Људи, ви нисте свесни колико је опасно улагати у овакве системе управљања саобраћајем, са оваквом кадровском политиком, са рођачко-партијском деспотијом и диносаурус ауторитетима. Својевремено је систем "УТИС" пропао, и то у доба када је постајала каква-таква технократија (из 1989. компјутерска мрежа за праћење теретних кола). У данашњој партијократији, када су све инжењерске струке понижене, када наши најбољи инжењери раде у иностранству, неинжењерске послове, незапослени су, или у најбољем случају у приватном сектору, изузетан је ризик улагати у овакву нову технологију. Јако је важно напоменути да је просечна старост радника Железница Србије око 50 година, а да млађих од 40 година има 15%.
За почетак, чак ни цео Београдски железнички чвор нема АПБ, као основни систем сигурности саобраћаја возова, а на великом делу мреже не функционише како треба због лошег стања колосека. У већини станица немамо ни грејаче скретница, тако да за време снега и леда настају велики проблеми у одвијању саобраћаја. Ако ћемо говорити само о Београдском железничком чвору, за тих 200.000.000 евра може се направити "чудо" од приградских железница, систем који ће превозити 200.000 путника дневно (ту мислим и на пруге и на возове). Сам Џиесемер и Итисиес су много потребнији комплекснијем систему, као што су магистралне пруге, на којима саобраћају најразноврснији возови. Код железничких чворова са густим редом вожње приградских возова су обично трасе осталих возова стешњене између приградских. Тако да, на пример, брзи воз из Будимпеште, који прилази Београду ранећи 5 минута, треба да успорава како би се "угурао" у тачно одређено време у тренутку уласка у Београдски чвор. У самом чвору, саобраћајем треба да управљају чворни диспечери.
Е сад, када би прорадила на прописан начин припремљена мотка, и растерала у железницама трутове, који не дају способним људима да раде и стварају, била би другачија прича...