Beogradske reke i priobalja
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.013
- Pohvaljen
- 24.175
Kako su Beograđani ranije koristili Savu
Ada Ciganlija 1950.godine
"Njegov veliki prijatelj Rastko Petrović, takođe omađijan rekom, ovako je opisao “ciganlijski” dan u avgustu 1932: 'Sudeći po svetu koji se kupa na Savi, izgleda da niko i ne napušta Beograd. Nedelja je veliki dan. Počne se kupanje ujutru pa se ruča dok se ne prsne od lubenica a onda se potrpa u jedan ogroman čamac (...) i vesla do jedne daleke ade, gde je plažica i gde se kupa jedinstveno. Tek se vratimo po sumraku i u devet se već drema. Ali to samo nedeljom. Da vidite kako izgleda onda Sava. Sa jedne druge obale čitavi narodi kupača, po četiri generacije zajedno u kostimima, u satinskim samo košuljama. I tako tačno šest kilometara. Beograd se ladi.'
U međuratnom razdoblju “jedinstveno” kupanje na savskoj obali obavljalo se u čak 18 kupališta na drvenim splavovima; među njima, po čuvenju i posećenosti, najpre u splavovima “Lepa Niverneza”, “Smiljevo”, kupalištu “Trninić” (kod “Bob kluba”), te u najvećem i najbolje opremljenom Opštinskom kupatilu sa pet bazena za neplivače, skakaonicama i 700 kabina. U zimskom periodu, savska i dunavska kupatila na splavovima bila bi rastavljana ili odvlačena u zimovnike, najčešće u rukavac kod Male Ciganlije. (...)
http://arh-enc-beograda.yolasite.com/odlomci1.php
Ada Ciganlija 1950.godine
"Njegov veliki prijatelj Rastko Petrović, takođe omađijan rekom, ovako je opisao “ciganlijski” dan u avgustu 1932: 'Sudeći po svetu koji se kupa na Savi, izgleda da niko i ne napušta Beograd. Nedelja je veliki dan. Počne se kupanje ujutru pa se ruča dok se ne prsne od lubenica a onda se potrpa u jedan ogroman čamac (...) i vesla do jedne daleke ade, gde je plažica i gde se kupa jedinstveno. Tek se vratimo po sumraku i u devet se već drema. Ali to samo nedeljom. Da vidite kako izgleda onda Sava. Sa jedne druge obale čitavi narodi kupača, po četiri generacije zajedno u kostimima, u satinskim samo košuljama. I tako tačno šest kilometara. Beograd se ladi.'
U međuratnom razdoblju “jedinstveno” kupanje na savskoj obali obavljalo se u čak 18 kupališta na drvenim splavovima; među njima, po čuvenju i posećenosti, najpre u splavovima “Lepa Niverneza”, “Smiljevo”, kupalištu “Trninić” (kod “Bob kluba”), te u najvećem i najbolje opremljenom Opštinskom kupatilu sa pet bazena za neplivače, skakaonicama i 700 kabina. U zimskom periodu, savska i dunavska kupatila na splavovima bila bi rastavljana ili odvlačena u zimovnike, najčešće u rukavac kod Male Ciganlije. (...)
http://arh-enc-beograda.yolasite.com/odlomci1.php
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.013
- Pohvaljen
- 24.175
Кошава откачила сплав „Лукас”
објављено: 01.02.2014.
Угоститељски објекат на води који је јуче ујутру око 5.30 сати ветар померио са локације на којој је усидрен оштетио још два сплава привезана низводно на потезу између Бранковог моста и Ушћа, на левој обали Саве
Сплав „Лукас” који је до јуче у 5.30 часова био усидрен на на левој обали Саве, између Бранковог моста и Ушћа, под налетима јаке кошаве откачио се са везишта и оштетио два сплава која су му се нашла на низводном путу. „Лукас” је плутао низ реку више од 100 метара и прво је ударио у један крај суседних „Кариба” који су се под ударом делимично откачили од приобаља. Зауставио се тек када је налетео на сплав „Драгстор”, у склопу којег је и клуб „Плеј”, и померио га десетак метара низводно, одваливши пешачки мостић овог угоститељског објекта.
Незваничне информације са места незгоде указују на то да је „Лукас” био слабо привезан за обалоутврду и да су, услед јаког ветра, сајле које су га држале попустиле. На делу реке где се налазио овај сплав јуче је остала само допола потопљена пешачка стаза.
– На место незгоде изашле су екипе Лучке капетаније, Речне полиције, „Београдвода”, Управе за ванредне ситуације и наш ватрогасни брод како би у први мах осигурао сплавове. Дошле су и екипе „Електродистрибуције”, како би искључиле струју, пошто су покидани напојни каблови ка тим сплавовима. „Лукас” јесте оштетио сплавове, али обалоутврда је остала нетакнута – каже Раде Милошевић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду, и истиче да још није познато колика је штета.
Да би се сплавови боље обезбедили, ангажовано је и предузеће „Иван Милутиновић” које је послало велики тегљач.
Како је рекао Видоје Бајић, шеф Лучке капетаније Београд, за сада нема опасности да се сплавови поново откаче.
– Они су обезбеђени додатним сидрима, чврсто су везани шорпањима за обале, а неки од њих и ланцима. Наши инспектори су због овог ветра обишли сплавове, али апелујемо на власнике да превентивно обрате пажњу на своје објекте и додатно их обезбеде – истиче Бајић.
Апел власницима упутиле су и ЈВП „Београдводе” и град, а начелник „Чворишта” Дарко Главаш навео је да је ЈКП „Београдски водовод и канализација” ангажовало и брод „Топчидерку” како би се помогло да се оштећени објекти осигурају.
Срећа да није „Колос”
Милош Миловановић, директор ЈВП „Београдводе”, подсетио је да је сплав „Лукас” много мањих димензија него „Колос”, који је град Београд прошле године померио с тадашњег места.
– Да је такав објекат остао на претходној локацији, сад бисмо имали много већи проблем. Намера надлежних је да се што пре створи безбедносна регулатива која ће важити за све пловне објекте. У међувремену, власници објеката морају поштовати обавезу редовне безбедносне контроле – рекао је Миловановић.
(Фото Р. Крстинић)
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... as.sr.html
објављено: 01.02.2014.
Угоститељски објекат на води који је јуче ујутру око 5.30 сати ветар померио са локације на којој је усидрен оштетио још два сплава привезана низводно на потезу између Бранковог моста и Ушћа, на левој обали Саве
Сплав „Лукас” који је до јуче у 5.30 часова био усидрен на на левој обали Саве, између Бранковог моста и Ушћа, под налетима јаке кошаве откачио се са везишта и оштетио два сплава која су му се нашла на низводном путу. „Лукас” је плутао низ реку више од 100 метара и прво је ударио у један крај суседних „Кариба” који су се под ударом делимично откачили од приобаља. Зауставио се тек када је налетео на сплав „Драгстор”, у склопу којег је и клуб „Плеј”, и померио га десетак метара низводно, одваливши пешачки мостић овог угоститељског објекта.
Незваничне информације са места незгоде указују на то да је „Лукас” био слабо привезан за обалоутврду и да су, услед јаког ветра, сајле које су га држале попустиле. На делу реке где се налазио овај сплав јуче је остала само допола потопљена пешачка стаза.
– На место незгоде изашле су екипе Лучке капетаније, Речне полиције, „Београдвода”, Управе за ванредне ситуације и наш ватрогасни брод како би у први мах осигурао сплавове. Дошле су и екипе „Електродистрибуције”, како би искључиле струју, пошто су покидани напојни каблови ка тим сплавовима. „Лукас” јесте оштетио сплавове, али обалоутврда је остала нетакнута – каже Раде Милошевић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду, и истиче да још није познато колика је штета.
Да би се сплавови боље обезбедили, ангажовано је и предузеће „Иван Милутиновић” које је послало велики тегљач.
Како је рекао Видоје Бајић, шеф Лучке капетаније Београд, за сада нема опасности да се сплавови поново откаче.
– Они су обезбеђени додатним сидрима, чврсто су везани шорпањима за обале, а неки од њих и ланцима. Наши инспектори су због овог ветра обишли сплавове, али апелујемо на власнике да превентивно обрате пажњу на своје објекте и додатно их обезбеде – истиче Бајић.
Апел власницима упутиле су и ЈВП „Београдводе” и град, а начелник „Чворишта” Дарко Главаш навео је да је ЈКП „Београдски водовод и канализација” ангажовало и брод „Топчидерку” како би се помогло да се оштећени објекти осигурају.
Срећа да није „Колос”
Милош Миловановић, директор ЈВП „Београдводе”, подсетио је да је сплав „Лукас” много мањих димензија него „Колос”, који је град Београд прошле године померио с тадашњег места.
– Да је такав објекат остао на претходној локацији, сад бисмо имали много већи проблем. Намера надлежних је да се што пре створи безбедносна регулатива која ће важити за све пловне објекте. У међувремену, власници објеката морају поштовати обавезу редовне безбедносне контроле – рекао је Миловановић.
(Фото Р. Крстинић)
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... as.sr.html
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.013
- Pohvaljen
- 24.175
To je jato koje već dugo dolazi na Zemunski kej. Ima između 40 i 50 labudova. Deca ih hrane i oko njih je uvek gužva. Ponekad im se pridruže i golubovi i galebovi, pa nastane pravi haos. Pogotovo ako se pojavi neki kućni ljubimac koji nije siguran šta bi sad trebalo da radi. Fotke su od 13. februara, ali nešto slično možete videti svaki dan.
Bivis
Higher intermediate
Samo bi trebalo naglasiti da se ne bi smelo davati hleb labudovima jer može biti štetno za njih, ako već hoćete da ih hranite dajte im kukuruz ili semenke.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.551
- Pohvaljen
- 17.710
Od kada su postavljene, pitao sam se do kada će izdržati "Đilasove" barijere i ivičnjaci na Savskom keju.
Namerno ih zovem "Đilasove" jer je čovek za samo 7 dana rešio decenijski problem automobila na uređenim šetalištima.
Ovo nema veze sa kampanjom, nisam pristalica DS i Dragana Đilasa, ali neke stvari jednostavno treba reći.
A danas:
Evo lepog "zicera" za sve partije u kampanji - treba popraviti 3 metra duplog ivičnjaka.
Namerno ih zovem "Đilasove" jer je čovek za samo 7 dana rešio decenijski problem automobila na uređenim šetalištima.
Ovo nema veze sa kampanjom, nisam pristalica DS i Dragana Đilasa, ali neke stvari jednostavno treba reći.
A danas:
Evo lepog "zicera" za sve partije u kampanji - treba popraviti 3 metra duplog ivičnjaka.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 36.783
- Pohvaljen
- 38.426
A da neko prijavi komunalnoj inspekciji ili posalje blicu recimo posto nisam u bg Relja mozes li oznaciti na bingu lokaciju pa mogu prijaviti kad dodjem u bg ,ako neko od forumasa ne prijavi do tad stavi u temu prijave gradskim sluzbama
da, ovako je vec par meseci, imam neke slike kada je bio sneg pre mesec dana, tada su bas napravili kaljugu. Ali nije ni cudno kada je u procesu podizanja ivicnjaka, deo keja koji se nalazi u visini bloka 70A, nekim cudom izuzet i "proglasen" slobodnim za parkiranje na keju i zelenim povrsinama, iako se isto radi o uredjenom keju. Verovatno vlasnik i korisnici marine su malo objasnili da je to "njihov" deo keja.
I do cega dovodi ljudski nemar na svim rekama/jezerima
Alge zapretile i kanjonu Uvca
Četvrtak, 27. 02. 2014.|08:43 | Izvor: Novosti
Ako se hitno ne preduzmu mere, Uvačko jezero će za nekoliko godina biti mrtva voda! Da ovo strahovanje zaposlenih u Specijalnom rezervatu prirode "Uvac" nije bez osnova, potvrđuju i preliminarni rezultati ispitivanja kvaliteta vode akumulacije Uvačkog jezera, koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Rezultati, u koje su i "Novosti" imale uvid, pokazuju da je voda u ovom jezeru treće i četvrte, a na nekim mestima i pete kategorije!
Zbog stanja Uvačkog jezera i prelivanja njegovih voda strepi se i za sudbinu dva nizvodna, Zlatarskog i Radoinjskog. Još davne 1979. godine sliv Uvca je proglašen za izvorište prvog ranga, a predviđeno je da se voda iz Zlatarskog jezera prebacuje u rzavski sistem za buduće snabdevanje Šumadije i Beograda pijaćom vodom, dok se vodom iz Radoinjskog jezera već snadbevaju žitelji Priboja, posle prerade u postrojenjima na Jarmovcu.
- To što je voda u Uvačkom jezeru treće i četvrte kategorije znači da je problem sličan onom u Vrutcima i da ova voda leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje - upozorava Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.
- Osim što je posledica klimatskih promena i vremena gradnje brane, odnosno neobavljenog čišćenja i remedijacije, za stanje vode Uvačkog jezera najodgovorniji je čovek! Kako "Novosti" saznaju sa terena, vode Uvačkog jezera ugrožene su mnogobrojnim divljim deponijama kako na obalama jezara tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i "donose" najviše otpadnih voda. Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, koriste se motorni čamci, a u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, čak i hoteli. Pitamo se samo gde idu otpadne vode iz svih tih objekata na vodozahvatu prve kategorije?U Rezervatu "Uvac" dodaju da su problematične i kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj. Ovaj ljudski nemar, nebriga i nepoštovanje sanitarnih propisa, kažu, izazivaju eutrofizaciju vode (najvidljivija posledica je takozvano cvetanje vode), pa dolazi do prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, što se negativno odražava na vodeni živi svet i kvalitet vode.
Iako je ovaj proces, zasad, zaobišao Zlatarsko jezero, gde je voda druge kategorije, stručnjake zabrinjava izveštaj biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine o "masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja". U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru "konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke". Iako, u suštini, vodama čine dobro, ako se prenamnože izazivaju eutrofizaciju vode. Na Radoinjskom jezeru, sudeći po izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu nekoliko načina čišćenja akumulacije, čak i njenog mulja.
- Naš zadatak je da o ovim rezultatima ispitivanja kvaliteta voda obavestimo one koji upravljaju vodama, one koji brinu o kvalitetu vode za piće i one koji upravljaju akumulacijama, a na nadležnima je da sistemski regulišu pitanje otpadnih voda, divljih deponija, bespravno izgrađenih objekata na obalama jezera, pecanja i kupanja tokom leta - objašnjava Filip Radović, direktor Agencije.
- Neophodno je, dakle, pojačati rad sanitarnih inspekcija i nadležnih u lokalnim samoupravama, ali i podizati svest građana o posledicama zagađenja životne sredine oko ovako važnih vodozahvata. Za saniranje stanja svih voda u našoj zemlji potrebno je više od 10 i po milijardi evra, a raspolaže se sa svega nekoliko milijardi dinara, zato je savest i odgovornost građana presudna za očuvanje voda kao resursa 21. veka. Verovali ili ne, ali i u najdemokratskijim zemljama, gde je ekološka svest građana mnogo veća nego u Srbiji, vodozahvati ovako visoke važnosti ograđeni su žicom kroz koju se propušta visokonaponska struja.
Sistemi za prečišćavanje
Na pitanje da li su žitelji Priboja ugroženi s obzirom na to da se snabdevaju pijaćom vodom iz Radoinjskog jezera, Radović i Lekić odgovaraju da se voda u postrojenjima prečišćava različitim tehnologijama i da je prečišćavanje bolje ukoliko se postrojenja redovno remontuju ili ako su, što je poželjnije, ugrađivani novi visokotehnološki sistemi za prečišćavanje
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 27.2.2014.)
Alge zapretile i kanjonu Uvca
Četvrtak, 27. 02. 2014.|08:43 | Izvor: Novosti
Ako se hitno ne preduzmu mere, Uvačko jezero će za nekoliko godina biti mrtva voda! Da ovo strahovanje zaposlenih u Specijalnom rezervatu prirode "Uvac" nije bez osnova, potvrđuju i preliminarni rezultati ispitivanja kvaliteta vode akumulacije Uvačkog jezera, koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Rezultati, u koje su i "Novosti" imale uvid, pokazuju da je voda u ovom jezeru treće i četvrte, a na nekim mestima i pete kategorije!
Zbog stanja Uvačkog jezera i prelivanja njegovih voda strepi se i za sudbinu dva nizvodna, Zlatarskog i Radoinjskog. Još davne 1979. godine sliv Uvca je proglašen za izvorište prvog ranga, a predviđeno je da se voda iz Zlatarskog jezera prebacuje u rzavski sistem za buduće snabdevanje Šumadije i Beograda pijaćom vodom, dok se vodom iz Radoinjskog jezera već snadbevaju žitelji Priboja, posle prerade u postrojenjima na Jarmovcu.
- To što je voda u Uvačkom jezeru treće i četvrte kategorije znači da je problem sličan onom u Vrutcima i da ova voda leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje - upozorava Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.
- Osim što je posledica klimatskih promena i vremena gradnje brane, odnosno neobavljenog čišćenja i remedijacije, za stanje vode Uvačkog jezera najodgovorniji je čovek! Kako "Novosti" saznaju sa terena, vode Uvačkog jezera ugrožene su mnogobrojnim divljim deponijama kako na obalama jezara tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i "donose" najviše otpadnih voda. Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, koriste se motorni čamci, a u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, čak i hoteli. Pitamo se samo gde idu otpadne vode iz svih tih objekata na vodozahvatu prve kategorije?U Rezervatu "Uvac" dodaju da su problematične i kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj. Ovaj ljudski nemar, nebriga i nepoštovanje sanitarnih propisa, kažu, izazivaju eutrofizaciju vode (najvidljivija posledica je takozvano cvetanje vode), pa dolazi do prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, što se negativno odražava na vodeni živi svet i kvalitet vode.
Iako je ovaj proces, zasad, zaobišao Zlatarsko jezero, gde je voda druge kategorije, stručnjake zabrinjava izveštaj biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine o "masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja". U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru "konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke". Iako, u suštini, vodama čine dobro, ako se prenamnože izazivaju eutrofizaciju vode. Na Radoinjskom jezeru, sudeći po izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu nekoliko načina čišćenja akumulacije, čak i njenog mulja.
- Naš zadatak je da o ovim rezultatima ispitivanja kvaliteta voda obavestimo one koji upravljaju vodama, one koji brinu o kvalitetu vode za piće i one koji upravljaju akumulacijama, a na nadležnima je da sistemski regulišu pitanje otpadnih voda, divljih deponija, bespravno izgrađenih objekata na obalama jezera, pecanja i kupanja tokom leta - objašnjava Filip Radović, direktor Agencije.
- Neophodno je, dakle, pojačati rad sanitarnih inspekcija i nadležnih u lokalnim samoupravama, ali i podizati svest građana o posledicama zagađenja životne sredine oko ovako važnih vodozahvata. Za saniranje stanja svih voda u našoj zemlji potrebno je više od 10 i po milijardi evra, a raspolaže se sa svega nekoliko milijardi dinara, zato je savest i odgovornost građana presudna za očuvanje voda kao resursa 21. veka. Verovali ili ne, ali i u najdemokratskijim zemljama, gde je ekološka svest građana mnogo veća nego u Srbiji, vodozahvati ovako visoke važnosti ograđeni su žicom kroz koju se propušta visokonaponska struja.
Sistemi za prečišćavanje
Na pitanje da li su žitelji Priboja ugroženi s obzirom na to da se snabdevaju pijaćom vodom iz Radoinjskog jezera, Radović i Lekić odgovaraju da se voda u postrojenjima prečišćava različitim tehnologijama i da je prečišćavanje bolje ukoliko se postrojenja redovno remontuju ili ako su, što je poželjnije, ugrađivani novi visokotehnološki sistemi za prečišćavanje
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 27.2.2014.)
i dalje nije o Beogradskim rekama, ali isti problem divlje gradnje. Izvor: Politka
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/D ... ce.sr.html
Крагујевац – На обалама гружанске акумулације, са које се водом за пиће снабдева око 300.000 становника Крагујевца и околних општина, у последњих десетак година изграђено је више од 200 нелегалних објеката (викендица, кућа од чврстог материјала, рибарских понтона).
Наочиглед државе, која ништа није чинила да заустави захукталу дивљу градњу, објекти су ницали чак и у зони санитарне заштите, где је законом забрањена градња. Надлежни су реаговали тек недавно, после акцидента на ужичкој акумулацији, због којег су житељи тог града у западној Србији месецима пили воду из цистерни.
Да се Крагујевцу и околним општинама не би десило „Ужице”, овдашње Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација” било је принуђено да позове републичке санитарне и инспекторе за заштиту животне средине.
На јучерашњој конференцији за новинаре у овом предузећу речено је да су извештаји већ упућени ресорним министарствима, али је, такође, упозорено да је рушење нелегалних објеката, који угрожавају екосистем језера и загађују воду, још увек под знаком питања. Великим делом и због несавесног односа највиших државних функционера.
– Годинама смо захтевали да држава реагује, обратили смо се свим надлежним органима, али је учинак изостао. Тек после загађења ужичке акумулације направљен је први корак, инспектори су сагледали ситуацију, али је питање шта ће се убудуће дешавати, хоће ли нелегални објекти бити порушени ако се зна да међу власницима кућа на језеру има чак и највиших државних функционера – изјавио је директор крагујевачког „Водовода” Обрен Ћетковић, алудирајући на руководеће људе у Министарству за грађевинарство и урбанизам.
Проблем дивље градње, како је речено, последица је и опште конфузије која влада у домену ингеренција.
Наиме, акумулацијом „Гружа” газдује крагујевачки „Водовод”, али се истоимено језеро налази на територији општине Кнић. Тамошња локална управа својевремено је донела 28 решења о уклањању нелегалних објеката, али је акција изостала зато што ова мала и сиромашна варошица не располаже адекватном грађевинском механизацијом.
По различитим основама, проблемима на овој и сличним акумулацијама баве се министарства за енергетику и животну средину, грађевинарства, здравља, а улога Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе” је, у најмању руку, нејасна, имајући у виду да је на самој обали Гружанског језера никло етносело са петнаестак кућица за риболовце.
– То село се простире и на 10 ари државног земљишта на којем је „Водовод” уписан као корисник. Против власника смо поднели тужбу, али је пресуда била ослобађајућа, пошто је предмет застарео, не нашом кривицом. Не желим да коментаришем рад наших правосудних органа, али овакве одлуке могу да подстакну дивљу градњу, која је ионако узела маха – изјавио је директор Ћетковић.
Дивља градња није, међутим, једини проблем са којим се суочава крагујевачки „Водовод”, будући да пољопривредни произвођачи на територији книћанске општине без икаквих ограничења користе хемијска средства за третман усева на њивама и баштама које се простиру до самог језера. Бројне штале и кокошињци додатно отежавају ситуацију, пошто штетне материје, кроз земљиште, лако доспевају у воду. Скупљи процес пречишћавања одражава се и на цену пијаће воде, која у Крагујевцу износи 63,10 динара по кубику, што је четрдесетак динара више него, на пример, у Јагодини.
Без обзира што Крагујевац има алтернативна решења, као што су језеро у Грошници и моравски систем, гружанска акумулација је, ипак, главни извор здраве пијаће воде. Имајући то у виду, „Водовод” је пре пар година сачинио план ограђивања језера, али је иницијатива пропала, јер држава није обезбедила око 20 милиона динара потребних за реализацију тог пројекта. Тако је акумулација „Гружа” за дужи низ година препуштена „дивљим градитељима”, што нас све враћа на почетак приче, чији је епилог неизвестан.
Бране Карталовић
објављено: 06.03.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/D ... ce.sr.html
Крагујевац – На обалама гружанске акумулације, са које се водом за пиће снабдева око 300.000 становника Крагујевца и околних општина, у последњих десетак година изграђено је више од 200 нелегалних објеката (викендица, кућа од чврстог материјала, рибарских понтона).
Наочиглед државе, која ништа није чинила да заустави захукталу дивљу градњу, објекти су ницали чак и у зони санитарне заштите, где је законом забрањена градња. Надлежни су реаговали тек недавно, после акцидента на ужичкој акумулацији, због којег су житељи тог града у западној Србији месецима пили воду из цистерни.
Да се Крагујевцу и околним општинама не би десило „Ужице”, овдашње Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација” било је принуђено да позове републичке санитарне и инспекторе за заштиту животне средине.
На јучерашњој конференцији за новинаре у овом предузећу речено је да су извештаји већ упућени ресорним министарствима, али је, такође, упозорено да је рушење нелегалних објеката, који угрожавају екосистем језера и загађују воду, још увек под знаком питања. Великим делом и због несавесног односа највиших државних функционера.
– Годинама смо захтевали да држава реагује, обратили смо се свим надлежним органима, али је учинак изостао. Тек после загађења ужичке акумулације направљен је први корак, инспектори су сагледали ситуацију, али је питање шта ће се убудуће дешавати, хоће ли нелегални објекти бити порушени ако се зна да међу власницима кућа на језеру има чак и највиших државних функционера – изјавио је директор крагујевачког „Водовода” Обрен Ћетковић, алудирајући на руководеће људе у Министарству за грађевинарство и урбанизам.
Проблем дивље градње, како је речено, последица је и опште конфузије која влада у домену ингеренција.
Наиме, акумулацијом „Гружа” газдује крагујевачки „Водовод”, али се истоимено језеро налази на територији општине Кнић. Тамошња локална управа својевремено је донела 28 решења о уклањању нелегалних објеката, али је акција изостала зато што ова мала и сиромашна варошица не располаже адекватном грађевинском механизацијом.
По различитим основама, проблемима на овој и сличним акумулацијама баве се министарства за енергетику и животну средину, грађевинарства, здравља, а улога Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе” је, у најмању руку, нејасна, имајући у виду да је на самој обали Гружанског језера никло етносело са петнаестак кућица за риболовце.
– То село се простире и на 10 ари државног земљишта на којем је „Водовод” уписан као корисник. Против власника смо поднели тужбу, али је пресуда била ослобађајућа, пошто је предмет застарео, не нашом кривицом. Не желим да коментаришем рад наших правосудних органа, али овакве одлуке могу да подстакну дивљу градњу, која је ионако узела маха – изјавио је директор Ћетковић.
Дивља градња није, међутим, једини проблем са којим се суочава крагујевачки „Водовод”, будући да пољопривредни произвођачи на територији книћанске општине без икаквих ограничења користе хемијска средства за третман усева на њивама и баштама које се простиру до самог језера. Бројне штале и кокошињци додатно отежавају ситуацију, пошто штетне материје, кроз земљиште, лако доспевају у воду. Скупљи процес пречишћавања одражава се и на цену пијаће воде, која у Крагујевцу износи 63,10 динара по кубику, што је четрдесетак динара више него, на пример, у Јагодини.
Без обзира што Крагујевац има алтернативна решења, као што су језеро у Грошници и моравски систем, гружанска акумулација је, ипак, главни извор здраве пијаће воде. Имајући то у виду, „Водовод” је пре пар година сачинио план ограђивања језера, али је иницијатива пропала, јер држава није обезбедила око 20 милиона динара потребних за реализацију тог пројекта. Тако је акумулација „Гружа” за дужи низ година препуштена „дивљим градитељима”, што нас све враћа на почетак приче, чији је епилог неизвестан.
Бране Карталовић
објављено: 06.03.2014.
cenzura
Intermediate
RUGLO BEOGRADA
i dalje nepromenjeno stanje priobalja od mosta Gazela do Starog sasvkog mosta, slikano u sub 1.3.2014.
i dalje nepromenjeno stanje priobalja od mosta Gazela do Starog sasvkog mosta, slikano u sub 1.3.2014.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.224
- Pohvaljen
- 5.064
cenzura, + 1 
Vrlo lepa foto-reportaža,
Lepo se vidi da bez obzira na dužinu boravka brodova
nema ružnih i smrdljivih nanosa mulja kao kod splavova.
Uredbom naterati rečne ugostitelje da splavove zamene brodovima
jer ogromne su razlike sa estetske, bezbednosne, i ekološke strane.
Vrlo lepa foto-reportaža,
Lepo se vidi da bez obzira na dužinu boravka brodova
nema ružnih i smrdljivih nanosa mulja kao kod splavova.
Uredbom naterati rečne ugostitelje da splavove zamene brodovima
jer ogromne su razlike sa estetske, bezbednosne, i ekološke strane.
