Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradski Sajam

Pa da su uzeli sad da ga demontiraju poludeo bi, borio se narod protiv demontaže konstantno. Možda se nisam dobro izrazio
 
Mozemo se složiti da se ne slažemo, ti se zalažeš da stanje ostane nepromenjeno, ja se zalažem da se grad spusti na reku i to je skroz ok da svako ima svoje mišljenje.
Poštujem svakog sagovornika koji poštuje mene.
 

spatiotecte​

Жалим због твог труда али урадићемо све што је у нашој моћи да сачувамо сајам и зауставимо даљу деградацију и окупацију београдског приобаља лажно елитним стамбеним квартовима зарад профита друштвеног талога.
 
Podsećam da je samo hala 1 bila planirana da se sačuva i da ne postoji apsolutno nikakav pravni element koji bi mogao da spreci da se sve ostale hale sajma sruše ako bi neko to rešio da uradi.

Ja se naprotiv baš zalažem za očuvanje i ostalih izvornih objekata sajma kao objekti arhitektonske vrednosti tako da u tom pogledu ne vidim da je to kulturno dobro ugrozeno već bi mu sledila revitalizacija i prenamena u neku kulturnu ustanovu ili neki muzej, svakako neka javna namena bi bila u pitanju sto i fali ovom gradu.

Sto se ostalog dela područja tiče, ne znam na sta se pozivaju ljudi koji se zalazu za očuvanje nečeg kad ne postoji nista.
Trava da se očuva? Osim livada i nekih privremenih objekata nema tu sta da se sačuva.

Inače samo naselje uopste nije samisljeno kao neki bogataški zatvoreni kondominijum vec naprotiv njega čine polu otvoreni/zatvoreni blokovi koji su u potpunosti dostupni ljudima i sa spoljasnje i sa unutrasnje strane jer svaki taj blok sadrži uredjene parkiće i zelene površine koje komuniciraju izmedju sebe, ogroman broj drvoreda, vodene povrsine. Apsolutni prioritet je dat pesacima koji bukvalno kroz zelene aleje prelaze iz bloka u bloki sa veoma malo ukrstanja sa ulicama.
Fakticki je moguće preci celo naselje a da se ne ide trotoarom već prolazom kroz unutrasnje blokove u mirnom zelenom ambijentu.

Svaka sacuvana hala ispred sebe ima plato i perspektivu sa pogledom ka reci, pešacke zone su svuda prisutne sa jednom glavnom koja je široka čak 60 metara i vodi ka reci. Naselje uopste nije nabijeno vec je gustina izgradjenosti ravnomerno rasporedjena

Sve je osmisljeno da se minimizuje prisustvo automobila i da se da apsolutna prednost pesackom i biciklističkom kretanju i ceo zivot naselja kao i putanje su usmerene ka reci.

I naravno šetaliste pored reke je siroko 45 metara.
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Sto se ostalog dela područja tiče, ne znam na sta se pozivaju ljudi koji se zalazu za očuvanje nečeg kad ne postoji nista.
Trava da se očuva? Osim livada i nekih privremenih objekata nema tu sta da se sačuva.
Kliknite za proširenje...
To bi ti bilo isto kao da ja krenem da radim projekat za gradnju na površini preko puta Kule Nebojša, a kada neko kaže da je za očuvanje celine, ja mu kažem kakpo tu ne postoji ništa, samo klupe i trava, a prethodno sam napisao da se zalažem za to da se Kalemegdan očuva u sadašnjem ili nekom izvornom obliku. Uz to napomenem kako je ovo projekat koji nije zatvoreni kondomijum i kako će u stvari biti jedna velika pešačka zona bez kola, koja gravitira ka reci.​
 
Важно је да Београд "сиђе на реку"... Написа мислим Индипендент ономад, око 1913, дајте Србији излаз на море, па је потопите. Ми смо својим, фикс, идејама, сами себе потопили,
 
solecar je napisao(la):
To bi ti bilo isto kao da ja krenem da radim projekat za gradnju na površini preko puta Kule Nebojša, a kada neko kaže da je za očuvanje celine, ja mu kažem kakpo tu ne postoji ništa, samo klupe i trava, a prethodno sam napisao da se zalažem za to da se Kalemegdan očuva u sadašnjem ili nekom izvornom obliku. Uz to napomenem kako je ovo projekat koji nije zatvoreni kondomijum i kako će u stvari biti jedna velika pešačka zona bez kola, koja gravitira ka reci.​
Kliknite za proširenje...

Loš ti je primer, ne bi mogao da radiš neki projekat kod kule Nebojše jer je to zaštićeno područje a to nije slučaj sa područjem sajma, samo hala 1 ima status zaštićenog objekta.
Ne postoji apsolutno nikakva urbanistička zabrana da se gradi na livadama ispred sajma.
 
Mašiš poentu. Nije poenta u gradnji kao takvoj, nego šta predstavlja određeni prostor kao takav. A kad smo već kod zaštite, sad ću malo da karikiram, duže traje zaštita prilikom intimnog odnosa. Odnosno, kod nas ta zaštita ne služi ničemu kada je ista oročena na 2 - 3 godine i sama kao takva je postala deplasirana, izgubila na vrednosti, pogotovu što se ista isto tako ne dodeljuje tamo gde bi trebala, bilo da je to područje ili objekat koji nije nikada pre bio pod zaštitom ili mu je zaštita istekla.​
 
Искрено Сајам није никаква препрека за силазак на Саву. Увек сам волео кроз Сајам да одем до Бродића.
 
Solecar, tebi samo smetaju zgrade pored reke u delu sajma jer mislis da one unistavaju neku ambijentalnu celinu.

Ajde ovako da te pitam onda, ako zamislimo da ne gradimo takve zgrade na sajmu, gde bi ti dozvolio gradnju zgrada pored reke u Beogradu, gde moze u Beogradu da se napravi jedan reprezentativni recni front kakvom dolikuje jednom evropskom glavnom gradu na velikoj reci?
 
Преко пута Сајма, где су Мостоградња, Ратко Митровић, Рад и остале шљункаре и базе грађевинске механизације. Може да се ради све ново, и може да се ради феноменалан речни фронт високих модерних зграда. Сајам само треба да добије пешачку интеграцију са обалом.
 
Teoretski bi mogao da napravim jednu fotomontazu recnog fronta sa novim zgradama na lokaciji izmedju toplane i mosta preko Ade, zapravo mesto koje je Dosljak predlozio.
Posto imam sve te zgrade modelizovane u 3D treba samo da ih preselim preko puta reke onda slikam sa dronom i ubacim render u tu sliku.
Ali ne znam sta se dobija time kad to nije u planovima gradske uprave za urbanizaciju u ovom trenutku. To bi ostalo u domenu imaginarnog neostvarenog Beograda.
 
Poslednja izmena:
@spatiotecte
Teoretski bi mogli da zamislimo da se ne gradi na Sajmu, i da predložimo neku drugu lokaciju, ali ne znam šta se dobija time kad to nije u planovima gradske uprave za urbanizaciju u ovom trenutku.

Drugo, nije mi jasna, govorim generalno, ta opčinjenost izgledima stranih gradova i gde mora da se napravi jedno vašarište kombinovanjem svih tih stvari, jer ako se to ne implementira, Beograd će da ostane jedna velika kasaba? A pritom se baš i ne uzima u obzir da neke od tih stvari ne mogu da se implementiraju ili to ne može da bude 1/1. Šta fali da se Beograd razvija tako da liči na sebe i da ne bude SIM city? Upravo kako sam opisao vidim kako jedan deo ljudi zamišlja grad. Isto mišljenje imam i što se tiče Marine Dorćol, i da je mnogo bolje tamo napraviti komples sa Muzejem Nikole Tesle u sklopu termoelektrane, nego nabiti gomilu zgrada. I još jedno pitanje, zašto mora da se čitavo priobalje "okupira" stanogradnjom i da onda umesto reke gledam zgrade? Nekada sam sa Mostarske petlje imao pogled na Ušće, VRO i Kalemegdan, a sada imam na kulčine i solitere. Soliteri kod Hotela Jugoslavija pa ka Glavnoj ulici, kao i one zgrade između "25. maja" i Dubrovačke, su ok ispale.​
 
Mozemo da raspravljamo o tome do sutra kako treba da izgleda grad i kakav će mu biti urbanizam, svako će imati neki svoj pogled na stvar i teško da će se svi složiti.

Beograd je grad na velike 2 reke a i prostire se na veliku površinu a zapravo samo zbog istorijskih dogadjaja on nema izgradjene priobalne delove na 95% svoje obale sto je apsolutno jedinstveni primer u evropi ali eto tako je kako je ali to sto je on jedinstven u tom pogledu ga ne čini bogatim sto ima šljunkare, toplane, magacine, barake napustene hale, puste livade.
Takva sistuacija iako mnogi to ovde ne vide je prilicno veoma loša jer ta jedinstvenost je nesto sto karakteriše Beograsko priobalje a i sam grad Beograd jako negativno jer se niko neće diviti neuglednim i nesredjenim obalama.

Ja mislim da ovde vise vlada neki strah da je bolje da ostane ovako kajo jeste nego da se nesto menja iz straha da se to menja na gore.
U psihologiji postoji to stanje ne znam više kako se to zove.

Tako da ja razumem iz tvog retoričkog odgovora da ti ne bi nigde pravio zgrade pored reke, i dobro... sa te tacke gledista, ne znam zaista sta bi mogao da ti kažem osim da to sto priželjkujes je u domenu utopije i da na tvoju žalost nema nikakve ali bukvalno nikakve šanse da ti se ostvari želja jer svi merodavni pokazatelji ukazuju na suprotno od toga.

Jer u kontekstu da Beograd poseduje ogromne neizgradjene povrsine pored reke a to su alfa pozicije ogromne vrednosti, uopste nije pitanje da li će se graditi zgrade pored reke nego kakve ce se zgrade graditi pored reke, za 5, 20, 50 godina, nije bitno kad ali izgradiće se kad tad.

Samo je pitanje ko će to graditi i kako će to da izgleda na kraju.

I jeste, nažalost, moram ti potvrditi da je Beograd u svom priobalnom delu jedno veliko vašarište i jedna velika kasaba.

Ima Beograd puno da uči od ostalih evropskih gradova samo što je nekom poput tebe to jako teško objasniti jer ti uvek odgovaraš kontrom.
A mi generalno nismo nikad imali ni vrhunske urbaniste ni vizionarske arhitekte a po najmanje dobre političare.
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Teoretski bi mogao da napravim jednu fotomontazu recnog fronta sa novim zgradama na lokaciji izmedju toplane i mosta preko Ade, zapravo mesto koje je Dosljak predlozio.
Posto imam sve te zgrade modelizovane u 3D treba samo da ih preselim preko puta reke onda slikam sa dronom i ubacim render u tu sliku.
Ali ne znam sta se dobija time kad to nije u planovima gradske uprave za urbanizaciju u ovom trenutku. To bi ostalo u domenu imaginarnog neostvarenog Beograda.
Kliknite za proširenje...
Ту и јесте проблем, што градска управа силује постојеће функционалне садржаје а игнорише нешто што стварно ружи обале града и стварно оградом одваја грађане од реке као што су грађевинска предузећа са шљункарама, цементним базама и паркинзима механизације дуж целе обале од топлане до старог железничког моста.
 
Evo ja se prijavljujem odmah da uradim urbanistički plan od toplane do železničkog mosta ako postoji politička volja za to.
 
Може то као идејно решење, па да се предложи градској управи? :) Тако је и БнВ почео.
 
spatiotecte je napisao(la):
Ja mislim da ovde vise vlada neki strah da je bolje da ostane ovako kajo jeste nego da se nesto menja iz straha da se to menja na gore.
U psihologiji postoji to stanje ne znam više kako se to zove.
Kliknite za proširenje...
Pre će biti zamena teza na delu, da se stručno izrazim. Napisah da sam za to da se Sajam ostavi ovakav kakav jeste, a da se prostor Marine Dorćol preuredi u kompleks Muzeja Nikole Tesle, pritom se ne izjašnjavajući o bloku 58, i ispade da imam strah od menjanja.

Da treba da se uredi obala od bloka 70 do Brankovog mosta, treba. I da se onda dobije jedna fina i uređena celina Savski blokovi - blok 18 - Ušće - Kej Oslobođenja - Gardoš. I to nije samo moje mišljenje.

Takođe sam ranije predlagao da se prostor koji trenutno pripada miliciji, a ne koristi se, u blizini NBG strane Brankovog mosta, pretvori u Muzej automobilizma i gradskog prevoza, gde bi se Muzej automobilizma, Muzej GSP - a i eksponati iz Muzeja NIT - a spojili u jedno, jer bi to koristilo svima, ali to nikoga svečano ne interesuje (mislim na gradske vlasti i upravnike pomenutih muzeja).

Dakle, nije da nisam za uređenje priobalja, već nisam za stambene komplekse duž celog poteza, kako se sada propagira kao jedino što može da spusti Beograd na reke, i da ako se to ne desi, da se Beograd nikada neće spustiti na reke, čak i da se sve obale srede i pretvore u pešake koridore (kejeve).
​
spatiotecte je napisao(la):
Ima Beograd puno da uči od ostalih evropskih gradova samo što je nekom poput tebe to jako teško objasniti jer ti uvek odgovaraš kontrom.
A mi generalno nismo nikad imali ni vrhunske urbaniste ni vizionarske arhitekte a po najmanje dobre političare.
Kliknite za proširenje...
To što ti nazivaš kontrom se stručno zove "imati mišljenje i stav". Objasnih u prethodnom delu posta šta to znači.

spatiotecte je napisao(la):
Jer u kontekstu da Beograd poseduje ogromne neizgradjene povrsine pored reke a to su alfa pozicije ogromne vrednosti, uopste nije pitanje da li će se graditi zgrade pored reke nego kakve ce se zgrade graditi pored reke, za 5, 20, 50 godina, nije bitno kad ali izgradiće se kad tad.
Kliknite za proširenje...
Ovime samo pokazuješ da ne vidiš ništa drugo osim prostora koji mora da bude profitabilan za mali broj ljudi i da se sve što bi bilo u javnom interesu građanstva, a da nije stanogradnja, smatra urbicidom, kasabom i sl.​
 
Ti si sve naveo primere postojećih objekata koje bi ti rehabilitovao, rekonstruisao, sto ne kazem da ne treba da se uradi, treba.

Ali u sustini nista novo ne bi izgradio.
To sto si predlozio je kap vode u moru i moze se meriti u promilima za grad velicine Beograda.
To ne predstavlja nikakvu relevantnu promenu koja bi promenila lice beogradskih obala na bolje.

Tako da ostajem pri stavu da se plašiš promena.

Ja se suprotno tvom stavu zalazem za gradnju objekata koji bi duboko promenili fizionomiju grada Beograda ali kvalitetnom arhitekturom.
Beograd ima nedostatak odredjenih stvari, kao sto nema dovoljno zgrada pored reke tako recimo nema trgova skoro pa uopste.

Beograd bi recimo za svoju velicinu trebao da ima 20 trgova, ali onih pravih.

Znaci sve je u balansu, izgraditi u gradu ono sto mu najvise nedostaje da bi se vratio u ravnotežu.
Beograd je u totalnom urbanom disbalansu na više nivoa, svi obalni pojasevi su užasni.
Previse livada i bezveznih zapustenih prostora imamo pored reke, koji će nam to?

Oslobodi se straha zgrada, one ne moraju biti zlo i leglo omraženih bogataša kriminalaca i prostituki.

Jedna stvar koja mene rastužuje je sto vidim da odredjen broj ljudi ovde na forumu doživljava zgrade kao nešto jako loše a taj strah postoji zbog ogromne količine mediokritetne novogradnje.

Zgrade inače mogu biti i lepe i korisne ako su projektovane na pravi način.
 
Poslednja izmena:
Нису спорне зграде, спорне су прво локације, затим урбанистички план истих, и на крају архитектура.
 
Naravno da grad mora da ima zgrade, ali, nije li na predmetnoj lokaciji mesto - sajamskim zgradama? OK, znamo, postojeće baš i ne odgovaraju savremenim sajamskim potrebama, ne bismo ih sad tako gradili - ali ne mogu li neke od njih da se prenamene, upravo za kulturne/sportske i ine potrebe, a da se na tom 'praznom prostoru' podignu savremene?

Kad smo kod praznog prostora, zar se decenijama ne zna da sajmu nedostaju hotel, ili čak hoteli, kao i savremen kongresni centar? Da bi ga takvi objekti učinili održivijim. Zna se. To sve npr. Novosadski sajam ima. Eto nam potrebnih zgrada.

Zašto sve to mora da se seli u Surčin, e da bi se ovde gradili stanovi? Koja je tu logika? Kako će to da se odrazi na poslovanje sajma, na održivost? U koliko gradova su sajamski prostori daleko izvan grada, a u koliko nisu? Zašto se centralna i metropolska ekonomska funkcija podređuje - stanovanju?

Ima li ta naša blentava zagledanost u Dubai kraja, i zašto pomagati blentavcima u tome?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh