BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[jlaki]

može taj laki metro da deli šine sa tramvajima preko mostova, ali bi svakko bilo bolje da bude nezavistan od ostatka saobraćaja, pa i od beovoza...

 

[hazard]

Ima l' negde neka mapa (geografska) koja pokazuje kuda tacno ide pruga Beovoza i gde su stanice? Npr. trasa i stanice ucrtane na mapu Beograda, ili tako nekako?

 

[Михаило]

 

[JohnnyLee]

Beovoz je prošle godine prevezao 3,2 miliona putnika (9.000 dnevno), što je užasno malo, ako se uzme u obzir da bi on mogao da preveze najmanje 30-40.000 ljudi dnevno, da funkcioniše normalno.

i moje ideje za linije Beovoza

[code:1:35066bf1c7]B1.Stara Pazova – Batajnica – Beograd centar – Pančevo Vojlovica
B2.Ripanj – Resnik – Rakovica – Pančevo Vojlovica
B3.Stara Pazova – Batajnica – Beograd centar – Rakovica – Resnik – Ripanj
B4.Beograd glavna – Novi Beograd – Zemun – Aerodrom
B5.Vrčin – Zuce – Jajinci – Rakovica – Beograd centar – Novi Beograd – Zemun
B6.Lazarevac – Vreoci – Barajevo – Resnik – Rakovica – Topčider – Sajam – Beograd glavna
B7.Karaburma – Dunav stanica – Kalemegdan – Novi Beograd – Zemun – Aerodrom
B8.Ripanj – Resnik – Rakovica – Topčider – Kalemegdan – Dunav stanica
B9.Batajnica – Zemun polje – Zemun – Novi Beograd – Beograd centar – Resnik – Ripanj - Mladenovac
B10.Barajevo – Resnik – Rakovica – Topčider – Sajam – Novi Beograd – Zemun
B11.Barajevo – Resnik – Rakovica – Topčider – Kalemegdan – Dunav stanica – Karaburma
B12.Vrčin – Zuce – Jajinci – Rakovica – Topčider – Sajam – Beograd glavna
B13.Železnik – Makiš – Cerak – Rakovica – Beograd centar – Novi Beograd – Zemun
B14.Aerodrom – Zemun – Novi Beograd – Beograd centar – Vukov spomenik – Pančevački most – Ovča – Pančevo centar
B15.Sajam – Savska obala – Kalemegdan – Dunav stanica – Karaburma[/code:1:35066bf1c7]
komentar?

 

[hazard]

Hvala Mihailo! to je to

JohnnyLee, ja bi tu dodao neke ekspres-linije od/do aerodroma.
Npr., B14E1 Aerodrom - Vukov spomenik (evt. Aerodrom - Karadjordjev Park - Vuk) - dakle bez stajanja izmedju
B14E2 - Aerodrom - NBG (evt. Aerodrom - Zemun - NBG)
B14E3 - Aerodrom - Prokop (?)

Mozda bi moglo sa tim konceptom "lake zeleznice" da se takodju uvedu striktno gradske linije sa manjim vozilima; npr.
G1 - Zemun - TB - NBG - Prokop - Kar. park - Vuk - Panc. most
G2 - Zemun - TB - NBG - Prokop - Rakovica - Knezevac
G3 - Knezevac - Rakovica ( - Prokop) - Kar. park - Vuk - Panc. most

 

[hazard]

I Djilas je definitivno pricao o Beovozu...

Šta su perspektive razvoja saobraćaja u gradu?
Prioritet je obnova gradske železnice
Autor: G. Svilar | Foto:G.Srdanov | 11.06.2009. - 07:38
Prioritet je obnova gradske železnice

Gradonačelnik Dragan Đilas najavio je na samitu gradonačelnika evropskih metropola u Beču da srpska prestonica nastoji da reši saobraćajne probleme na prvom mestu revitalizacijom gradske železnice. Ulagaće se i u nove tramvaje i trolejbuse i izgradnju metroa, ali sve u skladu sa mogućnostima.

On je, na skupu o javnom prevozu, najavio veća ulaganja u revitalizaciju „Beovoza“, upotrebivši termin „laka železnica“ što je unelo zabunu pa su mnogi pomislili da je „laki metro“ ono što će u Beogradu početi da se gradi u narednih 12 meseci.
„Laka železnica je projekat koji je u ovom trenutku najizvesniji“, rekao je tada gradonačelnik.
- Prema procenama najduži period je pet godina, a mi očekujemo da za 12 meseci jedan deo grada već počne da funkcioniše na ovaj način, za 2,5 godine drugi, a za tri do četiri godine da svi delovi grada gde postoji železnica budu pokriveni tim sistemom. Takav sistem omogućiće da za desetak minuta stignete iz na primer oboda Zemuna u centar grada, što inače nije moguće ni vlastitim prevozom niti autobusom - potvrdio je Đilas nastojanja gradskih vlasti da konačno revitalizuju sistem „Beovoza“ koji i sada funkcioniše, ali ne kako bi mogao.
U kom smeru idu nastojanja čelnika grada da se otarase saobraćajnih gužvi i šta će biti prvi korak, govori nedavno potpisani protokol između Grada Beograda i „Železnica Srbije“. Potpisivanjem tog dokumenta dogovoreno je renoviranje 120 kilometara pruga na teritoriji grada i kupovina 20 novih elektromotornih vozova u narednih nekoliko godina. Za razvoj gradske železnice u Beogradu biće izdvojeno 110 miliona evra, a nakon što se projekat ostvari, putnici će od centra Beograda do Resnika, na primer, moći da stignu za samo 15 minuta.
Sličan projekat gradske železnice već uveliko funkcioniše, na primer, u glavnom gradu Hrvatske. Vozovi idu u razmaku od 15-20 minuta.

Gradska železnica - „Beovoz“
Beovoz je sistem železnice koji povezuje prigradska naselja i gradove iz uže okoline sa centralnim gradskim zonama. Počeo je da radi 1992. godine. Obuhvatao je tri kraka i to do Batajnice, glavne stanice u Pančevu i Resnika. Središte je bilo u stanici „Beograd centar“ popularnom „Prokopu“. Otvaranjem stajališta „Vukov spomenik“ 1995. godine samo je delimično ostvarena ideja da se putnici iz prigradskih naselja Beograda prevezu efikasnije u centar grada jer je „Beovoz“ danas nepouzdan, garniture su spore, a pruge stare. U 2008. godini prevezao je 3,2 miliona putnika što je u proseku oko 9.000 dnevno. Ovaj sistem može mnogo više, smatraju stručnjaci, a za to je neophodno da umesto devet, saobraća barem 30 novih vozova po renoviranim šinskim kolosecima.

„Laki metro“
Najave gradonačelnika u Beču da će revitalizovati gradsku železnicu ne znači da su gradske vlasti „digle ruke“ od gradnje metroa.
- Razvojem gradske železnice rešićemo jedan deo saobraćajnih problema u vrlo kratkom roku. Prva linija metroa, koji ćemo takođe graditi, može da počne sa radom tek šest godina od početka radova. Ovde ćemo za godinu dana imati prve rezultate, a kroz tri ili četiri godine biće pokriven veći deo grada - nedavno je izjavio Dragan Đilas.
Laki metro se prvi put pojavljuje u stručnim krugovima početkom devedesetih godina. Gradnja lakog šinskog sistema podrazumeva da se očuva postojeći sistem tramvajskih linija ali da se u centru grada saobraćaj odvija pod zemljom. Ovaj predlog je desetak godina kasnije usvojen kao deo Generalnog urbanističkog plana za grad Beograd do 2021. godine kojim se predviđaju tri linije: od Tvorničke ulice u Zemunu do Ustaničke, od Hipodroma do Pravnog fakulteta i od Banovog Brda do Novog Beograda. Kapaciteta je oko 20.000 putnika. Za razliku od teškog, vozila lakog metroa prolaze neposredno ispod površine, a delom svoje trase i iznad zemlje, dok se podzemni tuneli za teški metro kopaju na mnogo većim dubinama.

„Teški metro“
Projekat taškog metroa postoji još od sedamdesetih godina. Prema tom projektu dve linije metroa na trasama Stari merkator - Vukov spomenik i Kalemegdan - Autokomanda, ukupne dužine 14,5 kilometara koštale bi milijardu evra. Za izgradnju prve linije, po sadašnjim procemama, potrebno je oko 970 milona evra. Na relaciji od oko 15 kilometara bilo bi 16 metro stanica koje bi povezivale Vukov spomenik sa Novim Beogradom i centrom starog Zemuna, a na drugoj strani metro bi išao od Kalemegdana preko Trga Republike do Slavije i Kliničkog centra preko Prokopa do Autokomande. Na završnim stanicama, Vukov spomenik i Kalemegdan predviđeno je da metro bude povezan sa gradskom železnicom.
Odluka o tome koji tip metroa će se graditi u Beogradu još nije doneta. Beograd je osluškivao savete stručnjaka iz Beča, Minhena i Madrida a šta će se graditi znaće se do kraja godine.

Autobusi najgore rešenje
Saobraćajni stručnjaci kažu da je loše to što se građani Beograda u najvećoj meri voze autobusima. Na gradskim ulicama svakodnevno je deset puta više autobusa nego trolejbusa ili tramvaja. Iskustva evropskih metropola su drugačija.
- U Evropi i svetu, razvijenim zemljama uopšte, metro je osnova, zatim idu tramvaji i trolejbusi, a na poslednjem mestu su autobusi koji služe praktično samo kao dopuna ostalim razvijenim sistemima javnog prevoza - kaže Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu.

http://www.blic.rs/beograd.php?id=96725

 

[Siniša]

On je, na skupu o javnom prevozu, najavio veća ulaganja u revitalizaciju „Beovoza“, upotrebivši termin „laka železnica“ što je unelo zabunu pa su mnogi pomislili da je „laki metro“ ono što će u Beogradu početi da se gradi u narednih 12 meseci

To je upravo ono sto sam napisao, postavit ce LRT vozila na liniju Batajnica-Pancevacki most, to mogu uraditi za 12 meseci ako sada naruce vozila, toliko je otprilike vreme da fabrika napravi vozila.

Beovoz je sistem železnice koji povezuje prigradska naselja i gradove iz uže okoline sa centralnim gradskim zonama. Počeo je da radi 1992. godine.

Sistem gradske zeleznice je poceo jos 30. septembra 1984. linijom Batajnica-Prokop. I napisao sam kako se zavrsilo.

Na završnim stanicama, Vukov spomenik i Kalemegdan predviđeno je da metro bude povezan sa gradskom železnicom.

Gde je to bio plan da se stanica Kalemegdan poveze sa gradskom zeleznicom??? Opet novinari pisu gluposti.

Saobraćajni stručnjaci kažu da je loše to što se građani Beograda u najvećoj meri voze autobusima. Na gradskim ulicama svakodnevno je deset puta više autobusa nego trolejbusa ili tramvaja. Iskustva evropskih metropola su drugačija.
- U Evropi i svetu, razvijenim zemljama uopšte, metro je osnova, zatim idu tramvaji i trolejbusi, a na poslednjem mestu su autobusi koji služe praktično samo kao dopuna ostalim razvijenim sistemima javnog prevoza - kaže Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu

Apsolutno tacno. S reci na dela, gospodo!

 

[JohnnyLee]

valjalo bi da naprave još jednu stanicu između Vuka i Pančevačkog mosta, negde u regionu Novog groblja

 

[hazard]

Sistem gradske zeleznice je poceo jos 30. septembra 1984. linijom Batajnica-Prokop. I napisao sam kako se zavrsilo.

Da li je taj autobuski lobi zaista tako jak? Toliko jak da je zaposeo celo rukovodstvo GSPa, sta?

 

[hazard]

To je upravo ono sto sam napisao, postavit ce LRT vozila na liniju Batajnica-Pancevacki most, to mogu uraditi za 12 meseci ako sada naruce vozila, toliko je otprilike vreme da fabrika napravi vozila.

Pa OK, i to ce valjda biti neko unapredjenje gradskog saobracaja, jeftino je, i ne znaci da se gradi BELAM koji bi onda potpuno unistio sanse da se u buducnosti radi metro. Ako kojim cudom to proradi kako treba, ljudi ce shvatiti veliku prednost nezavisnog sinskog sistema, pa mozda dobijemo i pritisak javnosti za pravi metro...

 

[JohnnyLee]

pošto se spominju LRT vozila za Beovoz to bi onda bilo kao Stadtbahn Karlsruhe, zar ne?

 

[Siniša]

Ovaj Djilasov biser iz Blica mi je omakao:

Za razliku od teškog, vozila lakog metroa prolaze neposredno ispod površine, a delom svoje trase i iznad zemlje, dok se podzemni tuneli za teški metro kopaju na mnogo većim dubinama.

Jao Djilas...gde to pise da se za laki metro grade tuneli odmah ispod povrsine, a za teski metro duboki??? Tuneli se kopaju u zavisnosti od terena i drugih uslova. Cak, stavise, metoda iskopaj-pa-pokrij je bolja za vozila vece sirine.

Da li je taj autobuski lobi zaista tako jak? Toliko jak da je zaposeo celo rukovodstvo GSPa, sta?

Dosta je jak, to jedna velika masinerija, pisao sam o tome.

Pa OK, i to ce valjda biti neko unapredjenje gradskog saobracaja, jeftino je, i ne znaci da se gradi BELAM koji bi onda potpuno unistio sanse da se u buducnosti radi metro. Ako kojim cudom to proradi kako treba, ljudi ce shvatiti veliku prednost nezavisnog sinskog sistema, pa mozda dobijemo i pritisak javnosti za pravi metro...

Bitno je da radi kako treba, OK. Ali ipak mislim da je bolje na "gradskim" linijama da idu veca vozila. Ovo je vise za liniju Umcari-Rakovica npr. Jos jedna stvar, onda treba odmah poceti sa "spustanjem' perona na Vukovom spomeniku i Zemunu. Ionako je u planu da se spuste na 55 cm.

pošto se spominju LRT vozila za Beovoz to bi onda bilo kao Stadtbahn Karlsruhe, zar ne?

Upravo tako nesto.

valjalo bi da naprave još jednu stanicu između Vuka i Pančevačkog mosta, negde u regionu Novog groblja

Ne znam koliko bi bila opravdana ova gradnja, i u tramvajima i autobusima na tom delu nesto nisam video da ulazi/izlazi veliki broj putnika. Mozda gresim. Znam da je bio plan da se uradi podzemna stanica izmedju Vuka i Karadjordjevog parka, to bi bila opravdanija gradnja.

 

[Siniša]

Pre dve godine sam pisao o dve tunelske cevi koje idu paralelno sa Ruzveltovom i Mije Kovacevica. O njima ni reci, potpuno su zaboravljene
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=4625#p4625

 

[Djordje]

Не могу да верујем да сте почели да се ложите на Беовоз... од Беовоза не може бити ништа без обзира на то колико се пара у њега слупа, док основне станице по ободу центра до којих он вози не буду повезане независним шинским системима са центром.

Станице Беовоза по периферији махом уопште нису близу насеља. Често се помиње Раковица као пример... а да погледамо неке друге... Земун - тотално ван дешавања, Батајница - у сред пољане, Овча - једино ветар понекад фијуче око станице, Панчево - ван света поред бувљака... а ни одатле, са неке од тих станица на крају света, нема везе са центром осим за мале сегменте популације којима одговара баш нпр. Вук (студенти техничких факултета)... једноставно, Беовоз води од нигде до нигде и неће функционисати ма колико стотина мио. евра да се у њега уложи док не буде изграђено једино решење превоза у Београду - а сви знамо како се то зове и колико кошта.

Ђинђић је рекао да када мораш да поједеш кофу жаба, не требаш да их гледаш, него да узмеш и кренеш од највеће.

 

[jovanovm]

I Rakovica je totalno van vecine naselja, BTW.

 

[Nikola]

Станице Беовоза по периферији махом уопште нису близу насеља. Често се помиње Раковица као пример... а да погледамо неке друге... Земун - тотално ван дешавања, Батајница - у сред пољане, Овча - једино ветар понекад фијуче око станице, Панчево - ван света поред бувљака... а ни одатле, са неке од тих станица на крају света, нема везе са центром осим за мале сегменте популације којима одговара баш нпр. Вук (студенти техничких факултета)... једноставно, Беовоз води од нигде до нигде и неће функционисати ма колико стотина мио. евра да се у њега уложи док не буде изграђено једино решење превоза у Београду - а сви знамо како се то зове и колико кошта.

Uopste se ne slazem, bar za ovaj prvi deo Bataja-Vuk jer to poznajem. Za ostalo ne mogu da tvrdim, ali verovatno vazi isto.
Stanice:
-Batajnica nije usred poljane vec na kraju naselja, mada se naselje prosirilo i na drugu stranu(od glavne ulice je 700-800metara). Sa dve male lokalne linije po dva busa(ukupno 4) koja bi vozila putnike na Zel. stanicu bi se mogao uspostaviti interval polazaka od 10-15 minuta(tj. onaj interval koji bi imao i Beovoz).
-Zemun polje dovoljna je mala lokalna linija sa dva busa
-Zemun stanica bi imala lokalne linje prema Altini, Galenici i uzem Zemunu. Ukupno bi trebalo negde 4-5 lokanih linja sa ukupno 15-ak buseva. Mada bi stanicu Zemun pomerio na prostor kod terena FK Zmaj .
-Tosin bunar -3 lokalne linje sa po 3 busa(9 ukupno)
-Novi Beograd -2 lokalne linije sa po 3 busa(ukupno 6).
-Karadjordjev Park -ne treba nista, vec ima dosta linija
-Izgraditi stanicu na Slaviji sto bi i trebao da bude glavni cilj.
-Vukov spomenik - takodje ne trebaju nikakvake lokalne linije
-Pancevacki Most i Krnjaca-ukupno oko 3 lokala po 2 busa(ulupno 6 buseva)

Rezime ove linije koja bi imala najveci promet:
-40-45 buseva na lokalnim linijama koje bi vozile putnike prema stanicama(koji bi se prakticno povukli sa sadasnjih linja jer npr. ne bi bilo potrebe za liniju prema Batajnici, bar ne neku mnogo frekventnu)
-nova stanica na Slaviji(ne mora odmah)
-Obnova svih stanica i pravljenje okretnica za buseve. Moguce i preseljenje stanice Zemun.
-Obnova pruga

 

[c.s.i.]

@ Djordje

Bio sam u prilici da se vozim jutarnjim BeoVozom na relaciji Inđija - Pančevo.
Svi vagoni i hodnici su bili prepuni, ljudi su jedva uspevali da uđu u voz. Voz se konstantno puni od Inđije do Novog Beograda, odakle počinje pražnjenje. Svakako popodnevni vozovi su prazniji, ali ima ljudi koji ih koriste.

Inace smatram da treba izgraditi novu stanicu između Zemuna i Zemun polja. Tamo su sad izgrađene one nove zgrade, dosta kuća pa i škola.

 

[Djordje]

@Nikola

Цела та прича са бусевима само доказује моју тезу.

Истина је увек једноставна. Кад требаш у старту систем да крпиш са једне и са друге стране... то је пиши пропало. Беовоз ће заиста заживети тек онда када буде људе довезао на везу на метро.

Уосталом, живи били па видели, паре ће бити потрошене, па ћемо сабрати резултате. 100 милиона уложених у метро би дале већи маргинални ефекат (за те новце може маргинално да се уради 2-3 станице надоградње, што може неких 100.000 људи да уведе у метро зону - ефекат је неупоредив).

 

[Matt]

Djordje bas preterujes. U Batajnici je stanica na cvoristu vise autobuskoh linija, za Busije, Ugrinovce, Banovce, Pazove, i 73 koji na 5 minuta vozi ka ostalim delovima Bataje. Ako se napravi jos jedno stajaliste za voz kod Novog naselja i jos napravi kruzna BUS linija Beovoz je skroz pristupacan. Zemun polje isto, jedna nova stanica samo treba. Plavi horizonti i Altina isto... a ostale stanice SEKU SE SA GLAVNIM BULEVARIMA ka mestima gde najvise ljudi i radi / studira / ide u skolu: NBG, Vozdovac, Zvezdara, Palilula, Savski venac, Rakovica. To je sigurno mnogo vise ljudi nego sto ih se upucuje ka krugu dvojke.

Sto se juznih pravaca tice, super su povezani Beli potok, Zuce i Vrcin, koliko je to samo brza veza nego autobusi koji idu samo do periferije grada. Resnik i Zeleznik takodje.

 

[JohnnyLee]

fora sa busevima za Zuce i Beli potok je to što idu na svakih 40-60 minuta, a Beovoz bi išao na 15-20 minuta, što vam samo govori. za Vrčin ide samo Lasta, tako da bi njima isto tako dobro legao redovan Beovoz. a brat bratu, od metroa nema ništa još najmanje 5 do 10 godina, tako da će redovan Beovoz rešiti koliko toliko problem sa saobraćajem u gradu

 

[Matt]

A uzmi i primer opstine Surcin. Imaju prevoz do Zeleznicke, ali BUS staje tacno kod stanice T. Bunar. Odatle mogu SVUDA.
Bezanijska kosa isto ima dobru vezu sa tom stabicom, pa je put do Vozdovca i Zvezdare mnogo brzi ako upotrebe i voz.
Dok moja drugarica koja zivi u Zemunu dodje osamnaesticom od Autokomande do kuce ja sam vec u Batajnici vozom, kada bi to islo redovno i njoj bi znailo da ubrza put.

Tako da je osim za prigradje znacajno i za grad i jeste to vrsta metroa, apsolutno.

 

[Siniša]

Pa i kroz Surcin prolazi zeleznicka pruga, tu prugu koriste samo tertni vozovi i to retko. Tu bi se moglo napraviti jedno stajaliste i otvoriti liniju koja ide preko Ostruznickog mosta i Ostruznice ka Zelezniku i dalje centru.

 

[Matt]

Ali ovo je ipak funkcionalnije, vezuju se za jake linije odakle posle mogu na sve krajeve gde ide zeleznica. Ne treba komplikovati, pogotovo sto je t apruga pre svega za dugacke teretne vozove koji najvise smaraju.

 

[Siniša]

Treba svaku prugu ispitati i iskoristiti za gradsku zeleznicu sto je vise moguce. Uostalom i ta je pruga predvidjena za dva koloseka. Most ima temelje za drugi. A ti vozovi su toliko retki. Ja sam jednom prelazio preko mosta s prijateljom i pratili smo stanje na pruzi sve ukupno 1h i 40 min-nijedan voz!

 

[bgexplorer]

I ja mislim da beovoz jeste vrsta metroa i da bi se uz ulaganja i redovne polaske mogla napraviti odlična gradska železnica.