Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Tekst iz 2010

Panika zbog nasipa!
Žitelji Krnjače strahuju da bi njihovi domovi zbog gomile zemlje koju je neko nasuo duž Pančevačkog mosta mogli biti poplavljeni prilikom izlivanja Dunava. Vodoprivredna inspekcija utvrdila je na terenu da je "nikao" nasip dug 250 metara, ali nije zatekla radnike

Press se obratio i Javnom vodoprivrednom preduzeću "Srbijavode", gde su rekli da je za sve informacije o vodama na području grada sada nadležno preduzeće JVP "Beogradvode".

Nelegalni radovi?
- Zemlja je nasuta u dužini oko 250 metara duž Pančevačkog mosta. Kako na lice mesta nismo zatekli radnike koji nasipaju, kao ni mehanizaciju kojom se to čini, samo je zabeleženo koje su promene zapažene prilikom obilaska. U toku dana ćemo proveriti kod nadležnih javnih vodoprivrednih preduzeća, kako gradskih, tako i republičkih, da li je izdata dozvola za te radove. Interesovaćemo se i ko je investitor tih radova i da li ima sve potrebne dozvole za preduzete radove, odnosno da li je reč o nelegalnoj radnji. Više informacija o tome bićemo u prilici sutra da vam damo - rekla je Simićeva nakon obilaska.
Kako je naša zemlja potpisnica međunarodne Konvencije o zaštiti Dunava, Press je juče zatražio od Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije informacije i komentar u vezi sa pomenutim radovima. Iz tog ministarstva odgovor su obećali danas.

Ceo clanak iz 2010.

http://www.pressonline.rs/info/beograd/107917/panika-zbog-nasipa.html
 
Za nase uslove savet koji sledi je prilicno radikalan, ali treba videti nije li vreme i za dugorocniji nacin razmisljanja. Osnovni problem je sto je nas trenutni ideal - sve reke oivicene dobrim nasipima - ustvari recept za haos. Korita reka vec po samoj prirodi stvari, tj nacina na koji su stvorena, nisu dovoljna za svu vodu, samo za prosecnu kolicinu vode. To su, sto se prirode tice, samo "odvodni kanali", tj drenaza zemljista, a ne mesto gde sva voda koja moze da padne treba ili moze da se nalazi. Varjabilni deo ukupne kolicine vode je isuvise veliki da bi to bilo moguce bez bafera, tj podrucija koja se redovno plave i tako na sebe primaju viskove vode. Sto ima vise nasipa i manje plavljenja (tj ako je zapremina prostora koji bujicne vode mogu da zauzimaju manja), to je nivo vode unutar tih kanala nuzno sve visi, i to obicno drasticno visi. Moguce je praviti ogroman sistem jezera i manjih akomulacija koji na sebe primaju ove viskove. Nazalost to je previse skupo da bi se bas svuda radilo, a sve vise se postavlja pitanje koliko je pozeljno u ekoloskom smislu. Kad su u pitanju gradovi i druga vec urbanizovana teritorija, isuvise velike povrsine prepustene plavljenju ne dolaze u obzir, ali onda bar mora postojati sistem dovoljno velikih vodenih akomulacija koje po potrebi primaju sve viskove vode. Kombinacija sistema nasipa, promenljive stope osiguranja u namerno ostavljenom plavnom podruciju i akomulacionih jezera, bi medjutim mogla da funkcionise sasvim dobro. To bi verovatno na duzi rok bio i najbolji kompromis u ekonomskom smislu, ali bi nam usput obezbedio neka ionako potrebna ekoloska podrucija (naprimer posumljene delove) uz niske obale reke koje je bolje ne braniti. Nevolja je naravno da je vecina niskih oblasti uz reku odavno naseljena, pa je to lakse zamisliti nego ostvariti. Svejedno, izgleda da je doslo vreme da se NEKI dugorocni koncept mora napraviti.


ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА
ГОДИНА 2010. СВЕСКА XC - Бр . 1
ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 1999-2009 ГОДИНА - ХИДРОЛОШКА АНАЛИЗА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА
АНА МИЛАНОВИЋ, МАРКО УРОШЕВ, ДРАГАНА МИЛИЈАШЕВИЋ
...
Заштита од поплава

Заштита од поплава представља важан сегмент комплекса радова и мера везаних за управљање речним сливом . Током досадашњег развоја ове области водопривреде, на подручју Србије је превасходно примењиван принцип "борбе против поплава", који је подразумевао изградњу значајних и скупих инвестиционих објеката (бране, акумулације, насипи , регулација водотока, растеретни канали и др.), ради обезбеђења сигурности за људе и добра која се налазе у плавним зонама . Принцип "борбе против поплава" био је, до последњих деценија прошлог века најчешће примењиван и у свету, када је уведен нови - "живети са поплавама". Овај нови концепт тежи усаглашавању захтева "хумане" компоненте (заштите добара и људских живота) и "еколошке" компоненте (очување или поновно успостављање природних функција и ресурса плавног подручја) (Варга , С . и др. 2001). У САД-у је , на пример , 1968 г . покренут концепт да река "треба да дише" и да области плављене 20- годишњим водама не треба штитити, већ тек оне где се поплаве догађају ређе од тог периода. Како би спречили изградњу поред река у овим областима , Конгрес САД-а је донео Национални програм осигурања од поплава са различитим стопама осигурања у зависности од степена ризика од поплава . Агенција ФЕМА ( Федерална Агенција за опасности од елементарних непогода ) је урадила за САД карте зона хазарда од поплава са 100- годишњим водама . Осигурање је зависило од зоне где се објекти налазе . На тај начин је спречена и изградња објеката који би се налазили у зони 20- годишњих вода (Keller, E et al. 2008).
...

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350 ... 01093M.pdf
 
DAnas sclanak u stampanom izadanju blica o tominoj divljoj vikendici nije ga poplavilo ,jos nema na netu
 
Izgoreo splav "Džoker" na Savi
Novosti online | 30. maj 2014. 10:01 | Komentara: 0
Splav "Džoker" koji se nalazi u blizini Brankovog mosta zapalio se pola sata posle ponoći, nema povređenih

poz_620x0.jpg


http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... er-na-Savi

Radnik obezbeđenja ranjen ispred splava "Blaywatch"
Novosti online | 30. maj 2014. 09:39 | Komentara: 1
Nepoznati napadač pucao je na Roberta R. (27) iz vatrenog oružja i ranio ga u ruku

BLEJ_620x0.jpg


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hr ... -Blaywatch
 
Novi Beograd i obala Save ... bez splavova.

527679_445961215442991_1363316768_n.jpg


Sredina sedamdesetih, Ivo Eterović.
 
Na prethodnoj slici ste videli kako je zamišljan život u socijalističkoj Jugoslaviji.

A ovo je ambijent u kome se gradi sedište onoga što je trebalo da bude njen "mozak", Savezno Izvršno Veće. Ušće kao simbolično mesto susreta dve najveće Jugoslovenske reke ...

novi-beograd-siv-1948-gr.jpg
 
Ova zgrada mi je izuzetno interesantna i dopadljiva i pored svoje nefunkcionalnosti po pitanju nekih administrativnih sluzbi. Ne znam da li je vec neko predlagao, razmisljao na temu da se eventualno pretvori u muzej? Znam da je to trenutno finansijski neizvodljivo ali na duze staze...
 
Evo, slike iz prošle godine. Pravljena je da bude upečatljiva, pa je tako je i opremljena. Utisak je izuzetan. Noć muzeja počinje sutra. Preporučujem da se prijavite.

IMG_0179_resize.jpg


Usamljena zastava.

IMG_0181_resize.jpg

IMG_0184_resize.jpg

IMG_0185_resize.jpg


Sobe republika. Srpska soba.

IMG_0189_resize.jpg


Ovde slike definitivno nisu uobičajenih dimenzija.

IMG_0194_resize.jpg


U šta oni gledaju ...

IMG_0198_resize.jpg


... u luster ...

IMG_0199_resize.jpg


... iznad koga se u visinama nazire kupla :)

IMG_0206_resize.jpg


IMG_0204_resize.jpg

IMG_0210_resize.jpg
 
Postavi ove slike u temu o palti koja postoji na forumu
 
Kada misle da sklone džakove sa peskom i očiste, tj. dezinfikuju delove gde se već uveliko povukla voda?
 
Džakovi sa peskom i dalje nisu odneti sa šetališta duž obala Save i Dunava...
 
Nisu oprani ni donji nivoi setalista na savskom keju uz blokove. Jedini delovi koji su ocisceni su oni gde su vlasnici splavova/restorana ocistili zbog gostiju, dok su pojedini prekriveni zemljom. U visini 45 bloka je i jedan ponton prakticno nasukan na setaliste ili je bar bio do petka.
 
Kreativnim osobama vreće ne moraju biti sasvim beskorisne ili na smetnji. Mogu se upotrebiti i na druge načine. Recimo za privremeno krpljenje velikih rupa na putu. Kad se već neko potrudio ne samo da pesak donese nego ga još i lepo spakuje ... :)

IMG_7735_resize.jpg
 
Možda mala tvrđava za decu? Novi pesak za mačku? U sanduk za gašenje požara? Kućna rezerva za malterisanje? ...
 
Zuma":1ps4y8j8 je napisao(la):
Možda mala tvrđava za decu? Novi pesak za mačku? U sanduk za gašenje požara? Kućna rezerva za malterisanje? ...

Realno ni moja macka ne bi piskila u tom pesku, a tek deca da se igraju u njemu.
 
blok 45 donja staza, slikano prosle nedelje

img20140611200200894.jpg


img20140611200151376.jpg


edit: blok 45, sada videh gresku
 
spatiotecte":5zjuzds4 je napisao(la):
Zuma":5zjuzds4 je napisao(la):
Možda mala tvrđava za decu? Novi pesak za mačku? U sanduk za gašenje požara? Kućna rezerva za malterisanje? ...

Realno ni moja macka ne bi piskila u tom pesku, a tek deca da se igraju u njemu.

Pa sigurno ne ovaj iz rupe u kolovozu, nego su ovo predlozi kako korisnije upotrebiti onaj u džakovima koji su celi, ljudima već blizu kuća, i još uvek deo sada nepotrebnog nasipa. Pesak koji sam ja video da se sipa je izgledao savršeno čist. Pošto sumnjam da će sada plaćati gomile radnika da razvezuju ovolike džakove i ponovo skupljaju pesak na jednu gomilu, pitam se šta će uraditi sa njim, i može li se korisnije upotrebiti ako već nameravaju samo da ga negde bace. Slika je primer jedne takve ideje, ali primena za pesak u domaćinstvima sigurno ima još.
 
Ostaviće hiljade džakova da ih vetar nosi i truje prirodu. Odnosimo se prema svemu, kao da posle nas sve prestaje.


Japanese fans clean up mess after World Cup game

539x540_6b6b7d964a166036253c551237fe3a40.PNG
 
Jul...Avgust...Očas posla jesen... a jesenje kiše dižu vodostaj
pa se nastavlja još i zima... eto opet prolecnih poplava...
novi simbol grada... :laugh:
 
Evo jednog veoma pozitivnog primera. Dunavski kej na Dorćolu - ružičnjak u dužini od čak 500m na šetalištu/nasipu. Zasađen u aprilu, u maju zarastao (nadam se da je razlog zauzetost službi na daleko bitnijim zadacima), ali sada fino okopan i održavan:

2014-06-18-173015.jpg


2014-06-18-173022.jpg
 
Vrh