Za nase uslove savet koji sledi je prilicno radikalan, ali treba videti nije li vreme i za dugorocniji nacin razmisljanja. Osnovni problem je sto je nas trenutni ideal - sve reke oivicene dobrim nasipima - ustvari recept za haos. Korita reka vec po samoj prirodi stvari, tj nacina na koji su stvorena, nisu dovoljna za svu vodu, samo za prosecnu kolicinu vode. To su, sto se prirode tice, samo "odvodni kanali", tj drenaza zemljista, a ne mesto gde sva voda koja moze da padne treba ili moze da se nalazi. Varjabilni deo ukupne kolicine vode je isuvise veliki da bi to bilo moguce bez bafera, tj podrucija koja se redovno plave i tako na sebe primaju viskove vode. Sto ima vise nasipa i manje plavljenja (tj ako je zapremina prostora koji bujicne vode mogu da zauzimaju manja), to je nivo vode unutar tih kanala nuzno sve visi, i to obicno drasticno visi. Moguce je praviti ogroman sistem jezera i manjih akomulacija koji na sebe primaju ove viskove. Nazalost to je previse skupo da bi se bas svuda radilo, a sve vise se postavlja pitanje koliko je pozeljno u ekoloskom smislu. Kad su u pitanju gradovi i druga vec urbanizovana teritorija, isuvise velike povrsine prepustene plavljenju ne dolaze u obzir, ali onda bar mora postojati sistem dovoljno velikih vodenih akomulacija koje po potrebi primaju sve viskove vode. Kombinacija sistema nasipa, promenljive stope osiguranja u namerno ostavljenom plavnom podruciju i akomulacionih jezera, bi medjutim mogla da funkcionise sasvim dobro. To bi verovatno na duzi rok bio i najbolji kompromis u ekonomskom smislu, ali bi nam usput obezbedio neka ionako potrebna ekoloska podrucija (naprimer posumljene delove) uz niske obale reke koje je bolje ne braniti. Nevolja je naravno da je vecina niskih oblasti uz reku odavno naseljena, pa je to lakse zamisliti nego ostvariti. Svejedno, izgleda da je doslo vreme da se NEKI dugorocni koncept mora napraviti.
ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА
ГОДИНА 2010. СВЕСКА XC - Бр . 1
ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 1999-2009 ГОДИНА - ХИДРОЛОШКА АНАЛИЗА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА
АНА МИЛАНОВИЋ, МАРКО УРОШЕВ, ДРАГАНА МИЛИЈАШЕВИЋ
...
Заштита од поплава
Заштита од поплава представља важан сегмент комплекса радова и мера везаних за управљање речним сливом . Током досадашњег развоја ове области водопривреде, на подручју Србије је превасходно примењиван принцип "борбе против поплава", који је подразумевао изградњу значајних и скупих инвестиционих објеката (бране, акумулације, насипи , регулација водотока, растеретни канали и др.), ради обезбеђења сигурности за људе и добра која се налазе у плавним зонама . Принцип "борбе против поплава" био је, до последњих деценија прошлог века најчешће примењиван и у свету, када је уведен нови - "живети са поплавама". Овај нови концепт тежи усаглашавању захтева "хумане" компоненте (заштите добара и људских живота) и "еколошке" компоненте (очување или поновно успостављање природних функција и ресурса плавног подручја) (Варга , С . и др. 2001). У САД-у је , на пример , 1968 г . покренут концепт да река "треба да дише" и да области плављене 20- годишњим водама не треба штитити, већ тек оне где се поплаве догађају ређе од тог периода.
Како би спречили изградњу поред река у овим областима , Конгрес САД-а је донео Национални програм осигурања од поплава са различитим стопама осигурања у зависности од степена ризика од поплава . Агенција ФЕМА ( Федерална Агенција за опасности од елементарних непогода ) је урадила за САД карте зона хазарда од поплава са 100- годишњим водама . Осигурање је зависило од зоне где се објекти налазе . На тај начин је спречена и изградња објеката који би се налазили у зони 20- годишњих вода (Keller, E et al. 2008).
...
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350 ... 01093M.pdf
