Beogradske reke i priobalja

[boca-ica]

Primeri slicica su neprimereni
jer velika je razlika u problematci, pristupu i mnogim dr.
pri uredjivanju obale mora
pri urdjivanju obalA reke

 

[Zuma]

Razlika između jedne visoke zgrade na obali i mnogo njih je samo u meri, u stepenu u kojem one ometaju organsku vezu ostatka grada i obale, ne u vrsti ometanja koje predstavlja svaka od njih. Nisam ni mislio da u Beogradu postoji opasnost da se napravi ovakav zid. Slika je dobra zato što svima jasno pokazuje VRSTU problema sa visokim zgradama na takvom mestu, što je mnogo teže uočiti ako je samo jedna u pitanju, iako i tada svaka od njih generiše potpuno isti problem u meri u kojoj svaka od njih može tome da doprinese. Zbog prednosti koje uživa jedna jedina zgrada, veoma mnogo zgrada u nizu iza nje su lišene bilo kog dela tih prednosti. To nije optimalno projektovanje. U našem slučaju je kontraverzan i sadržaj koji se unosi na obalu. Gigantski poslovni centar na obali reke? Prodavnice namenjene masovnom snabdevanju? Kakve to veze ima sa obalom reke? Time se na najkritičnije i veoma osetljivo mesto silom ubacuje mnoštvo novih, nepovezanih sadržaja, ogroman dodatni automobilski saobraćaj, zagađenje i puno novih ljudi koji tu ne dolaze zbog prednosti obale i zbog reke, nego zbog obavljanja drugih, nepovezanih poslova. Pošto oni inače ne bi bili na tom mestu, tim ubacivanjem ste napravili dodatnu branu, dodatno ste razdvojili grad od njegovih obala na ISTI način kao što soliteri na obali vizuelno i fizički razdvajaju grad od obale. Ovo jeste građevinska lokacija, ali je ona VEĆ ispunjena Hotelom Jugoslavija. Što je VEĆ hotel velikog i sasvim dovoljnog kapaciteta. Tako da je ovde glavno pitanje izbora. Moramo li mi to da radimo? Moramo li da preopterećujemo već izgrađenu građevinsku lokaciju uvodeći dve vrste opisanih smetnji, vizuelnu i sadržajnu? Ko nas tera na to? Šta dobijamo a šta gubimo? Ljudi se previše vežu za vizuelno, za lepu zgradu na lepom mestu, pa manje obraćaju pažnju na ono što unapred nije lako vidljivo. Tako je TC Ušće nekome verovatno izgledao kao dobra ideja. Moderan tržni centar, u predivnoj zelenoj okolini, na raskrsnici puteva. Idealno zar ne? Jedino što je ispalo da je daleko manje predivan nego što je na planovima izgledalo. Ovo je vrlo sličan slučaj. Slika pomaže da se uoči vrsta problema i to je sasvim dovoljno.

 

[Delija]

Камо лепе среће да је Југославија била изграђена по вертикали а не по хоризонтали па не бисмо имали оволики бедем у ширини скоро једног целог блока који је као такав немерљиво већа "сметња" од било какве вертикале..Исто важи и за интерконтитнентал који је бедем испред Саве и старог града. Вертикала не да не би била сметња већ преко потребни доказ постојања некоаквог града гледано са Дунава. Не рачунајући Гардош (који и није у Београду већ у Земуну ) и Ушћа Београд на Дунаву не постоји.Постоји варошица опасана некаквим кршом око луке,мгм-ом,пар солитера пре Земуна и дорћолски димњаком као доминантним и највишим објектом целог града тј мусаве варошице.

 

[stf]

Zuma,

Поменути солитер не може ништа више да "заклања" или "одваја" град од реке од садашњег стања, будући да се он подиже уместо техничких просторија хотела. Дакле, уместо постојеће грађевине која већ "заклања" обалу. Стога се у том слислу аполутно ништа не губи.

Тачно, солитер ће довести масу људи на то место, али ће за разлику од Ушћа које се налази усред шуме, овде људи сем одласка у ТЦ сићи и до обале и прошетати пре и после шопинга. То значи да ће и људи који нису планирали да уживају поред реке то да чине, па им се можда свиди, те одлуче чешће да долазе.

Да не говорим да би пословни простор на том месту имао одличан психолошки позитиван ефекат на запослене који би имали умирујући поглед током доброг дела свог живота.

Грађевином која се сада налази на том месту нико ништа не добија, а град је одсечен од реке. Солитером уместо тога много се добија а ништа не губи. Град од обале не може да одвоји један једини солитер будући да и тај солитер представља град. Избалансирани приступ изградњи на обали, што је овде случај, дозвољава се већем спектру људи да ужива у реци а не само једној врсти. (оној која воли зелена пространства). На НБГ реку имају право сви а не само они.

Представљени пример из Шпаније није квалитетно искориштен простор уз обалу, али није ни НБГ. У питању су два дијаметрално супротна приступа и оба су урбанистички лоша.

 

[Zuma]

Da li više smeta dugačka horizontalna zgrada ili visoka vertikalna je pitanje za diskusiju, i zavisi od konkretnog slučaja, od toga šta je oko i iza te zgrade. Srećom to sada nije relevantno, jer nas to niko i ne pita. Nije mi problem da se u principu složim sa Delijom. Da je Hotel Jugoslavija vertikalan, manje bi smetao. Tačno, ali nije vertikalan. Jedna vertikalna zgrada bi bila u redu. Ili, jedna dugačka horizontalna zgrada je recimo manje u redu, ali ako je jedna, moglo bi i to. Ali nikako ne može I JEDNO I DRUGO. Mi već imamo tu horizontalnu zgradu koja po tebi smeta. Tako da je besmisleno DODAVATI još neku smetnju, a logički je irelevantna činjenica da bi ona manje smetala da je sama za sebe, budući da nije i ne može biti.

Stf kaže da to nije dodatak jer ide umesto tehničkih prostorija koje već postoje. Tehničke prostorije ne idu u visinu, a ova kula ide, pa je ona dodatna smetnja sasvim druge, nove prirode. Mi već imamo horizonztalnu smetnju, a sada nepotrebno dodajemo i vertikalnu. Ništa nije zamenjeno nego se nešto dodaje, a nije neophodno da se to radi.

Stf kaže da ćemo privući nove posetioce koji su došli da kupuju, a oni koji ovde rade će se prijatnije osećati. I to bi bilo pozitivno da ovde postoje prazni kapaciteti za još ljudi i još poslova. Otprilike, imamo prostora koliko želimo pa nije problem da obalu, pored svega što bi ona danas i daleko u budućnosti trebala da zadovoljava, pretvorimo još i u poslovnu i trgovačku zonu. Stvarnost je daleko tužnija i sasvim suprotna. Ja sam nekada mogao bez problema da vozim bicikl na pešačkom trotoaru između solitera i Jugoslavije. Sada je tamo tolika jeziva gužva da se ni peške ne može ići ako želite da pri tome gledate ka Dunavu, a ne ISKLJUČIVO pravo ispred sebe. Inače ćete posle dve sekunde da naletite na neko dete, kolica, igračku, tezgu ili bačeni sladoled. Čitav Zemun i dobar deo Novog Beograda dolazi ovde. Gde inače žene mogu da izvedu decu u sparnim letnjim danima? Gde će penzioneri da šetaju, ili deca da se druže ako žele da pobegnu iz depresivnog okruženja sveprisutnih solitera, zidova i vrućine? I sad vi sasvim ozbiljno predlažete da bukvalno vučemo ljude za rukav da još mnogo više njih dođe ovde? Oni koji uopšte nemaju ni potrebu niti su imali nameru da dolaze? Zašto bi se ovako deficitarni gradski resursi opterećivali onima koji su došli da kupe frižider ili namernice za nedelju dana? Ili su pošli u saunu, ili idu na posao, ili sa posla? Obale reka i veće zelene zone treba rezervisati za one koji su eksplicitno odlučili da tamo odu, ili im je ona neophodna. Za druge, usputne, nema mesta. Ovo je milionski grad, a ne selo.

Treba imati na umu još i bitno povećanje saobraćaja kad se otvori Kineski most, jer je ovo najkraći put za stari deo Beograda, zatim posledična nova naselja sa obe strane Dunava i njihove nove stanovnike za koje će ovo takođe biti najbliži centar zabave, pa neizbežno uređenje i aktiviranje Ratnog Ostrva, pa sportove na vodi za koje je ovaj rukavac idealan, itd, itd. Drugim rečima, ovde se sprema totalni haos, neko je rešio da se time maksimalno okoristi sa još milion kvadratnih metara poslovnog prostora na samoj obali, pretvarajući sve zajedno u potpuni seoski vašar tipa "od igle do lokomotive", a vi pomažete iz sve snage. Bez specijalizacije važnih prostora nema ni modernog grada ni vrhunskog ambijenta unutar pojedinih njegovih delova.

Dalje, Delija kaže da i obale moraju imati siluetu grada, sa visokim zgradama, da se ne raspoznaje da je to grad. Ako računamo procenat vremena u toku 24 sata u kome osoba gleda oko sebe visoke zgrade sa jedne strane, i prirodu bez zgrada sa druge, videćemo da odnos u neuporedivo većoj meri preteže na onu prvu stranu. Drugim rečima, to što se u delovima centra budućeg ogromnog grada ne vidi da ste u gradu je samo prednost, znak novog i modernog grada, a ne mana.

Ali nema veze, hajde da se složim da je i to na nekim mestima potrebno. I u tom slučaju nikako ne treba graditi visoke zgrade na obali jer onda postižete upravo suprotno od onoga što ste želeli. Vidite samo tih par zgrada, a ne i grad. Jer šta čini dobru gradsku panoramu? Pre svega dubina, tj treća dimenzija i bogatstvo vidljivih detalja urbanog pejsaža. I bliskih i dalekih. A to se, gledano sa reka, može postićii SAMO AKO VAM NIŠTA NE SMETA da vidite OSTATAK grada. Inače vidite par šara na zgradi koja se nacrtala odmah ispred vas i dopire do neba. I to je sve. Ništa drugo nije vidljivo. I to se lepo vidi na onoj slici. Umesto toga, umesto nekog opšteg ograničenja visina, potrebna je daleko inteligentnija regulativa koja vodi računa o vidljivosti svega što je važno. U njoj su glavne zanimljive tačke, vodeni tokovi ili glavne pešačke komunikacije okružene objektima čija se visina na neki zanimljiv i složen način tek postepeno povećava. Tako vidite i (buduće) velike zgrade, zato što su najviše, ali i one niže, zato što su bliže. Ako danas nema visokih zgrada u Novom Beogradu, ne znači da će to zauvek tako i ostati.

Treba imati na umu i šta će se sve ubrzo videti na Dunavu. Tu je Gardoš, pa čitava gomila solitera na Zemunskoj obali koja već postoji i već se vidi sa svih mogućih mesta, pa dugački, relativno visoki i zato poprilično upadljiv Hotel Jugoslavija, pa ćemo onda ubrzo imati neprekidni niz pozamašnih poslovnih zgrada (do sada zvanih splavovi) sve do ušća, pa kulu bivšeg CK. Sa leve strane Dunava nas čeka, ne sumnjam visoka i vidljiva, panorama čitavog budućeg Beograda 3. Tako da ne treba da se plašite, kad se uzmu u obzir buduće potrebe, buduće vizure i buduća izgrađenost, zelenila i slobodnog prostora će biti u manjku, a ne u višku, pa sa dodatnim zgradama na obali ne treba žuriti, pogotovo ako već imamo jednu toliko veliku kao što je Hotel Jugoslavija.

 

[Delija]

Ти све банализујеш и некако убацујеш у неку твоју "логичку" матрицу па с тобом дискусија није ни могућа.

Суштина је у томе да су градови хиљадама година настајали поред река и сваки садржај поред истих је добродошао уз добро планирање што и јесте случај у сваким Европском граду са реком која протиче кроз њега а таквих је највише. Кула са малом базом као што је рецимо кула Ушће је више него добродошла на оној локацији јер приобаље може да има само користи од ње.

 

[MilisaV]

biće kule.

http://www.seebiz.eu/beograd-uskoro-nov ... /ar-78479/

 

[stf]

Ali nikako ne može I JEDNO I DRUGO.

Ко је рекао да не може?

Mi već imamo tu horizontalnu zgradu koja po tebi smeta.

Она можда теби смета, мени не.

Tako da je besmisleno DODAVATI još neku smetnju, a logički je irelevantna činjenica da bi ona manje smetala da je sama za sebe, budući da nije i ne može biti.

Стварно немам благе везе о чему ти причаш. Искрено. Будући да је НБГ раван ко тепсија, обичним киоском се заклања Дунав од пешака-посматрача. Ако на дотичном месту већ постоји објекат од пар етажа који је заклонио Дунав, не видим чему смета кула? Шта она то заклања што постојећи објекат већ није заклонио. Шта она то физички одваја и ограђује што постојећи објекат већ није учинио? Поптуно је небитно на НБГ обали да ли објекат има 1 спрат или 67 спратова, ефекат "заклањања" је исти.

Па побогу не гради се кула на зеленој површини већ уместо постојећег објекта.

Stf kaže da to nije dodatak jer ide umesto tehničkih prostorija koje već postoje. Tehničke prostorije ne idu u visinu, a ova kula ide, pa je ona dodatna smetnja sasvim druge, nove prirode. .

Ууууу, нова димензија сметње ... Ма да ли си ти озбиљан?

Ja sam nekada mogao bez problema da vozim bicikl na pešačkom trotoaru između solitera i Jugoslavije. Sada je tamo tolika jeziva gužva da se ni peške ne može ići ako želite da pri tome gledate ka Dunavu, a ne ISKLJUČIVO pravo ispred sebe. Inače ćete posle dve sekunde da naletite na neko dete, kolica, igračku, tezgu ili bačeni sladoled.Obale reka i veće zelene zone treba rezervisati za one koji su eksplicitno odlučili da tamo odu, ili im je ona neophodna. Za druge, usputne, nema mesta. Ovo je milionski grad, a ne selo.

Аха, па тако реци. Значи обалу желиш за себе и само за себе, а други нека ти се склоне. Па што то одмах ниси рекао. Е видиш, ја имам другачији став. Та обала припада свима и сви имају права да је користе а не само ти и теби слични.
Можда неко жели да проведе недељно поподне и лепо и корисно. Дође у шетњу, попије кафу на обали, увече уђе и купи фрижидер, одгледа филм и оде кући. Зашто би тај, уколико то не жели, био приморан да дође да шета у један крај града и онда да шипчи на други крај да нешто купи. Шопинг је углавном шетња, зато и у сваком граду постоје шопинг улице.
Са друге стране, зашто не би људи који раде у канцеларијама, а саме канцеларије су стресне и роботизоване, не би имали психичку релаксацију током својих обавеза погледом на реку.

Пријатељу, не прети изграња целе обале НБГ-а већ само једне једине куле. Страшно.

Bez specijalizacije važnih prostora nema ni modernog grada ni vrhunskog ambijenta unutar pojedinih njegovih delova.

Управо супротно. Урбанистички принципи специјализације простора су одавно превазиђени и напуштени јер су неодрживи. Умиру. Зато се масовно по европским и америчким метрополама раде урбане ревитализације читавих специјализованих квартова у које се убацују нови садржаји да би ти делови града живнули и опстали.

Исту причу водимо и око Беко комплекса. Лењиром одвајати намене градског простора је урбанизам из 1950. Сада ће 2014...

 

[Feanor]

Bilo bi lepo od investitora zahtevati restoran na vrhu otvoren za sve a ne samo za radnike... Da prednost pogleda nemaju samo zaposleni vec i mi koji se visine ne plasimo

 

[Zuma]

Ти све банализујеш и некако убацујеш у неку твоју "логичку" матрицу па с тобом дискусија није ни могућа.

Суштина је у томе да су градови хиљадама година настајали поред река и сваки садржај поред истих је добродошао уз добро планирање што и јесте случај у сваким Европском граду са реком која протиче кроз њега а таквих је највише. Кула са малом базом као што је рецимо кула Ушће је више него добродошла на оној локацији јер приобаље може да има само користи од ње.

"Logika" sa ili bez navodnika je tu da bi svakom bilo lako da pokaže šta u argumentu ne valja. Pa ako i ti daš svoje, onda možeš stavljati navodnike. Inače se svodimo na fanove koji ustreptala srca čekaju cenjeno ali uvek neobrazloženo mišljenje svog omiljenog autoriteta na Beobildu.

Ovde su jedini argumenti da ono što sam rekao nije u redu, tvrdnje da se tako radi i u Evropi, i da je na obali svaki sadržaj dobrodošao uz dobro planiranje. Problem sa ovim je da se vremena menjaju. Nekada su reke bile izvori hrane, glavne komunikacione trase i osnovni način robnog transporta, a njihove obale zbog toga maltene najvažnije lokacije u gradu, sa lukama i stovarištima. Takođe, zbog pristupa industrijskoj vodi i transportu, tu je bila i industrija. To je bilo toliko važno da su se gradovi formirali oko reka i zbog dobrog pristupa reci. Ti industrijski pogoni i komunikaciona čvorišta na obali su se onda vremenom transformisali u druge urbane sadržaje. Zbog TOGA su u Evropskim gradovima sada obale zauzete. Ti gradovi su to nasledili, to nije ono što bi danas njihovi urbanisti radili da imaju izbora. Funkcija obala se promenila a time zahtevi za način korišćenja, minimalnu neophodnu dubinu obalske zone, kao i njeno uređenje. Ranije je obala bila isključivo zona zaposlenih čiji je posao neposredno vezan za reku, i zbog toga ne previše duboka, danas je to zona za kojom imaju potrebu SVI stanovnici jednog grada. Ovo je drastična konceptualna promena koja menja sve.

Ogromno povećanje površina gradskih i urbanih zona imalo za posledicu da je danas OBAVEZA urbaniste da svakom stanovniku obezbedi neku minimalnu veličinu javnih i zelenih površina. Ako to ne ometa njenu osnovnu funkciju, javna površina je kvalitetnija ako u njoj ima zelenila, a VRHUNSKA zelena površina je ona koja pored zelenila ima i vodu, pogotovu reku. Zbog toga će svi stanovnici ogromnog i zagađenog grada u nekom trenutku imati potrebe da pored svoje male, lokalne zelene ili rekreativne površine posećuju i centralne zelene ili rekreativne površine. Dakle one koje su elitne, najbolje u svojoj vrsti, dovoljno prostrane, sa čistijim vazduhom, boljom mikroklimom, i sa širokim vidicima. Sve što je nemoguće da imaju u svom komšiluku. Da ne spominjem socijalne i kulturne potrebe koje samo centralne zone grada dovoljnih kapaciteta i odgovarajuće opreme mogu da obezbede. U našem slučaju OBAVEZA urbaniste je da obezbedi DOVOLJNO prostora na Kalemegdanu, Ušću i elitnim zonama obala za SVE građane Beograda. Dakle sve sadašnje građane, i sve BUDUĆE građane, jer se urbanističke odluke kasnije ne mogu menjati.

Kad bi u zeleno - rekreativnoj obalskoj zoni Beograda bilo dovoljno mesta za sadašne potrebe, i za predvidive potrebe u razumno dalekoj budućnosti, ONDA bi bilo tačno da je "svaki sadržaj dobrodošao uz dobro planiranje". Pošto to nije slučaj, onda to NIJE tačno. Resurs koga ionako ima premalo se ne može koristiti za potrebe koje se mogu zadovoljiti i na drugom mestu. Mesta na ovoj obali već sada nema, što govori o ogromnoj potražnji za ovim sadržajem i ambijentom, pa je čisti zločin dodavati NOVE sadržaje i nove ljude ako oni i drugde mogu da zadovolje svoje potrebe. Pa makar to bila jedna jedina igla viška, a ne čitava kula sa tržnim centrima i velikim biznisom. ZAŠTO ako ne mora? Jedna velika zgrada već postoji, čemu još jedna ako pravi problem?

Ja sam bio ubeđen da je dovoljno da kažem da je i bez dodataka u vidu nove kule, na šetalištu pored Jugoslavije već prevelika gužva - što govori o potrebama ljudi za baš OVIM ambijentom i baš OVIM sadržajima - pa da sve ovo što sam sad morao opširno da opisujem bude jasno. Izgleda da to nije slučaj.

Ako se već pozivamo na Evropu ili svet, onda treba gledati kako se tretiraju zelene površine i pogotovo obale reka u novim gradovima gde su projektanti imali slobodu da sprovedu ono što se danas smatra urbanističkom normom. Obratite pažnju na količinu zelenila, koliko su prve zgrade ustvari daleko od obala, ili kako postoji jasna tendencija da visine objekata postepeno rastu kako se udaljavamo od reke. To omogućuje vizuelnu dinamiku i osećaj o integrisanosti grada, o tome da gledamo jednu celinu, a ne haotično nabacane kule na mestima gde one vlasnicima donose najviše novca zato što je tu već naveća gužva, a ljudima treba uzeti novac. To nije narocito pohvalan urbanistički princip.

Inače, ovo je manje rasprava o jednoj zgradi ili jednoj lokaciji, a više o principima koje treba slediti. Ako već negde u Beogradu slučajno imamo mogućnost da sledimo nova saznanja i Beograd bolje pripremimo za prenatrpanu, zagađenu i prevruću budućnost, zašto to ne bi radili?

 

[Zuma]

Ali nikako ne može I JEDNO I DRUGO.

Ко је рекао да не може?

Zato što je kontekst tog dela teksta bio da pričamo o nečem sto smeta, a malo je bez veze sabirati štete. Ako već ne gine jedna od njih, bar da ostane samo jedna. U prevodu, lokacija je isuviše dobra da tu ne bude neka zgrada, pa su tu napravili jednu veliku. Zato možemo da vodimo hipotetičku raspravu da li bi hotel Jugoslvija manje smetao u horizontalnom ili vertikalnom obliku, jer je bilo i jeste neizbežno da tu bude JEDNA velike zgrada, ali još uvek imamo izbor (nadam se) da li nam na istom mestu treba još jedna, još veća od nje. Tako se šteta povećava.

Mi već imamo tu horizontalnu zgradu koja po tebi smeta.

Она можда теби смета, мени не.

Kao što rekoh, takav je bio kontekst tog pasosa. To je Delija rekao, ne ja. Otprilike, više sada smeta dugački horizontalni hotel Jugoslavija nego što bi smetao da je napravljen kao visoka kula manje osnove. Sa tim se i ja slažem, ali nije bilo tako. Da je sama, kula bi bila OK, ali sada ne valja, jer je uz ovo što već postoji to previše za ovu lokaciju.

Tako da je besmisleno DODAVATI još neku smetnju, a logički je irelevantna činjenica da bi ona manje smetala da je sama za sebe, budući da nije i ne može biti.

Стварно немам благе везе о чему ти причаш. Искрено. Будући да је НБГ раван ко тепсија, обичним киоском се заклања Дунав од пешака-посматрача. Ако на дотичном месту већ постоји објекат од пар етажа који је заклонио Дунав, не видим чему смета кула? Шта она то заклања што постојећи објекат већ није заклонио. Шта она то физички одваја и ограђује што постојећи објекат већ није учинио? Поптуно је небитно на НБГ обали да ли објекат има 1 спрат или 67 спратова, ефекат "заклањања" је исти.

Па побогу не гради се кула на зеленој површини већ уместо постојећег објекта.

NBG neće uvek ostati ravan u pogledu spratnosti. Maltene univerzalno ograničenje u spratnosti je besmislica koja se neće moći dugo održati. U Novom Beogrdu ima još praznih lokacija za gradnju, a dobar deo zgrada je već toliko oronuo da će valjda jednom doći vreme da se na njihovom mestu napravi nešto drugo, više. Takođe nas tek čeka gradnja veoma visokih kula. Sa svih takvih budućih zgrada, koje su više od trenutnog maksimuma, postojaće pogled na veliki otvoreni prostor ka oblasti Dunava i njegove okoline. Teško je unapred reći šta će se odakle videti, ali Dunav je veoma širok, a sa njegove druge strane je zeleni plavni pojas, pa onda ravnica. U zavisnosti od ugla posmatranja vidljivo bi moglo biti Ratno ostrvo, sam Dunav pre ostrva, levi rukavac Dunava i čitav ravničarski pejsaž iza toga. Ili, ako ništa drugo, veliko otvoreno nebo iznad reke i prazan prostor bez prepreka koji stanovnicima visokih zgrada donosi vlažan i svež vazduh sa Dunava. Zašto gradnjom veoma visoke kule na samoj obali razbijati kontinuitet vidika i otvorenog neba za sve buduće visoke zgrade u čitavom ostatku Novog Beograda? Ili pogled na Kalemegdan i crkve Starog Grada sa Kalvarije i čitave lesne zaravni u Zemunu? Ili uzmi pogled sa Milenijumske kule čiji je levi, "čisti" deo, na svim razglednicama. Zemunski soliteri su već nepopravljivi čir na tom vidiku. Niko ne sme da pomeri foto aparat udesno. Dodaj još jedan soliter na desnoj strani, i napravićeš pravi pravcati zid ka Beogradu. Tako razbijate vizure centralne zone grada. Zemun je pukom srećom nizak, Dunavski deo NBGa je ravan i nizak, dok su Kalemegdan i Kalvarija na brdu. Dodajmo buduće visoke zgrade u zadnjem, daljem delu NBGa, pa imamo praktično idealan oblik blage kotline sa Ušćem, Hotelom Jugoslavija, Ratnim ostrvom, bližim delom NBGa i starim Zemunom u njenoj sredini. Dakle postoji slobodan vidik sa Zemunskog grebena ka Beogradu, sa Kalemegdana ka Zemunskom grebenu, iz viših zgrada daljeg dela NBG ka Dunavu i iza njega. I sad baš ovde, u sredini, treba posaditi još malo solitera. Onako, čisto da ih imamo i tu.

Druga stvar koju pokušavam da kažem je da je sam princip visoke gradnje na obali pogrešan, sasvim nezavisno od projekta kod Hotela Jugoslavija, ili čak Beograda. Mera u kojoj zgrada ometa vidik zavisi od ugla pod kojim se vidi njen vrh, dakle i od visine ali i od daljine zgrade. Ti imaš na umu usko šetalište pored obale. Ja imam na umu široko šetalište, gde su prve zgrade na velikom rastojanju od obale. To ne samo da pravi dovoljno mesta za mnoštvo ljudi i ono što na obali treba da bude, nego smanjuje ugao pod kojim se vide obalske zgrade. Na taj način sa obale postaju vidljivije i one dalje, nešto niže zgrade, nego u slučaju da je prva zgrada do reke isuviše blizu ili isuvise visoka. Takođe, sa tih nešto nižih zgrada u dubini grada se bolje vidi reka i zelena zona oko nje. Tako i panorama takvog grada sa reka postaje bogatija, a dobar vidik na reku obuhvata veći deo grada.

Stf kaže da to nije dodatak jer ide umesto tehničkih prostorija koje već postoje. Tehničke prostorije ne idu u visinu, a ova kula ide, pa je ona dodatna smetnja sasvim druge, nove prirode. .

Ууууу, нова димензија сметње ... Ма да ли си ти озбиљан?

Rekao sam smetnja druge prirode. Dugačka zgrada ometa komunikaciju na nivou zemlje, a visoka ometa vidik. I jedne i drugo je ometajući faktor, ali je priroda tog ometanja različita. Šta tebe ovde toliko uzbuđuje?

Ja sam nekada mogao bez problema da vozim bicikl na pešačkom trotoaru između solitera i Jugoslavije. Sada je tamo tolika jeziva gužva da se ni peške ne može ići ako želite da pri tome gledate ka Dunavu, a ne ISKLJUČIVO pravo ispred sebe. Inače ćete posle dve sekunde da naletite na neko dete, kolica, igračku, tezgu ili bačeni sladoled.Obale reka i veće zelene zone treba rezervisati za one koji su eksplicitno odlučili da tamo odu, ili im je ona neophodna. Za druge, usputne, nema mesta. Ovo je milionski grad, a ne selo.

Аха, па тако реци. Значи обалу желиш за себе и само за себе, а други нека ти се склоне. Па што то одмах ниси рекао. Е видиш, ја имам другачији став. Та обала припада свима и сви имају права да је користе а не само ти и теби слични.
Можда неко жели да проведе недељно поподне и лепо и корисно. Дође у шетњу, попије кафу на обали, увече уђе и купи фрижидер, одгледа филм и оде кући. Зашто би тај, уколико то не жели, био приморан да дође да шета у један крај града и онда да шипчи на други крај да нешто купи. Шопинг је углавном шетња, зато и у сваком граду постоје шопинг улице.
Са друге стране, зашто не би људи који раде у канцеларијама, а саме канцеларије су стресне и роботизоване, не би имали психичку релаксацију током својих обавеза погледом на реку.

Пријатељу, не прети изграња целе обале НБГ-а већ само једне једине куле. Страшно.

Gde si ti pročitao da želim obalu za sebe? Govori se o svim ljudima koji imaju slične potrebe koje sve teže mogu da zadovolje. Objašnjenje nekad može biti i razumljivije i kraće ako se iznese sopstveno iskustvo. Jedna grupa ljudi svoje potrebe može da zadovolji na više mesta, druga samo na jednom. Nagradno pitanje, ako samo to jedno unikatno mesto postaje tesno, a na ovim drugim ima još potencijala za proširenje, koja je grupa ugrožena? Jedan nema dovoljno, a drugi ima više nego što može da potroši, ali će ipak redovno da uzima deo od siromaha? Da li je to po tebi pravedan sistem raspodele bilo kakvih resursa?

Bez specijalizacije važnih prostora nema ni modernog grada ni vrhunskog ambijenta unutar pojedinih njegovih delova.

Управо супротно. Урбанистички принципи специјализације простора су одавно превазиђени и напуштени јер су неодрживи. Умиру. Зато се масовно по европским и америчким метрополама раде урбане ревитализације читавих специјализованих квартова у које се убацују нови садржаји да би ти делови града живнули и опстали.

Исту причу водимо и око Беко комплекса. Лењиром одвајати намене градског простора је урбанизам из 1950. Сада ће 2014...

Rekao sam važnih prostora, ne bilo kojih prostora. Jeste, kod Beka je isti problem, i na to već sam par puta odgovorio. Taj opšti princip izbegavanja specijalizacije nije primenljiv na retke resurse, odnosno prostore posebnih i neponovljivih karakteristika. Ako su takvi, što obično podrazmeva da toga što oni pružaju ima manje od potražnje, specijalizacija je neophodna da bi se iz njih izvukao maksimum. Inače će toga što ionako fali biti JOŠ manje, ili će biti mnogo manje kvalitetno.

Vrlo slično važi i za "prodore" jednih sadržaja u druge, "lepotu različitosti" stilova u Beogradu, i većinu ostalih stvari koje ste spominjali u odbrani Zahinog projekta. Ako nečeg važnog ima premalo ili nema uopšte, kao što je harmonija, lepota forme, sklad arhitekture, upotrebljivost, ili prosto raspoloživost nečega, onda se PRVO treba pobrinuti da toga uopšte bude, da postoji na nekom minimalno prihvatljivom nivou, pa tek ONDA možemo razmatrati razne optimizacije njihovog daljeg rasta ili korišćenja ili načina mešanja, što svi ti principi koje vi spominjete ustvari jesu.

 

[Osterlitz]

Na obalama je mesto samo zabavnnim i rekreativnim sadržajima, nikako stambenim i poslovnim.

 

[Gorstak89]

I ja sam bio za to da se splavovi stave negde na kopno, ima dosta nenaseljenih blokova...

 

[boca-ica]

Daaaa
po jedan na Stajgu i BAS i eto ispunjen projekat
tako i tako ni jedan render nije bas veran stanju :lool: :laugh: :lool:

 

[direktor]

Jedan splav manje
26 vatrogasaca i jedan vatrogasni brod gasili požar koji je izbio na splavu "Pirana"

S. Žerajić | 06. 01. 2014. - 09:32h izmena vesti 13:44h | Foto: A. Stanković | Komentara: 10
Požar koji je jutros nešto pre devet sati izbio na splavu "Pirana" kod Sajma ugašen je nakon sat vremena intervencije vatrogasaca. Na svu sreću, povređenih nije bilo, a istraga će utvrditi kolika je materijalna šteta.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/432511 ... avu-Pirana

 

[Гага]

Саградиће други кад наплати од осигурања !

 

[boca-ica]

Osiguranje ? :lool: prvo treba da ima ateste od mnogih komponeti koje čine splav, pa splav restoran pa. . . .
delimično atestiranje i ne posedovanje svih dozvola nije prihvatljivo za osiguranje
osim ako nije u pitanju neka mulj i glib koj je uobičajen na našim rečnim obalama

 

[Гага]

Питам се да ли му је и овај изгорели сплав имао атест ?????

 

[relja]

U komentarima na ovu vest sam pročitao da ovakvi splavovi i ne mogu da se osiguraju.
Da li je to tačno?

 

[direktor]

Pa nijedno mormalno osiguravajuce drustvo nebi osiguralo splav bez porjekta ,samim tim protiv pozarnr zastite i od jako lako zapaljivih materijala jambolije ,sperploca itd

 

[boca-ica]

Velika je razlika izmedju brod-restoran i splav restoran

U procesu projektovanja, izrade i održavanja brodova vekovima je standardizovano tako da
unapred se zna i za najsićušniji šrafic od kog materija , veličina i nj. mesta itd. što važi i za ostale komponete broda
Na tako zdrave osnove nije teško ispuniti i dodatne uslove u slučaju promene namene u brod restoran

Projektovanje izrada i održavanje plovecih platformi nije standarnizovano (osim naftne platforme)
te se uglavnom oslanja na zdrav razum, iskustvo i mogucnostima naručioca
Kalemljenje po nameni više zavisi od atraktivnosti nego od ispunjeja zakona a isam grad tako podržava

Šta je splav na trulim buricima ili nepropisno usidren
a pri tome ispunjava propisane uslove protiv požarne zaštite ili sanitarnih uslova ?
čista NULA - potone ili ga matica odnese .
Takvih životno opasnih nelogičnosti ima jako mnogo na svakom splavu, Svi su to BG Titanik
Ko ma hrabrosti da im izda dozvolu da uopšte budu vezani za BGobalu ?

Samo probisvetima nije stalo do života drugih ljudi već samo nj, interes im je bitan

 

[relja]

Neki od prvih splav-restorana su otvoreni na starim brodovima (Savski galeb, Dorćolska marina npr).
Imamo duž obala mnogo napuštenih šlepova, starih brodova, raznih plovila.
Em se ne koriste, em su u plovnom stanju, em imaju hidrodinamičan oblik pa se oko njih ne skuplja smeće i granje.
Ta napuštena plovila bi mogla ponovo da se iskoriste umeto da se ugostiteljski objekti prave na platformama koje plutaju na burićima ili limenim pontonima. Najveći problem može biti površina objekta - ali po meni je to zapravo prednost: ne bi smo gledali u limena čudovišta duž obala...

 

[direktor]

Ja bi sva plovila JRB otjero prema obrenovcu u prostor za tzv luku obrenovac jedan rukavac koji je valda nekad i koriscen u te namjene dok je postojala cirina pruga

 

[laki72]

Pratim temu, ali retko ucestvujem.
Broj splavova je apsolutno nenormalan. po meni sve to treba pocistiti. Eventualno na nekoliko lokacija raspisati konkurs i tu bi bio dozvoljen odredjen broj splavova. Nekad si u beogradu zaista mogao da sidjes na reku. danas mozes samo da dodjes do djinovskih konstrukcija pogresno nazvanih splav.
P.S.
Jedan od njih Kolos, ja ga zovem Silos-Kolos

 

[Bulevarac]

Danas stigao odgovor na zahtev za obelezavanje pesacko biciklisticke staze na Novobeogradskom nasipu, na koji je korumpirani kadar iz Beograd voda dao odgovor da zbog toga sto se tamo vec obavlja pesacko - biciklisticki saobracaj, a u cilju bezbednosti ne moze da se obelezi pesacko-biciklisticka staza ?!?!
Evo tog sramnog odgovora.

E sada sta raditi na ovakav odgovor, obzirom da ni na jedna nacin nije objasnjeno kako ce obelezavanje pesacko-biciklisticke staze ugoroziti bezbednost pesaka i biciklista jer zbog njih kaze da ne zeli da obelezi pesacko biciklisticku stazu ? Saobracaj svima je zabranje, sto on ne navodi naravno da vecina saobracaja cine bahati prestupnici, njegovi poznanici, koji su zahvaljujuci njemu oteli od nas nasip i priobalje, it to tako sto dele neka resenja koja niko ne kontrolise a kao daju im neki legimitet za sve lose sto rade.