Recimo da su u pravu navodi i stavovi da moderni sajmovi menjaju oblike i načine izvođenja i da više ne traže toliko otvorenog prostora kao pre (osim ako govorimo o izuzecima i unikatima, poput IDEXa)
U nekoj normalnoj zemlji, kulturna blaga bi se čuvala, i to ne sad, nego još ranije, na vreme, i skupljala koliko mogu, gde mogu, dok se jednog dana ne oslobode adekvatni prostori za njih.
Pa bismo tako
u zgradi nekadašnje Ložionice imali ovako nešto:
U jednoj od montažnih hala sajma bismo imali ovo:
U drugoj montažnoj hali bismo imali ovo:
Na jednom delu celokupnog ogromnog
otvorenog prostora Sajma bismo imali ovo:
U preostalim montažnim halama bi isto tako npr bio Muzej policije (imaju oni neku svoju postavku koju seljakaju i vade povremeno), Muzej grada Beograda (svakako bolje tu nego u onoj nesreći u Resavskoj), a pored njih u preostalim malim halama neki drugi kulturološki sadržaji, restorani, igraonice... Pa i omraženi mali samostalni trgovci i radnje, što da ne, kao do skora.
A u samim ''glavnim'' halama od Hale 4 (najjužnija) pa sve do Hale 3 (najsevernija) bi ostalo prostora da se održavaju svi drugi potrebni sajmovi. Sajam knjiga, sajam automobila, sajam komercijalnih vozila, Partner, sajam Poljoprivrede, itd itd itd... ima mesta više nego dovoljno.
Time bi svi ovi nabrojani muzeji dobili prostore kakve zaslužuju i čekaju već decenijama. Uz to bi postali i bolji, posećeniji i profitabilniji. Jer neverovali ili da, ne može da se pravi muzej u stambenoj zgradi ili u dvorištu bivše fabrike, pogotovu ne kada su ciljna grupa i strani turisti. Takođe bi bili profitabilniji jer kad god bi se pravio bilo kakav međunarodni sajam bilo čega, posetioci i izlagači sa istih bi rado u pauzama otišli da obiđu te muzeje okolo. I za kraj, Beograd bi postao nadaleko poznat po velikom muzejsko-rekreativnom kompleksu uz reku, u kome bi posetioci kupovinom neke grupne kolektivne karte, mogli da obiđu nekoliko muzeja i vide mnogobrojna srpska kulturna ili istorijska blaga. I Beograd bi time postao u svetu poznat po još nečemu osim po dobroj hrani, jeftinim damama i ludim pijančenjima i drogiranjima na splavovima. Zapravo bi imao da ponudi (još neki) kulturološki sadržaj, a ne da veći deo bude kičeraj, seljanija, bahanalisanje i štap-i-kanap istorija i kultura razbacana na 20 lokacija u sramotnim i presmešnim izvedbama i postavkama.
Umesto toga, mi od kulturološki vrednih građevina i eksponata u njima, imaćemo ovo:
ovo:
i ovo: