Beogradski Sajam

[direktor]

Pa sajam moze da se unapredi na postojećoj lokaciji od 30 hektara koliko mislim da zauzima
Ali oni su smisli da urade nac stadion hipodrom sajam i ko zna sta jos naprave u surcinu ...A sve za rad kvadrata stanova samo nas neki pad prodaje moze spasiti jos sifonjera kopi pejst zgrada lose erhitekture ...

 

[Дошљак]

Грешка је што су на сајму почели оне неугледне објекте да граде и што је ка реци само један пролаз. Могли су да се отворе и направе ка реци још једну модерну халу са куполом.

 

[solecar]

Ti si sve naveo primere postojećih objekata koje bi ti rehabilitovao, rekonstruisao, sto ne kazem da ne treba da se uradi, treba.

Ali u sustini nista novo ne bi izgradio.​

Izgradnja Parka oko termelektrane kod Marine i izgradnja keja u od Brankovog mosta do bloka 70a, za mene jeste novo, za tebe nije. Ti pod novim smatraš jedino stambene zgrade. Ti vidiš uređenje obale jedino kao izgradnju novih stambenih objekata, ja vidim na drukčiji način.
​

Oslobodi se straha zgrada, one ne moraju biti zlo i leglo omraženih bogataša kriminalaca i prostituki.​

Oslobodi se straha rehabilitacije prostora uz reku, kao i izgradnje sadržaja koji nisu stambene / stambeno-poslovne zgrade.
​

Znaci sve je u balansu, izgraditi u gradu ono sto mu najvise nedostaje da bi se vratio u ravnotežu.
Beograd je u totalnom urbanom disbalansu na više nivoa, svi obalni pojasevi su užasni.
Previse livada i bezveznih zapustenih prostora imamo pored reke, koji će nam to?​

Gradu najviše nedostaje da se izgrade pojedine saobraćajnice koje su započete ili planirane, a nikada realizovane ili završene do kraja. Tu pre svega mislim na BK, Istočni Beograd, Zvezdara oko Cvetka, III Beograd, mosti na Dunavu zapadno od Pančevca, UMP, Obilaznica, proširenje pojedinih ulica, sređivanje Pančevačkog mosta...

Da ne zaboravimo i kupovinu novih trolejbusa i to sa ozbiljnom autonomijom, širenje tramvajske i trolejbuske mreže, a ne proširivanje ulica na uštrb planiranog tramvajskog koriodora, nabavka novih kompozicija za BG: voz i prilagođavanje stajališta istim, sa postepenim širenjem tramvaja (pre svega na NBG) nabavljati i nove tramvaje, a stare koji su neupotrebljivi odneti na reciklažu...

Obalni pojas će za mene i dalje biti užasan kada se načičkaju sva ona stambena čuda koja se planiraju. Mene to podseća na sindrom Savskog trga gde se raspad sistema uredio ali je postao sterilan. E tu sterilnost ne želim da vidim uz obalu. Da, želim da se očuvaju pojedini delovi obačle u obliku kakvom su trenutno, uz uređenje i revitalizaciju istih, a može recimo i da se napravi Safari zoo vrt / park na Adi Huji umesto stambenih zgrada, kao što je predlagao @Дошљак . Eto recimo po belom svetu imamo u više gradova po dva Zoo vrta, pa niko da se zezne da tako nešto predloži, a to možemo 1/1 da preslikamo. Umesto toga se predlažu jarboli, gondola na Kalemegdanu, velika pešačka zona u centru, naplata ulaska kolima u centar, stanogradnja tik uz obalu, pešački most Blok 70a - Ada Ciganlija i urbanizacija Ade oko istog... Čak i ovaj nesretni linijski park nisu u stanju da urade kako treba i da to liči na nešto. E da, umalo da zaboravim da se predlaže iselenje tog istog Zoo vrta na Adu Ciganliju, ironije li, na lokaciju gde je trenutno divlje naselje, a zarad oslobađanja vrednog građevinskog zemljišta za stanogradnju.​

Ja se suprotno tvom stavu zalazem za gradnju objekata koji bi duboko promenili fizionomiju grada Beograda ali kvalitetnom arhitekturom.
Beograd ima nedostatak odredjenih stvari, kao sto nema dovoljno zgrada pored reke tako recimo nema trgova skoro pa uopste.

Napisah u prethodnom pasusu šta Beogradu kritično i hronično fali i to smatram prioritetom svih prioriteta.

Tako da ostajem pri stavu da se plašiš promena.

Ne plašim se promena, već ih ne vidim na isti način kao i ti.

Нису спорне зграде, спорне су прво локације, затим урбанистички план истих, и на крају архитектура.

Ali oni su smisli da urade nac stadion hipodrom sajam i ko zna sta jos naprave u surcinu ...A sve za rad kvadrata stanova samo nas neki pad prodaje moze spasiti jos sifonjera kopi pejst zgrada lose erhitekture ...​

Hipodrom po najnovijem planiraju da isele u Ovču, a na njegovom prostoru da nikne BNV 3. Takođe, GUP 2041 predviđa i iselenje kompleksa Kliničkog centra, za sada na lokaciju oko Novog Bežanijskog groblja jer zauzima prostor vrednog građevinskog zemljišta.​

 

[Пантограф]

Могли су да се отворе и направе ка реци још једну модерну халу са куполом.

Moderne sajamske hale se ne grade 'sa kupolom', nego poprilično kao niski pravougaonici. I za to bi ovde bilo mesta.

 

[spatiotecte]

Evi recimo i da sačuvaju sajam na svom mestu i da reše da ga prošire, kao sto je Pantograf rekao to bi se napravilo upravo na način koji je opisao, a to bi bile pravougaone metalne kutije, dakle obični hangari i to poprilične veličine i visine, pritom, ti novi sajamski objekti hangarske arhitekture bi bili postavljeni ISPRED ovih postijećih, dakle do reke, kao prvo zaklonili bi one izvorne hale a kao drugo dobila bi se IKEA na vodi.

Mislim da niko ne želi da dobije recni front u vidu metalnih alukobond hala.

Prošireni sajam u Parizu izvorni objekti iz 30ih plus dogradnja 1980-2010
Da li ste sigurni da želite ovo pored reke?

 

[Kailan]

И даље не разумем зашто је актуелна локација Сајма икад проглашена за добру. Тренутно се Сајам налази на другој страни реке од аеродрома и конгресног центра, повезан међународним саобраћајем само пругом која је онда предвиђена да се укине када је ГСЖ пребачена на Прокоп. Не само да није интегрисан са реком и обалом већ отежава долазак до њих из Булевара, по својој функцији може да се нађе било где уместо да узурпира приобаље

Потпуно бих подржао пребацивање Сајма у Сурчин ако би се честито повезао са аеродромом / беовозом и пругом / метроом а да се хале 1 и 3 очувају и изгради још неки јавни садржај. Утолико пре што је јако мали скуп грађевина које се могу ставити у близини аеродрома да им то заправо унапређује а не деградира функционалност услед буке.

 

[Kailan]

Иначе, пало ми на памет сада али што се не би Хала 1 постала место за национални ансамбл народних песама и игре "Коло"? Уместо да се гради онај ужас на месту Ђумрукане, огромна кружна сала би заправо била савршена за тако нешто

При чему би генерално могла да се користи за етнографске изложбе, едукацију, међународне наступе итд.

 

[Bender Rodriguez]

Pitanje za @spatiotecte i za sve druge koji bi da natovare taj prostor zgradama i ljudima - jel ste razradili saobraćajno rešenje za ceo taj kraj, ili bi sve bilo usputno i u letu, kao sa BNV?

Odmah da se razumemo, ne kažem da je sadašnje stanje i saobraćajno rešenje pa nešto dobro. Naprotiv, katastrofalno je i operisano od bilo kakvih dugoročnih vizija, kao i 80% svega u ovom nesrećnom gradu kojim vladaju slepci već vekovima, uz kratke povremene ispade razuma i logike od nekolicine ljudi. Samo što postoji razlika kada se prostor između Bulevara Vojvode Mišića napuni sa XY hiljada ljudi i automobila jednom mesečno, i kad je to tako svaki dan...

 

[spatiotecte]

Uradio sam kompletnu uličnu matricu za ceo taj prostor, sirina ulica je izmedju 25 i 30 metara za maksimalni gabarit zgrada P+5+2PS sto je sasvim dovoljno da se postave 2 trake u svakom smeru dakle 4 trake za ove glavne saobracajnice plus obostrani parking duž ulice plus široki trotoar plus drvored u svakoj ulici plus u odredjenim pesackim zonama ide dupli drvored kao recimo na setalistu pored reke.
Pešačka glavna ulica koja je ujedno i direktna perspektiva hale 3 do reke je široka 60 metara, to mu dodje skoro pa trg i svaka hala je vidljiva sa reke.Sve zgrade su predvidjene da imaju podzemne garaze. Kupola hale 1 dominira celim kompleksom kao fokusna tačka.

 

[Bender Rodriguez]

Ali gde bi se i kako to povezivalo na postojeće saobraćajnice?

 

[Pendolino]

Pitao sam ChatGPT:

User:
Kakva je budućnost sajamskih manifestacija u Evropi?

ChatGPT:
Budućnost sajamskih manifestacija u Evropi zavisi od različitih faktora, uključujući tehnološki napredak, društvene trendove i promene u poslovnom okruženju. Evo nekoliko mogućih trendova i scenarija za budućnost sajamskih manifestacija u Evropi:

Hibridni pristup: Sve veći broj sajmova će verovatno prelaziti na hibridni model koji kombinuje fizičke i virtuelne elemente. Ovo omogućava prisustvo izlagačima i posetiocima kako na licu mesta, tako i online. Virtuelne platforme i tehnologije za prenos uživo mogu pružiti mogućnosti za širenje dosega manifestacija i privlačenje međunarodne publike.

Fokus na iskustvu: Sajamske manifestacije će sve više težiti da pruže izuzetno iskustvo posetiocima. To može uključivati interaktivne elemente, demo prezentacije, radionice, panel diskusije i druge aktivnosti koje angažuju posetioce na dublji nivo. Cilj će biti stvaranje memorabilnog iskustva koje se ne može lako replicirati online.

Specijalizovani sajmovi: Umesto velikih opštih sajmova, možda će se više fokusirati na specijalizovane sajmove koji okupljaju industrijske ili tematske segmente. To može biti posledica sve veće fragmentacije tržišta i potrebe za ciljanijim pristupom određenim sektorima ili interesima.

Održivost i digitalizacija: Sajamske manifestacije će verovatno sve više težiti ka održivosti i digitalizaciji. U cilju smanjenja ekološkog uticaja, organizatori mogu primeniti mere kao što su recikliranje, smanjenje otpada i korišćenje digitalnih alata za umanjivanje potrebe za štampanim materijalima. Digitalizacija može takođe omogućiti efikasnije upravljanje i povećati dostupnost informacija i networkinga.

Uticaj pandemije: Pandemija COVID-19 promenila je način na koji se sajmovi organizuju i može imati dugoročne posledice na budućnost. Zdravstvene mere, poput distanciranja i higijenskih protokola, mogu ostati prisutne u organizaciji sajmova. Takođe, pandemija je ubrzala usvajanje virtuelnih platformi i online događaja, što će uticati na način na koji se sajmovi planiraju i izvode.

 

[Bender Rodriguez]

I jel si saznao nešto što već nisi znao?

 

[spatiotecte]

Povezuje se na postojeće saobraćajnice iz susednog Beograda na vodi sa jedne strane
sa druge na onaj kruzni tok kod hale 4 a na vise mesta na bulevar Vojvode Mišića. Inače podužne saobraćajnice su morale da se uklope sa stubovima zelezničkog mosta, uzeto je i u obzir buduća izgradnja njegovog mosta blizanca sa dodatnih 2 koloseka.
Ponavljam profil ulica je zaista širok nema uopste kanjona i ima mesta za parking mesta koliko hoces duž ulica.

 

[Bender Rodriguez]

Povezuje se na postojeće saobraćajnice iz susednog Beograda na vodi sa jedne strane

Pa znači svi postojeći problemi ostaju, čak postaju i gori zbog pojave nekoliko hiljada dodatnih automobila.

sa druge na onaj kruzni tok kod hale 4 a na vise mesta na bulevar Vojvode Mišića.

Tamo je sve stisnuto i tesno ko u autobusu javnog prevoza.

Google Maps

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

goo.gl

Neodrživo ti je to. Naravno, nisi ti kriv i odgovoran za stanje koje si zatekao. Kao što rekoh, ovim gradom već vekovima vladjau slepčine uz tek poneki period razuma i logike. Ali ne može toliko naselje sa toliko zgradurina i automobilčina da se nadovezuje na već pretesne i/ili debilno rešene saobraćajnice. Pod time mislim i na ono čuveno ulivanje Vudroa Vilsona u BVM ali u samo jedan njegov smer, odnosnu samo u pravcu ka jugozapadu.

 

[spatiotecte]

Ulice su siroke i ja sam ostavio mesta, u principu ako bi zeleo mogao bi da uradis i 2×3 trake u svakoj ulici ako to zelis, nema nikakav problem sa protokom vozila ni sa parkingom.
Kanjoni ne postoje, to bi trebalo da te raduje.

Svakako se prikljucujes na postojeće ulice oko tebe kako mislis drugačije?

Sto se tice kruznog toka sa te strane ja nisam hteo da se u pocetku priključim na kruzni tok nego da ga zaobidjem ali je trafo postavljen na najužem mestu i sada blokira. ja sam tu iza pruge hteo da proguram tranzitnu saobracajnicu 2x2.

Naravno ako taj trafo bude tu treba taj mali kruzni tok da se preprojektuje, doslo bi do odredjenih modifikacija postojećih saobracajnica u zoni mosta na Adi svakako.

 

[Bender Rodriguez]

Svakako se prikljucujes na postojeće ulice oko tebe kako mislis drugačije?

Pa ne mislim. Ja zato ne bih ni tovario taj prostor tu stanovima, ljudima i automobilima.
Pogotovu ne sada kada je Nelečeni izgradio BnV kako ga je izgradio, sa već postojećim gužvama čak i u onim ogromnim 3+3 bulevarima, i sa Kulčinom i Galerijom posred mesta gde je mogao i trebalo da prođe još jedan most u produžetku Đinđićevog bulevara. Došljak doduše ima plan i ideju koja bi i sada u ovakvim okolnostima omogućila da se tu sprovede most, ali od toga slaba vajda, neće Nelečeni dozvoliti to nikad.

Tesna šumetina stubova i zidova ispod Mosta na Adi, nemogućnost skretanja levo iz BVM ka Sajmu (i obratno), nemogućnost povezivanja na Mostarsku petlju, trajno onemogućen dodatni most između BZĐ i Savske... sve su to saobraćajno-urbanistički tumori i problemi koji čine dodatno tovarenje stančuga i automobilčina uz reku između Mosta na Adi i SSM - neodrživim.

 

[spatiotecte]

Ja mogu u resenju da ponudim novi most koji bi spojio zonu sajma sa obalom NBG.

Ali ne verujem da bi to bilo usvojeno.

Mislim ja ne mogu da uradim vise od toga da za deo koji ja radim saobracajnice budu dovoljne sirine i broj parkong mesta dovoljan.

I naravno da moje resenje olaksava saobracaj jer deo saobracaja iz Vudroa vilsona koji se preliva u bulevar vojvode Misića i tamo pravi gužvu ce biti preuzet saobracajnicom koja prolazi kroz sajam i ide dalje ka NISu. Znaci imaces vise saobracajnica na osi jug sever.

Te probleme koje ti spominjes treba da se reše i u susesnim zonama, dakle u BnV i u delu NISa.

 

[Пантограф]

Pogledajte prilog 164458

Prošireni sajam u Parizu izvorni objekti iz 30ih plus dogradnja 1980-2010
Da li ste sigurni da želite ovo pored reke?

Ali zašto se do te mere fetišizira reka?

Znamo li šta donosi selidba značajnih funkcija u Surčingrad-na-njjvi? Donosi ekstremnu automobilizaciju i totalni raspad grada. Koji crni bg voz, on neće moći da preuzme ni 10% putnika. Kako smo došli dotle da umesto ka kompaktnom gradu, idemo ka Los Anđelesu (preko Dubaija)?

 

[spatiotecte]

To ne treba mene da pitaš zasto se odredjene funkcije sele van grada.

Ja odgovaram na drugu problematiku.
Najpribliznije sto bi mogao da uporedim sa ovim sto radim je ono sto je Libeskind bio planirao za dunavsku obalu. To je u rangu takvog nečeg, površinski manje naravno.

Pravim novi gradski centar sa novim ulicama zgradama sadržajima itd. Spustam grad na reku i dajem mu fizionomiju centralne gradske zone uklapajući arhitekturu sajma, isto sto je Libeskind uradio na suprotnoj strani grada sa objektima luke koje je sacuvao a dao im novi sadržaj, sto je potpuno normalan proces urbanizacije grada od blizu 2 miliona stanovnika.

 

[Пантограф]

Ovde ne postoji potencijal za centralnu gradsku zonu - ni blizu.

 

[spatiotecte]

Beograd je policentrican, kad kazem novu centralnu zonu, mislim na takvu vrstu urbanizma, gradski blokovi. Teren je ravan kao tepsija apsolutno moze da se tako nesti gradi i prirodan je nastavak savskog amfiteatra zapravo on je deo njega tako da je deo šire centralne gradske zone, u zavisnosti kako je ko doživljava ali svakako je tangira.

 

[spatiotecte]

Pitaš zasto tolika fetišizacija reke i zgrada?

Evo ti odgovor na istoj razdaljini od centra samo sa druge strane, čovek koji je svetski poznati arhitekta sta je ponudio za Dunavski amfiteatar, ponudio je gradski urbanizam sa ULTRA gustim urbanim tkivom pored reke. Dakle spustio je grad na reke i ako to vama deluje abnormalno.

Moj plan ima gradsku fizionomiju kao Libeskindov plan ali nema takvu gustinu, moji blokovi su širi i unutrasnjost im je prostranija tj su polu otvoreni, tj nemam kanjon ulice.

Evo čisto da se podsetimo.

 

[Bender Rodriguez]

Svemu tome je mesto na levoj obali Save, ne na desnoj.

 

[spatiotecte]

Uh, kad bi se to desilo tu već vidim žestoke rasprave kako bi se pokvario izvorni modernisticki urbanizam Novog Beograda, kako takva arhitektura ne moze da se uklopi sa brutalizmom SFRJ arhitekture, hocete da upropastite ono sto je Tito napravio itd.

Hm, kompleksna tema svakako... uvek bi se neko bunio

 

[Bender Rodriguez]

Pa sve to što kačiš od drugih ili predlažeš sam, se više uklapa u arhitekturu i stil Novog Beograda nego desne obale Save. Pogotovu kule i neboderi.

Pride je NBG već odavno prošaran raznim modernim stilovima i građevinama. Već 20 godina on odstupa od SFRJ uređenja i stila (što je po meni dobro) tako da sada u 2023. sa toliko postojećeg modernog i fensi sadržaja tamo, niko ne bi pravio problem.

I sam BnV je trebalo da se izgradi na levoj obali Save. Umesto onih tamošnjih barakčina, balončina, poludivljih naselja, klubova, šljunkara i rastinja.