Било је наведено да возовима РЕВИЗИЈА = ВЕЛИКИ ОПРАВАК истиче 2015/2016. После наредне РЕВИЗИЈЕ, возови могу саобраћати још наредних 5-6 година, и тако у недоглед. Ти возови имају животни век око 40 година, као што је напоменуто, а просечна старост је око 25 година. Тако да старост апсолутно није проблем. По питању "бацања старих возила у ЕУ", то не важи за железничка возила. У Белгији, Француској, Пољској, Чешкој, Словачкој, Хрватској постоје шинска возила стара преко 40 година, која сасвим фино шљакају.
На ограничавање старости друмских возила у ЕУ не утиче здрава логика, него политика планираног застаревања, за коју лобира аутомобилска индустрија. Међутим, у железничком саобраћају, државни монополисти су моћнији од индустрије железничких возила, а са обзиром да су шинска возила у највећој мери јавне набавке, ни сами политичари не желе да измишљају честе куповине железничких возила, са којима би арчили буџет. Примера ради, контигент од 30 трамваја Урбос 3 за Београд је био убедљиво највећи контигент тих трамваја у тренутку склапања уговора, што значи да економски много јачи градови од Београда не измишљају да одмах, све и одједанпут све мора да буде ново, и да је само ново добро.
У нашем случају, ако би само хтели да задовољимо транспортну тражњу на постојећим пругама у околини Београда (под условима пуне интеграције), и искористимо постојеће пружне капацитете (укључујући и други колосек за Панчево, чија је градња извесна), требало би нам 30-35 возова дужине по око 100 метара (као и РВР). Београд ни у којој варијанти не би могао имати више од 17-18 РВР-ова, тако да, ако постоји политика развоја приградских железница, потребно је припремати се за куповину нових возова. Такође, истина је и да је су већина пруга погодних за приградске железнице магистрални правци, који би се ремотовали државним новцем, али опет би Београд морао бити одговоран за део пруга, поготову оних које би претежно или искључиво користиле приградске железнице.