Beograd na dvesta sputanih voda
Uređenjem izletišta uz Kaljavi potok, u prestonici počinje stvaranje šumsko-vodenih celina
http://static.politika.co.rs/upload...-zeleni-koridori-Beograda-Ratko-Ristic-10.jpg
Na samo pet kilometara od užeg centra Beograd će dobiti još jednu zelenu oazu. Izletište u kome će moći da se vežba i uživa u šetnji i vožnji bicikla nići će uz Kaljavi potok,
na deonici od okretnice trolejbusa na Banjici do fabrike „Tehnogas” u podnožju Kanarevog brda. Projekat za uređenje tog prostora izradili su stručnjaci Šumarskog fakulteta.
Kaljavi potok će biti i svojevrsni istorijsko-prirodnjački rezervat jer se, pored neolitskog naselja u blizini, na tom području nalaze i staništa dvadesetak vrsta retkih ptica koje inače ne žive u gradskom jezgru, tri izvora i krečnjaci na površini terena, što je geološki fenomen.
Kako je istakao Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine, ovo je ujedno početak stvaranja mape prestoničkih zeleno-plavih koridora, odnosno uređenih šumsko-vodenih celina.
Da prestonica ima više nego bogate potencijale za takvo oplemenjivanje urbanog prostora, potvrđuje profesor Ratko Ristić, vođa projektnog tima sa Šumarskog fakulteta:
–
U 17 gradskih opština postoji 199 vodotokova, ne računajući Dunav, Savu i Kolubaru. Mnogi od njih su zapušteni i uvedeniu kanalizaciju. :bash: Realno bi bilo da se barem po jedan godišnje preuredi u izletište – kaže profesor Ristić.
Za sređivanje oko 800 metara voždovačkog potoka i okoline potrebno je oko 60 miliona dinara, a ovaj „kolektor” septičkih jama mogao bi da se za samo dva meseca preobrati u oazu.
– Ove godine iz gradske kase je za pošumljavanje opredeljeno 100 miliona dinara, a akcijom će biti obuhvaćeno nekoliko stotina hektara. Namera je da u perspektivi te površine i uvećamo, kao i da razvijemo zeleno-plave koridore – ističe Trivan.
Dosadašnja, kaže profesor Ristić, često haotična urbanizacija, pored zelenih „progutala” je i dobar deo plavih koridora. Teško je i zamisliti da su trasom današnjeg Južnog bulevara i Nemanjinom ulicom nekada tekli potoci. Njihova sudbina je definitivnozapečaćena asfaltom, ali će zato Kaljavi potok, pored betonskog šetališta uz korito, dobiti trim stazu i mostiće, dok će sadašnje šumske putanje biti posute materijalom od prerađenog drveta i oivičene oblicama. Biće posađena i nova stabla. Kompleks će imati površinu od oko osam hektara šume u kojoj će se naći i teretana na otvorenom, igrališta za decu i natkrivena odmorišta.
Nelegalne građevine i ograde uz korito vodotoka moraju se ukloniti, kao i bašte i kanalizacioni ispusti u potok.
Čitava mreža od desetak plavo-zelenih koridora mogla bi se napraviti za nekoliko godina, a već je u planu uređenje Jelezovačkog potoka, koji teče iz Jajinaca i pritoka je Kaljavog.
– Ne treba smetnuti s uma da Ada Huja ima sve uslove da postane nova Ada Ciganlija. Istinski greh je što arčimo prirodna bogatstva prestonice, pa se se ovih dana zaziđuje Mirijevski potok i preko njega pravi nastavak Mirijevskog bulevara – napominje profesor Šumarskog fakulteta Zoran Nikić.
D. Jokić-Stamenković
-----------------------------------------------------------
Zeleno-plavi koridori sveta
U svetu postoje bogata iskustva u „iscrtavanju” plavo-zelenih koridora. Najgrandiozniji poduhvat te vrste bio je otvaranje potoka Čongju-Čong u centru Seula 2005. koji je čitav vek bio sapet u kanalizacionoj mreži. U vaspostavljanje i luksuzno uređenje vodotoka u centru južnokorejskog Menhetna uloženo je oko pet milijardi dolara.
Građani Toronta ponosni su na preuređenje svoje najstarije ciglane: umesto da na toj lokaciji podignu šoping mol, kako je prvobitno planirano, Kanađani su napravili jezero na mestu gde se nekada vadila glina, postavili pontone, odmorišta, a samu ciglanu opremili za predstave i koncerte.
O tome kako se oživljavaju vodotokovi postoji na desetine primera u Evropi, pa tako u italijanskom gradiću Luka ili u Avinjonu (Francuska) kroz gradska jezgra teku čisti potoci, duž kojih su koridori za šetnju i relaksaciju.
-----------------------------------------------------------
Hoteli kao- lađe
U knjizi „Beograd ispod Beograda” Zorana Nikolića i Vidoja Golubovića navedeno je da su Kumodraškom i Rimskom ulicom nekada tekle reke. Sve kapitalne građevine u srcu grada su, kako slikovito opisuju autori, „lađe” na podzemnim vodama pa su neimari grdne muke imali dok su podizali hotele „Moskva”, „Slavija”, „Park” i Palatu „Albanija”. Kada je građena „Beograđanka”, desetak jakih izvora sprovedeno je u kanalizaciju.
Jedna od najvećih reka bila je Mokroluška – slivala se od Malog Mokrog Luga ka Mostarskoj petlji. U posleratnom periodu tu je napravljen ogroman kolektor pa danas ta reka do Save doslovce teče ispod autoputa.
– Bibijin potok tekao je od zgrade „Politike” ka Bajlonijevoj pijaci, duž Skadarske ulice. Bulbulderski ili Slavujev potok i danas teče od Trećepozivačke česme na Zvezdari do Dunava ispod Ulice Dimitrija Tucovića, Vračarski potok još ide od Slavije ispod Nemanjine ulice ka Savi, a Čuburski potok sa Neimara ka Savi, Južnim bulevarom i Ustaničkom ulicom.
Postoji i Kumodraški potok koji je takođe u podzemnom tunelu. Danas ispod hotela „Moskva” ima 11 živih izvora, ispod hotela „Slavija” je takođe veliki izvor, a jedan je i na Zelenom vencu – navodi Vidoje Golubović.
Izvor:
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beograd-na-dvesta-sputanih-voda.lt.html