Šta je novo?

Beogradski Sajam

Novi Beograd je uradjen po urbanizmu atinske povelje, otvoreni blokovi, ovo sto je liebeskind uradio je suprotnost od toga, zatvoreni blokovi.
A ja sam tu napravio nesto izmedju, polu zatvorene ili polu otvorene blokove kako ko tumači.
Ja sam samo uzeo nabolje od oba da bi napravio neko kompromisno resenje.
Ali to sto sam uradio mnogo vise liči na ono sto postoji na desnoj nego na levoj obali definitivno.
 
Leva obala Save je za gradnju velikih i/ili kompleksnih kvartova.

Da sam se ja pitao, i onaj Skyline bi se gradio na Novom Beogradu, a ne na ovoj padini iznad Sarajevske i tako da pola Kneza Miloša baca u senku. Znam, skandalozan stav, pogotovu za Beobuild zajednicu koja većinski onaniše na Skyline. Ali meni nisu problem ni njegovi gabariti ni njegov izgled, već njegova lokacija. I to će se i videti i osetiti u narednim decenijama, koliko mu nije mesto tu.

Neboderi, kule, veliki kompleksi, velika naselja... to je sve za levu obalu Save. Ne za desnu.
 
@Pantograf
Odlican je jer ga je radio Libeskind, da ga je radio Pera Perić takav plan bi verovatno bio ispljuvan.
Ja imam neko neutralno misljenje, neke stvari mi se dopadaju neke manje.

Čekam Benderove komentare na Libeskindove kanjone i njegivu ulicnu matricu.
 
Od mene sigurno ne bi bio ispljuvan, jer sam ja pristalica istorijskog modela grada. Ali kažem ti, to sa slučajem sajma nema veze.

Stvar međutim deluje izgubljeno, primetio sam i u okviru ASAP-a entuzijazam za novi (nepotrebni) 'development' u Surčinu.
 
Poštedi me tih podmuklih konstrukcija i teranja svega u granilne poremećaje. Napisao sam ti gore šta mislim i kako to iznosim.

Meni to Liebeskind ništa ne znači. Ne dajem nekome na značaju samo i samo zbog njegovog imema, titule ili reputacije. Najpre gledam rezon i logiku iza toga što zastupa i radi.

A ovi su napravili projekat za desnu obalu Dunava/Save zato što je tada plan vlasti bio da se tu gradi. Da je u opticaju bila i opcija sa levom obalom, napravili bi i za levu.
 
НБГ обала је остала у том централном делу недовршена, недефинисана и одсечена на делу од топлане до Газеле, а од Газеле до Бранковог моста је слепо црево. На делу од топлане до Газеле би савршено легли небодери.
Сајам је 90% заокружен простор, фалила је само већа интеграција са обалом након укидања приобалног железничког колосека.
 
НБГ обала је остала у том централном делу недовршена, недефинисана и одсечена на делу од топлане до Газеле, а од Газеле до Бранковог моста је слепо црево. На делу од топлане до Газеле би савршено легли небодери.
Dobro je, ima još razuma u ovoj zajednici...
 
@Bender Rodriguez
Moje pitanje nije bilo maliciozno ni trik pitanje.

Ja konstatujem da se ti zalažeš da se gradi istorijski urbanizam zatvorenih blokova kao sto je ovaj Libeskindov na novom Beogradu.
Opasan stav uzimajuci u obzir ogroman broj ljudi sa foruma koji to shvata kao jeres prema urbanizmu NBGa.

Ja inace nemam problem da se grade zatvoreni blokovi na NBGu ako mene pitaš.
 
GUP 2041 predviđa i iselenje kompleksa Kliničkog centra, za sada na lokaciju oko Novog Bežanijskog groblja
1. zašto su ga onda završavaju na sadašnjoj lokaciji kad ce to da se sele za 18 god nema od toga nista
2.zasto nove hale ne mogu imati lep front fasadu ka reci jel to arh nemaju znanje da urade
3.jel možemo nešto da napravimo kako nama odgovara ili mora sve kop pejst iz sveta
4.projekat za luku beograd je bio daleko bolji a i on je bio varijacija iz poljske ako se ne varam
5.drzava u kojoj se sve seli u bg to treba zaustaviti pod hitno a ne ohrabrivati
6.sam sajam vodi gomila idiota iz spo bagre koja o sajamskoj delatnosti zna koliko moja baba
7.niko nece da se bace rešava probleme imovinske da čisti zakrzljale rupe u po gradu da se grad popunjava kvalitetnim objektima
8.Samo uništi fabriku uzmi zemlju rokaj stanove isto se odnosi i na sajam
 
@Bender Rodriguez
Moje pitanje nije bilo maliciozno ni trik pitanje.

Ja konstatujem da se ti zalažeš da se gradi istorijski urbanizam zatvorenih blokova kao sto je ovaj Libeskindov na novom Beogradu.
Opasan stav uzimajuci u obzir ogroman broj ljudi sa foruma koji to shvata kao jeres prema urbanizmu NBGa.

Ja inace nemam problem da se grade zatvoreni blokovi na NBGu ako mene pitaš.
To tvoje pitanje je tipičan nastup modernih arhitekti. Arogantno, isključivo, nadmeno prema svakome ko nije "iz struke", sa opterećivanjem i opsesijom na to KO je autor neke ideje, a ne KAKVA JE SAMA IDEJA.

Pritom za sebe mislite da ste mnogo širokoumni i načitani, a sve arhitekte koje znam su ukalupljeni na neki način i u neki set ubeđenja. Sami kalupi i setovi ubeđenja se razlikuju i ima ih mnogo. Ali svakk arhitekta koga znam je ukalupljen u nešto. I mnogi su tvrdoglavi, nadmeni a često i kontradiktorni. Pogotovu kad se sudare dve tvrde glave sa istom školom ali različitih kalupa. A obe ubeđene da samo jedna može biti u pravu.
 
A ne ne ne, ja ne vrednujem nista vise taj plan zbog toga sto ga je poznato ime arhitekture uradilo.
I nemam uopste taj arogantan stav prema ljudima koji nisu iz struke, ne bi ni ulazio sa tobom u diskusiju da je tako a vidis da normalno pricam i raspravljam sa tobom, ti si počeo sam da se nerviraš.
 
Ti vidiš maliciozno pitanje u toj recenici, opustise malo. Take it easy.

Evo ja ću da odgovorim umesto tebe jer vidim da si malo usijao oko ovoga.
Ako kazes da je to za levu obalu ja čitam kroz redove da hoćes time da kažeš da je Liebeskind promašio poentu zadatka.
 
To je klasična zamena teza, izvrtanje reči i odvođenje svega u ekstrem i apsurd. Političari tako nastupaju, takva retorička pitanja su im obično uvod u neki napad odnosno apsurdizaciju i ismevanje neistomišljenika.
 
Ja tebe ne napadam. Ti se osećaš prozvanim mozda ili ugroženim na osnovu nekih mojih reči, nema razloga. Ne mislim nista loše o tebi ali ti mislis da sam ja arogantan kao i ostale arhitekte koje si pomenuo.
Ok ako tako mislis. Nisam zeleo da ostavim takav utisak svakako.
 
Mene je sama konstrukcija pitanja iziritirala. Pogotovu ono "šta znači, oni nemaju veze sa životom?", što treba da implicira da sam ja rekao da oni nikad ništa pametno nisu smislili, a nisam to izjavio, niti mislio. Moj stav je samo da ni titula, ni reputacija, pa ni podugačak portfolio nisu garancija imuniteta na greške. Svako ljudsko biće greši i svako bude pristrasno nekad, ili radi nešto mimo svog entuzijazma i ukusa (već po narudžbini ili zadatim ograničenjima).

A kad se radi o arhitekturi nekog grada, smatram da pored mišljenja institucija, pored mišljenja struke, mora i treba da se uvaži i mišljenje samih građana. Sad teško je takve stvari kvantifikovati (koliko nezadovoljnih građana treba da bi se nadjačao jedan arhitekta, kog obrazovanja, kog prebivališta u odnosu na projekat... ? teško je to kvantifikovati) ali neki dijalog i osvrt na javno mnjenje mora da postoji. Ili na onaj deo javnog mnjenja koje se javno pojavi i iznese svoje stavove.

Ja sam se na primer na izgled novog Marriot hotela kod Trga Republike navikao mnogo mnogo brže nego što sam očekivao. A i podsetio sam sebe da se ni prethodni objekat stilski nije uklapao u svoje okruženje pa mi nije smetao, te mi jednog dana neće više smetati ni Marriot. I tako je i bilo. Slično se desilo i sa promenom (tj. proširenjem) platoa Trga, koje sam na kraju usvojio.

Ali te sve stvari se tiču estetike i stila. I na to mogu da se naviknem i prilagodim, jer gabaritno i po oblicima ništa nije menjano. Isti gabariti, isti ili slični oblici. I čovek se navikne. A na pravljenje neboderskih zidina na pogrešnoj strani Savskog amfiteatra, pa i pojedinih usamljenih a jako dominantnih kulčina, mislim da nikad neću moći da se naviknem. I mislim da nisam uopšte jedini u tome.

A utisak postane utoliko jači i gorči kad god bilo ko ode do platoa Pobednika, i vidi zidine od zgrada u BnV, i kulčine na početku Kneza Miloša a onda pogleda s druge strane reke i vidi idealno mesto gde je sve to moglo da se smesti i da legne 100 puta bolje.

A uz to je i saobraćajno i urbanistički promašaj praviti takve gigante na desnoj obali Save umesto na levoj. Čak pravim i mapu koja će ilustrovati koliko su delovi grada na ovoj desnoj obali Save ostali saobraćajno i urbanistički devastirani, a onda se na tu devastaciju dodaje još tumora i opterećenja.
 
Poslednja izmena:
Pa evo ja sam samo rešio da podelim sta radim sa ljudima koji nisu nužno iz struke i da ih čujem i zanimalo me njihovo misljenje.
Ali vidim kako su me odredjeni ljudi dočekali na krv i nož no ja sam tacno i predvideo da će se tako nešto desiti i cak sam znao od prilike od koga mogu to da očekujem.

Mislim, dugo sam se premisljao da li uopste da govorim o tome ovde jer znam da je Beobuild inače malo drugačija sredina i da to nije slika prosečnog stanovnika Beograda pa samim tim su i shvatanja o arhitekturi i urbanizmu drugacija da ne kazem jako konzervativna za odredjene ljude i ja to sve postujem naravno.

Kao sto postoje tehnoloski demonstratori u industriji tako i to sto ja radim predstavlja svojevrsni urbanisticki demonstrator odnosno arhitektonski prototip toga sta je moguće uraditi i treba ga shvatiti kao takvog jer to nije nesto sto sam ja preko noći rešio da radim jer je bilo potrebno mnogo toga da se potrefi da ja sam sa svojih 10 prstiju napravim urbanisticku viziju nečeg za sta je potrebno da rade ozbilini timovi sa više ljudi.

No dobro to naravno retko ko moze da shvati ili da ima predstavu sta to sve zahteva ali to cak nije ni bitno niti sam očekivao da neko to razume.

Ranije su ovde na Beobuildu postojale radionice i ljudi su mogli opusteno da prikažu sta rade ali to vreme je odavno proslo nazalost.

Naravno da imam uzorke tj "preview" ovog sto sam radio i namerno ih nisam prikazao ovde upravo iz razloga sto sam znao kako će odredjeni ljudi da reaguju na moj rad a da ga čak nisu ni videli i nažalost moje sumnje su se obestinile.

No svakako to uopste ne utiče ma moje uverenje da to sto ja radim ima vrednost jer prema istrazivanjima koje sam radio ovako generalno moj projekat je naišao na pozitivne utiske kod većine ljudi a moj posao i jeste da radim projekte za prosečnog stanovnika Beograda tj za većinu tako da je moje uverenje da radim nesto korisno za drustvo netaknuto.
 
Poslednja izmena:
Ja mislim da u ovoj tekućoj raspravi nigde nisam iznosio konzervativnost, već svo vreme ponavljam dve stvari, a to su:

1)
Mene je sama konstrukcija pitanja iziritirala. Pogotovu ono "šta znači, oni nemaju veze sa životom?", što treba da implicira da sam ja rekao da oni nikad ništa pametno nisu smislili, a nisam to izjavio, niti mislio. Moj stav je samo da ni titula, ni reputacija, pa ni podugačak portfolio nisu garancija imuniteta na greške.
2)
Da citiram jedan stari post sa druge teme, dok ne uspem da nađem fotomontažu koju sam svojevremeno okačio na forum, na kojoj se vidi besmisao ređanja kulčina i neo-Hruščovki duž desne obale Save, dok leva obala, prostor baš uz reku, stoji zapušten, neiskorišćen i odvratan...

Po pitanju vizura, moja vizija Beograda izgleda ovako: sa platoa kod Pobednika spuštam pogled preko Savske padine na kojoj su objekti do 8 spratova. Pod time uključujem i prostor bivšeg SUPa odnosno Skyline-a, kome vizuelno nije mesto tu. Na prostoru BnV svakako postoji naselje, ali bez solitera, već sa stambenim i poslovnim objektima do neke spratnosti (6 ili 8 ) sa dosta parkova, otvorenim blokovima i ulicama između. I naravno širokim, prostranim kejom uz obalu.

Duž reka nema imbecilnih splavova, osim ponekog turističkog broda ili namenski napravljenog i osmišljenog splava-restorana. Prostor logora Staro Sajmište dobija oblik iz 45' i pravi se spomen park. Poludivlje naselje Staro sajmište se ruši i gradi se novo, po spratnosti i stilu slično onome sa druge strane reke.

Dalje sledi zgrada RADa koja bi se, umesto da stoji kao promašaj, (ako je moguće) modifikovala tako da više ne tone i da bude koncertna/izložbena dvorana o čemu sam pisao ovde. To je već tema za stručnjake, samo iznosim jedan od predloga. Zatim slede soliteri Šest kaplara, a u bloku 26 poslovni oblakoderi još većih visina, nalik onima po svetu (ili nalik Ušću ako gledamo domaći primer).

Tako bi se stvorila jedna prirodna linija, koja bi simulirala dolinu Save. U smislu da bi se - gledajući s Kalemegdana - ''kretalo'' sleva od Generalštaba, niz savsku padinu, te spuštalo na dole do BnV i keja. U sredini bi bila sama reka, zatim dalje drugi kej i šetalište, pa novo ''nisko'' naselje i poslovni blok. Dalje desno se nailazi na nešto više zgrade RADa, Hajata, Delte i IK. U njihovoj pozadini Šest kaplara i na kraju moderan i visoki poslovni blok s oblakoderima prekoputa SIVa.

Naravno sve je ovo gruba slika i ne predstavlja detaljno rešenje. Ali je neki generalni pejzaž Beograda koji ja zamišljam kad god stojim kod Pobednika i vidim grad na prelepom mestu sa toliko protraćenog potencijala. I mislim da bi takav pejzaš savršeno stajao Beogradu. Svakako bolje nego ovaj bangavi equalizer koji sad imamo, odnosno koji ćemo uskoro imati. Tada bi zaista bio savski amfiteatar, jer bi imali padinu koja bez (previše) štrčanja prati reku i postepeno se spušta ka njoj. Stari deo grada koji gravitira ka reci jelte. A sa druge strane bismo u daljini videli centar novog dela grada, na kome bi se objekti vizuelno kaskadno spuštali prema reci koja okružuje i definiše Novi Beograd. Kao što je rađeno sa Blokovima. Samo na malo lepši i manje ''lenjirski'' način.

I uz toliko prostora i bolje infrastrukture na Novom Beogradu, zaista ne vidim, i nikad neću videti, potrebu za nabijanjem solitera i oblakodera uz samu reku, i na prostoru starog Beograda. Bar ne na prostoru od Šest kaplara pa sve do Kneza Miloša. Kao što nikad neću moći da razumem alavost da se gradi na šumama Makiša sve dok od Gazele do NBG Toplane imamo hektare Černobilja na 2 km od centra grada i na mestu kakvom bi svaki drugi grad poželeo i iskoristio...
 
Za konzervativnost nisam konkretno mislio na tebe.

A inače gde sam ja to napisao da zelim da redjam kulčine i neohrušćovke?
 
Evo ga, našao sam post i fotomontažu koje sam tražio već mesecima. I to kucavši ''Hruščovke'' u pretrazi, pošto sam se setio da sam BnV arhitekturu tada uporedio sa Sovjetskim Hruščovkama, ne zato što očekujem više fensi detalja i luksuza na njima, nego zato što su napravile zidinu ispred reke. Elem, evo cele moje suštine kompresovane u jednu sliku:
savski-amfiteatar-jpg.140862
Imamo grad i reljef koji prirodno formiraju amfiteatar i kružnu putanju oko leve obale Save, i umesto da u centru tog amfiteatra - na NBG, se grade kule i monumentalne građevine, bolidi nabiju plakare, neosovjetske Hruščovke i špahtle odnosno kljunare uz samu ivicu desne obale, i time syebu ne samo visinski nego i estetski poredak. Na desnoj obali Save je trebalo dozvoliti gradnju do 8, eventualno 10 spratova (da se namame i namire nezasiti pohlepni investitori) i to je to. Svi sadržaji viši i veći od toga - na Novi Beograd. Sa dosta staklenih površina. Kakve betonske kulčine, kakvi kljunari, kakve patke, kakve špahtle, kakve Hruščovke... Ako imaš amfiteatar, naravno da težište i najupečatjiviji sadržaji treba da budu u njegovom geografskom centru i podnožju. Ne mož' biti prostije i očiglednije od toga.
A što se tiče pitanja šta bih onda uradio sa prostorom Sajma, o tome sam pisao na ovoj istoj temi, evo ovde tačno:
 
Izneo si neke ideje za prenamenu sajamskih hala, zasto to ne predložiš gradu ako mislis da je to adekvatno za taj prostor?
 
A inače gde sam ja to napisao da zelim da redjam kulčine i neohrušćovke?
Ti možda ne želiš. Ali oni sa parama i oni koji sede u ''''''institucijama'''''' će iskoristiti priliku da natovare što je moguće više kvadrata, automobilčina i ljudi na taj prostor.

A mislim da jedan od razloga za razne konzervativnosti na forumu (ovde sam uključujem i sebe) jeste što ljudi iz iskustva znaju da većina naselja i projekata u današnjem Beogradu na kraju završi ovako:
garibaldijeva-jpg.134094

ili ovako:
article-1339536-0C859404000005DC-176_634x475.jpg


Da, donja slika nije iz Beograda, ali se ide ka tome. A gornja slika jeste iz Beograda, i tamo gde Beograd ne izgleda kao ova donja slika, izgleda kao ova gornja.
I to ježi i odbija mnoge ljude, jer grad već puca po šavovima u svakom aspektu, a u njega nastavljaju da se tovare ljudi, automobilčine i zgradurine bez ikakvog razmišljanja kako će to sutra da funkcioniše. Na stranu na šta će to da liči - do tog koraka tek treba da stignemo u svesti - nego najpre kako će sve to da funkcioniše tako nabacano i smandrljano.
 
Vrh