Beogradski Sajam

[astrodule]

Ova slika je bukvalno za Beograd ista kao ona za Nju Jork sa sljakerima na soliteru u izgradnji kako jedu.

 

[Beli zo]

 

[direktor]

 

[vucko]

SAJAM IDE U SURČIN​

* Šta će se dogoditi sa Sajmom?

Sajam će biti preseljen u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, u okviru manifestacije EKSPO 2027. Hala 1, koja je pod zaštitom, ostaje tamo gde je i danas i taj prostor biće pretvoren u kreativni centar, nešto poput Ložionice. Ali, to možemo da očekujemo tek za pet godina.

SVE O VELIKIM PLANOVIMA ZA BEOGRAD: Čučković o metrou, selidbi Sajma, Aerodromu, putevima...

DOK čekamo metro, kao rešenje saobraćajnih gužvi u Beogradu, glavni zadatak gradske vlasti je da postojeće prestoničke ulice "prodišu", odnosno postanu prohodnije. Zato nema većeg zadovoljstva od završavanja projekata koji vode tom cilju.

www.novosti.rs

 

[Дошљак]

Пражњење зграда за које ћемо после да смишљамо намену се наставља

 

[Bezaninac]

U neku ruku ovaj trend je očekivan.

Sajamske priredbe su u socijalizmu bile jednako zabavne i političke, koliko i privredne manifestacije, i predstavljale su platofrmu za popularisanje socijalističkog društvenog progresa i zabavu širokih narodnih masa. Sajam kod nas sada doživljava "profesionalizaciju" i sve manje okuplja puku znatiželjnu i dokonu publiku, koja zvera u štandove i ništa ne kupuje, a sve više postaje forum za susret i razmenu preduzetnika i firmi, što je otrpilike i prvobitna namena sajma - manifestacija okrenuta primarno privredi, a sekundarno potrošačima. To se ogleda u stabilnom padu broja prodatih ulaznica iz godine u godinu. Pošto više nije politički interesantan, niti toliko popularan, može da se gurne u njive i montažne objekte. Dragoceno zemljište u priobalju je samo veliki bonus. Nova svrha Hale 1 je najmanje bitna u celoj priči. Smislićemo nešto.

 

[roland]

I da je to istina, da Sajam ne mora da bude na sadašnjem mestu jer je smanjena posećenost sajamskih priredbi, zašto ne postoji neka analiza koja bi tačno utvrdila koliko je smanjena posećenost u odnosu na periode od pre 10, 20 i 30 godina. Nakon te analize bi onda trebalo napraviti studiju na koju lokaciju bi trebalo premestiti Sajam. U toj studiji bi bilo nekoliko lokacija koje bi trebalo da imaju dobru saobraćajnu povezanost i da je zemljište infrastrukturno opremljeno ili da može da se opremi bez nekog velikog troška. Ja sam siguran da bi ta studija pokazala da ima nekoliko lokacija u okolini Beograda koje bi bile bolje rešenje za novi Sajam nego predloženo rešenje u surčinskom polju. Naprimer, kod Ovče već postoji pruga i pančevački put koji ima 3+3 trake, tako da za tu lokaciju uopšte ne bi morala da se gradi dodatna saobraćajna infrastruktura kao što mora za predloženu lokaciju u surčinskom polju. Eto, već sam uštedeo državi bar 100 miliona evra.
Dalje, zašto bi moralo da se gradi stambeno naselje na lokaciji sadašnjeg Sajma, jel stvarno moramo svu obalu pored reke izgradimo sa soliterima od 20+ spratova? Nek mi neko nađe još neki grad u Evropi koji je u centru grada tako zagradio obale reka.

 

[mariks]

Iz mog iskustva posećenost je možda malo slabija jer je i ponuda slabija. Ranije je bilo mnogo više ponudjača i izlagača, sada ih je manje. Da li zbog politike sajma ili veće naplate mesta ne znam. Uzeću primer poslednjeg sajma automobila. Ovogodišnji je bio u 4 hale, nesredjene jer je sajam sredjivao prostor, i to u ponudi što je bilo je jedva popunilo prostor. Pre korone taj sajam je bio u 6 hala, dakle pored vezanih hala morao si da ideš i u halu 5 i u halu 9 gde su obično bili motori. Izlagači su sredjivali prostor tako da je sve bilo novo.

 

[Пантограф]

Не знам има ли у 2023. години смисла разматрати пословне резултате (да ли има излагача, посетилаца...) ДРУШТВЕНОГ ПРЕДУЗЕЋА (ДП - !!!) Београдски сајам.

 

[Igor]

Članak iz 2009. godine.

Beogradski sajam na prodaju

Na tenderu za Beogradski sajam koji je raspisan krajem prošle godine jedinu ponudu dostavio je konzorcijum italijanskog sajma Rimini i kompanije Verano. Javnost je tokom jučerašnjeg dana imala priliku da bude upoznata sa finansiskim delom ponude konzorcijuma za kupovinu 70% kapitala Beogradskog sajma. Agencija za privatizaciju je navela da je navedeni konzorcijum ponudio 1.8miliona evra za objekte čija površina iznosi 106241m2 kao i 22 hektara zemljišta u okviru koga se nalaze postojeći objekti sajamskog kompleksa kao i planiranu investiciju u iznosu od 35miliona evra u razvoj kompleksa.

Planovi konzorcijuma RImini Fiera i Verano Group su da od postojećih objekata zadrže tri najveće i najznačajnije hale od kojih je hala 1 svojevrstan urbanistički simbol grada koji je od nedavno stavljen pod zaštitu. Površina postojećih objekata koji bi ostali u funkciji je 24300m2 dok bi površina novoizgrađenih objekata iznosila 25700m2 čime bi izložbena površina ukupno iznosila 50000m2.

Povodom dostavljanja ponude na tenderu za kupovinu Beogradskog sajma predsednik upravnog odbora Sajma Rimini Lorenco Kanjoni izjavio je “Drago mi je da smo, posle dugo vremena, mnogo rada i opsežne analize situacije u Beogradu, njegovog rasta i potencijala razvoja, dostigli prvu ključnu prekretnicu u proceduri našeg uključivanja u privatizaciju Beogradskog sajma. Formulisali smo tendersku ponudu na najbolji mogući način, predstavili je i primetili da smo jedini ponuđači. Imajući u vidu šta smo sve učinili, napominjem da smo u jednom momentu, koji se odigrao dosta davno, već bili ubeđeni da idemo u dobrom smeru. Imamo veoma preciznu ideju kako bi Beogradski sajam mogao da se razvije i strukturno modernizuje; takođe, skicirali smo opšti izgled projekta, da bismo pokazali da je naš pristup krajnje pažljivo promišljen.“

Nadležne institucije imaju rok od mesec dana da daju svoje konačno i zvanično mišljenje o iskazanim namerama o razvoju kao i o finansiskoj ponudi koja je prezentovana.

Beobuild vam ovom prilikom prikazuje predloženo rešenje budućeg Beogradskog sajma prema viziji konzorcijuma Rimini & Verano.

 

[Дошљак]

Занимљиво како су многи планови из те деценије предвиђали опстанак железнице кроз град (насеље у лици, она глупа пасарела код бетон хале, петље моста на Ади, овај план за сајам).

 

[direktor]

Не знам има ли у 2023. години смисла разматрати пословне резултате (да ли има излагача, посетилаца...) ДРУШТВЕНОГ ПРЕДУЗЕЋА (ДП - !!!) Београдски сајам.

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PRIREĐIVANJE SAJMOVA I IZLOŽBI BEOGRADSKI SAJAM DOO BEOGRAD

Panto kratka provjera na apr prosto je nema društvenog preduzeća

 

[mariks]

Bilo je društveno pa je preimenovano.

 

[vranac]

I da je to istina, da Sajam ne mora da bude na sadašnjem mestu jer je smanjena posećenost sajamskih priredbi, zašto ne postoji neka analiza koja bi tačno utvrdila koliko je smanjena posećenost u odnosu na periode od pre 10, 20 i 30 godina. Nakon te analize bi onda trebalo napraviti studiju na koju lokaciju bi trebalo premestiti Sajam. U toj studiji bi bilo nekoliko lokacija koje bi trebalo da imaju dobru saobraćajnu povezanost i da je zemljište infrastrukturno opremljeno ili da može da se opremi bez nekog velikog troška. Ja sam siguran da bi ta studija pokazala da ima nekoliko lokacija u okolini Beograda koje bi bile bolje rešenje za novi Sajam nego predloženo rešenje u surčinskom polju. Naprimer, kod Ovče već postoji pruga i pančevački put koji ima 3+3 trake, tako da za tu lokaciju uopšte ne bi morala da se gradi dodatna saobraćajna infrastruktura kao što mora za predloženu lokaciju u surčinskom polju. Eto, već sam uštedeo državi bar 100 miliona evra.
Dalje, zašto bi moralo da se gradi stambeno naselje na lokaciji sadašnjeg Sajma, jel stvarno moramo svu obalu pored reke izgradimo sa soliterima od 20+ spratova? Nek mi neko nađe još neki grad u Evropi koji je u centru grada tako zagradio obale reka.

Mislim da je promašena tema da li je bolje u Ovči ili Surčinu. Zašto bi se uopšte pomerao igde Sajam. Šta će gradjani dobiti novim desetinama hiljada stambenih kvadrata uz reku i proširenjem zida prema Beogradu, osim dodatnog saobraćajnog haosa i dalje uzurpacije obale, i de facto nestanka Sajma za sve koji koriste javni prevoz. Da ne govorimo što će to zemljište sasvim sigurno biti ustupljeno besplatno BNV mafiji.

 

[Пантограф]

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PRIREĐIVANJE SAJMOVA I IZLOŽBI BEOGRADSKI SAJAM DOO BEOGRAD

Panto kratka provjera na apr prosto je nema društvenog preduzeća

Ko su vlasnici? Kad se prodavao Sajam, osim onda 2008/09, kad je propala prodaja?? I kome?

Edit: Našao sam, podržavljeni su 2021. Dotad su bili DP. Ovo je prošlo ispod radara!

Dakle, to je to, sad državna svojina ide Arapima. Sve je spremno.

 

[solecar]

Pitanje za sve. Da li ćete protestvovati na Sajmu kada dođe trenutak da se pojave bageri, ili je ovo što pišete ovde vaš maksimalni domet?

 

[Beki]

 

[Bulbulderac17]

Pitanje za sve. Da li ćete protestvovati na Sajmu kada dođe trenutak da se pojave bageri, ili je ovo što pišete ovde vaš maksimalni domet?

Ja hoću, sentimentalno sam vezan za ovaj sajam. Čak i ako ostave Halu1 samo.

 

[johnny_s]

Pitanje za sve. Da li ćete protestvovati na Sajmu kada dođe trenutak da se pojave bageri, ili je ovo što pišete ovde vaš maksimalni domet?

Ja hoću, a mislim da bi bilo dobro da protestujemo pre, jer kad dođu bageri manje su šanse da se nešto promeni (mada je možda veća medijska pokrivenost).

 

[solecar]

Možeš ti da protestvuješ i pre, ali to neće mnogo promeniti stvari. Naravno, to ne znači da treba čekati bagere, već da može i treba i sada vršiti pritisak, ali treba biti spreman i na to da će se bageri pojaviti tamo, a tada je ključno napraviti "frku", figurativno, kao što je bilo na drugim mestima.​

 

[vucko]

Srbija predstavlja kandidaturu za EXPO 2027: Koštala nas najmanje milion i po evra - Nova Ekonomija

Beograd i Srbija će danas u Parizu predstaviti kandidaturu za organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027.

novaekonomija.rs

 

[Beki]

 

[vucko]

U studiji zaštite životne sredine za metro liniju se jasno vidi namera da se iseli Sajam:

 

[Zuma]

Pa čitava ekonomska osnova programa partije na vlasti je da se brzo unovči sve što se može unovčiti, što u slučaju Beograda znači da se prvo prodaju ili komercijalizuju SVE Beogradske obale pošto je tu zemljište potencijalno najskuplje, pa je i profit najveći. Onda bi se, tobože, tim parama na duže staze podstakla privreda, pa bi zatim pare dolazile od nje. Međutim na te "duže staze" niko ozbiljno ne računa jer sumnjaju da će i tada biti na vlasti, a pogotovo sumnjaju koliko će uspeti u bitno komplikovanijem poslu od prodaje porodičnog nasleđa ispod cene (poznato je da ekonomija slabo uspeva u apsolutističkom poretku, jer traži slobodu i nezavisne institucije, a onda takav poredak nije moguć). To je dakle bio plan od početka (Beograd na Vodi je u partijskom programu spominjan još tokom prvih izbora) i on se dosledno sprovodi od tada. U prostornom planu BNV-a se već spominje iseljenje Sajma kao "mogućnost". Sve Beogradske obale su već žrtvovane. I desna obala Dunava i leva obala Dunava, a kasnije i leva obala Save. Ostaćemo bez SVIH obala i to mora da bude jasno već sada. Takozvana "šetališta" uz reku, "Promenade" i slično, su toliko suženi i u odnosu na ono što su bili, i u odnosu na savremene urbanističke koncepte uređenja gradskih obala u koje više niko ne sumnja, da je sasvim jasno da je njihova jedina stvarna svrha da dovedu mušterije u razne kafane i uslužne objekte na obali (da bi se mogli izdavati po visokoj ceni), a NE da imaju bilo koji drugu, stvarnu urbanističku svrhu kao deo velikog grada i njegovih nužnih funkcija. Zato i sajam mora da se iseli. Zemljište na obali im je isuviše važno.

I samo kao primer modernih shvatanja uloge vode i uopšte prirode u funkcionisanju velikog grada. U činjenicu da obale gradskih reka treba da budu u najmanju ruku široka, uglavnom slobodna, a poželjno i polu prirodna zona sa nizom funkcija više niko i ne sumnja. Sada su čak počela razmatranja kako vodu i prirodu učiniti delom i nekih sasvim običnih ulica jer je i to ispalo neophodno. Nismo stvoreni da živimo u betonu i to, uz pametan dizajn i kvalitetno rešenje javnog saobraćaja, može da se uradi. Čisto da vidite koliko ovo što se od Beogradskih obala radi nema blage veze sa poslednjih ... pa, bar 40 godina razvoja urbanizma. Ne moramo težiti ovome na slici, ali bar da obale velikih reka stvarno budu prostor na kome u najmanju ruku MOŽE DA STANE veći broj građana višemilionskog grada, jeste apsolutno neohodno. "Šetalište" od 3 slobodna metra je ruganje građanima.

Wageningen city, Netherlands

 

[Zuma]

Jedan od mnogih primera koje ćete lako naći na Internetu. Ovo je moderni pristup rečnim obalama u gradu. Jednostavi razlog, mada samo jedan od mnogih: U velikim gradovima živi previše ljudi. To je nužno zbog ekomskih razloga koji diktiraju dovoljno gusto pakovanje raznih neophodnih poslova i usluga. Međutim to je izrazito neprirodno stanje koje ima niz negativnih posledica čak i samo na ekonomiju, da ne spominjemo sve ostalo. Zbog toga je najefikasnije da se nešto različito od betona i asvalta napravi baš tamo gde ionako mora da postoji prekid u takvom ambijentu. Dakle na gradskim rekama i oko njih. Tu su najbolje prirodne predispozicije, najširi vidici, pristustvo vode, ima najviše Sunca, vazduha, najbolja je mikro klima, reke su ionako čvorišta gradskog sistema manjih zelenih povišina, itd, i pa je istovremeno i najlakše i najefikasnije (ekonomski) da se baš tamo ostavi veći slobodan prostor, a po mogućnosti i simulira deo prirode. Dakle negde mora, a pored reke su korisni efekti najveći i još je to najbolje (najefikasnije) iskorišćenje gradskog prostora.

Sivas Kızılırmak River Bank Development in Turkey