zidar":24nhs5rj je napisao(la):
Nezavisno od cene koriscenja infrastrukture bg:voz moze veoma lako da postane profitabilan prevozni sistem, sto je inace retkost u gradskom prevozu.
- Kamendin u Zemun Polju i Altina,
- Stanica Agostina Neta
- Stanica Sajam uz most preko bul. Vojvode Misica.
Uz ove 4 stanice promet bi bio povecan barem 10 puta...
Cak bih mogao da se kladim da dobro razvijen bg:voz sistem - s'obzirom da je infrastruktura davno amortizovana a potencijal za razvoj ogroman - moze da finansira gradnju metroa u narednih 20 godina !
Свака част на ентузијазму :kk: , али ипак бих указао на то да не треба бити у облацима. :kafa:
Релативно јефтине допуне система би јако могле утицати на смањење трошкова целог система јавног превоза у Београду, али не треба се заносити да би тиме могли да зарађујемо за остали јавни превоз, а поготову за метро. Добра политика јавног превоза је снижавати трошкове, а повећавати функционалност и на тај начин индиректно зарађивати, али не имати неки екстра профит од јавног превоза.
Док би стајалиште Сајам било прихватљиво, а за њега чак и постоји пројектна документација, Агостина Нета би било неприхватљиво на само двоколосечној прузи. Лепо је додати још неколико стајалишта, али морају се урадити још неке ствари:
- Реконструкција колосечних веза у железничким станицама Батајница и Нови Београд. Уградња грејача скретница макар на главним пролазним колосецима у свим станицама.
- Нов систем сигнализације
- На прелазак линије на леву обалу Дунава не треба гледати као на нешто тешко оствариво, поготову што би радови на градњи другог колосека за Панчево требали да почну за пар месеци.
По питању прогнозе броја путника, потребно је истраживање тражње, али она сигурно не би била повећана за 10 пута. Реално, са задржавањем у оквиру Батајница-Панчевачки мост повећало би се највише око 2,5 пута. Са политиком квалитета до Батајнице, Овче, Клења, Беле Реке, Зуца и Остружнице у првој зони, те Умчара, Младеновца, Лазаревца, Панчева и Инђије у другој зони, могли би имати 5-7 пута више путника него што их сада имамо, али и даље би то било свега око 10% јавног превоза, или око 5% свих кретања у граду и околини. Уколико би имали капитална улагања, која је сугерисала "Имамо план" са крацима према Борчи, Болечу, Сурчину (аеродрому), Обреновцу, и повећавањем броја колосека на одређеним централним деловима мреже, то би било око 20-25% кретања јавним превозом, или око 10-13% свих кретања у граду и приграду. Колико год да сам љубитељ железнице, треба бити и реалан. Приградска железница је корисна, али не и свемоћна, исто као и метро, бициклистички подсистем и остала решења одрживог транспорта. Што значи да их треба комбиновати.