i dalje nije o Beogradskim rekama, ali isti problem divlje gradnje. Izvor: Politka
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/D ... ce.sr.html
Крагујевац – На обалама гружанске акумулације, са које се водом за пиће снабдева око 300.000 становника Крагујевца и околних општина, у последњих десетак година изграђено је више од 200 нелегалних објеката (викендица, кућа од чврстог материјала, рибарских понтона).
Наочиглед државе, која ништа није чинила да заустави захукталу дивљу градњу, објекти су ницали чак и у зони санитарне заштите, где је законом забрањена градња. Надлежни су реаговали тек недавно, после акцидента на ужичкој акумулацији, због којег су житељи тог града у западној Србији месецима пили воду из цистерни.
Да се Крагујевцу и околним општинама не би десило „Ужице”, овдашње Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација” било је принуђено да позове републичке санитарне и инспекторе за заштиту животне средине.
На јучерашњој конференцији за новинаре у овом предузећу речено је да су извештаји већ упућени ресорним министарствима, али је, такође, упозорено да је рушење нелегалних објеката, који угрожавају екосистем језера и загађују воду, још увек под знаком питања. Великим делом и због несавесног односа највиших државних функционера.
– Годинама смо захтевали да држава реагује, обратили смо се свим надлежним органима, али је учинак изостао. Тек после загађења ужичке акумулације направљен је први корак, инспектори су сагледали ситуацију, али је питање шта ће се убудуће дешавати, хоће ли нелегални објекти бити порушени ако се зна да међу власницима кућа на језеру има чак и највиших државних функционера – изјавио је директор крагујевачког „Водовода” Обрен Ћетковић, алудирајући на руководеће људе у Министарству за грађевинарство и урбанизам.
Проблем дивље градње, како је речено, последица је и опште конфузије која влада у домену ингеренција.
Наиме, акумулацијом „Гружа” газдује крагујевачки „Водовод”, али се истоимено језеро налази на територији општине Кнић. Тамошња локална управа својевремено је донела 28 решења о уклањању нелегалних објеката, али је акција изостала зато што ова мала и сиромашна варошица не располаже адекватном грађевинском механизацијом.
По различитим основама, проблемима на овој и сличним акумулацијама баве се министарства за енергетику и животну средину, грађевинарства, здравља, а улога Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе” је, у најмању руку, нејасна, имајући у виду да је на самој обали Гружанског језера никло етносело са петнаестак кућица за риболовце.
– То село се простире и на 10 ари државног земљишта на којем је „Водовод” уписан као корисник. Против власника смо поднели тужбу, али је пресуда била ослобађајућа, пошто је предмет застарео, не нашом кривицом. Не желим да коментаришем рад наших правосудних органа, али овакве одлуке могу да подстакну дивљу градњу, која је ионако узела маха – изјавио је директор Ћетковић.
Дивља градња није, међутим, једини проблем са којим се суочава крагујевачки „Водовод”, будући да пољопривредни произвођачи на територији книћанске општине без икаквих ограничења користе хемијска средства за третман усева на њивама и баштама које се простиру до самог језера. Бројне штале и кокошињци додатно отежавају ситуацију, пошто штетне материје, кроз земљиште, лако доспевају у воду. Скупљи процес пречишћавања одражава се и на цену пијаће воде, која у Крагујевцу износи 63,10 динара по кубику, што је четрдесетак динара више него, на пример, у Јагодини.
Без обзира што Крагујевац има алтернативна решења, као што су језеро у Грошници и моравски систем, гружанска акумулација је, ипак, главни извор здраве пијаће воде. Имајући то у виду, „Водовод” је пре пар година сачинио план ограђивања језера, али је иницијатива пропала, јер држава није обезбедила око 20 милиона динара потребних за реализацију тог пројекта. Тако је акумулација „Гружа” за дужи низ година препуштена „дивљим градитељима”, што нас све враћа на почетак приче, чији је епилог неизвестан.
Бране Карталовић
објављено: 06.03.2014.