvole.
Mislim da kada se radi totalni remont, kao ovo sto vidimo, proizvodjacka upotrebna dozvola nema nikakve veze.
Mnogo je bitnije da firma koja izvodi remont odradi to temeljno i kvalitetno i da oni garantuju za uradjen posao.
Takodje misli da se 2012-tica vara kada kaze da niko ne bi smeo da preuzme odgovornost, jer upravo zasto bi proizvodjac preuzimao odgovornost za vozilo koje je neka druga firma ogolila do konstrukcije i fakticki izmenjala pola delova?
Naravno da je odgovornost na remorteru, a ne prvobitnom proizvodjacu.
Mnogo je bitnije da firma koja izvodi remont odradi to temeljno i kvalitetno i da oni garantuju za uradjen posao.
Takodje misli da se 2012-tica vara kada kaze da niko ne bi smeo da preuzme odgovornost, jer upravo zasto bi proizvodjac preuzimao odgovornost za vozilo koje je neka druga firma ogolila do konstrukcije i fakticki izmenjala pola delova?
Naravno da je odgovornost na remorteru, a ne prvobitnom proizvodjacu.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.422
- Pohvaljen
- 47.259
Kako zakljuci da je 2015 molite obrazlozi racunicu posto svi nisu stizali u isto vrijeme ,takodje mislim da ima kopetentnijih ljudi i od meni i od tebe kolega recimo u institutu kirlo savic itd mogu da vide da li je doslo da zamora matrijala itd.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.459
- Pohvaljen
- 49.257
Сва совјетска техника у принципу има ограничен рок употребе, рецимо авиони (за разлику од нпр. америчких, чији се ресурси могу обнављати готово у недоглед), мада се, уз пристанак произвођача, животни век руских/украјинских авиона може продужити. Пошто је железничка технологија у принципу најсроднија ваздухопловној - рекли ми људи са дипломом Машинског факултета - онда вероватно то важи и за возове, па и за наше РВР-ове. Наравно, уз капитални ремонт.
Karlo del Ponte
Advanced
Било је наведено да возовима РЕВИЗИЈА = ВЕЛИКИ ОПРАВАК истиче 2015/2016. После наредне РЕВИЗИЈЕ, возови могу саобраћати још наредних 5-6 година, и тако у недоглед. Ти возови имају животни век око 40 година, као што је напоменуто, а просечна старост је око 25 година. Тако да старост апсолутно није проблем. По питању "бацања старих возила у ЕУ", то не важи за железничка возила. У Белгији, Француској, Пољској, Чешкој, Словачкој, Хрватској постоје шинска возила стара преко 40 година, која сасвим фино шљакају.
На ограничавање старости друмских возила у ЕУ не утиче здрава логика, него политика планираног застаревања, за коју лобира аутомобилска индустрија. Међутим, у железничком саобраћају, државни монополисти су моћнији од индустрије железничких возила, а са обзиром да су шинска возила у највећој мери јавне набавке, ни сами политичари не желе да измишљају честе куповине железничких возила, са којима би арчили буџет. Примера ради, контигент од 30 трамваја Урбос 3 за Београд је био убедљиво највећи контигент тих трамваја у тренутку склапања уговора, што значи да економски много јачи градови од Београда не измишљају да одмах, све и одједанпут све мора да буде ново, и да је само ново добро.
У нашем случају, ако би само хтели да задовољимо транспортну тражњу на постојећим пругама у околини Београда (под условима пуне интеграције), и искористимо постојеће пружне капацитете (укључујући и други колосек за Панчево, чија је градња извесна), требало би нам 30-35 возова дужине по око 100 метара (као и РВР). Београд ни у којој варијанти не би могао имати више од 17-18 РВР-ова, тако да, ако постоји политика развоја приградских железница, потребно је припремати се за куповину нових возова. Такође, истина је и да је су већина пруга погодних за приградске железнице магистрални правци, који би се ремотовали државним новцем, али опет би Београд морао бити одговоран за део пруга, поготову оних које би претежно или искључиво користиле приградске железнице.
На ограничавање старости друмских возила у ЕУ не утиче здрава логика, него политика планираног застаревања, за коју лобира аутомобилска индустрија. Међутим, у железничком саобраћају, државни монополисти су моћнији од индустрије железничких возила, а са обзиром да су шинска возила у највећој мери јавне набавке, ни сами политичари не желе да измишљају честе куповине железничких возила, са којима би арчили буџет. Примера ради, контигент од 30 трамваја Урбос 3 за Београд је био убедљиво највећи контигент тих трамваја у тренутку склапања уговора, што значи да економски много јачи градови од Београда не измишљају да одмах, све и одједанпут све мора да буде ново, и да је само ново добро.
У нашем случају, ако би само хтели да задовољимо транспортну тражњу на постојећим пругама у околини Београда (под условима пуне интеграције), и искористимо постојеће пружне капацитете (укључујући и други колосек за Панчево, чија је градња извесна), требало би нам 30-35 возова дужине по око 100 метара (као и РВР). Београд ни у којој варијанти не би могао имати више од 17-18 РВР-ова, тако да, ако постоји политика развоја приградских железница, потребно је припремати се за куповину нових возова. Такође, истина је и да је су већина пруга погодних за приградске железнице магистрални правци, који би се ремотовали државним новцем, али опет би Београд морао бити одговоран за део пруга, поготову оних које би претежно или искључиво користиле приградске железнице.
Bg voz tačan kao švajcarski sat
Gradskom železnicom dnevno se, u proseku, preveze čak 34.000 putnika od Batajnice do Pančevačkog mosta. Prosečno kašnjenje devet sekundi. Potrebna rekonstrukcija koloseka ka Resniku i izgradnja drugog na Pančevcu
NAJBRŽI i najekonomičniji prevoz za čak 34.000 Beograđana, koji se dnevno prevezu na liniji od Batajnice do Pančevačkog mosta, jeste "Bg voz". Kvalitet usluge je ostao isti i posle tri godine od početka rada. Prosečno kašnjenje je devet sekundi, čime se ne može pohvaliti nijedan drugi vid prevoza u gradu.
Za dalje širenje mreže, uz istovremeno zadržavanje postignutog visokog nivoa redovnosti i pouzdanosti polazaka, neophodno je da se izvedu obimni radovi. Potrebna je rekonstrukcija železničkih koloseka ka Resniku i remontovanje dodatnog broja elektromotornih vozova, odnosno izgradnja drugog koloseka preko Pančevačkog mosta i nabavka novih elektromotornih garnitura.
Prema ranije utvrđenim planovima, prvo bi trebalo remontovati koloseke na pravcu Beograd centar (Prokop) - Resnik.
DEVET PUTA VIŠE PUTNIKA
KADA je "Bg voz" počeo da radi, na trasi od Novog Beograda do Pančevačkog mosta bilo je jedva 4.000 putnika. Od uspostavljanja "Bg voza" do sada, beogradskom železnicom prevezeno je oko 20 miliona putnika.
- "Železnice Srbije" su potpisale ugovor sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj kojim su obezbeđena sredstva za ovu namenu - kažu u Direkciji za javni prevoz. - Realizacija ovog ugovora je u toku. Osim unapređenja koloseka u dužini od oko 13 kilometara, neophodno je i remontovati pet elektromotornih vozova kako bi se mogao uspostaviti petnaestominutni takt u prevozu putnika na ovoj relaciji.
U ovom trenutku, na trasi Batajnica - Pančevački most, planirana je izgradnja dve putničke stanice, Kamendin i Altina, dodaju u Direkciji. Za njihovu izgradnju potrebno je oko dva miliona evra. Svi radovi izvodili bi se uz redovno odvijanje postojećeg saobraćaja na ovom pravcu.
Na liniji Batajnica - Pančevački most, danas Beograđane prevozi devet elektromotornih garnitura.
- Najznačajni rezultat zajedničkog napora grada Beograda i "Železnica Srbije" je što smo uspeli da zadržimo visok kvalitet usluge - ističu u Direkciji za javni prevoz. - Uz to smo postigli neuobičajeno visoku tačnost i redovnost polazaka, za naše uslove.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:449700-Bg-voz-tacan-kao-svajcarski-sat
Pitanje nadležnosti je vrlo jednostavno. Čiji su lokali tamo? Taj kome idu pare od rente treba i stepenice da sređuje. Sama stanica je perfektna, bg voz je u mojim očima pravi metro i odlično funkcioniše..
Nego, šta je sa tim lokalima? Ima puno razbijenih stakala, grafita... I, ono što meni najviše smeta, nema centralne klime za lokale i svi lokali spoljne jedinice drže u hodnicima, kada uđeš unutra treba dobro da se stegneš da se ne onesvestiš! Veliki minus za to!
Nego, šta je sa tim lokalima? Ima puno razbijenih stakala, grafita... I, ono što meni najviše smeta, nema centralne klime za lokale i svi lokali spoljne jedinice drže u hodnicima, kada uđeš unutra treba dobro da se stegneš da se ne onesvestiš! Veliki minus za to!
Ljubitelji železnice protiv izmeštanja pruge uz Savu Beta | 20. 08. 2013. - 12:38h | Komentara: 1 .
Udruženje ljubitelja železnice predložio je danas da se pruga uz desnu obalu Save pretvori u laku gradsku železnicu umesto da se potpuno izmesti u okviru projekta "Beograd na vodi".
Kako se navodi u saopštenju Udruženja, nije nužno uklanjati prugu da bi Beograd imao bolji pristup reci jer bi mogla da se koristi za gradski prevoz, kao neka vrsta nadzemnog metroa.
- Dok Bratislava i London ulažu ogromna sredstva da železnicu približe centru grada, Beograd teži suprotnom i već gotovu prugu koja prolazi kroz najuži centar želi da poruši - piše u saopštenju.
Prostor izmedju Savske ulice i reke Save u Beogradu - podseća Udruženja ljubitelja železnice - razvio se krajem 19. i početkom 20. veka kao transportni centar na tadašnjem rubu grada, nasipanjem močvarnog zemljišta, ali je potom izgubio tu ulogu zbog razvoja i širenja Beograda.
Udruženje se založilo da se prilikom najavljene re-urbanizacije dela Beograda uz desnu obalu Save, kao primarni, koriste održivi vidovi saobraćaja - pešački, biciklistički, vodni i šinski saobraćaj.
Predsednik Udruženja ljubitelja železnice i saobraćajni inženjer Karlo Polak je kazao da bi zadržavanje dva koloseka, koji bi se koristili za potrebe gradskog prevoza, bilo održivo rešenje i za transport velikog broja stanovnika budućeg priobalnog naselja i zaposlenih u tom kraju.
- Protiv smo dosadašnje prakse u izgradnji Beograda da primarni vid transporta bude motorni drumski saobraćaj - kazao je Polak.
Kako je navelo udruženje, automobili zauzimaju 86 odsto saobraćajnih površina Beograda, a prevezu 20 odsto putnika, dok se najveći deo ulaganja u infrastrukturu troši na automobilski transport.
Novi Plan generalne regulacije Beograda, prema saznanjima Udruženja, predvidja izgradnju saobraćajne petlje na prostoru sadašnje Beogradske autobuske stanice.
- Zamislite još jednu veliku petlju na tom prostoru kao što je Mostarska ili nova petlja u Radničkoj ulici koje potpuno sprečavaju pristup reci - kazao je arhitakta Nikola Rudić.
Udruženje je navelo da bi koncept lake gradske železnice povezivao rubne delove centra grada Savskog amfiteatra i Savamale sa ostatkom grada na jeftin, održiv i ekološki prihvatljiv način.
- Infrastruktura postoji i uz minimalna ulaganja u izgradnju stajališta taj održiv koncept može biti realizovan za veoma kratko vreme - navodi se u saopštenju.
Po predlogu udruženja, postojale bi tri linije lake gradske železnice koje bi Pančevački most povezivale sa Batajnicom, Resnikom i Železnikom. Pored ukreštanja linija na Pančevačkom mostu postoji mogućnost i izgradnje ukrštanja kod Sajma, gde bi se povezale linije do Batajnice i Resnika.www.blic on line.rs
Udruženje ljubitelja železnice predložio je danas da se pruga uz desnu obalu Save pretvori u laku gradsku železnicu umesto da se potpuno izmesti u okviru projekta "Beograd na vodi".
Kako se navodi u saopštenju Udruženja, nije nužno uklanjati prugu da bi Beograd imao bolji pristup reci jer bi mogla da se koristi za gradski prevoz, kao neka vrsta nadzemnog metroa.
- Dok Bratislava i London ulažu ogromna sredstva da železnicu približe centru grada, Beograd teži suprotnom i već gotovu prugu koja prolazi kroz najuži centar želi da poruši - piše u saopštenju.
Prostor izmedju Savske ulice i reke Save u Beogradu - podseća Udruženja ljubitelja železnice - razvio se krajem 19. i početkom 20. veka kao transportni centar na tadašnjem rubu grada, nasipanjem močvarnog zemljišta, ali je potom izgubio tu ulogu zbog razvoja i širenja Beograda.
Udruženje se založilo da se prilikom najavljene re-urbanizacije dela Beograda uz desnu obalu Save, kao primarni, koriste održivi vidovi saobraćaja - pešački, biciklistički, vodni i šinski saobraćaj.
Predsednik Udruženja ljubitelja železnice i saobraćajni inženjer Karlo Polak je kazao da bi zadržavanje dva koloseka, koji bi se koristili za potrebe gradskog prevoza, bilo održivo rešenje i za transport velikog broja stanovnika budućeg priobalnog naselja i zaposlenih u tom kraju.
- Protiv smo dosadašnje prakse u izgradnji Beograda da primarni vid transporta bude motorni drumski saobraćaj - kazao je Polak.
Kako je navelo udruženje, automobili zauzimaju 86 odsto saobraćajnih površina Beograda, a prevezu 20 odsto putnika, dok se najveći deo ulaganja u infrastrukturu troši na automobilski transport.
Novi Plan generalne regulacije Beograda, prema saznanjima Udruženja, predvidja izgradnju saobraćajne petlje na prostoru sadašnje Beogradske autobuske stanice.
- Zamislite još jednu veliku petlju na tom prostoru kao što je Mostarska ili nova petlja u Radničkoj ulici koje potpuno sprečavaju pristup reci - kazao je arhitakta Nikola Rudić.
Udruženje je navelo da bi koncept lake gradske železnice povezivao rubne delove centra grada Savskog amfiteatra i Savamale sa ostatkom grada na jeftin, održiv i ekološki prihvatljiv način.
- Infrastruktura postoji i uz minimalna ulaganja u izgradnju stajališta taj održiv koncept može biti realizovan za veoma kratko vreme - navodi se u saopštenju.
Po predlogu udruženja, postojale bi tri linije lake gradske železnice koje bi Pančevački most povezivale sa Batajnicom, Resnikom i Železnikom. Pored ukreštanja linija na Pančevačkom mostu postoji mogućnost i izgradnje ukrštanja kod Sajma, gde bi se povezale linije do Batajnice i Resnika.www.blic on line.rs
Jedno pitanje: Koristi li se pruga i onaj most pored ostružničkog mosta?
Ako se koristi, koliko bi bilo izvodljivo da se napravi mali kolosek od zaobilaznice koja ide od tog osta do batajnice do aerodroma Nikola Tesla? Te da se posle naprave 2 linije koje bi išle: 1 od Aerodroma do GŽS sadašnje preko rakovice i druga preko batajnice i nbg stanice do Pančevca? Ta linija bi mogla i samo da se doda postojećoj.
Ako se koristi, koliko bi bilo izvodljivo da se napravi mali kolosek od zaobilaznice koja ide od tog osta do batajnice do aerodroma Nikola Tesla? Te da se posle naprave 2 linije koje bi išle: 1 od Aerodroma do GŽS sadašnje preko rakovice i druga preko batajnice i nbg stanice do Pančevca? Ta linija bi mogla i samo da se doda postojećoj.
