VREME, 3. MART 2011.
(odlomci)
VP "Beogradvode" ima 29 crpnih stanica na teritoriji grada. Da li je to dovoljno?
Crpne stanice su uglavnom u vezi sa odbranom u hidromelioracionim kasetama Pančevačkog rita, Obrenovca, Zemuna, Surčina, Novog Beograda i Makiškog polja. Kako taj broj crpnih stanica datira od pre 30 godina i više, sigurno je da ne možemo na pravi način održavati kanalsku mrežu i nivo podzemnih voda ovih područja. Pre svega zbog toga što je mnogim poljoprivrednim površinama promenjena namena u građevinsku površinu, ali bez pravih urbanističkih planova, dozvola i saglasnosti. Beograd se u poslednje tri decenije gotovo udvostručio, uticaj uspora Dunava se pojačao, a broj crpnih stanica ostao nepromenjen.
Često imamo pritužbe građana na nivoe podzemnih voda u Pančevačkom ritu. Međutim, zaboravljamo da je to prvenstveno bilo poljoprivredno zemljište, da je urbanizacija bila nekontrolisana, da je uveden vodovod, a da nema kanalizacije i sve fekalne i komunalne vode završavaju u našim kanalima bez ikakvog prečišćavanja i time dodatno devastiraju naš sistem koji je veoma star.
U narednim godinama, ulaganje u rekonstrukciju crpnih stanica, remedijaciju kanalske mreže i pravljenje novih biće prioritet od posebnog značaja. Na taj način će se višestruko unaprediti sistem odvođenja suvišnih voda i olakšati život našim sugrađanima.
Na teritoriji grada ima 189 bujičnih tokova. Koliko je Beograd zaštićen od njih?
Dugogodišnja minimalna ulaganja JVP "Srbijavoda" u odbranu od bujičnih vodotokova na teritoriji grada Beograda uslovila su da je najteže stanje upravo u ovoj oblasti. Samo tri akumulacije usporavaju poplavne talase na bujičnim tokovima. U saradnji sa Institutom za vodoprivredu "Jaroslav Černi" pokrenuli smo nekoliko projekata i eksperimentalnih ogleda. Paralelno sa tim, radi se tehnička dokumentacija za povećanje broja retenzija i akumulacija, koje bi usporile bujice i vodene stihije i kompenzovale njihovu razornu moć.
Kako štititi Pančevački rit?
U trenutku kada je projektovano stanje pravljeno za poljoprivredno zemljište (nivo podzemnih voda pola metra ispod površine, za građevinsko od 1,5 do dva metra ispod površine), a realno stanje na terenu je visoko urbanizovana zona, kada je neplanska gradnja velikih razmera, kada svakog sekunda vodovod isporuči 150 do 200 litara, kada se teren nasipa bez ikakvih dozvola i saglasnosti, kada sva voda komunalna i fekalna završava u našim melioracionim kanalima, gotovo je nemoguće braniti Pančevački rit. I pored svih ovih negativnih uslova, uz velike napore, stalno prisustvo na terenu i nekoliko puta veće ulaganje od naplate za odvodnjavanje, uspevamo da kontrolišemo nivo. Pančevački rit zahteva daleko veća ulaganja, ali je jedno preduzeće nemoćno i cela situacija zahteva angažovanje opštinskih, gradskih i državnih institucija da bi se situacija unapredila.
Koliku opasnost predstavlja Kolubara, a koliku Topčiderski potok?
S obzirom na svoj bujičarski karakter, obe reke predstavljaju potencijalno veliku opasnost za naselja koja se nalaze u plavnim zonama. Sliv Topčiderke bi trebalo u narednom periodu ukrotiti sa nekoliko retenzija ili akumulacija.
Na drugoj strani, reka Kolubara je produkt nekorektnog odnosa čoveka prema prirodi. Za potrebe površinskih kopova uglja, ona je nekoliko puta izmeštana, menjan joj je tok i sada vrlo često pokazuje svoje stihijske karakteristike i stvara velike probleme meštanima sela Poljane, Konatice i Draževac. Kolubara je najbolji pokazatelj kako neodgovorno i neekološko ponašanje može uništiti jednu reku. Na drugoj strani njen odgovor često može biti rušilački i sa katastrofalnim posledicama.
Zbog toga je važno u svim budućim radovima i intervencijama u prirodi pridržavati se osnovnih načela zaštite životne sredine i održivog razvoja, jer ovu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka. Zbog njih nemamo pravo da budemo nerazumni i bahati.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=979074
VREME, 3. MART 2011.
Ако и стигне до тамо.
