Šta su perspektive razvoja saobraćaja u gradu?
Prioritet je obnova gradske železnice
Autor: G. Svilar | Foto:G.Srdanov | 11.06.2009. - 07:38
Prioritet je obnova gradske železnice
Gradonačelnik Dragan Đilas najavio je na samitu gradonačelnika evropskih metropola u Beču da srpska prestonica nastoji da reši saobraćajne probleme na prvom mestu revitalizacijom gradske železnice. Ulagaće se i u nove tramvaje i trolejbuse i izgradnju metroa, ali sve u skladu sa mogućnostima.
On je, na skupu o javnom prevozu, najavio veća ulaganja u revitalizaciju „Beovoza“, upotrebivši termin „laka železnica“ što je unelo zabunu pa su mnogi pomislili da je „laki metro“ ono što će u Beogradu početi da se gradi u narednih 12 meseci.
„Laka železnica je projekat koji je u ovom trenutku najizvesniji“, rekao je tada gradonačelnik.
- Prema procenama najduži period je pet godina, a mi očekujemo da za 12 meseci jedan deo grada već počne da funkcioniše na ovaj način, za 2,5 godine drugi, a za tri do četiri godine da svi delovi grada gde postoji železnica budu pokriveni tim sistemom. Takav sistem omogućiće da za desetak minuta stignete iz na primer oboda Zemuna u centar grada, što inače nije moguće ni vlastitim prevozom niti autobusom - potvrdio je Đilas nastojanja gradskih vlasti da konačno revitalizuju sistem „Beovoza“ koji i sada funkcioniše, ali ne kako bi mogao.
U kom smeru idu nastojanja čelnika grada da se otarase saobraćajnih gužvi i šta će biti prvi korak, govori nedavno potpisani protokol između Grada Beograda i „Železnica Srbije“. Potpisivanjem tog dokumenta dogovoreno je renoviranje 120 kilometara pruga na teritoriji grada i kupovina 20 novih elektromotornih vozova u narednih nekoliko godina. Za razvoj gradske železnice u Beogradu biće izdvojeno 110 miliona evra, a nakon što se projekat ostvari, putnici će od centra Beograda do Resnika, na primer, moći da stignu za samo 15 minuta.
Sličan projekat gradske železnice već uveliko funkcioniše, na primer, u glavnom gradu Hrvatske. Vozovi idu u razmaku od 15-20 minuta.
Gradska železnica - „Beovoz“
Beovoz je sistem železnice koji povezuje prigradska naselja i gradove iz uže okoline sa centralnim gradskim zonama. Počeo je da radi 1992. godine. Obuhvatao je tri kraka i to do Batajnice, glavne stanice u Pančevu i Resnika. Središte je bilo u stanici „Beograd centar“ popularnom „Prokopu“. Otvaranjem stajališta „Vukov spomenik“ 1995. godine samo je delimično ostvarena ideja da se putnici iz prigradskih naselja Beograda prevezu efikasnije u centar grada jer je „Beovoz“ danas nepouzdan, garniture su spore, a pruge stare. U 2008. godini prevezao je 3,2 miliona putnika što je u proseku oko 9.000 dnevno. Ovaj sistem može mnogo više, smatraju stručnjaci, a za to je neophodno da umesto devet, saobraća barem 30 novih vozova po renoviranim šinskim kolosecima.
„Laki metro“
Najave gradonačelnika u Beču da će revitalizovati gradsku železnicu ne znači da su gradske vlasti „digle ruke“ od gradnje metroa.
- Razvojem gradske železnice rešićemo jedan deo saobraćajnih problema u vrlo kratkom roku. Prva linija metroa, koji ćemo takođe graditi, može da počne sa radom tek šest godina od početka radova. Ovde ćemo za godinu dana imati prve rezultate, a kroz tri ili četiri godine biće pokriven veći deo grada - nedavno je izjavio Dragan Đilas.
Laki metro se prvi put pojavljuje u stručnim krugovima početkom devedesetih godina. Gradnja lakog šinskog sistema podrazumeva da se očuva postojeći sistem tramvajskih linija ali da se u centru grada saobraćaj odvija pod zemljom. Ovaj predlog je desetak godina kasnije usvojen kao deo Generalnog urbanističkog plana za grad Beograd do 2021. godine kojim se predviđaju tri linije: od Tvorničke ulice u Zemunu do Ustaničke, od Hipodroma do Pravnog fakulteta i od Banovog Brda do Novog Beograda. Kapaciteta je oko 20.000 putnika. Za razliku od teškog, vozila lakog metroa prolaze neposredno ispod površine, a delom svoje trase i iznad zemlje, dok se podzemni tuneli za teški metro kopaju na mnogo većim dubinama.
„Teški metro“
Projekat taškog metroa postoji još od sedamdesetih godina. Prema tom projektu dve linije metroa na trasama Stari merkator - Vukov spomenik i Kalemegdan - Autokomanda, ukupne dužine 14,5 kilometara koštale bi milijardu evra. Za izgradnju prve linije, po sadašnjim procemama, potrebno je oko 970 milona evra. Na relaciji od oko 15 kilometara bilo bi 16 metro stanica koje bi povezivale Vukov spomenik sa Novim Beogradom i centrom starog Zemuna, a na drugoj strani metro bi išao od Kalemegdana preko Trga Republike do Slavije i Kliničkog centra preko Prokopa do Autokomande. Na završnim stanicama, Vukov spomenik i Kalemegdan predviđeno je da metro bude povezan sa gradskom železnicom.
Odluka o tome koji tip metroa će se graditi u Beogradu još nije doneta. Beograd je osluškivao savete stručnjaka iz Beča, Minhena i Madrida a šta će se graditi znaće se do kraja godine.
Autobusi najgore rešenje
Saobraćajni stručnjaci kažu da je loše to što se građani Beograda u najvećoj meri voze autobusima. Na gradskim ulicama svakodnevno je deset puta više autobusa nego trolejbusa ili tramvaja. Iskustva evropskih metropola su drugačija.
- U Evropi i svetu, razvijenim zemljama uopšte, metro je osnova, zatim idu tramvaji i trolejbusi, a na poslednjem mestu su autobusi koji služe praktično samo kao dopuna ostalim razvijenim sistemima javnog prevoza - kaže Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu.