Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Овај је данас рекао да уклањање муља тек треба да се ради, тако да је ово на ушћу било претпостављам само ослобађање позиције за сплав који је излицитирао ту позицију.


www.youtube.com/watch?v=hzJmk0h3XO0

Тако да не, нико није читао постове на ББ, муљ уз обалоутврду треба да се уклони, видећемо да ли ће се то и догодити.

Šapić:

– Shodno tome, očekujem da ćemo uskoro na Savskom šetalištu „dovesti” svu potrebnu infrastrukturu i da će svaki splav koji je dobio dozvolu moći da bude postavljen. Posle toga sledi uređenje i veliki posao na uklanjanju velikih količina mulja, za šta će nam sigurno biti potreban veliki novac. Probali smo bagerima, ali je rizično jer mogu da potonu u mulj koji se desetinama godina taložio. Ipak, i taj posao će biti završen. Sada već možemo da vidimo Kalemegdansku tvrđavu, najveće kulturno-istorijsko blago koje Beograd ima, a to kao nikome nije smetalo.

Prvo postavljaju splavove, pa onda uklanjaju mulj? Odakle to? Oko njih, a ne ispod? Ili se mulj vadi u dva koraka? Pre postavljanja i posle? Ili samo uz desnu obalu Save? I šta je ušćem? Da li se i tamo tek kasnije uklanja mulj ili je tamo izuzetak gde on ostaje nasut i poravnat u obliku platoa (da bi se odatle "videla Kalemegdanska tvrđava")?

Takođe, po ovome ispada da za uklanjanje mulja još ni novac nisu obezbedili (po Šapiću "veliki novac"). Znači stajaće ovako ko zna do kad. Samo da ne bude kao uređenje prvog dela Zemunskog keja koje je došlo do pola i zatim prekinuto još 2007. godine. Kad su u Opštini i Gradu shvatili da bi po projektu kej trebalo da pripadne građanima a ne biznisu, da bude javna površina i pešačka staza, logični nastavak starog Zemunskog keja, odmah su obustavili radove i sada su svi odreda savršeno srećni što čitavu šljunčanu poljanu na vrhu nasipa (koja je tehnički i dalje gradilište) izdaju privatnicima za kafanske bašte. I bukvalno nikome, ni jednom novinaru čak, ne smeta što se Zemunski kej ne završava već neverovatnih 17 godina! Sve je tobože OK. Korupcije nema. Sve je tako kako treba da bude!?

Ako dakle i na ušću tek treba da se traže "velike pare" za izmuljavanje, pa, sličnosti sudbine ušća sa sudbinom Zemunskog keja bi lako mogle biti veoma velike. Da ljudi koji tamo dođu u međuvremenu (17 godina) "mogu negde da sednu i nešto popiju". Na sam privatni vidikovac "Ušće", naravno.
 
Зума, без обзира на сплавове муљ се мора уклонити, макар се исти померали док одмуљавање траје, такође и "твој" рт се мора уклонити, а ако то не буде случај, поново ће нићи шикара из муља и имаћемо џунглу уз обалоутврду, а ВРО ће бити угрожено у случају повећаног нивоа воде у рукавцу.
То се догодило и уз обалоутврду тврђаве (где си ти фантазирао о плажи), плутајући објекти су уклоњени, шикара посечена, али није одмуљено, па жбуње опет расте, а муљ се даље таложи.
 
Uz bedem tvrđave žbunje raste zato što korenje nije posečeno, a da li se "mulj dalje taloži" to ne znamo. Gledajući je ovih par godina, od kako traju razni radovi, meni izgleda da je pozicija obale tamo stabilna, tj da je obala ispod bedema u stabilnom stanju.

Što se tiče leve obale Save, već sam rekao da se slažem da prvo sav mulj mora da se iskopa i odnese, pa čak i onaj na rtu. Ali onda verujem da neki manji rt od čistog rečnog peska tu može ponovo da se naspe i uobliči kao nastavak postojeće kamene obalutvrde, a da to ne poremeti tok reke, jer je tu UVEK bilo bar nekih nanosa. Nekad manjih, a nekad većih. Hajde da za sad ostavimo po strani koliko bi veliki taj rt smeo da bude i kog oblika, jer bez simulacije rečnog toka na ušću to ne možemo sigurno znati. Ali možemo pretpostavljati nešto bar oko graničnih vrednosti. Recimo koliki bi mogao biti najmanji rt. Dovoljno je pogledati bilo koji snimak ušća da bi se videlo da je oblik Dunavskog dela trenutne obaloutvrde takav da iza nje nešto mora da se taloži. Gledajući pravac toka Dunava ovo lučno skretanje obalutvrde u desno, a zatim i prava linija obalutvrde koja koja se levkasto širi takođe na desno (umesto da bude bar paralelna toku Dunava, ili da sa njim skreće u levo), prvo pravi vodenu "zavetrinu" (usporenje toka), a onda tu usporenu vodu usmerava još više u desno. Međutim voda se na ušću dve reke ne širi "zrakasto" i simetrično na sve strane (a oblik trenutne obaloutvrde baš to pretpostavlja), jer bi krajnji desni krak takvog lepezastog širenja Dunava onda tekao nasuprot toka Save. Zbog toga će se ovde, bar ovoliko nataložene zemlje koliko vidiš na slici, uvek samo nataložiti ponovo. Samo od sebe. A to je onda već "rt" značajne veličine i takav kakav je sad. Pa makar mi za početak "rtom" nazvali i nešto što je završava pod uglom od 90 stepeni (kao što si ti ranije nacrao) ZATO ŠTO je (u odnosu na zrakasto širenje sadašnje obaloutvrde) to takođe dodatni, nasuti talog izvan te obaloutvrde. Dakle to je neki prirodni dodatak veštačkoj obaloutvrdi kakva je sad. Što ne valja jer izvan dobro projekovane obaloutvrde koja sledi prirodne položaje obale ništa ne bi trebalo da se taloži u redovnim, prosečnim situacijama rečnih protoka.

Zbog toga mislim da nova kamena obaloutvrda sa rtom sme da ima (bar) isti oblik i veličinu kakav ova zemljana obala ima sada, i kakav je uostalom imala i ranije. Da je Dunav "imao nameru" da ovde naspe još materjala i "zatrpa rukavac" to bi se već desilo za ovih 60 godina ili koliko je već stara ovakva obaloutvrda. Pošto je dodatna zemljana "prepreka vodenom toku" izvan takve obaloutvrde stalno postojala. Kakve veze onda ima ako sada umesto zemljane prepreke toku bude postojala ista takva kamena prepreka (tj nova obaloutvrda umesto nanosa)?

Da li taj rt može biti još veći, još istureniji od oblika zemlje na slici, dakle "rt" koji se na vrhu završava pod uglom oštrijim od 90 stepeni, to ne znam. Meni izgleda da bi verovatno mogao da bude i takav zbog razloga koje sam spomenuo (Dunav ovde skreće u levo jer udara u Savu, što usporava njegov desni deo, pa taj usporeni i procentualno mali deo ukupnog toka u rukavcu Dunava ne stvara veliki otpor), ali to ostavljam hidro inžinjerima da konačno procene i kvantifikuju.

Oblik zemljanog Rta na uscu, Google, mart 2022.jpg


Linija sudara voda Save i Dunava na uscu 1 iz drona.jpg


Nekada je špic bio više izražen a nekada manje, ali je jasno definisani vrh skoro uvek postojao.

1917-beograd-iz-aviona-iz-pravca-zemuna-samo-usce-1-1-jpg.207314


1917-beograd-iz-vazduha-samo-usce-1-3-jpg.207313
 
Poslednja izmena:
Ne znam šta fali onoj šumici na kraju rukavca Dunava gde je sad koliba-restoran.

Što se mene tiče može da ostane tako i realno je nekako opušten ambijent
 
Нажалост ушушкана и неприметна колибица изгледа није била финансијски јака као фенси коцка Мове да освоји место где је била. Тако је то кад је новац главни и једини критеријум.
 
Iz Šapićeve izjave proizilazi da ne samo da nisu obezbedili "veliki novac" za odmuljavanje, nego izgleda imaju i problem da splavovima dovodu vodu i struju. U toku je neki proces u upravnom sudu. Doduše za kej u Novom Beogradu i verovatno u vezi tamošnjih protesta, ali ako je to vezano za infrastrukturu i radove na obaloutvrdi onda je valjda pravna situacija svuda ista. Ako neko zna o čemu se radi neka kaže. Što dalje znači da ni vreme zakupa lokacije od tri godine neće početi da teče još ko zna koliko. Iako splavovi već mogu da koriste lokaciju ako se privremeno (?) sami snađu za vodu i struju.

 
Poslednja izmena:
Зума,

уз бедем тврђаве шибље расте из муља и корење се не може посећи већ извадити из муља и сам муљ уклонити. Муљ се и даље таложи што се може видети голим оком у којој мери је нанет у односу на ранији период. Нико није рекао да је обала нестабилна.

Колико се сећам, твоја прва идеја и јесте била пешчана плажа на ушћу.

Наноса је било свуда, чак и по средини Дунава.
Хоћемо ли зато насипати реке зато што је некада негде постојао речни нанос?

1000032594 (1).jpg



Постављао сам ток рукавца у издању Института "Јарослав Черни", дакле при вишем водостају Дунава струје из рукавца се крећу у два правца..

1000032222.jpg


У бок "твог" рта би струја ударала и плавила ВРО.

Recni rt na uscu 2, sa skelom.jpg


Дакле рукавац се мора измуљавати да се не би направила брана која би скренула струју и усмерила је на ВРО и имали бисмо ово..

1000032580.jpg




Нaravno да je у институту направљен модел на коме се види изглед угла..

Screenshot (3553).png



Има везе, јер уколико продужиш обалоутврду (и пободеш светионик), онда ће се муљ таложити на њу и тако продужавати док не буде затворио рукавац.

Нико, али нико није ни помислио да продужава обалоутврду на место муља у корито рукавца, тако да инжењери немају о чему да просуђују осим о томе како најефикасније уклонити муљ из корита река.
 
Ne znam šta fali onoj šumici na kraju rukavca Dunava gde je sad koliba-restoran.

Što se mene tiče može da ostane tako i realno je nekako opušten ambijent

Израсло је из муља које се налази у кориту реке и који треба да се уклони.
 
Наноса је било свуда, чак и по средини Дунава.
Хоћемо ли зато насипати реке зато што је некада негде постојао речни нанос?

Ne svuda gde je u nekom trenutku postojao nanos (to se stalno menja), nego samo ovde zato što je samo ovde on nama koristan i što je ovde uvek postojala trajna i stabilna tendencija za stvaranja taloga, pa promena ne bi bila velika.

Постављао сам ток рукавца у издању Института "Јарослав Черни", дакле при вишем водостају Дунава струје из рукавца се крећу у два правца..

To je redak slučaj, pri veoma visokom vodostaju Dunava. Na papiru piše +576 cm kod Zemuna. To je iznad nivoa redovne odbrane od poplava. Lepo se vidi da je čitavo Ratno ostrvo bilo poplavljeno. Dakle verovatno je protok Dunava tada bio veoma veliki, a Save mali, recimo zbog velike kiše u Dunavskom slivu. U tom slučaju se zaista tokom poplavnog talasa može očekivati da visoke vode Dunava čak i pri samoj desnoj obali rukavca budu jače od dolazećih Savskih voda. Ali ukupna količina taloga koja se na nekom mestu reke vremenom nataloži zavisi od zbira taloženja tokom čitave godine. Tako da veći ukupni doprinos daje taloženje tokom prosečnih nivoa vode, zato što ti periodi bitno duže traju. I ne samo zato. Takođe sam već rekao da je pri visokim vodostajima reka bitno brža, pa je tada taloženje zanemarljivo. Tad će ona pre da erodira obalu nego da tu nešto taloži.

У бок "твог" рта би струја ударала и плавила ВРО.

Дакле рукавац се мора измуљавати да се не би направила брана која би скренула струју и усмерила је на ВРО и имали бисмо ово.

Previše uprošćavaš pojavu koja je veoma složena. Dinamika fluda je jezivo komplikovana. Ne postoji samo taloženje nanosa, postoji i erozija. Reka negde odnosi materijal da bi ga negde drugde mogla taložiti. To zavisi od odnosa brzina vode na ta dva mesta. Zamisli da ovaj rukavac Dunava zbog nanosa počne da se zatavara kao što kažeš, od desne obale ka levoj. Šta bi se tada desilo sa vodom? Ona i dalje mora negde da prođe. Što je uži prolaz, onda tuda mora brže da teče da bi sva njena zapremina mogla da za isto vreme prođe kroz sve manji otvor (Bernulijev zakon ako se ne varam). Što znači da bi sve brže tekla, a to znači da bi u jednom trenutku umesto taloženja peska na tom mestu reka počela da ga odnosi. Počela bi da erodira tlo, da odnosi materijal, a ne da ga nanosi. Iz toga se vidi da sada počinje da deluje negativna povratna sprega, odnosno postoji automatska regulacija širine otvora na ušću Save u Dunav. Drugim rečima, rt bi prvo rastao sve dok ne postane dovoljno veliki da zbog sve užeg vodenog otvora rukavca reka bude ubrzana taman koliko treba da taloženje prestane. Dakle u nekom trenutku se postiže ravnoteža nasipanja i odnošenja, pa obala postaje stabilna, tj više se ne pomera. Zato se Dunavski rukavac verovatno nikada ne bi zatvorio. Kažem verovatno jer ni to nije baš sigurno, ali je jeste verovatno. Zato se rade simulacije ili fizički modeli rečnih korita, što sam i rekao da je neophodno uraditi u vezi rta. To je uostalom i razlog zašto se veličina ovog sadašnjeg nanosa na ušću poslednjih decenija ne menja bitno. Postignuta je neka vrsta ravnoteže (dok su tu bili splavovi, naravno, a sad nam ostaje da vidimo šta će dalje biti jer uslovi više nisu isti).

Zato se rade simulacije ili modeli terena, što sami rekao da je neophodno uraditi.Нaravno да je у институту направљен модел на коме се види изглед угла..

Uopšte ne znamo šta na toj slici gledamo. Pod kojim je uslovima ovo dobijeno? Šta je testirano? Koliko je detaljno prikazano? Šta tu vidimo? Konture obala posle čega?

Има везе, јер уколико продужиш обалоутврду (и пободеш светионик), онда ће се муљ таложити на њу и тако продужавати док не буде затворио рукавац.

Već sam rekao da je ovaj nanos koji sada postoji toliko iznad vode da već on sam deluje kao prepreka toku (tj kao rt) jer definitvo sprečava vodu da prođe kroz njega. Pa rt možda može biti i toliki koliki je sad ovaj nanos. A da li može da bude i duži, ali zato uži, ili samo uži, ili nekog drugog oblika ili dužine, to nije bitno. To je nešto što tek treba utvrditi. Samo da se obaloutvrda ne završava ovako zatupljena, ružna i levkasta, jer se sada koso širi u uzvodnom Savskom smeru, jer nije u skladu sa oblikom pravilnog luka Dunavskog rukavca, zatim sa kretanjem voda Dunava na tom mestu sa i smerom toka Save. Poenta je javni vidikovac na tvrđavu i ušće, estetski i funkcionalno LEP završetak obaloutvrde koji ipak bitno ne menja tok vode.
 
Evo najnovih događaja na ušću.

Pre neki dan su ovde bila parkirana kola komunalne policije. Izgleda da su ih oni naterali da se pomere i vrate u okvire lokacije 51 koju su na aukciji izlicitirali. Sada je splav tačno na početku lokacije koju su dobili

IMG_9652.JPG


a kraj splava otprilike na kraju te lokacije

IMG_9656.JPG


Međutim, možda da bi iz ove prisilne promene ipak izvukli bar neku korst (ili samo zato što su već bacili pare na most baš te, velike dužine), pomerili su se bitno dublje u tok reke. Tako su se sada usidrili na samoj sredini malog lokalnog rukavca Dunava, bar koliko se to ovako iskosa može proceniti ("Nećeš proći preko mog oranja")

IMG_9826.JPG


Ovo znači da ostale delove metalnog mosta koji su prethodnih dana zavarivali moraju da bace, a (nadam se) i da sruše dva betonska postolja za prethodnu verziju mosta.

IMG_9631.JPG


Isto kao i dva deblja metalna stuba pobodena u reku.

IMG_9636.JPG


Dobra strana je što su sad morali da se udalje od useka u rečnom nanosu koji su ranije iskopali za sebe (gornja slika). Tako da više ne mogu da goste sa svoje terase sprovedu na plato ušća čak i samo uz pomoć par običnih i kratkih dasaka. Zato je sada manja opasnost da će nasuto zemljište pretvoriti u svoju proširenu kafansku baštu. To je pri prvobitnoj zamisli bilo lako izvesti. Nasuto zemljište je dalje poravnato i sada počinje da se nazire koliko je ovaj prostor pun fantastičnih potencijala, pa ga što pre treba urediti u našu korist, kao dostojan završetak javnog keja, a ne naći novi biznis koji bi da se useli zato što smo inertni da prepoznamo vrednost čak i kad nam bode oči.

IMG_9659.JPG


IMG_9661.JPG


Pogled sa rta na Vodenu kapiju 1.

IMG_9680.JPG


Pogled nazad, uz Savu.

IMG_9683.JPG


Naravno, ovo je i dalje napravljeno na brzaka, od nataložene mešavine peska, kanalizacionih izliva i ostataka drveća. Pa bi talog prvo trebalo ukloniti, a onda ponovo nasuti čist pesak i kamen samo tamo gde treba, i u potrebnom obliku.

IMG_9665.JPG


Dodatno je lepo što im je "Stara koliba" ostavila svoj drveni mostić, pa su se samo nastavili na njega.

IMG_9649.JPG


Međutim ovo će verovatno biti ovako samo dok Šapić ne skupi novac za izmuljavanje. Jer ako se tada ukloni i ovaj plato na ušću, onda splav ponovo dolazi do same ivice Save. Bukvalno su ga u milimetar precizno postavili u nastavku linije obaloutvrde.

IMG_9695.JPG


Ali ako nema rta, ako sve ovo desno nestane, onda će opet šetalište, biciklistička staza i obala od Bloka 45 do ušća da se završava tačno u privatnoj kafani i njihovoj baštenskoj terasi.
 
Poslednja izmena:
,, ... privatnoj kafani i njihovoj baštenskoj terasi.... , 🦴


Nakon visokog vodostaja tj nakon zime, sledećeg leta pokazaće nam novu sliku .

Voda ume i da odnosi i nanosi

Onomad , led odneo mnogo splavova, krivio i čupao ankere raznih veličina i debljina...

Znamo i da nanosi nisu samo mulj i pesak ,već i od grana , panjeva i dr. veštačkih plutajucih materijalla
a naj nezgodnije su uginule manje i vece ribe , ptice i razne životinje u tim nanosima . Još nezgodnija osobina nanosa je smrad raspadanja a nije zanemarljiva ni prateca armija prirodnih čistača podvodnih, nadzemnih i vazdušnih

Bice interesantno ispratiti njihovo održavanje tog ,,rta,, i samog objekta.
 
Poslednja izmena:
Свуда уз обале постоји тенденција задржавања муља, зато се корито реке одмуљава у нормалним земљама. Низашта ту нанос није користан.

Није читаво, већ део је био поплављен. Тако да очигледно постоји битан разлог зашто је обалоутврда напрваљена како јесте, без продужетака у корито реке. И то није написано у контексту наноса муља, већ природног тока водене струје и облика обалоутврде. Уколико би спречили природан ток рукавца, он би се излио на ВРО.

Тако је, да еродира обалу, е сада замисли да се ту наспе твој пешчани продужетак у корито рукавца, мислиш ли да га струја неће еродирати, односно оштетити ударајући му у бок и сада на њега наталожити муљ?

Рукавац није толико брз да би пробијао наносе, али у случају вишег водостаја има где и разлио би се по ВРО. Бернулијева једначина би могла да се примени уколико вода не би имала где. Не мења се јер је уз обалу струја успорена и постојањем сплавова, порасло је дрвеће, али при вишим водостајима током зиме бива плављена. Ту су и ефекти канализационих испуста. Постоји реална опасност и од делимичног преграђивања рукавца и самим тим опасности по ВРО.

Тест се односи на функционисање водених струја на том простору, дакле оставиле су шпиц какав видимо.

Ако је теби обалоутврда ружна, то је твој проблем, она је настала на основу прорачуна инжењера и потреба токова река и таква мора бити. Наталожени муљ који није уклањан деценијама се мора уклонити и никаквих наноса муља у реци не сме бити. Нарочито је сулудо у речно корито насипати камен и песак и мењати речни ток, односно стварати претпоставку за плављење ВРО које је заштићено природно добро.
Исти такав поглед је са постојеће обалоутврде, тако да њено продужење од двадесет метара у речно корито не значи апсолутно ништа.

Сплав је померен са претходне позиције и вероватно чека да се уклони муљ на излицитираној позицији.

Наравно да не треба насипати ништа, веш уклонити наслаге муља. Позитивно је то што је багер бар површински на овом ширем делу повадио пањеве и олакшао будуће измуљавање са реке.

Дрвени мостић старе колибе је потпуно труо и небезбедан, уколико желе нормалну комуникацију са сплавом, морају поставити метални када се нуљ уклони.
 
Poslednja izmena:
Hajde da za sad izostavimo fizičke razloge za nagomilavanje taloga na sudaru dve reke. Ova fotografija je već sama za sebe dovoljan dokaz. Snimljena je pre gradnje mosta, tj pre 1934.

10922594_846208235435477_2868345190471220796_n-jpg.207295


Tada još nije bilo nikakvih splavova sa kockastim pontonima ispod sebe koji su na istom mestu bili vezani decenijama. Obala je bila peščana i čista (zanemarimo početak gradnje kamene obaloutvrde, ako je to ono što se nazire nešto dalje od prirodne linije obale). Peščana obala se lako menja pod uticajem vode. Znači da je ova linija obale formirana samo pod uticajem reke. Ovo na slici je njeno prirodno stanje i njen prirodni oblik na Beogradskom ušću. Pa je i tada bio jasno izražen vrh koji je definitivno nešto manji, tj oštriji, od 90 stepeni. Čak se i u samoj vodi naziru tragovi još bitno dužeg i oštrijeg vrha koji je ispod nivoa vode (što se vidi po promeni boje pliće vode). Tačno je da postoje stare fotografije gde se ta oštrija verzija vrha ušća ne vidi, pa je ulivanje Dunava u Savu pod uglom od 90 stepeni. Ali to je samo pitanje koliki je bio vodostaj na svakoj od tih fotografija. Taj rt je uvek postojao ispod vode. Ako je vodostaj niži, onda se on dobro vidi. Ako je viši, onda se vidi sve manje, što ne znači da i tada nije postojao tik ispod površine i bio skoro isto tolika prepreka toku reke (pošto ga bitno više ima ispod površine vode, u koritu reke, nego u uskom gornjem sloju korita). Pa ako takva prepreka toku ni tada nije imala za posledicu da počne zatvaranje rukavca, neće ni danas ako napravimo rt u istom ovom obliku. Tj skoro istu prepeku toku koja je oduvek prirodno postojala. Pogotovo što zatvaranje ovog rukavca Dunava nije počelo ni danas, posle decenija i decenija postojanja ukotvljenih splavova duž čitavog rukavca. Iako oni po širini dopiru dublje u rukavac od rta koji je predložen.

Pojačan kontrast

Usce 1934, pojacan kontrast.jpg
 
Poslednja izmena:
ОК, а на овим предратним фоткама тог наноса нема, дакле на разним местима се наносуи појављују и нестају.
350979735_248921971118135_4517500395587802383_n.jpg
60230458_10157574975611282_5878110671010267136_n.png


Није, јер је ниво ВРО био нижи и често плављен, а обала са новобеоградске стране такође нижа и без обалоутврде и вода и наноси су имали куда, а уколико би ти преградио сада већ рукавац регулисаног тока твојим продужетком кеја, на њега би се таложио муљ и нормално угрожавао ток рукавца.
 
ОК, а на овим предратним фоткама тог наноса нема, дакле на разним местима се наносуи појављују и нестају.

Prva slika je neupotrebljiva za prepoznavanje prirodnih linije obale jer je voda toliko visoka da je sve potopljeno . Ne vidi se ništa. Jedino nisu bele površine na slici zato što je tu već počelo nasipanje peska, pa je nivo zemljišta tu već bitno viši od prirodnog.

Није, јер је ниво ВРО био нижи и често плављен, а обала са новобеоградске стране такође нижа и без обалоутврде и вода и наноси су имали куда, а уколико би ти преградио сада већ рукавац регулисаног тока твојим продужетком кеја, на њега би се таложио муљ и нормално угрожавао ток рукавца.

Po ovome ispada da su i Ratno ostrvo i NovoBeogradska strana bili toliko često i toliko visoko poplavljeni da korito Dunava u rukavcu i nije bilo naročito bitno, pošto je voda uglavnom tekla svuda unaokolo, preko "kopna". Što nije tečno jer su to i tada bili izuzeci. Tim pre što je pre Đerdapa i nivo reka bio prosečno niži. Naprotiv, Dunav je i tada u daleko najvećem procentu vremena i u daleko najvećem procentu zapemine vode tekao svojim koritom, bez prelivanja unaokolo, a tamo je i tada postojala prepreka njegovom toku u obliku rta koji se vidi na slici (nekad podvodna prepreka, a nekad iznad nivoa vode, ali uvek prepreka). Pa se rukavac ipak nije sam pregradio taloženjm nanosa.
 
Не то је копно, видиш по обали уз реку да је извишена у односу на водене површине, чак и стазе преко копна, баш твој невероватан превид. Насипање песком је вршено превасходно у обалном делу, како би се изградила обалоутврда и насипан је на већ стабилно тло.

у тренутку фотографисања ту није била вода

245517179_4970372023019057_2531615696655500690_n.jpg


245616369_4970821236307469_5617277170107470087_n.jpg



Ратно острво је често било плављено и мењало облик, као и спрудови у коритима Саве и Дунава.
Интересантно да сада потврђујеш да је подигнут ниво река због изградње Ђердапа, а на теми о тврђави кажеш да није промењена висина.

Нетачно, Дунав је често мењао ток, зато је и био предлог да се рукавац прегради а на страни ВРО ка Дунаву направи обалоутврда, касније је само вршено насипање.

Била је гомила спрудова и препрека који су се јављали и сама та обала се мењала, формирале аде, и ВРО се мењало. Као што сам и написао, ниво ВРО и савске обале без бедема је био нижи, па би вишак воде имао куда отећи, уколико би сада доградио шпиц обалоутврде у кориту реке изазвао би гомилање муља, а при вишим водостајима и плављење ВРО.
Обалоутврда је завршена, њу су своједобно пројектовали инжењери и институт, према томе једино што јекасније изостало јесте одржавање.

Срећом, апсолутно нико при здравој памети није предложио промене на обалоутврди осим тебе.
 
Poslednja izmena:
Evo ti još dve slike gde se prirodni rt zaista dobro vidi. Potpuno isti kao i danas. Možemo da dubimo na glavi, Dunav će upravo to ponovo napraviti. Izbor je samo da li priznati ono što je neminovno ili se jalovo boriti protiv prirode.

116813725_10158952582098296_4377275196148158803_n.jpg


117099352_10158952582188296_4936369066265096264_n.jpg
 
Лепо, на првој слици коју си поставио се види изграђена обалоутврда. И дуж ње наноси муља. И онда је "неко" истом логиком којом се служиш и ти насуо камен и песак и продужио кеј у Саву једно 30 метара.

245928890_4970842012972058_4952535102754683218_n.png



И шта имамо данас? Поново наслаге муља и некога ко би поново насипао и сужавао речно корито.

Браво.
 
Jedina primedba ideji rta je da je on prepreka toku reke pa bi zato započeo taloženje peska, što bi zatim zasulo rukavac Dunava. Ja ti pokazujem da je ta prepreka oduvek postojala u obliku prirodnog, zemljanog rta. Koji je čak istog oblika kao i ovaj danas. Pa ako on nije do sada započeo proces zatrpavanja rukavca Dunava, onda valjda neće i ni naš rt istog oblika i na istom mestu.
 
И изазвала поплаву ВРО.

Како не разумеш, тај нанос муља или "рт" како га називаш је већ насут и кеј проширен и продужен 30 метара у односу на тај на тој фотографији.
Сада поново имамо нанос муља. Опет да проширујемо и продужавамо кеј у корито реке, уместо да само очистимо муљ како се свуда на свету ради?
 
Vrh