Наноса је било свуда, чак и по средини Дунава.
Хоћемо ли зато насипати реке зато што је некада негде постојао речни нанос?
Ne svuda gde je u nekom trenutku postojao nanos (to se stalno menja), nego samo ovde zato što je samo ovde on nama koristan i što je ovde uvek postojala trajna i stabilna tendencija za stvaranja taloga, pa promena ne bi bila velika.
Постављао сам ток рукавца у издању Института "Јарослав Черни", дакле при вишем водостају Дунава струје из рукавца се крећу у два правца..
To je redak slučaj, pri veoma visokom vodostaju Dunava. Na papiru piše +576 cm kod
Zemuna. To je iznad nivoa redovne odbrane od poplava. Lepo se vidi da je čitavo Ratno ostrvo bilo poplavljeno. Dakle verovatno je protok Dunava tada bio veoma veliki, a Save mali, recimo zbog velike kiše u Dunavskom slivu. U tom slučaju se zaista tokom poplavnog talasa može očekivati da visoke vode Dunava čak i pri samoj desnoj obali rukavca budu jače od dolazećih Savskih voda. Ali ukupna količina taloga koja se na nekom mestu reke vremenom nataloži zavisi od zbira taloženja tokom čitave godine. Tako da veći ukupni doprinos daje taloženje tokom prosečnih nivoa vode, zato što ti periodi bitno duže traju. I ne samo zato. Takođe sam već rekao da je pri visokim vodostajima reka bitno brža, pa je tada taloženje zanemarljivo. Tad će ona pre da erodira obalu nego da tu nešto taloži.
У бок "твог" рта би струја ударала и плавила ВРО.
Дакле рукавац се мора измуљавати да се не би направила брана која би скренула струју и усмерила је на ВРО и имали бисмо ово.
Previše uprošćavaš pojavu koja je veoma složena. Dinamika fluda je jezivo komplikovana. Ne postoji samo taloženje nanosa, postoji i erozija. Reka negde odnosi materijal da bi ga negde drugde mogla taložiti. To zavisi od odnosa brzina vode na ta dva mesta. Zamisli da ovaj rukavac Dunava zbog nanosa počne da se zatavara kao što kažeš, od desne obale ka levoj. Šta bi se tada desilo sa vodom? Ona i dalje mora
negde da prođe. Što je uži prolaz, onda tuda mora brže da teče da bi sva njena zapremina mogla da za isto vreme prođe kroz sve manji otvor (Bernulijev zakon ako se ne varam). Što znači da bi sve brže tekla, a to znači da bi u jednom trenutku umesto taloženja peska na tom mestu reka počela da ga odnosi. Počela bi da
erodira tlo, da odnosi materijal, a ne da ga nanosi. Iz toga se vidi da sada počinje da deluje negativna povratna sprega, odnosno postoji automatska regulacija širine otvora na ušću Save u Dunav. Drugim rečima, rt bi prvo rastao sve dok ne postane dovoljno veliki da zbog sve užeg vodenog otvora rukavca reka bude ubrzana taman koliko treba da taloženje prestane. Dakle u nekom trenutku se postiže
ravnoteža nasipanja i odnošenja, pa obala postaje stabilna, tj više se ne pomera. Zato se Dunavski rukavac verovatno nikada ne bi zatvorio. Kažem verovatno jer ni to nije baš sigurno, ali je jeste verovatno. Zato se rade simulacije ili fizički modeli rečnih korita, što sam i rekao da je
neophodno uraditi u vezi rta. To je uostalom i razlog zašto se veličina ovog sadašnjeg nanosa na ušću poslednjih decenija ne menja bitno. Postignuta je neka vrsta ravnoteže (dok su tu bili splavovi, naravno, a sad nam ostaje da vidimo šta će dalje biti jer uslovi više nisu isti).
Zato se rade simulacije ili modeli terena, što sami rekao da je neophodno uraditi.Нaravno да je у институту направљен модел на коме се види изглед угла..
Uopšte ne znamo šta na toj slici gledamo. Pod kojim je uslovima ovo dobijeno? Šta je testirano? Koliko je detaljno prikazano? Šta tu vidimo? Konture obala posle čega?
Има везе, јер уколико продужиш обалоутврду (и пободеш светионик), онда ће се муљ таложити на њу и тако продужавати док не буде затворио рукавац.
Već sam rekao da je ovaj nanos koji sada postoji toliko iznad vode da već on sam deluje kao prepreka toku (tj kao rt) jer definitvo sprečava vodu da prođe kroz njega. Pa rt možda može biti i toliki koliki je sad ovaj nanos. A da li može da bude i duži, ali zato uži, ili samo uži, ili nekog drugog oblika ili dužine, to nije bitno. To je nešto što tek treba utvrditi. Samo da se obaloutvrda ne završava ovako zatupljena, ružna i levkasta, jer se sada koso širi u uzvodnom Savskom smeru, jer nije u skladu sa oblikom pravilnog luka Dunavskog rukavca, zatim sa kretanjem voda Dunava na tom mestu sa i smerom toka Save. Poenta je javni vidikovac na tvrđavu i ušće, estetski i funkcionalno LEP završetak obaloutvrde koji ipak bitno ne menja tok vode.
